Crveno more

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga


Koordinate: 20° 9′ 19" SG Š, 38° 38′ 49" IGD

Lokacija Crvenog mora
Satelitski snimak Crvenog mora

Crveno more (arapski البحر الأحمر El Bahr el Ahmar; hebrejski ים סוף Jam Suf) je zaliv na severu Indijskog okeana između Afrike i Azije. Na severnoj ivici mora se nalazi Suecki kanal, poluostrvo Sinaj i Akabski zaliv. Južni rub mora čini Bab el Mandeb koji ga deli od Adenskog zaliva. More je oko 1.900 km dugačko, a maksimalna širina je 300 km. Maksimalna dubina morskog dna je 2.500 m, a prosečna dubina je 500 m. Površina mora je 450.000 km². Srednja dubina mora iznosi 437 m, a salinitet 37–42‰.

Države sa kojima se graniči[uredi]

Gradovi i naselja[uredi]

Spisak gradova i naselja na obali Crvenog mora: Asab عصب, Masava مصوع, Hala'ib حلايب, Marsa Alamمرسى علم, Port Sudan بورت سودان, Port Safaga ميناء سفاجا, Hurgada الغردقة, El Suvejs السويس, Šarm el Šeik شرم الشيخ, Dahabدهب, Eilat אילת, Akaba العقبة, Džedaجدة, Al Hudajah الحديدة.

Crveno more u Bibliji[uredi]

U Starom zavetu jevrejska reč prevedena kao ‘Crveno more’ obično se smatra da znači ‘Rogozno’ ili ‘Močvarno more’; do promene u terminologiji došlo je još u Septuaginti (LXX) ili Vulgati, ali ne postoji nikakvo zadovoljavajuće objašnjenje. U nekim slučajevim čini se da se taj naziv odnosi na Suecki zaliv (npr., 2 Moj 10,19), a u drugim na Akabski zaliv (npr., 1 car 9,26). Međutim, upotreba ovog naziva da bi se označilo mesto gde su Izrailjci prešli preko mora što je zabeleženo u Moj 14 i 15, bila je često povod rasprava. Neki stariji naučnici smatraju da se ovde mislilo ili na Suecki ili na Akabski zaliv; odnedavno mnogi kritičari smatraju da se izlazak dogodio u severnom delu, možda u istočnoj oblasti Delte Nila, ili na južnom produžetku današnjeg jezera Menzaleh, jednoj laguni blizu Sredozemnog mora. Prelazak Crvenog mora označio je kraj izrailjskog ropstva u Egiptu, te se stoga smatra prekretnicom u njihovoj sudbini (npr., Ps 66,6; 78,53; 114,3). U Novom zavetu (1 Kor 10,2) smatra se praslikom hrišćanskog krštenja.

Spoljašnje veze[uredi]

Sa drugih Vikimedijinih projekata :