Бранислав Јеленковић
| Бранислав Јеленковић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 29. октобар 1950. |
| Место рођења | Нови Сад, ФНР Југославија |
| Научни рад | |
| Поље | Физика |
| Академија | Српска академија наука и уметности |
Бранислав Јеленковић (Нови Сад, 29. октобар 1950) српски је физичар и академик, дописни члан састава Српске академије науке и уметности од 1. новембра 2012.[1]
Биографија[уреди | уреди извор]
Завршио је основне студије на Електротехничком факултету Универзитета у Београду 1974. године, магистарске на Природно-математичком факултету Универзитета у Београду 1977, докторат 1983. и последокторске студије у Истраживачком институту у Болдеру 1995.[1] Радио је као научни саветник на Институту за физику од 1995, као руководилац Центра за фотонику Института за физику у Београду, као директор самосталног предузећа Института за физику Оптел и као предавач на последипломским студијама на Физичком факултету Универзитета у Београду.[1] Оснивач је и потпредседник Оптичког друштва Србије, члан је Управног одбора Астрономске опсерваторије од 2007, био је председник Матичног одбора за физику Министарства просвете и науке 2008—2013, члан је Матичног одбора за нове материјале и нанотехнологију од 2010. и дописни члан Српске академије науке и уметности од 1. новембра 2012.[1] Уредник је два издања часописа Acta Physica Polonica. Добитник је награде америчког Националног истраживачког савета 2003. и награде за научни рад Института за физику 2009.[1]
