Брезна (Горњи Милановац)

Координате: 44° 03′ С; 20° 18′ И / 44.05° С; 20.3° И / 44.05; 20.3
С Википедије, слободне енциклопедије

Брезна
Црква у Брезни
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округМоравички
ОпштинаГорњи Милановац
Становништво
 — 2011.Пад 153
Географске карактеристике
Координате44° 03′ С; 20° 18′ И / 44.05° С; 20.3° И / 44.05; 20.3
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина567 m
Брезна на карти Србије
Брезна
Брезна
Брезна на карти Србије
Остали подаци
Поштански број32307
Позивни број032
Регистарска ознакаGM

Брезна је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 153 становника.

Удаљено је 20 км од Горњег Милановца. Налази се на старом путу за Пожегу, на надморској висини од 440 до 600 м и површини од 1.140 ха.[1]

Сем варошице, која представља неправилну гомилу кућа, засеоци и куће у њима су веома раштркани. У селу има свега 114 домаћинстава. У варошици су школа и црква посвећена Светом Димитрију (до 1953. је ту била и општина); општина и дом Земљорадничке задруге су сада на брегу изнад варошице. Надомак цркве до половине 19. века постојала је и црква брвнара која је била саграђена 1817. године. Једна од најстаријих и најлепших у Србији, била је премештана из једног села у друго – налазила се у Теочину и Лозњу, па је после тога враћена у Брезну.

Овде се налазе Стари споменици на сеоском гробљу у Брезни (општина Горњи Милановац).

Сеоска заветина је литија на други дан Тројица, а вашар је на Петровдан. Црква слави Митровдан. Било је седам записа.

Историја[уреди | уреди извор]

Село је добило име по брезовој шуми које је у атару села било у изобиљу. Брезна се први пут помиње у турском попису 1525. године, када је имала 21 дом. Становници села су се иселили пред најездом Турака. Село је заживело када су се доселили људи из Црне Горе и Старог Влаха.[1]

Код цркве су гробови неколико истакнутих људи међу којима и гроб Василија Поповића, управитеља Пожешке нахије, и кнеза Атанаска Михаиловића из Бершића. Ту су и гробови војника који су погинули 1876, 1885. и 1914. године.[1]

У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 83 ратника. Погинуло их је 42 а 47 је преживело.[1]

На Шукунђеду се још увек познају ровови из 1914. године: ту су били истурени положаји Аустријанаца, са којих су били одбијени.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Брезна живи 182 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 46,8 година (44,4 код мушкараца и 49,8 код жена). У насељу има 78 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,68.

У пописима село је 1910. године имало 483 становника, 1921. године 480, а 2002. године тај број је пао на 222.[1]

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 572
1953. 559
1961. 555
1971. 421
1981. 376
1991. 287 273
2002. 209 222
2011. 153
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
199 95,21%
Југословени
  
7 3,34%
Словенци
  
1 0,47%
непознато
  
2 0,95%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 106. 
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Миленко С. Филиповић: Таково, Српски етнографски зборник, 1960.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]