Пређи на садржај

Кортизол

С Википедије, слободне енциклопедије
Кортизол
IUPAC име
(11β)-​11,​17,​21-​trihydroxypregn-​4-​ene-​3,​20-​dione
Клинички подаци
Категорија трудноће
  • C
Начин применеОрално, интравенозно, топикално
Правни статус
Правни статус
  • Rx Only (U.S.) (изузев 1-2% јачине топикално)
Идентификатори
CAS број50-23-7 ДаY
ATC кодH02AB09 (WHO) (и други)
PubChemCID 5754
ChemSpider5551
Хемијски подаци
ФормулаC21H30O5
Моларна маса362.460
  • O=C4\C=C2/[C@]([C@H]1[C@@H](O)C[C@@]3([C@@](O)(C(=O)CO)CC[C@H]3[C@@H]1CC2)C)(C)CC4
  • InChI=1S/C21H30O5/c1-19-7-5-13(23)9-12(19)3-4-14-15-6-8-21(26,17(25)11-22)20(15,2)10-16(24)18(14)19/h9,14-16,18,22,24,26H,3-8,10-11H2,1-2H3/t14-,15-,16-,18+,19-,20-,21-/m0/s1
  • Key:JYGXADMDTFJGBT-VWUMJDOOSA-N

Кортизол је кортикостероидни хормон који настаје у кори надбубрежне жлезде.[1] То је веома важан хормон који се често означава и као „хормон стреса“ јер учествује у одговору организма на стрес. Одговоран је за повећање крвног притиска, нивоа шећера у крви а има и имуносупресивно дејство. У фармакологији, синтетички облик кортизола назива се хидрокортизон и користи се као антагониста у контролисању симптома алергија, као антиинфламатор и у терапији дефицијенције кортизола. Када је први пут ушао у примену у лечењу реуматоидног артритиса, означавао се као једињење Е.[2][3]

Утицај на здравље

[уреди | уреди извор]

Метаболички одговор

[уреди | уреди извор]

Кортизол игра важну улогу у регулисању метаболизма глукозе[4][5] и доприноси глуконеогенези (синтези глукозе)[6] и гликогенези (синтези гликогена)[7] у јетри и гликогенолизи (разграђивању гликогена) у скелетним мишићима.[8] Он такође повећава ниво глукозе у крви смањењем апсорпције глукозе у мишићима и масном ткиву, смањењем синтезе протеина и повећањем разградње масти у масне киселине (липолиза). Све ове метаболичке фазе имају коначни ефекат повећања нивоа глукозе у крви, која храни мозак и друга ткива током реакције „беј или бежи“. Кортизол је такође одговоран за ослобађање амино киселина из мишића, обезбеђујући супстрат за глуконеогенезу. Његово деловање је сложено и разноврсно.[9]

Имунолошки одговор

[уреди | уреди извор]

Кортизол спречава ослобађање у организам супстанци које изазивају упалу.[10] Користи се за лечење стања изазваних повећаном активношћу реакције антитела, посредоване Б-ћелијама.[11] Примери су упалне и реуматоидне болести, као и алергије. Ниске дозе локалног хидрокортизона, доступне као лек без рецепта у неким земљама, користе се за лечење кожних проблема као што су осип и екцем.[12]

Дневни циклуси

[уреди | уреди извор]

Код људи су откривени дневни циклуси нивоа кортизола.[13] То значи да кортизол учествује у координацији циклуса сна и будности, такође познатих као циркадијални ритам. Тако, ниво кортизола утиче и на квалитет сна.[14] Вишак кортизола може изазвати несаницу и приметно повећати или смањити расположење. Он такође снижава праг настанка напада.

Памћење

[уреди | уреди извор]

Кортизол ради са адреналином (епинефрином) за стварање успомена о краткорочним емотивним догађајима;[15] ово је претпостављени механизам чувања живих успомена, и може се јавити као средство памћења онога што треба избегавати у будућности. Међутим, дуготрајно излагање кортизолу оштећује ћелије хипокампуса; то оштећење доводи до поремећаја у учењу.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Scott, E. (22. 9. 2011). „Cortisol and Stress: How to Stay Healthy”. About.com. Архивирано из оригинала 01. 11. 2012. г. Приступљено 29. 11. 2011. 
  2. ^ Hoehn K, Marieb EN (2010). Human Anatomy & Physiology. San Francisco: Benjamin Cummings. ISBN 978-0-321-60261-9. 
  3. ^ Chyun YS, Kream BE, Raisz LG (1984). „Cortisol decreases bone formation by inhibiting periosteal cell proliferation”. Endocrinology. 114 (2): 477—80. PMID 6690287. doi:10.1210/endo-114-2-477. 
  4. ^ „The Effects of Cortisol on Blood Sugar and Insulin Resistance”. www.veri.co. Приступљено 19. 4. 2025. 
  5. ^ „The role of cortisol in the body”. www.healthdirect.gov.au. 28. 2. 2025. Приступљено 19. 4. 2025. 
  6. ^ Khani, S.; Tayek, J. A. (2001). „Cortisol increases gluconeogenesis in humans: its role in the metabolic syndrome”. Clinical Science. 101 (6): 739—747. PMID 11724664. doi:10.1042/cs1010739. Приступљено 19. 4. 2025. 
  7. ^ „Influence of Cortisol on Glycogen Synthesis and Gluconeogenesis in Fetal Rat Liver in Organ Culture”. www.jbc.org. Приступљено 19. 4. 2025. 
  8. ^ „Glycogenesis - an overview”. www.sciencedirect.com. Приступљено 19. 4. 2025. 
  9. ^ Khani, Samina; Tayek, John A. (2001). „Cortisol increases gluconeogenesis in humans: its role in the metabolic syndrome”. Clinical Science. 101 (6): 739—747. PMID 11724664. doi:10.1042/cs1010739. Приступљено 19. 4. 2025. 
  10. ^ „The Link Between Cortisol, Inflammation, and Disease”. www.news-medical.net. 10. 3. 2025. Приступљено 19. 4. 2025. 
  11. ^ Shimba, Akihiro; Ejima, Aki; Ikuta, Koichi (2021). „Pleiotropic Effects of Glucocorticoids on the Immune System in Circadian Rhythm and Stress”. Frontiers in Immunology. 12. PMC 8531522 Слободан приступ. PMID 34691020. doi:10.3389/fimmu.2021.706951 Слободан приступ. 
  12. ^ Barta, K.; Fonacier, L. S.; Hart, M.; Lio, P.; Tullos, K.; Sheary, B.; Winders, T. A. (2023). „Corticosteroid exposure and cumulative effects in patients with eczema”. Annals of Allergy, Asthma & Immunology. 130 (1): 93—99.e10. PMID 36191848. doi:10.1016/j.anai.2022.09.031. Приступљено 19. 4. 2025. 
  13. ^ „How Cortisol Affects Women's Health and the Menstrual Cycle”. elara.care. 11. 3. 2021. Приступљено 19. 4. 2025. 
  14. ^ „How Does Cortisol Affect Sleep Quality? MattressNextDay”. www.mattressnextday.co.uk. Приступљено 19. 4. 2025. 
  15. ^ „Adrenal Stress Hormone Effects on Memory”. researchgate.net. Приступљено 19. 4. 2025. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Икона за клице

Овај чланак везан за биологију је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

Кортизол на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кортизол&oldid=29928887”