Пређи на садржај

Небојша Глоговац — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
мНема описа измене
Ред 12: Ред 12:
| држава_смрти = {{застава|Србија}}
| држава_смрти = {{застава|Србија}}
| религија = [[Православље]]
| религија = [[Православље]]
| образовање = [[Факултет драмских уметности Универзитета уметности у Београду]]
| друга имена =
| друга имена =
| активност = 1987—2018.
| активност = 1987—2018.
Ред 293: Ред 294:
* Награда Сребрни делфин за улогу у филму Жена са сломљеним носем у [[Португал]]у (2010)
* Награда Сребрни делфин за улогу у филму Жена са сломљеним носем у [[Португал]]у (2010)
* Награда Златни лешник, за најбољу мушку улогу у филму [[Устав Републике Хрватске (филм)|Устав Републике Хрватске]] на 9. LIFFE, лесковачком интернационалном фестивалу (2016)
* Награда Златни лешник, за најбољу мушку улогу у филму [[Устав Републике Хрватске (филм)|Устав Републике Хрватске]] на 9. LIFFE, лесковачком интернационалном фестивалу (2016)
* [[Златна арена]] за најбољу мушку улогу, [[Пула]] (2017)<ref>[http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=268&yyyy=2017&mm=07&dd=22&nav_id=1285400 Небојши Глоговцу награда за најбољу мушку главну улогу у филму [Устав Републике Хрватске (филм)|Устав Републике Хрватске]], [[Пула]] (Б92, 22. јул 2017]</ref>
* [[Златна арена]] за најбољу мушку улогу, [[Пула]] (2017)<ref>[http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=268&yyyy=2017&mm=07&dd=22&nav_id=1285400 Небојши Глоговцу награда за најбољу мушку главну улогу у филму [[Устав Републике Хрватске (филм)|Устав Републике Хрватске]], [[Пула]] (Б92, 22. јул 2017]</ref>
* Награда SNGCI - Европски глумац године за улогу у филму [[Устав Републике Хрватске (филм)|Устав Републике Хрватске]], на 18. Европском Филм Фестивалу у [[Италија|Италији]] (2017)<ref>[http://www.ustavrhfilm.com/nagrade/ Film Ustav Republike Hrvatske - nagrade]</ref>
* Награда SNGCI - Европски глумац године за улогу у филму [[Устав Републике Хрватске (филм)|Устав Републике Хрватске]], на 18. Европском Филм Фестивалу у [[Италија|Италији]] (2017)<ref>[http://www.ustavrhfilm.com/nagrade/ Film Ustav Republike Hrvatske - nagrade]</ref>
* [[Златна арена]] за главну мушку улогу у филму [[Устав Републике Хрватске (филм)|Устав Републике Хрватске]], на 64. [[Филмски фестивал у Пули|Пула Филм Фестивалу]] (2017)
* [[Златна арена]] за главну мушку улогу у филму [[Устав Републике Хрватске (филм)|Устав Републике Хрватске]], на 64. [[Филмски фестивал у Пули|Пула Филм Фестивалу]] (2017)

Верзија на датум 15. фебруар 2018. у 21:08

Небојша Глоговац
Лични подаци
Пуно имеНебојша Глоговац
НадимциГлоги, Лобања[1]
Датум рођења(1969-08-30)30. август 1969.
Место рођењаТребиње,  СФР Југославија
Датум смрти9. фебруар 2018.(2018-02-09) (48 год.)
Место смртиБеоград,  Србија
РелигијаПравославље
ОбразовањеФакултет драмских уметности Универзитета уметности у Београду
Занимањеглумац
Породица
СупружникМина Глоговац (1996—2014)
ПартнерМилица Шћепановић (2016—2018)
ДецаГаврило, Милош и Сунчица
Рад
Активни период1987—2018.
Битна улогаУбиство с предумишљајем - Богдан Билогорац
До коске - Симке
Небеска удица - Каја
Клопка - Младен
Жена са сломљеним носем - Гаврило
За краља и отаџбину - Драгољуб Михаиловић
Устав Републике Хрватске - Вјеко Краљ
Веза до IMDb-а

Небојша Глоговац (Требиње, 30. август 1969 — Београд, 9. фебруар 2018) био је српски филмски, телевизијски и позоришни глумац.[2]

Биографија

Небојша Глоговац у Библиотеци града Београда на прослави Светског дана књиге 23. априла 2014. године.

Небојша Глоговац је рођен 30. августа, 1969. у Требињу у СР Босни и Херцеговини, у породици свештеника Милована из Драмишева и кројачице Милене Глоговац из Невесиња. Породица се из Требиња преселила у Опово, потом у Панчево, где је Небојшин отац постао прота, 1977. године. Глоговац је имао малу улогу школског друга Слободана Попадића у тада врло популарној серији „Бољи живот“ (1987). Након што је завршио основну школу и Гимназију Урош Предић у Панчево, уписао је студије психологије на Филозофском факултету у Београду. Након две године студија се предомислио и 1990. године је уписао глуму на београдском Факултету драмских уметности у класи професора Владимира Јевтовића. Заједно са њим су студирали Наташа Нинковић, Војин Ћетковић, Слобода Мићаловић и Сергеј Трифуновић.[3]
Преминуо је 9. фебруара 2018. године у Београду, након краће болести.[2][4][5][6]

Породица

У периоду од 1996 — 2014. године био је ожењен Мином Глоговац, сликарком и доцентом на предмету Сликарске технике на Факултету примењених уметности у Београду. Из брака са њом има двоје деце, Гаврила рођеног 1999. године и Милана рођеног 2001. године. Две године након развода, Глоговац је добио треће дете, ћерку Сунчицу, са својом партнерком Милицом Шћепановић.[7]

Глумачка каријера

1987—2000.

Током студирања добио је стипендију од Југословенског драмског позоришта, а своју глумачку каријеру започео је у улогом у представи Велика пљачка, у режији Дејана Мијача. Након тога уследиле су улоге у представама Лажни цар Шћепан Мали, Троил и Кресида, Рођаци из најбољих дана, Парабелум и многе друге.[3]
Прву ТВ улогу остварује 1987. године, када се појавио у неколико епизода серије Бољи живот, где је имао малу улогу школског друга Слободана Попадића. Глоговац се на филму први пут појавио 1993. године у драми Рај, Петра Зеца, где је био један од главних глумаца, у улози Биримића, пријатеља Милоша Црњанског, којег је тумачио Тихомир Станић.
Године 1994. добио је улогу Фадила, војника ЈНА, у ратној драми Боре Драшковића „Вуковар, једна прича“.
Након што је скренуо пажњу на свој таленат, добио је улогу у филму редитеља Горчина Стојановића „Убиство с предумишљајем“ (1995), у ком је тумачио лик Богдана, рањеног на ратишту у Босни, који са нестрпљењем чека оправак како би се вратио назад. За ову улогу добио је награду за најбољу мушку улогу Цар Константин на Филсмком фестивалу у Нишу.
Године 1996. добио је Награду "Ардалион" за улогу Владимира у представи У потпалубљу.[7]
Значајну улогу у својој каријери одиграо је и 1997. године у акционој драми До коске, режисера Слободана Скерлића. У овом филму, Глоговац је добио улогу Симкета, младог криминалца.
Уследила је улога у ТВ филму Покондирена тиква 1997. године, у режији Петра Зеца, где је Глоговац тумачио лик Јована.
Године 1998 заиграо је у у ТВ серији "Породично благо" (1998—2002) у улози Златка Гавриловића, након које је стекао велику популарност. У кратком филму Хотел Београд из 1998. године тумачио је лик Игора, а након тога заиграо и у филму Буре барута, редитеља Горана Паскаљевића. Исте године играо је у једној од главних улога у филму Спаситељ, где је тумачио брата од Вере, силоване Српкиње која је рат провела у у заробљеничком кампу. Уследила је улога главног лика, Марка у филму Рањена земља, чија радња се одвија у једном београдском склоништу током НАТО бомбардовања СРЈ.
Године 2000. заиграо је у филму Небеска удица, где је Глоговац имао главну улогу и маестрално одглумио лик Каје, младог и перспективног кошаркаша. На филмском фестивалу у Берлину, где је филм Небеска удица учествовала у главном програму, критичари су хвалили глуму Глоговца и поредили га са Џорџ Клунијем.[8]

2001—2010.

Почетком 2001. године Глоговац добио је улогу у филму Муње!, где је тумачио улогу подмитљивог полицајца, који је склон лаким дрогама. Наредне године глуми у филмовима Класа 2002 као Небојша, хорору Т.Т. Синдром где тумачи улогу Вакија и у филму Држава мртвих, режисера Живојина Павловића и Динка Туцаковића, где Глоговац тумачи лик Горазда Крањца.
Године 2004. у улози таксисте Живца глуми у филму Радивоја Андрића, Кад порастем бићу кенгур, филму који је освојио награду Пропелер Мотовуна на Мотовунском филмском фестивалу у конкуренцији „Од А до А“ (награда за најбољи филм у региону од Аустрије до Албаније) и и Награду за најбољи сценарио на Фестивалу филмског сценарија у Врњачкој Бањи 2004. године.[9]
Наредних година глумио је у ТВ серијама Лифт (2002) као официр Првослав Гајин и у серији Кошаркаши, где је тумачио улогу тренера Жарета.
Године 2005. у улози Тасте глумио је у словеначком кратком филму Охцет, а наредне 2006. године у улози доктора Мила Петровића, у филму Оптимисти, редитеља Горана Паскаљевића.
У криминалном трилеру Клопка (2007), Глоговац је добио главну улогу, Младена, грађевинског инжењера, који на све начине покушава да заради новац, да би излечио свог тешко болесног сина. Филм је 2007. године добио награду за најбољи сценарио на Фестивалу филмског сценарија, награде на фестивалима у Минску, Милану и Лијежу, а Глоговац награду за најбољу мушку улогу у филму.[10]
У филмској драми, Хадерсфилд тумачио је улогу Ивана, бившег џудисте, који је прошао кроз серију психотичних епизода и лечења у менталним институцијама, пре него што се коначно крстио у Православној цркви. Поред тога што је имао једну од главних улога у овом филму, Глоговац је био и продуцент филма. За ову улогу, добио је Статуету "Слобода" за најбољу мушку улогу у филму у Сопоту и Гранд при „Наиса“, награду публике у Нишу, 2007. године. За улогу Ивана у позоришној представи Хадерсфилд, добио је Гран при за најбољу мушку улогу у Брчком, Награду Милош Жутић од стране Удружења ликовних уметника Србије, Статуету "Давид Штрбац" у Бања Луци и Награду Зоран Радмиловић, најбољем глумцу Фестивала за улогу Ивана, у Зајечару.
Године 2008. у популарној ТВ серији Вратиће се роде појављује се у четири епизоде, у улози Бориног и Периног оца, а неколико месеци касније и у серији Мој ујак, као ујак у 13 епизода. Исте, 2008. године глумио је и у серији Мој рођак са села у улози оца Милутина, у 15 епизода.
У првом српском дугометражном анимираном филму Технотајз: Едит и ја (2008) Глоговац је позајмио глас лику Едију.[11][12]
Године 2009. глумио је Бору у хрватском филму Кењац, а наредне 2010. године добио главну улогу у филму Жена са сломљеним носем, где је тумачио лик Гаврила Буколе, избеглице из Босне и Херцеговине, који ради као таксиста у Београду. За ову улогу, Глоговац је добио награду за најбољу мушку улогу на Филмском фестивалу „Cinema city“ у Новом Саду 10. јуна 2010. године и 2017. године, главну фестивалску награду Гранд при „Наиса“, на Фестивалу глумачки остварења филсмких сусрета у Нишу.[13]
Након низа филмских и позоришних улога, Глоговац је глумио полицајца Данета, 2010. године у црној комедији 72 дана, сниманом у хрватско-српској копродукцији, а потом и у филму Бели, бели свет (2010) у улози Златана. У периоду од 2010—2011. године глумио је у босанскохерцеговачкој хумористичкој ТВ серији Луд, збуњен, нормалан, у улози Грдобе. Крајем 2010. појавио се у једној епизоди хрватске хумористичке серије Инструктор, као таксиста.

2011—2018.

Почетком 2011. године глумио је саобраћајца у ТВ серији Игра истине, чије снимање је прекинуто након само једне снимљене епизоде. Године 2012. добио је улогу у кратком филму Залет, а исте године и у ТВ серији Војна академија, где се нашао у улози Црног. Исте, 2012. године глумио је и у филмовима Кад сване дан као Малиша и у филму Артиљеро као Злаја.
Године 2013. глумио је антиратној мелодрами Кругови, у улози Небојше. Филм је освојио велики број награда на домаћим и светским фестивалима, а Глоговац награду за најбољу мушку улогу у филму на Синема сити међународном фестивалу.[14]
У дебитанском филму Косте Ђорђевића С/Кидање (2013), Глоговац је тумачио улогу Бојана, а исте године појавио се и у другој сезони серије Жене са Дедиња, у улози Емила, као и у хрватској серији Stella, у улози Лукаса Гаврана.[15]
У периоду од 2013—2014, глумио је у серији Драмска трилогија 1941—1945 у улози Драгољуба Михаиловића.[16]
Године 2014. години глумио је у француском кратком драма филму Стхорзина у улози Драгана, као и у филму Дечаци из улице Маркса и Енгелса.
Након великог броја улога у филмовима, Глоговац добија улогу у кратком филму Сјене (2014), у улози психијатра др Мартина Папенхајма. Исте, 2014. године добија улогу у омнибусу Једнаки, режисера Дејана Караклајића.
У филму Срђана Кољевића Бранио сам Младу Босну (2014), Глоговац је играо у улози Леа Пфефера, америчког адвоката јеврејског порекла, а 2015. године у истоименој серији, истог лика. Године 2015. у филму Енклава, који обрађује тему положаја Срба који су остали да живе на Косову и Метохији након 1999. године, Глоговац је добио улогу Војислава Арсића, сељака који живи на Косову и Метохији.[17] Глоговац је значајну улогу остварио и у филму Радоша Бајића За краља и отаџбину (2015), где је по други пут у каријери тумачио лик Драгољуба Михаиловића. У Пожаревцу, 2015. године проглашен је Најбољим глумцем 20. Глумачке свечаности Миливоје Живановић, за улогу лекара Адама у представи Разбијени крчаг, Југословенског драмског позоришта.[18]
У остварењу режисера Олега Новковића (2015), у филму Отаџбина, Глоговац је тумачио улогу Болета, успешног бизнисмена, а 2016. године у македонском филму Ослобођење Скопља, био је у улози Србина Душана.
Глоговац је често глумио у страним филмовима, па је тако 2016. године у филму Устав Републике Хрватске тумачио улогу средњошколског професора Вјека Краља, за коју је добио награде Међународног удружења филмских новинара за најбољег глумца, награду Цар Константин на Филсмком фестивалу у Нишу и многе друге.[19] У периоду од 2016—2018. године, глумио је у криминалистичкој серији Убице мог оца, где је тумачио улогу Јована Деспотовића.[20]
Годину 2017. започиње улогом оца Жике у кратком филму Тихи кутак Христов, а након тога исте године имао је улоге у филмовима Сага о три невина мушкарца као Дамјанов стриц и у хумористичком филму The Books of Knjige — Случајеви правде као Бледи Глобичић Поклопник.
Остварио је улоге и у серији Немањићи — рађање краљевине, чија се премијера очекује 17. фебруара, у улози Вукана Немањића и у филмовима Заспанка за војнике и Јужни ветар, чије пројекције се очекују током јесени 2018. године.

Филмографија

У каријери је играо у 43 филмске и телевизијске улоге, 19 телевизијских серија и у 5 кратких филмова. Остварио је допринос и у документарном филму Филм о филму 'Муње!', где је причао о својој улози полицајца и уопштено о филму, 2001. године. Године 2009. позамљивао је глас у документарном филму Довиђења, како сте?, а 2016. године појавио се и у документарном филму Једначина са једном непознатом, Предрага Микија Манојловића.

1980 ▼ 1990 ▼ 2000 ▼ 2010 ▼ Укупно
Дугометражни филм 0 6 12 20 38
ТВ филм 0 3 2 0 5
ТВ серија 1 1 6 10 18
ТВ мини серија 0 0 0 1 1
ТВ кратки филм 0 0 0 0 0
Кратки филм 0 1 1 3 5
Укупно 1 11 21 34 67
Год. Назив Улога
1980.-те
1987. Бољи живот Бобин школски друг
1990.-те
1993. Рај Милошев пријатељ Биримић
1994. Вуковар, једна прича Фадил
1995. Убиство с предумишљајем Богдан Билогорац
1997. До коске Симке
1997. Покондирена тиква Јован
1998. Спаситељ Верин брат
1998. Буре барута таксиста
1998-2001. Породично благо Златко Гавриловић
1998. Хотел Београд
1999. Рањена земља Марко
2000.-те
2000. Небеска удица Каја
2001. Нормални људи Тома
2001. Муње! пандур
2001. Бумеранг Мики
2002. Класа 2002 Небојша
2002. Т. Т. Синдром Ваки
2002. Држава мртвих Горазд Крањц
2004. Кад порастем бићу Кенгур Живац, таксиста
2004. Лифт Официр Првослав Гајин
2005. Кошаркаши Жаре
2005. Охцет Таста
2006. Оптимисти Др Мило Петровић
2006. Сутра ујутру Маре
2007. Клопка Младен
2007. Хадерсфилд Иван
2008. Вратиће се роде Вулин
2008. Мој ујак ујак
2008. Кнежевина Србија кнез Михаило Обреновић
2008-2011. Мој рођак са села отац Милутин
2009. Кењац Боро
2009. Технотајз: Едит и ја Еди (глас)
2010.-те
2010. Луд, збуњен, нормалан Грдоба
2010. Жена са сломљеним носем Гаврило
2010. 72 дана Дане
2010. Бели, бели свет Златан
2010. Инструктор таксиста
2011. Игра истине саобраћајац
2012. Залет
2012—2014 Војна академија (ТВ серија) црни
2012. Кад сване дан Малиша
2013. Артиљеро Злаја
2013. С/Кидање Бојан
2013. Жене са Дедиња Емил
2013. Stella Лукас Гавран
2013—2014 Равна Гора (ТВ серија) Драгољуб Дража Михаиловић
2013. Кругови Небојша
2014. Бранио сам Младу Босну Лео Пфефер
2014. Једнаки (сегмент Милан)
2014. Сјене др. Мартин Папенхајм
2014. Дечаци из улице Маркса и Енгелса тата
2014. Стхорзина Драган
2015. За краља и отаџбину Драгољуб Дража Михаиловић
2015. Отаџбина Боле
2015. Енклава Војислав Арсић
2015. Бранио сам Младу Босну (ТВ серија) Лео Пфефер
2016. Устав Републике Хрватске Вјеко Краљ
2016. Ослобођење Скопља Душан
2016—2018. Убице мог оца Јован
2017. Немањићи - рађање краљевине Вукан Немањић
2017. Сага о три невина мушкарца Дамјанов стриц
2017. Тихи кутак Христов отац Жика
2017. The Books of Knjige - Случајеви правде Бледи Глобичић Поклопник
2018. Апсурдни експеримент
2018. Пет мајстор Цветко
2018. Јужни ветар
2018. Заспанка за војнике

Смрт

Преминуо је, после кратке и једномесечне борбе са раком плућа, у Клиничком центру Србије у Београду 9. фебруара 2018. године у 49. години живота.[21][22] Комеморација поводом смрти одржана је 12. фебруара 2018. године у Југословенском драмском позоришту. Од колеге и пријатеља опростили су се Емир Кустурица, Драган Бјелогрлић, Наташа Нинковић, Дејан Бодирога, Војин Ћетковић и многи други[23].
Сахрањен је истог дана у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.[24][25][26]

Рекли су о Глоговцу

-Био је миран, мудар и крајње једноставан и истовремено компликован човек. То га је и чинило великим глумцем — Рајко Грлић, хрватски режисер.[27]

-Био си један од хероја моје младости. Продавао сам твоје форе из филмова, питао се како си тако хладан као шприцер, а опет свима потребан — Вукашин Марковић, глумац и музичар.[28]

- Имао је непоновљиве трансформације, деликатан приступ сваком лику, а у јавности био чист и достојанствен — Милан Влајчић, књижевни и филмски критичар.[29]

- Откада сам га гледама у филму Убиство с предумишљајем, знала сам да се појавио велики глумац. Све оно што ће урадити касније на филму, у позоришту и на телевизији сврстало га је у великог европског глумца — Милена Дравић, српска глумица.[30]

-Живо се сећам енергије, једноставности и убедљивости када је још био почетник. Мало је глумаца који су тако брзо и са таквом убедљивошћу постали звезде, у позоришту и на филму — Егон Савин, српски позоришни редитељ.[30]

- Отишао је један од највећих у историји српског глумишта. Отишао је највећи глумац средње генерације целог региона. Отишао је добар човек, добар пријатељ и добар даса — Драган Бјелогрлић, српски глумац, сценариста, режисер и продуцент.[31]

- Све уме. Све разуме. Плени. Велики и јак к'о планина. Луд. Недостижан. Имали смо част и срећу да живимо у његово време и да се хранимо њеоговом душом — Љубомир Бандовић, српски глумац.[32]

- Био је најталентованији глумац који се у последње три деценије појавио на балканским просторима. Диван човек, једноставан, скроман, као што су и сви уметнички великани — Горан Паскаљевић, српски редитељ, сценариста и продуцент[33]

- Небојша Глоговац је очаравао силином свог талента и несумњиво је био један од најбољих глумаца у Европи. Присуство Глоговца у нашим животима био је велики добитак за све нас — Воја Брајовић, српски глумац.[34]

- Био је аутентичан и велики таленат. Имао је снажну личност, карактеристичну енергију, то га је највише одликовало. То је оно што га је по мени увек издвајало од других — Ана Софреновић, српска глумица.[35]

Награде и признања

Филмске награде

Позоришне награде

Позоришне улоге

У Југословенском драмском позоришту, чији је члан од 1996. године, одиграо је низ запажених улога, за које је добио многобројне награде[42] Током студирања на Факултету драмских уметности у Београду, добио је стипендију од Југословенског драмског позоришта и велики број престижних награда за одигране улоге. Током каријере у позоришту играо је са подједнаким успехом класичне и савремене репертоаре, као и генерацијске улоге у представама које су обележиле једно доба. Сарађивао је са једним од најзначајних позоришних редитеља на Балкану, као што су Дејан Мијач, Слободан Унковски, Егон Савин, Душан Јовановић, Александар Поповски и многи други.[43]
Његова прва улогу у позоришту била је у представи Велика пљачка, у режији Дејана Мијача. Последња улога и последња одиграна представа у Југословенском драмском позоришту била је Хамлет, 13. децембра 2017. године.[43]

  • Велика пљачка
  • Парабелум
  • Тамна је ноћ
  • Јеротије Пантић (Сумњиво лице), 9. април 2012.
  • Иван (Хадерсфилд), 26. фебруар 2005.
  • Гадни (Шине), 25. новембар 2002.
  • Жак (Како вам драго), 20. новембар 2009.
  • К. (Замак), 9. мај 2008.
  • Луталица (Барбело, о псима и деци) , 4. децембар 2007.
  • Васка Пепел (На дну), 3. март 2007.
  • Шарл Варлам Лагранж (Молијер - још један живот), 24. октобар 2003.
  • Дан (Ближе), 16. фебруар 1999.
  • Андреја (Буре барута), 18. март 1995
  • Троил (Троил и Кресида), 3. децембар 1994/ 5. август 1995.
  • Еден фон Хорват (Италијанска ноћ), 27. новембар 2004.
  • Пијана ноћ 1918.
  • Сабља Димискија
  • Златно руно
  • Дима (Полонеза Огињског)
  • Владимир (У потпалубљу), 7. мај 1996.
  • Млади Сиријац, Волтер Гренџерс, Рос, Јудејац, Назарећанин (Салома), 28. мај 1997.
  • Симо (Рођаци из најбољих дана), 27. јануар 1994
  • Сердар Нико Ђуров (Лажни цар Шћепан Мали), 24 јул/30. септембар 1993.
  • Адам (Разбијени крчаг), 13. фебруар 2015.
  • Тиресија (Метаморфозе), 9. јун 2010.
  • Хамлет (Хамлет), 17. септембар 2016.

Референце

  1. ^ „Nebojša, Lobanja, Glogovac. Ostao je isti dečak koji veruje u pravdu i ljubav i nije se stideo da to i kaže”. blic.zena.rs. Приступљено 9. 2. 2018. 
  2. ^ а б „Преминуо Небојша Глоговац”. n1info.com. Приступљено 9. 2. 2018. 
  3. ^ а б „Biografije poznatih Hercegovaca: Nebojša Glogovac”. hercegovinapromo.com. Приступљено 15. 3. 2016. 
  4. ^ Заспао је српски Хамлет („Политика”, 9. фебруар 2018)
  5. ^ Преминуо Небојша Глоговац (Б92, 9. фебруар 2018)
  6. ^ Небојша Глоговац почиваће поред Манде („Вечерње новости”, 9. фебруар 2018)
  7. ^ а б „Nebojša Glogovac, biografija”. biografija.org. Приступљено 27. 11. 2017. 
  8. ^ „Nebojša Glogovac: Slava mi nikad nije bila u glavi”. vreme.co.rs. Приступљено 23. 04. 2008. 
  9. ^ „Awards for Kad porastem bicu Kengur”. IMDb. Pristupljeno 30. 11. 2009.  (језик: енглески)
  10. ^ „Filmu "Klopka" glavne nagrade u Milanu i Liježu”. Блиц. Приступљено 23. 04. 2008. 
  11. ^ „Premijera filma "Technotise - Edit i ja"”. Vesti.rs. 26. 9. 2009. Приступљено 18. 3. 2013. 
  12. ^ „Giljermo Arijaga otvara „Cinema City“”. Blic.rs. Приступљено 18. 3. 2013. 
  13. ^ „Nebojša Glogovac: Dani slavlja i velikih priznanja”. zena.blic.rs. Приступљено 26. 04. 2017. 
  14. ^ „Кругови најбољи филм на 6. Синема ситију”. novosti.rs. Приступљено 12. 9. 2013. 
  15. ^ „Nebojša Glogovac u „Ženama sa Dedinja“”. Блиц. Приступљено 5. 05. 2012. 
  16. ^ „Glumac Nebojša Glogovac - biografija”. sinemanija.com/. Приступљено 17. 7. 2015. 
  17. ^ „Glogovac u filmu "Enklava": Zaintrigirala me je dečija strana priče”. telegraf.rs. Приступљено 2. 3. 2015. 
  18. ^ „Glogovcu Milivoje Živanović”. seecult.org. Приступљено 7. 04. 2015. 
  19. ^ „Glogovac dobio nagradu za „Ustav Republike Hrvatske“”. rs.n1info.com. Приступљено 12. 04. 2016. 
  20. ^ „Додељене награде 52. филмских сусрета у Нишу”. b92.net. Приступљено 31. 8. 2017. 
  21. ^ „Dijagnostikovali mu rak pluća, krenuo je da prima terapiju, a oglasili su se i lekari”. espreso.rs. Приступљено 30. 01. 2018. 
  22. ^ „Preminuo glumac Nebojša Glogovac”. Блиц. Приступљено 09. 02. 2018. 
  23. ^ „SAHRANJEN NEBOJŠA GLOGOVAC! Supruga neutešna, sinovi nosili krst!”. espreso.rs. Приступљено 12. 02. 2018. 
  24. ^ „SAHRANJEN NEBOJŠA GLOGOVAC Hiljade ispratile velikog glumca na večni počinak, među njima veliki broj javnih ličnosti”. Блиц. Приступљено 12. 02. 2018. 
  25. ^ Опроштај од великог глумца, недостижног хероја истине („Политика”, 12. фебруар 2018)
  26. ^ Отишао је млађи него икад („Политика”, 12. фебруар 2018)
  27. ^ „AUTORSKI TEKST RAJKA GRLIĆA o "Nebojši Glogovcu”. Блиц. Приступљено 13. 02. 2018. 
  28. ^ „MOJ STARIJI BRAT! Beban uputio reči TUGE preminulom Glogovcu: Sedim, PLAČEM I SMEJEM SE...”. srbijadanas.com. Приступљено 09. 02. 2018. 
  29. ^ „LAKU NOĆ, DOBRI PRINČE - Vlajčić o Glogovcu”. Блиц. Приступљено 11. 02. 2018. 
  30. ^ а б „Milena Dravić o Nebojši Glogovcu: Čudesna je bila harizma našeg Glogija”. Блиц. Приступљено 13. 02. 2018. 
  31. ^ „Bjelogrlić se emotivnom porukom oprostio od Glogovca”. alo.rs. Приступљено 11. 02. 2018. 
  32. ^ „"VELIKI I JAK, NEDOSTIŽAN" Ljubomir Bandović se oprostio od Glogovca”. Блиц. Приступљено 10. 02. 2018. 
  33. ^ „PUBLIKA I KOLEGE O NEBOJŠI GLOGOVCU: Učio nas je poštenju, hrabrosti i životu”. Вечерње новости. Приступљено 10. 02. 2018. 
  34. ^ „Реаговања на вест о смрти Небојше Глоговца”. Радио телевизија Србије. Приступљено 09. 02. 2018. 
  35. ^ „Ana Sofrenović o Glogovcu: Autentičan talenat, snažna ličnost i karaktena energija”. helomagazin.rs. Приступљено 10. 02. 2018. 
  36. ^ Небојши Глоговцу награда за најбољу мушку главну улогу у филму Устав Републике Хрватске, Пула (Б92, 22. јул 2017
  37. ^ Film Ustav Republike Hrvatske - nagrade
  38. ^ Grand prix Naissa Nebošji Glogovcu
  39. ^ Глоговцу награда Бранка и Млађа Веселиновић („Политика“, 26. децембар 2012), Приступљено 15. 4. 2013.
  40. ^ Nagrade grada Beograda Glogovcu, Ršumoviću, Nemanji Raduloviću (beta.rs, 14. април 2017
  41. ^ „Глоговцу награда ЈДП-а за најбоље глумачко остварење”. Радио телевизија Србије. Приступљено 3. 4. 2017. 
  42. ^ Позоришне улоге Небојше Глоговца
  43. ^ а б „ODLAZAK NEBOJŠE GLOGOVCA”. Југословенско драмско позориште. Приступљено 9. 02. 2018. 

Спољашње везе

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Небојша_Глоговац&oldid=18680463”