Разговор са корисником:Ivan VA

Из Википедије, слободне енциклопедије
Архива
Архива


Патролирати/патролисати[уреди]

У Правопису стоји и једно и друго, с тим да са патролисати упућује на патролирати, што значи да је патролирати прихватљивији (бољи) облик.

Заправо, овде је важније питање да ли је глагол патролирати прелазан, односно, да ли се може "патролирати некога или нешто", па да тај неко или нешто буде "патролиран". Судећи према примерима из Речника српског језика, може се само патролирати нечим (сеоским путем, улицом), а никако се не може патролирати некога или нечега. Другим речима, глаголски придев трпни "патролиран" није исправан, будући да је глагол "патролирати" непрелазан, односно, радња коју означава тај глагол не може се вршити на неком субјекту.

С друге стране, "патролиран" се већ укоренио на Википедији и било би бесмислено тражити замену за ту реч и мењати учвршђену навику.

Поздрав,

--Sly-ah (разговор) 22:38, 15. јул 2016. (CEST)

Извини на касном одговору везано за чланак Географија Хрватске, али тренутно сам на одмору и неда ми се баш да га трошим по Википедији. Бацих поглед на исти и онако на прву ми се чини да је доста коректан (једино ми очи боде пасус о острвима, може то много боље). ΝικόλαςΜπ. (разговор) 13:18, 18. јул 2016. (CEST)

Što ne predložiš Grb Beograda za sjajan?--Soundwaweserb (разговор) 02:28, 19. јул 2016. (CEST)

Јелена Ћетковић[уреди]

Поштовани, у оквиру Википројекта жене, сам допунио и средио чланак о Јелени Ћетковић. Он је тренутно кандидат за сјајни чланак и налази се на расправи, па Вас молим да искоментаришете номинацију. Унапред хвала --Pinki (разговор) 21:14, 25. јул 2016. (CEST)

Uključi se [1]. Preko ovoga ne može da se pređe tako lako.--Soundwaweserb (разговор) 23:05, 25. јул 2016. (CEST)

Драган Ђукановић[уреди]

U ovom članku autor analizira razvitak autonomije Vojvodine nakon 1848. godine i ukazuje na svojevrsnu pretvorbu njezinih temeljnih osobenosti u tom razdoblju. Ona je uistinu ponajprije nastala kao izraz težnji Srba u Južnoj Ugarskoj za uspostavom vlastite autonomije. No, tijekom 20. stoljeća, a posebice u Drugom svjetskom ratu, njezini se obrisi mijenjaju i to na način da autonomija Vojvodine od negdašnje izričito etničke postaje multietnička i to sve do suspendiranja 1988. godine.

Хрчак уме бити користан. То признајем. Али свакаквих аутора се ту нађе. Ја имам висок праг толеранције, али нису сви као ја. :))

Одмах сам по презимену препознао да је овај лик Црногорац.

Мислим да греши. Војводина после Другог светског рата постаје етнички све хомогенија. Некада бројна немачка национална мањина нестаје из војвођанског мозаика, уступа своје место Србима из Хрватске, БиХ, Црне Горе. :)) До краја педесетих година Срби су постигли натполовичну већину у Војводини. Подсећања ради, у међуратном периоду Немаца и Мађара заједно било је више него Срба

Europska unija tijekom procesa integracije Srbije u svoje članstvo, bitno je istaknuti, ne posjeduje mehanizme punog pritiska na vlasti u Beogradu koji bi rezultirali osnaživanjem autonomije Vojvodine unutar Srbije.

Ја се питам, што се ово БИТНО ИСТАЋИ. :)) Могу мислити како би на ово одреаговао неко са много НИЖИМ ПРАГОМ толеранције.--Владимир Нимчевић (разговор) 13:52, 29. јул 2016. (CEST)--Владимир Нимчевић (разговор) 13:52, 29. јул 2016. (CEST)

Ево шта цитира :))

24 sata. 2015. ‘Kolinda je Vojvodinu nazvala državom, tražimo reakciju’. 13. siječnja. Dostupno na: http://www.24sata.hr/politika/kolinda-je-vojvodinu-nazvala-drzavom-trazimo-reakciju-401863 (pristupljeno 17. travnja 2015).

Ја нисам сигуран колико је ово битно за историју. Не потцењујем Ћукановићем рад, него само изражавам сумњу у могућност да говоримо о недавној историји. Ти и ја бисмо се можда сложили с њим у неким закључцима, али има оних који би категорички све одбацили. Зашто? Просто зато што им се не свиђа његова личност, његов став.

Ђукановићев рад је и поред богатства информација у суштини само један поглед на аутономију Војводине.--Владимир Нимчевић (разговор) 14:56, 29. јул 2016. (CEST)

Боаров је дао приказ политичке ситуације у Војводини у периоду који те занима. Дакле, од 1989. до 2001. Ако те занима, могу ти показати.

Да, у чланку немамо доста ствари. Само таксативно набрајање најважнијих момената у историји аутономије. :)) Можда би требало навести отпуштање радника РТВ, али НИСАМ сигуран колико је то битно, како ће се то одразити на касније догађаје... итд. Обично цитирам НИН или Време, када проучавам новију историју.

Нисам те погрешно разумео. Ти и ја смо хладне главе. Истрајавамо једино на научности. Али има људи који би се због оваквих ствари дизали у ваздух с надом да ће експлозија захватити и њихове политичке неистомишљенике. Наравно да причам метафорички. :)) --Владимир Нимчевић (разговор) 15:55, 29. јул 2016. (CEST)

Неки људи не разумеју смернице Википедије. :) Мисле да су потпуно у праву. Због тога неретко долазе у сукоб са другим корисницима.

Нпр. корисник Сорабино кога сам држао за мирног и повученог корисника пре неки дан ме је шокирао изјавом, коју сам најмање од њега очекивао. Па ја такве ствари нисам износио ни под псеудонимом. Ако јесам, то сам радио у шали. У мом друштву је уобичајено да кривимо једне друге за ствари које нисмо починили. Оптужујемо или преузимамо одговорност за Евромајдан, сукобе на истоку Украине, мигрантску кризу, терористичке нападе по европским робним кућама, "царински рат" Хрватске и Србије, заоштравање односа Русије и Турске и итд. Најдаље је отишао један колега кога сам срео у септембру пре две године. "Када сам чуо за убиство, рекао сам: Ово је Нимча урадио"... али ни то није страшно. То је требало да испадне шала. За разлику од свих њих корисник Сорабино је смртно озбиљан.

Но, да не дужим о томе. Мислим да би те занимала ова поглавља у књизи "Политичка историја Војводине" Димитрија Боарова.

  • Од ослободилачког устанка до аутономија (171-179)
  • После ослобођења - радост и невоље (181-189)
  • Народни фронт као оквир комунистичке демократије (191-195)
  • Релативно привредно заостајање (197-200)
  • Стварна аутономија (201-206)
  • Обрачун са либералима (207-210)
  • Офанзива на Војводину и пад аутономије (211-218)
  • Политички васкрс Војводине (219-240)

Само последње има 20 страница.--Владимир Нимчевић (разговор) 12:04, 31. јул 2016. (CEST)

Марко Орешковић[уреди]

Кандидат за сјајни чланак je на расправи. Коментариши номинацију Расправа траје до: 4. септембра 2016. у 20:00

Rasprava na Trgu[уреди]

Problem je u MediaWiki softveru koji se azurira bez znanja zajednica nikada se ne govori o prednostima i manama novijih verzija. Tu sigurno ima instalirah dodataka za MediaWiki softver ako otkrijem odmah javljam. --Kolega2357 (разговор) 22:02, 5. септембар 2016. (CEST)

Ja sam samo za izmenu, dodavanje, brisanje teksta u clancima. Ovo je izvan mojih mogucnosti. -- Bojan  Razgovor  23:32, 6. септембар 2016. (CEST)

Deretić[уреди]

Nije me bilo neko vreme. U međuvremenu su se, vidim, izdogađale neke stvari, ali pretpostavljam da nisam mnogo propustio. :) Bavio sam se nekim svoji problemima i rebus venereis. Ovim poslednjim s manje uspeha, ali što kaže pevač Hladnog piva: Kad nema velike ljubavi dovoljna je i mala. Ja sam dobio nadimak Provokacija, ali sam i dodelio jedan: καλη καγαθη.

Što se tiče Deretića, složio bih se s Nikolom, s tim što meni Deretić nije nimalo smešan. I ostalima bih preporučio da sačuvaju smeh za nekog drugog. Možda Kesića ili Ivanovića. Meni je, naprotiv, tužno što Deretić uopšte može nastupati u javnosti.

Što se tiče članka o fiktivnom vladaru, jednom davno smo se dogovorili (barem sam ja stekao takav utisak) da ne pišemo o svakom gotsko-slovenskom vladaru posebno, nego da objedinimo njihove kratke biografije u jedan članak. Mislim na ovaj članak, koji je, vidim, u međuvremenu išaran "Deretićevim" kartama i objašnjenjima. Čudi me da ovo neko drugi nije primetio. Ja sam nešto u poslednje vreme uzdržavam od svađa. Bojim se da svaka rasprava s amaterima vodi u svađu. Učestvujem jedino u raspravama s učenim ljudima. Rasprava sa fanovima Deretića je kao igranje šaha s golubovima. Kako god odigraš, oni će misliti da su pobedili. Uostalom, takav je i sam Deretić. Radivoj je u raspravi vođenoj u NIN-u 2005. dokazao da on i družina ne se samo nemaju potrebno znanje za bavljenje naučnim radom nego ne barataju ni osnovnom faktografijom - ono što i učenici treba da znaju.

Ja sam se davno bavio Letopisom popa Dukljanina. Istina, to nije težak spis (u odnosu na neke savremene latinske spise on je maca), ali zahteva ipak vremena pročitati sve to i sročiti priču svojim rečima. Podsećam da se u poslednje vreme oglašavaju neke grupe naučnika, među kojima je Đorđe Janković (inače izbačen sa FF u Bg), s tezama da gotsko-slovenska dinastija nije plod mašte barskog letopisca nego činjenica. Kako god, činjenica je da ljudi danas teže prihvataju ono što piše u udžbenicima i priručnicima, tj. da je Letopis popa Dukljanina jedan spis nejednake vrednosti. Neki delovi su vredni, neki su potpuno beskorisni. Mislim da je to stoga što Ministarstvo prosvete dozvoljava privatnim izdavačkim kućanja štampanje udžbenika, koje piše ko stigne. Dovoljna je samo potvrda Ministarstva prosvete i udžbenik ulazi u primenu. I pored niza sličnosti udžbenici izdati od različitih kuća pokazuju i određene razlike. Ja sam to primetio proučavajući samo jednu nastavnu jedinicu posvećenu Etrurcima.

No, da se vratim na popa Dukljanina. Ja ne mogu shvatiti kako nekoga može impresionirati jedan takav spis sačinjen od kratkih rečenica, koje sumarno prikazuju događaje. Amijan Marcelin Grk iz Antiohije pruža daleko bolji prikaz događaja koji su se odigrali na našoj teritoriji nego barski arhiepiskop. O Amijanu makar znamo ko je i šta je. O barskom letopiscu ne znamo ništa. Uostalom, niko ne kaže da se iza "barskog letopisca" ili "popa Dukljanina" krije jedna osoba.

O Letopisu Franačkog kraljevstva vredi još manje polemisati, zato što je taj spis nastao u Zapadnoj Evropi, daleko izvan naših prostora. I ovde sigurno nećemo naći detaljniji prikaz događaja na Balkanu. Stoga nemojte da vas zavaravaju reči nekih priučenjaka da je ovaj spis važan izvor za istoriju Srba. Ovaj spis važan je za nacionaliste. Oni u njemu vide potvrdu da su se Srbi oformili pre Hrvata. Da li je to iz aspekta kritičke istoriografije uopšte bitno? S druge strane, imamo gomilu neproučenih izvora na koje niko ne obraća pažnju, jer nisu zanimljivi. Ne mogu se iskoristiti kao dokaz protiv Hrvata ili za starinu Srba jer su iz mlađeg vremena.

Što se mene tiče, imaš odrešene ruke da ukloniš svaku "deretićevštinu" (citat, kartu i sl) iz članaka + moju podršku u tome. Ako dođe do rata izmena, možeš računati da ću blokirati korisnika koji bude ubacivao ovakav sadržaj. Mislim da je dosta bilo popuštanja. Ovaj postupak mislim da primenjujem ne samo na deretićevce nego i na drugu "istoriografske" škole, koje naučnim principima pretpostavljaju nešto drugo - kao npr patriotizam. Ana misli da samo prema deretićevcima treba biti strog. Ja mislim da treba biti strog prema svim onim korisnicima koji zastupaju teze diletanata. To nije prkošenje Ani, nego prosto odbrana istoriografije od postmodernističkh tendencija. Ani sigurno ne bi bilo drago da je neko s znanjem hemije na nivou osnovne škole (7 i 8 razred) podučava kovalentnim vezama.

Ako primetiš još neke ovakve stvari, obrati mi se slobodno. Stiće mi obaveštenje na email i ja ću se odazvati.--Владимир Нимчевић (разговор) 14:57, 16. октобар 2016. (CEST)

Konrad Šuman[уреди]

Uzgred, mogao bi napisati članak o ovoj ličnosti. Slučajno sam saznao za njega dok sam pretraživao neku reč. Ne mogu da se setim koju tačno. Mislim da ima veze sa skakanjem. Ovaj vojnik iskorišten je dobro u propagandne svrhe. To je i sam shvatio. :) Ako bude nekih nedoumica u vezi s prevodom nekih termina, pitaj me. Otklonićemo ih zajedničkim stranama. Učeni nemački je jako zahtevan jezik, zahtevniji od engleskog.--Владимир Нимчевић (разговор) 15:15, 16. октобар 2016. (CEST)


Postmodernizam i istočnonemačke teme[уреди]

Postmodernizam je pojava opasna kao ekstremni islamizam. To što ja za razliku od drugog pasivan ne znači da je manje opasan. Islamizam se nalazi na spisku neželjenih pojava i možemo ga granatirati. A postmodernizam ne možemo ni identifikovati, a čak i kada ga identifikujemo ne možemo ništa učiniti osim da ga tolerišemo. Često se krije iza zakonskih odredaba, ličnih sloboda itd itd.. Podrazumeva neke nenormalne stvari. U prvom redu relativizaciju morala. Jako se loše odražava i na istoriju. O tome piše С. М. Перевалов, „Ex fonte bibere. Актуальная проблема отечественного алановедения“, Гуманитарная мысль Юга России, № 1 (2006), 19-20: У време када под утицајем постмодернизма историји прети перспектива ’игнорисања извора уопште’, кораци усмерени ка васпостављању обавезних процедура за критичку анализу извора важан су адут да историографија очува своје место међу другим хуманистичким наукама. Ovo je moj prevod. Ti nađi na internetu ovaj članak. Videćeš da sam rečenicu preveo od reči do reči. Ponekad se pitam ima li smisla prevoditi s ruskog.

Mic po mic možeš pojačati tu tematiku. Slabi smo bili i s avionima dok nije došao Sahara. Otada čujemo pozitivne reakcije čitalaca. Ima čitaoca. Iznenadio bi se kad bi video ko sve čita. Čak je i predsednik koristio neke članke za svoje sastave. A nije isključeno da to radi i Vučić koji sve zna i sve vidi. To što mediji daju publicitet nekim bezveznim likovima, npr. onom koji je na svom profilu okačio sliku Dragunova i "pitao" Vučića: "No, kako ti se sviđa", ne znači da svi u toj budali vide nekog borca za prava radnika Jure - srpskog Ernsta Telmana. Ja sam mislio o tome da pišem. Na to me je podstakla igrica World in Conflict iz 2007, koja govori o alternativnoj istoriji: šta bi bilo da je SSSR umesto raspada izvršio opšti napad na Evropu i zapadnu obalu Amerike (Sijetl). Pošto se ja slabo razumem u softver, što je neophodan uslov za pisanje članaka o igricama, odlučio sam da obradim samo priču, odnosno pozadinu tog sukoba. Sovjetska kampanja počinje sa misijom u kojoj igrač, potpomognut od AI, treba da oslobodi Zapadni Berlin. Antifašistički zid nisu srušili protestanti, nego su ga digli u vazduh sovjetski mineri kako bi napali američke snage u Zapadnom Berlinu. Žestoka borba vodila se oko Ulice 17 juna (Straße des 17. Juni). Amerikanci su ovde bili toliko napadni da su Sovjeti morali da zovu u pomoć avijaciju. Jedan avion tipa Tupoljev 95 nadleteo je ulicu i sručio tovar bombi. Bombe su uništile preostale američke snage i zapadni Berlin je oslobođen. U kasnijim događajima Sovjeti su izbacili Amerikance iz Zapadne Nemačke i napali Francusku i Norvešku.

S Deretićevim vizetovima ne vredi se boriti na viteški način, jer je to gubljenje vremena. Ukazati na propuste i onda brisati. --Владимир Нимчевић (разговор) 23:38, 16. октобар 2016. (CEST)

Thumbs down red.svg На страници Википедија:Добри чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Марио Анчић да се уклони са списка добрих чланака.
Гласање траје у периоду 29. 11. 2016. — 6. 12. 2016. ----Soundwaweserb (разговор) 15:32, 29. новембар 2016. (CET)


Imamo nove na glasanju, glasaj, ostavi komentar, da rešimo više ovu stvar i odvojimo žito od kukolja [2].--Soundwaweserb (разговор) 01:21, 5. децембар 2016. (CET)

Takve stvari vise ne stavljamo u sitenotice, a zaboravio sam gde tacno ide. -- Bojan  Razgovor  05:12, 8. децембар 2016. (CET)

Dovorili smo se koliko me secanje pamti da se takva obavestenja vide samo kada se klikne na spisak nadgledanja -- Bojan  Razgovor  08:23, 8. децембар 2016. (CET)

Nasao sam. Mozes i ti. -- Bojan  Razgovor  09:25, 8. децембар 2016. (CET)

Thumbs down red.svg На страници Википедија:Добри чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Велизар (војсковођа) да се уклони са списка добрих чланака.
Гласање траје у периоду 8. 12. 2016. — 15. 12. 2016. ----Soundwaweserb (разговор) 21:33, 8. децембар 2016. (CET)


Ne može. Verovatno postoji ogranicenje u broju bajtova koliko naslov može da ima -- Bojan  Razgovor  07:04, 12. децембар 2016. (CET)

Symbol thumbs upzel.svg На страници Википедија:Добри чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Моника Белучи да исти постане један од добрих чланака.
Гласање траје у периоду 29. 12. 2016. — 5. 1. 2017. --Потпис корисника Soundwaweserb (разговор) 14:25, 29. децембар 2016. (CET)


Аргентина[уреди]

Cscr-candidate.svg На страници Википедија:Сјајни чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Аргентина да исти постане један од сјајних чланака.
Гласање траје у периоду 30. 12. 2016. — 06. 01. 2017. --Zoranzoki21 (разговор) 14:13, 30. децембар 2016. (CET)


Гласање за сјајан чланак[уреди]

Гласање за сјајан чланак[уреди]

Cscr-candidate.svg На страници Википедија:Сјајни чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Ђиро д’Италија да исти постане један од сјајних чланака.
Гласање траје у периоду 6.1.2017. — 13.1.2017. --Vux33 (разговор) 12:15, 13. јануар 2017. (CET)


Cscr-candidate.svg На страници Википедија:Сјајни чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Српски динар да исти постане један од сјајних чланака.
Гласање траје у периоду 21. јануар — 28. јануар --Потпис корисника Soundwaweserb (разговор) 19:45, 21. јануар 2017. (CET)