Српска православна црква у Хрватској
Српска православна црква у Хрватској је органски дио Српске православне цркве.
Сачињавају је Митрополија загребачко-љубљанска и епархије Горњокарловачка, Далматинска, Осјечкопољска и барањска и Пакрачко-славонска.
Историја[уреди]
Током Другог свјетског рата, у вријеме Независне Државе Хрватске, разрушено, спаљено, оштећено или оскрнављено је више од 450 православних цркава. Том приликом је уништен значајан број икона и културних споменика српског народа.[1] У неким црквама су вршени покољи, као покољ у глинској цркви (1941).
Усташки поглавник Анте Павелић је 1942. основао неканонску Хрватску православну цркву.
Епископски савјет[уреди]
Епископски савјет Српске православне цркве у Хрватској се састаје под предсједништвом митрополита загребачко-љубљанског, а састављају га још епископи горњокарловачки, далматински, осјечкопољски и барањски и пакрачко-славонски.[2]
Они се састају ради савјетовања и доношења одлука из надлежности Епископског савјета.[3]
Епископски савјет посебно разматра односе између Српске православне цркве и Републике Хрватске, анализира резултате у спровођењу законских и других прописа, као и политику и динамику обнове сакралних објеката.
Види још[уреди]
- Покатоличење Срба у НДХ
- Српска православна црква у Босни и Херцеговини
- Православна црква у Црној Гори
- Српска православна црква у Сјеверној и Јужној Америци
Референце[уреди]
- ↑ Српске цркве биле су ломаче („Политика“, 23. август 2013), Приступљено 17. 8. 2015.
- ↑ Седница Епископског савета и освећење Крста на згради Духовног центра и Гимназије у Загребу („СПЦ“, 18. јул 2011), Приступљено 17. 8. 2015.
- ↑ Уговор између Владе Републике Хрватске и Српске православне цркве у Хрватској о питањима од заједничког интереса („Народне новине“, број 196/2003)
Литература[уреди]
- Грбић, Манојло (1891). Карловачко владичанство. књ. 1. Карловац.
- Грбић, Манојло (1891). Карловачко владичанство. књ. 2. Карловац.
- Грбић, Манојло (1893). Карловачко владичанство. књ. 3. Карловац.
- Ивић, Алекса (1909). Сеоба Срба у Хрватску и Славонију: Прилог испитивању српске прошлости током 16. и 17. века. Сремски Карловци.
- Грујић, Радослав (1909). Апологија српскога народа у Хрватској и Славонији и његових главних обележја. Нови Сад.
- Веселиновић, Рајко (1993). „Срби у Хрватској у XVI и XVII веку”. Историја српског народа. књ. 3, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 427—490.
- Гавриловић, Славко (1986). „Срби у Хрватској од бечког рата до рата 1716-1718”. Историја српског народа. књ. 4, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 62—77.
- Гавриловић, Славко (1986). „Срби у Хрватској од аустро-турског рата 1716-1718. до рата 1737-1739”. Историја српског народа. књ. 4, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 176—191.
- Гавриловић, Славко (1986). „Срби у Хрватској од Београдског мира до краја XVIII века”. Историја српског народа. књ. 4, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 217—232.
