Српска православна црква у Хрватској

Из Википедије, слободне енциклопедије

Српска православна црква у Хрватској је органски дио Српске православне цркве.

Сачињавају је Митрополија загребачко-љубљанска и епархије Горњокарловачка, Далматинска, Осјечкопољска и барањска и Пакрачко-славонска.

Историја[уреди]

Током Другог свјетског рата, у вријеме Независне Државе Хрватске, разрушено, спаљено, оштећено или оскрнављено је више од 450 православних цркава. Том приликом је уништен значајан број икона и културних споменика српског народа.[1] У неким црквама су вршени покољи, као покољ у глинској цркви (1941).

Усташки поглавник Анте Павелић је 1942. основао неканонску Хрватску православну цркву.

Епископски савјет[уреди]

Епископски савјет Српске православне цркве у Хрватској се састаје под предсједништвом митрополита загребачко-љубљанског, а састављају га још епископи горњокарловачки, далматински, осјечкопољски и барањски и пакрачко-славонски.[2]

Они се састају ради савјетовања и доношења одлука из надлежности Епископског савјета.[3]

Епископски савјет посебно разматра односе између Српске православне цркве и Републике Хрватске, анализира резултате у спровођењу законских и других прописа, као и политику и динамику обнове сакралних објеката.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Српске цркве биле су ломаче („Политика“, 23. август 2013), Приступљено 17. 8. 2015.
  2. Седница Епископског савета и освећење Крста на згради Духовног центра и Гимназије у Загребу („СПЦ“, 18. јул 2011), Приступљено 17. 8. 2015.
  3. Уговор између Владе Републике Хрватске и Српске православне цркве у Хрватској о питањима од заједничког интереса („Народне новине“, број 196/2003)

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]