Српска православна црква у Хрватској

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Српска православна црква у Хрватској је органски дио Српске православне цркве.

Сачињавају је Митрополија загребачко-љубљанска и епархије Горњокарловачка, Далматинска, Осјечкопољска и барањска и Пакрачко-славонска.

Историја[уреди]

Српска православна црква има дубоке корене на данашњем државном подручју Републике Хрватске. У појединим областима које данас улазе у састав Хрватске, српски народ је био присутан још од раног средњовековног раздобља. Према сведочењу византијског цара Константина VII Порфирогенита, српска племена су још од 7. века настањивала приморско подручје од Конавала до ушћа реке Цетине. То су били Конављани, Захумљани и Неретљани.[1] Ове области су од краја 12. до почетка 14. века приадале српској држви Немањића, а црквену надлежност над православним хришћанима у тим областима имала је српска православна Хумска епархија, која је основана 1219. године са седиштем у манастиру Богородице Стонске.[2] То је била најстарија српска владичанска катедра на подручјима која данас припадају Републици Хрватској. У другој половини 14. века, знатан део јужног подручја данашње Републике Хрватске у залеђу Далмације потпао је под власт српско-босанског краља Твртка I,[3] а средином 15. века читаво приморски појас од Боке Которске до Макарске (осим острава и Дубровника) било је у саставу Војводства Светог Саве.[4] Присуство православних Срба је током 15. века дошло до изражаја и у северним областима данашње Републике Хрватске, односно у тадашњој "Горњој Славонији", што је посведочено настанком чувеног Вараждинског апостола.

Током Другог свјетског рата, у вријеме Независне Државе Хрватске, разрушено, спаљено, оштећено или оскрнављено је више од 450 православних цркава. Том приликом је уништен значајан број икона и културних споменика српског народа.[5] У неким црквама су вршени покољи, као покољ у глинској цркви (1941).

Усташки поглавник Анте Павелић је 1942. основао неканонску Хрватску православну цркву.

Епископски савјет[уреди]

Епископски савјет Српске православне цркве у Хрватској се састаје под предсједништвом митрополита загребачко-љубљанског, а састављају га још епископи горњокарловачки, далматински, осјечкопољски и барањски и пакрачко-славонски.[6]

Они се састају ради савјетовања и доношења одлука из надлежности Епископског савјета.[7]

Епископски савјет посебно разматра односе између Српске православне цркве и Републике Хрватске, анализира резултате у спровођењу законских и других прописа, као и политику и динамику обнове сакралних објеката.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Moravcsik 1967.
  2. ^ Јанковић 1985.
  3. ^ Ћирковић 1964, стр. 156, 164.
  4. ^ Атанасовски 1979.
  5. ^ Српске цркве биле су ломаче („Политика“, 23. август 2013), Приступљено 17. 8. 2015.
  6. ^ Седница Епископског савета и освећење Крста на згради Духовног центра и Гимназије у Загребу („СПЦ“, 18. јул 2011), Приступљено 17. 8. 2015.
  7. ^ Уговор између Владе Републике Хрватске и Српске православне цркве у Хрватској о питањима од заједничког интереса („Народне новине“, број 196/2003)

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]