Пређи на садржај

Пећ

Координате: 42° 39′ 36″ С; 20° 17′ 32″ И / 42.66° С; 20.2922° И / 42.66; 20.2922
С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте Пећ (вишезначна одредница).
Пећ
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаКосово и Метохија
Управни округПећки
ОпштинаПећ
УНМИКПећ
Становништво
 — 2011.Пад 48.962[1]
Географске карактеристике
Координате42° 39′ 36″ С; 20° 17′ 32″ И / 42.66° С; 20.2922° И / 42.66; 20.2922
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Пећ на карти Србије
Пећ
Пећ
Пећ на карти Србије
Остали подаци
Позивни број+383 (0)39

Пећ (алб. Pejë или Peja) je градско насеље и седиште истоимене општине у Пећком округу, који се налази у северозападном делу Метохије (раније се тај део Метохије око Пећи звао и Хвосно). Насеље Пећ има 48.962 становника, док подручје општине Пећ има 96.450 становника према званичним резултатима пописа становништва 2011. године на Косову.[1]

Историја

Манастир Пећка патријаршија

Град Пећ се први пут под овим именом помиње 1202. године пре тога је имао неколико назива у зависности од тога ко је господарио тим крајевима.

Град су вероватно основали Илири. Налазио се на стратегијском положају на реци Бистрици, која се улива у Бели Дрим источно од Проклетија. Град се називао Песцијум (Pescium) током римског периода[тражи се извор], под називом Сипарантум (Siparantum)[тражи се извор] среће се код Птолемеја (87.-150.) у његовом познатом делу „Географија“. Имао је статус муниципијума, што је значило да је имао своју самоуправу и да је био други град тог ранга на простору данашњег Косова и Метохије, одмах после Улпијане.

Византијски историчар Прокопије (565. године) га назива Пентза (Pentza), који замењује назив Сипарантум.[тражи се извор] О античкој Пећи зна се да је локалитет Градина врло значајан, као и низ других локалитета који показују да је био административни центар овог дела Балкана. У XII веку је носио име Ждрелник зато што се налази на улазу (ждрелу) у Руговску клисуру. У XIII веку помиње се као град Пећ који се развијао уз тек пренету столицу српске цркве из Жиче у Пећ. У XIV веку га помињу Дубровчани и Которани који су имали своје трговачке колоније у Пећи. Године 1378. се помиње Караван „in novam montem pec et prizren“.

Био је седиште српске цркве, прво организоване као архиепископија, а затим и као патријаршија (од 1346. године када је Цар Душан прогласио Српско царство). Град је тада уживао многе повластице српских владара и добијао богате поклоне од њих и страних великаша. Град је био везан за архиепископа (касније патријарха) и био је под директном његовом влашћу. Одликовао се богатом и разноврсном архитектуром. У Пећи производило много артикала, почевши од прехрамбених и одевних до предмета високе уметничке вредности. Тада су у граду радили најбољи мајстори филиграни, ковачи, кројачи и други. За поглавара српске цркве се ковао посебан новац, а такође се производила свила. Град је био чувен ван граница тадашње српске државе по узгајању и производњи шафрана који се користио и као зачин и као боја за тканину.

После Боја на Косову, 1389. године, Пећ је била под влашћу Балшића, а потом је припала Српској деспотовини. Турци су коначно освојили Пећ средином XV века, чиме је на овом подручју означен почетак бројних промена, укључујући и промену имена у Ипек (Ipek). За подручје северне Метохије, Турци су основали посебан Пећки санџак. Позната је прва побуна, тј. устанак против Османлија 1455. године који је крваво угушен. Град је насељен бројним турским породицама, чији многи потомци и даље живе у овим пределима, и попримио је упадљиво оријентални карактер са уским улицама, широким чаршијама, кућама балканског архитектонског наслеђа. Град је такође добио исламски карактер изградњом неколико џамија, од којих су многе саграђене на темељима православних богомоља или су православне богомоље претваране у исламске. Једна од њих је Бајракли џамија коју су Турци подигли тако што су цркву Ружицу претворили у исламску богомољу у XV веку.

Пећ 1920. године

Петовековној отоманској владавини је дошао крај 1912, током Првог балканског рата, када је Црна Гора заузела град. Крајем 1915, током Првог светског рата, заузели су га Аустријанци. Након 1918. Пећ је постала део Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Између 1931. и 1941. град је био под управом Зетске бановине. Од 1945. град је део социјалистиче аутономне покрајине Косово и Метохија у саставу Србије и СФРЈ. Односи између Срба и Албанаца, који су већинско становништво града у XX веку, су често били напети током овог века. Ово је дошло до врхунца током рата на Косову 1999, током ког је град тешко оштећен. Даљу штету град је претрпео у насилним међуетничким немирима марта 2004.

Поред манастира Пећке патријаршије у непосредној близини Пећи се налази и манастир Високи Дечани који је уз поменуту столицу српских патријараха стављен под заштиту УНЕСКО-а. Ту је и манастир Светог Преображења из 14-ог века у селу Будисавци ,17 km од града.

Гимназија у Пећи је основана 1913. године, а 1999. је остала без српских ђака и професора који у Гораждевцу наставили са радом.[2]

Извори

  1. ^ а б Етнички састав становништва на Косову и Метохији из 2011. године (језик: енглески)
  2. ^ Пећка гимназија — расадник знаменитих („Вечерње новости“, 5. децембар 2013)

Литература

Види још

Спољашње везе

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пећ&oldid=15889999”