Футог — разлика између измена

Футог
Футог;
	Главна футошка улица
	Грб Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Јужнобачки
Град	Нови Сад
Градска општина	Нови Сад
Становништво
— 2011.	18641
— густина	228/km2
Географске карактеристике
Координате	45° 14′ 17″ С; 19° 42′ 22″ И / 45.238° С; 19.706° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	85 m
Површина	80,3 km2
	Футог Футог на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	21410
Позивни број	021
Регистарска ознака	НС

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 20. фебруар 2015. у 14:23

Датотека:Futog.png

Застава места Футог

Футог је насеље у Србији у Аутономној Покрајини Војводини које се налази у општини Нови Сад у Јужнобачком округу. Према попису из 2011. било је 18641 становника (према попису из 2002. било је 18582 становника).

Географски положај

Варош на левој обали Дунава, на алувијалној тераси, на 82 m надморске висине, 6-7 km удаљен од Новог Сада, Бачка (Србија). Пошто је био смештен између два потока, утоке, назван је Futtak, Футог. Налази се на средини тока реке Дунав. Граничи се са градом Новим Садом и Ветерником на истоку, Руменком на североистоку, Кисачом и Степановићевом на северу, Гложаном и Бегечом на западу, а на јужној страни са Дунавом. Дугачак је 8 km. Површина територије износи 8.561 ha. Број становника је 18269. Насеље чини Стари и Нови Футог.

Рељеф

Атар Футога се простире на лесној тераси, алувијалној равни и инундационој равни. Крај Футога се налазе две аде, док је један рукавац претворен у рибњак. Клима: умереноконтинентална, условљена близином Фрушке горе и Дунава. Ветрови су: кошава, западни и поветарац. Количина падавина: 700 mm годишње.

Биљне културе

Кукуруз, пшеница, индустријско биље, повртарске биљке и купус, по чему је и најпознатији; 10% Футожана се бави пољопривредом. Животиње: зечеви, лисице, фазани, јаребице; шарани.

Хидрографија

Река Дунав и рибњак.

Историја

Стари век. Археолошка налазишта – Сесије, Горње шуме, Водице, Боктерница и Пашњак. Иако су Словени у Бачкој присутни од касноантичког периода, налази датирају из IX века. Старомађарски материјал потиче из X века.
Средњи век.
- Поседство Футога. Породица Футаки XIV век. Јоб Горјански средина XV века. Османско царство 1528/9-1686/7. Краљевина Угарска 1686/7. Од 1696. бира се футошки кнез до 1868. Имао је симболичну улогу, биран је обично једанпут годишње. Краљевска Комора 1686/7-1703. Генерал барон Јозеф Нехем 1703-1721. Потом је у поседу грофа Батлера, потом грофа Цернхауса. 1726. је под Комором. Јозеф Одвајер 1727-1731. Гроф Фрифрих Лоренц Кавријан 1731-1744. Михаило Чарнојевић 1744-1769. Гроф Андрија Хадик 1769-1801. Гроф Брунсвик 1801-1852.
Нови век. Гроф Котек 1852-1921. 25. 11. 1918. Футог је заједно са Бачком, Банатом и Барањом део Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца одлуком Велике Народне скупштине у Новом Саду. 1921. извршена аграрна реформа.

Прва званична школа у Футогу, по забележеним подацима, почела је да ради већ 1707. године. Први учитељ тада отворене школе био је поп Јанко, који је поред учења црквеног појања подучавао своје ученике и основама писмености. Школа је окупљала мањи број младића из места, а по забележеним подацима поп Јанко је имао уписаног и једног ученика из сремског места Черевић са друге стране Дунава.

У другој половини 18. века почела је колонизација Немаца у Футог, која је завршена 1774. године. Бечки двор је својом политиком настојао да у овим крајевима ојача свој утицај те је поред осталих значајних војвођанских места одабрао и наше место у које би убацио своје верне поданике. Како су придошлице - које су староседеоци примали са отпором и неповерењем - што чвршће везали за нови крај, аустроугарска власт им је чинила многе повластице и давала сваковрсне помоћи. Спроводећи овакву политику у дело, футошки властелин гроф Хадик је 1778. године досељеним Немцима саградио школу.

Да би се супротставили све већем утицају Немаца, Срби који су живели у Футогу почели су да воде рачуна о културно-просветном уздизању свог живља. Мала школа, која је окупљала неколико младића, проширена је и на тај начин је створена могућност елементарног описмењавања већег дела локалног становништва. Започело је и поступно одвајање школе и њеног рада од цркве. Учитељским позивом и радом у школи почињу се бавити људи којима је то животни позив, док се утицај цркве и свештеника задржао у домену поуке о вери. Проширење школе подразумевало је повећање школског простора те је подигнуто неколико школских зграда. Већи део досељених Немаца живео је у насељу које је названо Нови Футог, док су Срби претежно живели у Старом Футогу. Зато су, почев од колонизације па све до краја Другог светског рата, у месту радиле две школе.

Према подацима из 1940. године у месту је радило 12 учитеља са 12 одељења у којима је било око 400 деце. Први слободни дани крајем октобра 1944. године затекли су Футог више него полупразан. У јануарским данима 1945. године, још док су трајале борбе на Сремском фронту, формирана су нова школска одељења и тако је почела да ради нова школа. У тим данима школа је имала мали број деце, али се радило много и за кратко време остварени су значајни резултати. Током 1945. и 1946. године, новом колонизацијом, у Футог су стигле породице из срема и Босне, тако да се бројно стање ученика у одељењима вратило на предратно стање. Тих дана у Футогу основана је и прва средња школа. Прогимназија, која је имала три разреда.

У послератним годинама школа је обавила велику и значајну мисију. Поред рада са децом редовног узраста радило се и са великим бројем деце и омладине чије је школовање било ометено ратом. Већи број полуписмених и неписмених мештана био је обухваћен аналфабетским течајевима на којима је савладао основе писмености. Живот Футога је у то времебио обележен замахом образовања и васпитања. Поред школских задатака учињени су напори и остварени значајни резултати на општем културном пољу. Такав развој ситуације довео је до стварног остваривања грађана на основно образовање, али и до повећаног обима захтева и послова које јешкола требало да реализује. Зато је у Футогу 1950. године од основне четвороразредне школе и Прогимназије створена јединствена осморазредна школа којом је обезбеђено школовање све деце у трајању од осам година. Званично, школа је основана актом Скупштине општине Нови Сад, бр. 9994-22 од 22. 08. 1950. године, и уписана је у судски регистар код Окружног привредног суда у Новом Саду Решењем бр. 338 од 1979. године, Регистар. лист бр. 1-237. До 1954. и 1955. радило се са 15 одељења и са око 600 ученика, а све до 1956. године наша школа није имала име. Тада је, на предлог колектива, Школски одбор одлучио да школа добије име народног хероја Пинкија.

1968. године изграђена је савремена школска зграда са фискултурном салом на локацији на којој се школа сада налази. У том периоду, у нашој школи се школовало готово 1700 ученика што је - упркос новој згради - представљало озбиљан проблем. Ипак, 1985. године изграђена је у Футогу још једна школска зграда у коју су се преселили део наших ученика и део колектива. Тако је Футог добио још једну основну школу - ОШ „Мирослав Антић“.

Демографија

У насељу Футог живи 14667 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 37,7 година (36,7 код мушкараца и 38,6 код жена). У насељу има 5493 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,32.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[1]
Година	Становника
1948.	5.366
1953.	6.049
1961.	8.256
1971.	10.614
1981.	14.664
1991.	16.048	15.569
2002.	18.582	19.276
2011.	18.641

Етнички састав према попису из 2002.‍^[2]

Срби	16.828	90,56%
Мађари	279	1,50%
Југословени	226	1,21%
Хрвати	152	0,81%
Словаци	147	0,79%
Роми	107	0,57%
Црногорци	68	0,36%
Русини	38	0,20%
Македонци	31	0,16%
Немци	24	0,12%
Украјинци	17	0,09%
Муслимани	15	0,08%
Руси	11	0,05%
Словенци	9	0,04%
Румуни	9	0,04%
Чеси	8	0,04%
Бугари	6	0,03%
Горанци	4	0,02%
Буњевци	4	0,02%
Бошњаци	1	0,00%
Албанци	1	0,00%
непознато	200	1,07%

Становништво према полу и старости^[3]


	м	ж
?	62	55
80+	88	196
75—79	108	270
70—74	281	359
65—69	390	480
60—64	518	527
55—59	465	422
50—54	783	717
45—49	770	813
40—44	687	723
35—39	589	636
30—34	632	602
25—29	742	712
20—24	708	743
15—19	666	668
10—14	598	577
5—9	555	515
0—4	472	453
Просек :	36,7	38,6

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	1.459	1.685	2.399	3.076	4.451	4.828	5.493

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	687	1.062	1.092	1.644	596	284	81	27	9	11	3,34

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	7.489	2.327	4.644	276	235	7
Женски	7.923	1.795	4.692	1.144	286	6
УКУПНО	15.412	4.122	9.336	1.420	521	13

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	3.504	244	13	10	1.187
Женски	2.827	91	1	2	713
УКУПНО	6.331	335	14	12	1.900
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	74	324	561	46	429
Женски	14	54	642	100	73
УКУПНО	88	378	1.203	146	502
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	25	70	124	107	77
Женски	70	101	90	243	523
УКУПНО	95	171	214	350	600
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	121	0	0	92
Женски	81	3	0	26
УКУПНО	202	3	0	118

Индустрија

«Милан Видак», фабрика жице и жичаних производа, «Арома», фабрика зачина, «Гарант», фабрика делова за моторе, «Футожанка», фабрика сточне хране, «Вагар», израда и сервис вага.

Саобраћај

Пут Нови Сад – Бачка Паланка, железничка пруга Нови Сад – Сомбор, река Дунав.

Футог је са Нови Садом повезан линијама јавног превоза бр. 53, 54, 55 и 56., као и међуградским аутобусима из правца Бачке Паланке.

Образовање

ОШ «Десанка Максимовић», ОШ «Мирослав Антић» и Пољопривредна школа са домом ученика.

Медији

Радио Футог 99,5 MHz FM. Култура: КИЦ «Младост», галерије, градска библиотека.

Установе

Месна заједница Футог, Дом здравља, полицијска станица, Ватрогасни дом, Старачки дом (Marianum), Дом ученика (Rudolfinum).

Спорт

ЖОК Футог, ОК Футог, ФОК Футог, ОК Футог Вест, РК Металац, ОФК Футог, ФК Металац, Клуб Борлилачких Спортова Футог, Клуб Реалног Аикидоа Футог, Карате Клуб Металац, КК Техномер Футог, КК Баскетбал Старс.

Знаменитости

Српска православна црква «Свети Врачи Козма и Дамјан» из 1776. Барокни стил.
Футошки дворац, данас Пољопривредна школа. Барокно-класицистички стил. Саградио га гроф Андрија Хадик 1777. У њему су неколико дана пре Сарајевског атентата боравили надвојвода Франц Фердинанд и његова супруга Софија Котек.
Стари жупни двор из 1777. Припада грађанској архитектури XVIII века.
Српска православна црква Светог Благовештења 1781-1947. Стил сеоског барока.
«Рудолфинум» или «Бастиља» из 1893. Стил еклектика. Данас Дом ученика.
«Марианум» из 1894. Стил историцизам. Данас Геронтолошки центар.
Римокатоличка црква «Свето Срце Исусово» из 1908. Неоготичка катедрала.
Ватрогасни Дом из 1909 са торњем из 1932.
Римокатоличка црква «Свето Тројство» из 1940. Не врши духовну улогу.

Знаменити Футожани

Драженко Нинић , Марко Јелесић, Милош Јездимировић, Ђорђе Ђорђевић, Василије Николић, Лазар Кнежевић, Стеван Шијачки, Младен Шовљаков, др Светислав Стефановић, Дезидер Салаи, др Милан Костић, др Борислав Костић, др Светислав Костић, др Милан Николић, Стеван Дунђеров, др Милан Дунђеров, Хана Дунђеров, инг Душан Дунђеров, др Душан Јелесић, др Здравко Јелесић, др Ђорђе Топалов, Сретен Ј. Богдановић, Стеван и Нестор Бошњак, Милан Видак Видаков, Франц Хутерер, Милош Бугарин, Боривоје Миросављевић, др Милош Бјеговић Бјега, др Љуба Шовљаков, проф. Маринко Пашић Хаџија, др Огњен Хађи-Зулуф Мандић, Велимир Брлетић, Срђан Спаић, Жарко Шкорић, Ђорђе Коцкаревић, мр Никола Кабић, потпуковник Радован Бабић Бабура, капетан Драган Краљевски, Вида Павловић.

Референце

^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература

Сретен Богдановић: Село Футог;
Милош Бугарин: Црква Светих Врачева у Футогу 1980.;
Мара Шовљаков: Варош Футог 2004.

Спољашње везе

Шаблон:Списак великих насеља у Војводини

[1] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[2] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[3] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[4] Насеље чија је градња у плану.

[Делимично-5] а ^б ^в Делом градско, а делом приградско насеље.

[Посебно-6] а ^б Статистички посебно насеље, али се сматра делом грађевинског подручја Града Новог Сада.

[1]

[2]

[3]

[н 1]

[н 2]

[н 3]

@@ Ред 223: / Ред 223: @@
 == Знаменитости ==
-[[Датотека:Crkva Svetog Kozme i Damjana Futog.JPG|191px|десно|мини|[[Црква Светих Врачева Кузме и Дамјана у Футогу]]]]
+[[Датотека:Crkva Svetog Kozme i Damjana Futog.JPG|250п|десно|мини|[[Црква Светих Врачева Кузме и Дамјана у Футогу]]]]
-[[Датотека:Crkva u Futogu.JPG|191px|десно|мини|Католичка црква Исусовог срца]]
 * [[Српска православна црква]] «[[Црква Светих Врачева Кузме и Дамјана у Футогу|Свети Врачи Козма и Дамјан]]» из [[1776]]. Барокни стил.
 * Футошки дворац, данас Пољопривредна школа. Барокно-класицистички стил. Саградио га гроф Андрија Хадик [[1777]]. У њему су неколико дана пре Сарајевског атентата боравили надвојвода [[Франц Фердинанд]] и његова супруга Софија Котек.

п р у Градске четврти и приградска насеља Новог Сада
Бачки део града (јужно од канала ДТД)	Авијатичарско насеље Адамовићево насеље Адице Алмашки крај Банатић Булевар Врагова башта Грбавица Депресија Детелинара Железничка колонија Југовићево Каменичко острво Камењар Кампус новосадског универзитета Лиман Липов гај Мали Сателит (Тозиновац) Нови Сад на води^{[н 1]} Ново насеље (Бистрица) Первазово насеље Подбара Рибарско острво Роткварија (Житни трг) Савина Сајлово^{[н 2]} Сајмиште Салајка (Славија) Сателит Стари град (Центар) Телеп Тозин сокак Шаренград Шонси
Бачки део града (северно од канала ДТД)	Велики рит Видовданско насеље Горње ливаде Клиса Мали Београд Мишин салаш Римски шанчеви^{[н 2]} Слана бара Шангај
Сремски део града	Петроварадин^{[н 3]} (Алибеговац Буковачки плато Везирац Карагача Мишелук Нови мајур Петроварадинска тврђава Подграђе Петроварадина Рибњак Садови Стари мајур Текије Транџамент Ширине Широка долина) Сремска Каменица^{[н 3]} (Артињева Боцке Доња Каменица Главица Горња Каменица Григовац Мала Каменица Парагово Поповица Староиришки пут Татарско брдо Чардак)
Приградска насеља	Бангладеш Бегеч Будисава Буковац Ветерник Ветерничка рампа^{[н 2]} Каћ Кисач Ковиљ Лединци Немановци Пејићеви салаши Руменка Стари Лединци Степановићево Танкосићево Футог Ченеј
Индустријске зоне	Индустријске зоне у Новом Саду
^ Насеље чија је градња у плану. ^ ^а ^б ^в Делом градско, а делом приградско насеље. ^ ^а ^б Статистички посебно насеље, али се сматра делом грађевинског подручја Града Новог Сада.