Бразил — разлика између измена

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Ред 224: Ред 224:
== Спорт ==
== Спорт ==
[[Слика:Barnetta061115-01.jpg|мини|Фудбал је најпопуларнији спорт Бразила.]]
[[Слика:Barnetta061115-01.jpg|мини|Фудбал је најпопуларнији спорт Бразила.]]
Најпопуларнији спорт у Бразилу је [[фудбал]]<ref>{{cite web|url=http://www.jusbrasil.com.br/noticias/74894/futebol-o-esporte-mais-popular-do-brasil-e-destaque-no-via-legal |title=Futebol, o esporte mais popular do Brasil, é destaque no Via Legal :: Notícias|publisher=Jusbrasil.com.br |date= |accessdate=2011-04-16}}</ref>. [[Фудбалска репрезентација Бразила]] се по [[ФИФА]] сматра једном од најбољих у свету, и освојила је 5 [[Светско првенство у фудбалу|Светских првенстава]], што је рекорд.<ref>{{cite web | title = Football in Brazil | work = Goal Programme | publisher = International Federation of Association Football | date = 2008-04-15 | url = http://www.fifa.com/associations/association=bra/goalprogramme/index.html | accessdate = 2008-06-06 }}</ref> Остали популарни спортови: [[кошарка]], [[одбојка]], [[аутомобилизам]] и [[борилачки спортови]] такође привлаче велики број гледалаца. На пример, [[репрезентација Бразила у одбојци]] тренутно држи титуле [[Светска лига у одбојци|Светске лиге]], [[Светско првенство у одбојци|Светског првака]], [[Светски куп шампиона у одбојци|Светског купа шампиона]] и [[Светски куп у одбојци|Светског купа]]. Последњих деценија популарност су стекли: [[тенис]], [[рукомет]], [[пливање]] и [[гимнастика]]. Неке варијације спортова настале су у Бразилу: [[фудбал на песку]],<ref>{{cite web | title = Beach Soccer | publisher = International Federation of Association Football | url = http://www.fifa.com/aboutfifa/developing/beachsoccer/index.html | accessdate = 2008-06-06 }}</ref> [[футсал]] (фудбал у сали)<ref>{{cite web | title = Futsal | publisher = International Federation of Association Football | url = http://www.fifa.com/aboutfifa/developing/futsal/index.html | accessdate = 2008-06-06 }}</ref> и [[футволеј]]. Од борилачких вештина, у Бразилу су настали [[Капоира]]<ref>{{cite web | title = The art of capoeira | publisher = BBC | date = 2006-09-20 | url = http://www.bbc.co.uk/northyorkshire/content/articles/2005/09/13/capoeira_feature.shtml | accessdate = 2008-06-06 }}</ref> и [[бразилски џиу џицу]]<ref>{{cite web | title = Brazilian Jiu-Jitsu Official Website | publisher = International Brazilian Jiu-Jitsu Federation | url = http://www.ibjjf.org/index.htm | accessdate = 2008-06-06 }}</ref>. У аутомобилизму тројица Бразилаца су укупно осам пута освајали светско првенство [[Формула 1|Формуле 1]]. То су били [[Емерсон Фитипалди]], [[Нелсон Пике]] и [[Ајртон Сена]].<ref>{{cite web | last = Donaldson | first = Gerald | title = Emerson Fittipaldi | work = Hall of Fame | publisher = The Official Formula 1 Website | url = http://www.formula1.com/teams_and_drivers/hall_of_fame/282/ | accessdate = 2008-06-06 }}</ref><ref>{{cite web | last = Donaldson | first = Gerald | title = Nelson Piquet | work = Hall of Fame | publisher = The Official Formula 1 Website | url = http://www.formula1.com/teams_and_drivers/hall_of_fame/181/ | accessdate = 2008-06-06 }}</ref><ref>{{cite web | last = Donaldson | first = Gerald | title = Ayrton Senna | work = Hall of Fame | publisher = The Official Formula 1 Website | url = http://www.formula1.com/teams_and_drivers/hall_of_fame/45/ | accessdate = 2008-06-06 }}</ref>
Најпопуларнији спорт у Бразилу је [[фудбал]]<ref>{{cite web|url=http://www.jusbrasil.com.br/noticias/74894/futebol-o-esporte-mais-popular-do-brasil-e-destaque-no-via-legal |title=Futebol, o esporte mais popular do Brasil, é destaque no Via Legal :: Notícias|publisher=Jusbrasil.com.br |date= |accessdate=2011-04-16}}</ref>. [[Фудбалска репрезентација Бразила]] се по [[ФИФА]] сматра једном од најбољих у свету, и освојила је 5 [[Светско првенство у фудбалу|Светских првенстава]], што је рекорд.<ref>{{cite web | title = Football in Brazil | work = Goal Programme | publisher = International Federation of Association Football | date = 2008-04-15 | url = http://www.fifa.com/associations/association=bra/goalprogramme/index.html | accessdate = 2008-06-06 }}</ref> Остали популарни спортови: [[кошарка]], [[одбојка]], [[аутомобилизам]] и [[борилачки спортови]] такође привлаче велики број гледалаца. На пример, [[репрезентација Бразила у одбојци]] тренутно држи титуле [[Светска лига у одбојци|Светске лиге]], [[Светско првенство у одбојци|Светског првака]], [[Светски куп шампиона у одбојци|Светског купа шампиона]] и [[Светски куп у одбојци|Светског купа]]. Последњих деценија популарност су стекли: [[тенис]], [[рукомет]], [[пливање]] и [[гимнастика]]. Неке варијације спортова настале су у Бразилу: [[фудбал на песку]],<ref>{{cite web | title = Beach Soccer | publisher = International Federation of Association Football | url = http://www.fifa.com/aboutfifa/developing/beachsoccer/index.html | accessdate = 2008-06-06 }}</ref> [[футсал]] (фудбал у сали)<ref>{{cite web | title = Futsal | publisher = International Federation of Association Football | url = http://www.fifa.com/aboutfifa/developing/futsal/index.html | accessdate = 2008-06-06 }}</ref> и [[футволеј]]. Од борилачких вештина, у Бразилу су настали [[капоира]]<ref>{{cite web | title = The art of capoeira | publisher = BBC | date = 2006-09-20 | url = http://www.bbc.co.uk/northyorkshire/content/articles/2005/09/13/capoeira_feature.shtml | accessdate = 2008-06-06 }}</ref> и [[бразилски џиу џицу]]<ref>{{cite web | title = Brazilian Jiu-Jitsu Official Website | publisher = International Brazilian Jiu-Jitsu Federation | url = http://www.ibjjf.org/index.htm | accessdate = 2008-06-06 }}</ref>. У аутомобилизму тројица Бразилаца су укупно осам пута освајали светско првенство [[Формула 1|Формуле 1]]. То су били [[Емерсон Фитипалди]], [[Нелсон Пике]] и [[Ајртон Сена]].<ref>{{cite web | last = Donaldson | first = Gerald | title = Emerson Fittipaldi | work = Hall of Fame | publisher = The Official Formula 1 Website | url = http://www.formula1.com/teams_and_drivers/hall_of_fame/282/ | accessdate = 2008-06-06 }}</ref><ref>{{cite web | last = Donaldson | first = Gerald | title = Nelson Piquet | work = Hall of Fame | publisher = The Official Formula 1 Website | url = http://www.formula1.com/teams_and_drivers/hall_of_fame/181/ | accessdate = 2008-06-06 }}</ref><ref>{{cite web | last = Donaldson | first = Gerald | title = Ayrton Senna | work = Hall of Fame | publisher = The Official Formula 1 Website | url = http://www.formula1.com/teams_and_drivers/hall_of_fame/45/ | accessdate = 2008-06-06 }}</ref>


У Бразилу је одржано [[Светско пренство у фудбалу 1950.]]<ref>{{cite web | title = 1950 FIFA World Cup Brazil | work = Previous FIFA World Cups | publisher = International Federation of Association Football | url = http://www.fifa.com/worldcup/archive/edition=7/index.html | accessdate = 2008-06-06 }}</ref> и одржаће се [[Светско пренство у фудбалу 2014.]]<ref>{{cite web | title = 2014 FIFA World Cup Brazil | publisher = International Federation of Association Football | url = http://www.fifa.com/worldcup/brazil2014/index.html | accessdate = 2008-06-06 }}</ref> Летње олимпијске игре 2016. одржаће се у Рио де Жанеиру.<ref name="guardian_olympics">"[http://www.guardian.co.uk/sport/2009/oct/02/olympics-2016-games-rio-pele Olympics 2016: Tearful Pele and weeping Lula greet historic win for Rio]," ''[[The Guardian]],'' 2 October 2009.</ref>
У Бразилу је одржано [[Светско првенство у фудбалу 1950.]]<ref>{{cite web | title = 1950 FIFA World Cup Brazil | work = Previous FIFA World Cups | publisher = International Federation of Association Football | url = http://www.fifa.com/worldcup/archive/edition=7/index.html | accessdate = 2008-06-06 }}</ref> и одржаће се [[Светско првенство у фудбалу 2014.]]<ref>{{cite web | title = 2014 FIFA World Cup Brazil | publisher = International Federation of Association Football | url = http://www.fifa.com/worldcup/brazil2014/index.html | accessdate = 2008-06-06 }}</ref> Летње олимпијске игре 2016. одржаће се у Рио де Жанеиру.<ref name="guardian_olympics">"[http://www.guardian.co.uk/sport/2009/oct/02/olympics-2016-games-rio-pele Olympics 2016: Tearful Pele and weeping Lula greet historic win for Rio]," ''[[The Guardian]],'' 2 October 2009.</ref>


== Види још ==
== Види још ==

Верзија на датум 23. април 2011. у 17:31

Координате: Географску ширину није могуће обрадити као број:10_39_S_52_57_W_type:country_region:BR
Invalid arguments have been passed to the {{#coordinates:}} function

Савезна Република Бразил
República Federativa do Brasil
Крилатица: Ред и напредак
(порт. Ordem e Progresso)
Химна: Hino Nacional Brasileiro
Положај Бразила
Главни градБразилија
Службени језикпортугалски
Владавина
 — ПредседникДилма Русев
 — ПотпредседникМишел Темер
Историја
НезависностОд Португалије
7. септембар 1822.
Географија
Површина‍
 — укупно8.514.877 km2 (5)
 — вода (%)0,65
Становништво‍
 — 2007.189.987.291 (5)
 — густина22,31 ст./km2
Економија
Валутабразилски реал
 — стоти део валуте‍100 центи‍
Остале информације
Временска зонаUTC -2 до -5
Интернет домен‍.br‍
Позивни број+359

Савезна Република Бразил (порт. República Federativa do Brasil) је највећа и најнасељенија држава Јужне Америке. По величини и по броју становника је пета држава на свету. У Бразилу је 2008. живео 191 милион људи.[1]

Бразил се налази у централном делу континента где својим читавим источним делом излази на Атлантски океан. Граничи се са Уругвајем, Аргентином, Парагвајем, Боливијом, Перуом, Колумбијом, Венецуелом, Гвајаном, Суринамом и Француском Гијаном; значи, са сваком државом Јужне Америке, изузев Еквадора и Чилеа.

Име је добио по локалном дрвету бразил (Caesalpinia echinata), које је распрострањено у бразилским шумама, а које су рани колонисти користили за бојење.

Бразил обилује обрадивим површинама и кишним шумама. Званични језик је португалски.

Историја

Главни чланак: Историја Бразила
Португалска мапа бразилског насељавања 1519.

Данашња територија Бразила била је насељена најмање пре 6000 година номадским племенима. Педро Алварес Кабрал откио је ово подручје 1500. године. Током наредна три века, Бразил бива непрекидно колонизован Португалцима. Током тог периода дрво бразил је најексплоатисанији ресурс.

Колоније су углавном експлоатисале робове - домороце и Африканце. 1808, Краљ Жоао VI од Португалије, бежећи пред Наполеоном, преселио се у Бразил са целом краљевском породицом, племићима и владом.

Принц-регент Педро I од Бразила, прогласио је независност 7. септембра 1822, створивши независно Бразилско царство. Оно је престало после његовог наследника Педра II од Бразила, када је Бразил претворен у републику 15. новембра 1889.

Крајем 19. века и почетком 20, Бразил је привукао преко 5 милиона европских и јапанским имиграната који су покушали окушати срећу у индустријализованом Бразилу. Бразилску демократију је три пута смењивала диктатура: 1930-1934. и 1937-1945. диктатор је био Жетулио Варгас, а у периоду 1964-1985. земљом је владала војна хунта.

Становништво

Главни чланак: Демографија Бразила
Бразилски индијанци

По процени за 2009. у Бразилу живи 191,5 милиона становника, али је просечна густина насељености неравномерна. Најгушће насељени су градови Рио де Жанеиро и Сао Пауло, а најмања густина насељености карактерише Амазонску низију. У унутрашњости, огромни простори су готово посве ненасељени, осим малих изолованих оаза.

Највећи део становништва чине белци (55%) и то углавном потомци Португалаца, Немаца, Италијана, Шпанаца и Пољака. 38% отпада на мулате који су два пута бројнији од местика и чине главни део сељачког становништва. Црнци чине 6% становништва, а преосталих 1% отпада на Јапанце, Арапе и америчке Индијанце (Мато Гросо и Амазонска низија). Службени језик је португалски који су освајачи (конкистадори) из Португалије оставили као један од печата своје културе.

Иако је основна настава обавезна, број неписмених је врло велики. Универзитети се налазе у државама: Баија, Ресифе, Парана, Рио де Жанеиро, Сао Пауло, Минас Жераис и Рио Гранди ду Сул.

За Бразил се каже да има најлепше жене света. Неке од најпознатијих манекенки као што су Жизел Биндшен, Адријана Лима, Алесандра Амбросио, Изабел Гуларт и Ана Беатриз Барос су управо из Бразила.

Социјални проблеми

Стопа криминала у Бразилу је висока у поређењу са светским просеком. Годишње, по статистици из 2005, у Бразилу погине 55.000 људи као последица криминалних обрачуна. То значи да сваког дана просечно погине преко 150 људи. Полиција се суочава са учесталим убиствима, отмицама, организованом трговином дрогом и криминалним синдикатима, посебно у великим градовима. Плате полицајаца су ниске и зато су полицајци често склони корупцији. Присутан је и проблем ситуација када полицајци злоупотребљавају своја овлашћења. Чак је и у судству распрострањена корупција. Побуне у препуним затворима су готово свакодневна појава. У унутрашњости земље долази до сукоба сиромашних сељака и индијанаца са великим земљопоседницима.

Религија

Доминантна религија је римокатоличанство, по чему је Бразил земља са највећим бројем католика на свету.[2] По попису из 2000. 73,57% становништва су римокатолички верници, 15,41% су протестанти, 1,33% спиритисти, 1,22% су верници осталих хришћанских заједница. Од осталих религија заступљене су афро-бразилске религије (0,31%), будизам (0,13%), јудаизам (0,05%), ислам (0,02%), индијанске религије (0,01). Атеиста има 7,35%.[3]

У Бразилу нема расне дискриминације – врло богатих трговаца, земљопоседника и индустријалаца има и међу мелезима и црнцима. До пре неколико деценија природни прираштај је био висок преко 30 промила, док данас наталитет износи 16 промила, а морталитет 6,2 промила.

Политика

Главни чланак: Политика Бразила
Народни конгрес Бразила

Политичке поделе

Главни чланак: Државе Бразила

Бразил је подељен у 27 федералних јединица, 26 држава и Федерални дистрикт, у којем се налази главни град Бразилија.

Савезне државе
  1. Акри (AC)
  2. Алагоајс (AL)
  3. Амапа (AP)
  4. Амазонас (AM)
  5. Баија (BA)
  6. Сеара (CE)
  7. Еспириту Санту (ES)
  8. Гојас (GO)
  9. Марањао (MA)
  10. Мату Гросу (MT)
  11. Мату Гросу ду Сул (MS)
  12. Минас Жераис (MG)
  13. Пара (PA)
  1. Параиба (PB)
  2. Парана (PR)
  3. Пернамбуко (PE)
  4. Пјауи (PI)
  5. Рио де Жанеиро (RJ)
  6. Рио Гранди ду Норти (RN)
  7. Рио Гранди ду Сул (RS)
  8. Рондонија (RO)
  9. Рорајма (RR)
  10. Санта Катарина (SC)
  11. Сау Паулу (SP)
  12. Сержипи (SE)
  13. Токантинс (TO)
 Датотека:BrazilNumbered.png
Дистрикт
  1. Савезни дистрикт Бразила

Географија

Главни чланак: Географија Бразила
Мапа Бразила

Бразил је 5. по величини држава на свету. Налази се у Јужној Америци, и уједно је највећа држава на том континенту. Њу већином прекрива тропска шума, а на источној страни излази на Атлантски океан. Кроз Бразил протиче једна од највећих река на свету Амазон.

Топографија Бразила је разноврсна и обухвата подручја брда, планина, равница, висоравни и дугу океанску обалу. Север Бразила представља низијско подручје слива Амазона. На југу се налазе брежуљкасти предели са ниским планинама. Неколико планинских ланаца висине до 2900 метара се протежу уз обалу Атлантика. Највиши врх Бразила је врх Неблина (Pico da Neblina, „врх облака“) са 3014 метара, који се налази на северу близу Венецуеле.

Хидрографија

Бразил се хидрографски дели на три речна слива, од којих слив Амазона обухвата око 60% територије, слив Ла Плате око 17%, а остатак припада рекама источног Бразила.

На југозападу Бразила се налази највеће мочварно подручје на свету Пантанал (150.000 km²).

Главне реке које протичу кроз Бразил су:

Слив Амазона

Амазон (порт. Rio Amazonas, шп. Rio de las Amazonas) - водом најбогатија река на Земљи, чији проток воде износи 180.000 m³ у секунди. Извире у Перуанским Андама као Маранон, а као Укајали тече према истоку. Има велики број притока од којих неке, Мадеира и Пурус, својом дужином надмашују Дунав. Даљи ток се одвија естуаром и завршава се уливањем у Атлантски океан.

Дужина тока са изворним рекама је 6.180 km, а пловна дужином је од 4.100 km. Слив Амазона обухвата површину од око 7 милиона km², а све то га чини највећом реком на свету. Када се излије, Амазон је широк два пута колико износи ширина Јадрана.

На ушћу Амазона налази се острво Маражо величине Холандије.

Рељеф

Детаљна рељефска мапа

Бразил се састоји од три природне целине:

  1. Амазонска низија
  2. Бразилско горје
  3. Атлантско приморје

Амазонска низија заузима преко 40% површине Бразила, а у њој живи мање од 4% становништва земље. Ова област протеже се од подножја Анда до Антлантског океана. Има стару основу, грађену од старијих кристалних шкриљаца, која је прекривена млађим наслагама и наносима реке Амазон.

Бразилско горје - Плато је популарно назван „Дивљи запад Бразила“. Заправо, ова област представља непрегледну валовиту висораван, која се постепено спушта од високог руба уз атлантску обалу према западу и северозападу. Планински венци, који се издизу са Платоа (тзв. SERRA), грађени су од отпорнијег, претежно еруптивног камења. Највиши врх је Бандеира (2.950 m). Стрмије стране приморских платоа су изложене снажној ерозији. У североисточном делу развиле су се високе заравни, које према обали Атлантског океана прелазе у ниске равни. Најпознатија висораван носи назив Мато Гросо, а налази се у западном делу ове регије. И ова је регија веома ретко насељена - у њој се највећим делом малобројни Индијанци и мелези претежно баве номадским сточарством.

Атлантско приморје је појас плодне низије, ниских побрђа и висоравни дуг 7.500 km, а широк 200 - 300 km. То је најгушће насељена регија; заузима 1/3 површине целе земље, а у њој живи 90% становништва. Већи градови Бразила се налазе управо у овој регији, на обали океана или у њеној непосредној близини (до 100 km даљине ). Обала Бразила је претежно слабо разуђена. Спрудови затварују обалне лагуне и језера, од којих су најпознатија Лагоа Мирим и Лагоа дос Патос.

Клима

Југозападна обала и приморје Бразила имају влажну и врућу климу. На Бразилском горју лета су свежија а годишња количина падавина мања. Само на крајњем североистоку количина падавина је врло мала (400-500 милиметара). Амазонска низија има претежно екваторијалну климу са једнолично распоређеним падавинама током целе године (око 1.000 mm уз обалу и око 2.000 mm у најзападнијем делу). Најјужнији део Бразилског горја залази у суптропску зону, прелазећи на крајњем југу у умерени појас.

Већи део земље има осетне сезонске промене у количини кише, температури и влажности. Зима у Бразилу траје од јуна до августа са просечном температуром 13-18° C. Лети (децембар-фебруар) Рио је врео и влажан, са температуром изнад 30° C. У осталом делу године температуре се крећу до 25°C. Североисточна обала је једнако врела као и Рио, али је мање влажна и загушљива. Амазонска низија је део земље, који прима највећу количину кише.

Флора и фауна

Влажна тропска прашума покрива сву Амазонску низију. Највећи део Бразилске низије покривају кампоси, бразилски назив за саване, степе и мањим делом шуме. У овом подручју се јављају и светле шуме араукарија.

Араукарија, четинарка; њене врсте изграђују у Јужној Америци и Аустралији велике шуме.

A. imbricata, до 60 m високо стабло, даје вредно дрво и јестиве семенке; домовина јој је Чиле. У средњој Европи се сади, али се зими мора заштитити. Одраслих стабала има по парковима у јужној Далмацији.

A. excelsa (собна јелица) се често узгаја као собна биљка. Декоративна је по својим водоравним и правилним пршљеновима.

Дрво араукарије је једричаво; срж бела до сивосмеђа са црвеним тоном; осредње тешко и тврдо, чврсто, еластично, слабо трајно. У трговини је познато под именом Бразилска боровина.

Бразил - дрво Caesalpinia echinata; црвено, тврдо и жилаво дрво; расте у Јужној Америци, западној и источној Индији, а најбоље врсте у Бразилу. Употребљава са за добијање црвене тинте и црвене боје, а служи и у столарству, резбарству и токарству.

Минас (кафа) семенка плода зимзеленог кафеног жбуња или дрвета до 8 m висине, која је пореклом из етиопске покрајине Кафа. Кафено дрво успева у влажним, не сувише сунчаним пределима тропске и монсунске климе.

Са обзиром на изузетна природна богатства Бразила, са правом се може рећи да је и фауна обимна.

Привреда

Главни чланак: Привреда Бразила

Бразил садржи велика природна богаства. У Бразилу се налази прашума Амазонија. Развијена је посебно индустрија и привреда. Велики удео имају фирме из САД, Швајцарске, Јапана, Француске. У последње време забележен је велики индустријски напредак. Сваке године се посеку велике површине шуме. Те се нове површине употребљавају у пољопривреди. Највећи део плантажа је у власништву великих феудалаца. Велики утицај имају и стране компаније.

Највећи део радно способног становништва је запослен у услужним делатностима (42%), у пољопривреди (31%), а у индустрији само 27%.

Пољопривреда

Велики део Бразила покривају веома плодна земљишта, на којима се могу добијати по два или три рода годишње. Сада се обрађује само 4% од укупне површине, али ни у једној земљи света нема могућности тако великог ширења обрадивих површина као у Бразилу.

Амазонска џунгла

Највећи део земљиста чине крупни велепоседи, од којих су неки једнаки површини средњеамеричких држава. Због велике површине земље, која се пружа у неколико климатских појасева, пољопривреда је разнолика. У тропским и суптропским крајевима узгаја се шећерна трска, памук, дуван, банане, кафа, пиринач и јужно воће. За домаћу потропњу највипе се гаје пшеница и кукуруз (у умереном појасу), маниока, житарице, пасуљ и кикирики за уље. Због недостатка механизације и мале употребе вештачког ђубрива, приноси по хектару су међу најмањима у свету. Тако, просечан принос пшенице по хектару износи само 1.000 kg, што је око седам пута мање него, нпр, у Холандији и Данској.

Најзначајнији извозни производ Бразила је кафа (минас), а готово половина укупне производње добија се у савезној држави Сао Пауло, највећој монокултурној области производње кафе у свету. На светском тржисту нарочито су познате врсте бразилске кафе, које имају називе по извозним лукама : сантос, минас, парана, рио... На висоравнима Бразилског горја развијено је екстензивно сточарство (преко 55 милиона говеда,30 милиона свиња, 16 милиона оваца, 7 милиона коња, итд.).

Бразил располаже великим минералним богатством, које тек треба искористити. Знатна су налазиста боксита, гвожђа, мангана, никла, фосфата, платине, уранијума, графита, те злата и дијаманата за индустријске потребе (Бразилски топаз- цењени драги камен златножуте боје). Велико природно богатство представља водна снага бразилских река, али се од 20 милиона кс водене енергије користи само 11,2%.

Индустрија

До половине 20-ог века, у Бразилу је била заступљена само лака индустрија - текстилна, прехрамбена, индустрија дувана, коже и обуће, дрвна, фармацеутска итд. Нарочито повољни услови су постојали за развој дрвне индустрије, будући да је Бразил по површини шума на другом месту у свијету и да на сваког становника отпада око 8 ha шуме, али се она нерационално користила, што је довело до појаве великог еколоског проблема: "светска плућа" - шуме Амазона ће бити уништене, уколико се бразилској сиротињи или богатим рентијерима не понуде друге могућности за зараду и опстанак.

Тешка индустрија је започела са развојем након Другог светског рата. Најважније руде које се експлоатишу су руде гвожђа, манган и боксит. По производњи руде гвожђа, Бразил је на четвртом месту у свету, после Русије, Кине и Аустралије. Највећи део производње ове руде се извози, а мањи део се топи у железарама Сао Паола, које су мањег капацитета, и у великој железари Волта Родонда која се налази у савезној држави Минас Жераис, главној рудоносној покрајини.

Готово читава индустрија је смештена у три града и њиховој околини - у Сао Паулу, Рио де Жанеиру и Бело Хоризонтеу. Овај "бразилски троугао" се почео развијати у 18. веку, на основу експлоатације налазишта злата и дијаманата. Вредност увоза Бразила (61,4 билиона) премашује вредност износа (53 билиона). Национални доходак (по глави становника) износи 6.300 долара годишње.

Главни трговински партнери Бразила су Европска унија, САД, Аргентина и Јапан.

Спорт

Фудбал је најпопуларнији спорт Бразила.

Најпопуларнији спорт у Бразилу је фудбал[4]. Фудбалска репрезентација Бразила се по ФИФА сматра једном од најбољих у свету, и освојила је 5 Светских првенстава, што је рекорд.[5] Остали популарни спортови: кошарка, одбојка, аутомобилизам и борилачки спортови такође привлаче велики број гледалаца. На пример, репрезентација Бразила у одбојци тренутно држи титуле Светске лиге, Светског првака, Светског купа шампиона и Светског купа. Последњих деценија популарност су стекли: тенис, рукомет, пливање и гимнастика. Неке варијације спортова настале су у Бразилу: фудбал на песку,[6] футсал (фудбал у сали)[7] и футволеј. Од борилачких вештина, у Бразилу су настали капоира[8] и бразилски џиу џицу[9]. У аутомобилизму тројица Бразилаца су укупно осам пута освајали светско првенство Формуле 1. То су били Емерсон Фитипалди, Нелсон Пике и Ајртон Сена.[10][11][12]

У Бразилу је одржано Светско првенство у фудбалу 1950.[13] и одржаће се Светско првенство у фудбалу 2014.[14] Летње олимпијске игре 2016. одржаће се у Рио де Жанеиру.[15]

Види још

Референце

  1. ^ Instituto Brasileiro de Geografia e Estatística Projeção da População do Brasil por sexo e idade: 1980-2050 - Revisão 2008 von Januar 2008
  2. ^ „Brazil”. International Religious Freedom Report. U.S. Department of State. 08. 11. 2005. Приступљено 08. 06. 2008. 
  3. ^ Census 2000, IBGE. "População residente por cor ou raça e religião".
  4. ^ „Futebol, o esporte mais popular do Brasil, é destaque no Via Legal :: Notícias”. Jusbrasil.com.br. Приступљено 2011-04-16. 
  5. ^ „Football in Brazil”. Goal Programme. International Federation of Association Football. 2008-04-15. Приступљено 2008-06-06. 
  6. ^ „Beach Soccer”. International Federation of Association Football. Приступљено 2008-06-06. 
  7. ^ „Futsal”. International Federation of Association Football. Приступљено 2008-06-06. 
  8. ^ „The art of capoeira”. BBC. 2006-09-20. Приступљено 2008-06-06. 
  9. ^ „Brazilian Jiu-Jitsu Official Website”. International Brazilian Jiu-Jitsu Federation. Приступљено 2008-06-06. 
  10. ^ Donaldson, Gerald. „Emerson Fittipaldi”. Hall of Fame. The Official Formula 1 Website. Приступљено 2008-06-06. 
  11. ^ Donaldson, Gerald. „Nelson Piquet”. Hall of Fame. The Official Formula 1 Website. Приступљено 2008-06-06. 
  12. ^ Donaldson, Gerald. „Ayrton Senna”. Hall of Fame. The Official Formula 1 Website. Приступљено 2008-06-06. 
  13. ^ „1950 FIFA World Cup Brazil”. Previous FIFA World Cups. International Federation of Association Football. Приступљено 2008-06-06. 
  14. ^ „2014 FIFA World Cup Brazil”. International Federation of Association Football. Приступљено 2008-06-06. 
  15. ^ "Olympics 2016: Tearful Pele and weeping Lula greet historic win for Rio," The Guardian, 2 October 2009.

Шаблон:Link FA Шаблон:Link FA Шаблон:Link FA Шаблон:Link FA Шаблон:Link FA Шаблон:Link FA Шаблон:Link FA Шаблон:Link FA

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бразил&oldid=4286282”