Никола Тасић — разлика између измена
Нема описа измене |
|||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
{{Биографија |
|||
| име = Никола |
|||
| презиме = Тасић |
|||
| слика = |
|||
| ширина_слике = 250п |
|||
| опис_слике = |
|||
| пуно_име = |
|||
| дан_рођења = 19. |
|||
| месец_рођења = јануар |
|||
| година_рођења = 1932. |
|||
| место_рођења = [[Београд]] |
|||
| држава_рођења = [[Краљевина Југославија]] |
|||
| дан_смрти = |
|||
| месец_смрти = |
|||
| година_смрти = |
|||
| место_смрти = |
|||
| држава_смрти = |
|||
}} |
|||
'''Никола Тасић''', [[археолог]]-балканолог, научни саветник и директор [[Балканолошки институт|Балканолошког института]] [[САНУ]], редовни професор [[Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду|Филозофског факултета]] у [[Нови Сад|Новом Саду]], члан [[САНУ]] и Европске академије наука и уметности. |
'''Никола Тасић''', [[археолог]]-балканолог, научни саветник и директор [[Балканолошки институт|Балканолошког института]] [[САНУ]], редовни професор [[Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду|Филозофског факултета]] у [[Нови Сад|Новом Саду]], члан [[САНУ]] и Европске академије наука и уметности. |
||
После [[Милутин Гарашанин (археолог)|Милутина Гарашанина]] и [[Драгослав Срејовић|Драгослава Срејовића]] трећи археолог генерални секретар [[САНУ]]. |
После [[Милутин Гарашанин (археолог)|Милутина Гарашанина]] и [[Драгослав Срејовић|Драгослава Срејовића]] трећи археолог генерални секретар [[САНУ]]. |
||
Верзија на датум 30. август 2011. у 14:34
Никола Тасић | |
|---|---|
| Датум рођења | 19. јануар 1932. |
| Место рођења | Београд, Краљевина Југославија |
Никола Тасић, археолог-балканолог, научни саветник и директор Балканолошког института САНУ, редовни професор Филозофског факултета у Новом Саду, члан САНУ и Европске академије наука и уметности. После Милутина Гарашанина и Драгослава Срејовића трећи археолог генерални секретар САНУ.
Рођен је 19. јануара 1932. године у Београду. Завршио је чувену Крагујевачку гимназију, а дипломирао је (1954.) и докторирао (1967). на Филозофском факултету Универзитета у Београду, на Одељењу за археологију (докторска теза: „Баденски и Вучедолски културни комплекс у Југославији“). Водио је ископавања на четрдесетак налазишта, најпознатија су Винча — Бело брдо, Белегиш, Гомолава, Градина на Босуту... Највећи део својих пројеката реализовао је под окриљем Балканолошког института.
Одабрана библиографија
- Неолитска пластика, (1973).
- Праисторија Војводине, (1974).
- Праисторија југословенских земаља, (1979).
- Југословенско подунавље од индоевропске сеобе до продора Скита, (1983).
Спољашње везе
Извори
- Биографија на сајту САНУ
- Ко је ко у Србији, биографски лексикон: интелектуална, уметничка, политичка, финансијска, војна, спортска елита Србије, Београд, Библиофон – Who is who, 1995.