Јован III Дука Ватац — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 7: Ред 7:
| пуно_име =
| пуно_име =
| датум_рођења =
| датум_рођења =
| место_рођења = [[Димотика]]
| место_рођења = [[Дидимотика|Димотика]]
| држава_рођења = [[Византијско царство]]
| држава_рођења = [[Византијско царство]]
| датум_смрти = [[3. новембар]] [[1254.]]
| датум_смрти = [[3. новембар]] [[1254|1254.]]
| место_смрти = [[Нимфеј]]
| место_смрти = [[Нимфеј]]
| држава_смрти = [[Никејско царство]]
| држава_смрти = [[Никејско царство]]
Ред 23: Ред 23:
| деца =
| деца =
}}
}}
'''Јован -{III}- Дука Ватац''' ({{јез-гр|Ιωάννης Γ΄ Δούκας Βατάτζης}}; рођен око [[1192]]. у [[Димотика|Димотици]], умро је [[03.11.]] [[1254]]. године у [[Нимфеј]]у) је био [[никејски цар]] ([[1222]] — [[1254]]) из [[Династија Ласкариса|династије Ласкариса]], супруг [[Ирина Ласкарис|Ирине Ласкарис]], ћерке [[Теодор I Ласкарис|Теодора -{I}-]] ([[1204]] — [[1222]]) и један од највећих [[Византијски владари|византијских владара]]. Он је као способан [[војсковођа]] (иако је патио од [[Епилепсија|епилепсије]]) преузео власт [[1222]]. године и наследио свог [[таст]]а на престолу који је успео да одбрани у борбама са Теодоровом браћом која су му оспорила право на то. Захваљујући споразуму са [[Селџуци]]ма и добрим односима са антипапски настројеним [[Фридрих II Хоенштауфен|Фридрихом -{II}-]] ([[1212]] — [[1250]]), он се окренуо обнови власти на [[Балканско полуострво|Балканском полуострву]]. Без борбе је заузео [[Солун]] [[1246]]. године и овладао [[Тракија|Тракијом]], [[Македонија (област)|Македонијом]] деловима [[Република Албанија|данашње Албаније]] око [[Кроја|Кроје]], успео је да себи потчини [[Епирска деспотовина|Епирску деспотовину]] [[1252]]. године, а уз помоћ [[Византијска морнарица|морнарице]] је овладао значајним [[Егејска острва|егејским острвима]] ([[Лезбос]], [[Хиос]], [[Самос]], [[Икарија]] и [[Родос]]). Он је током своје тродеценијске владавине успео да Никејско царство од скромне провинцијске државе уздигне на ранг најјаче регионалне силе. Иако није успео да [[Опсада Цариграда (1235)|заузме Цариград]] [[1235]]. године у сарадњи са [[Бугари]]ма, сматра се да је директно његова владавина довела до коначног [[Ослобођење Цариграда (1261)|ослобођења Цариграда]] и [[Обнова Византије (1261)|обнове Византије]] [[1261]]. године. На унутрашњем плану је много учинио на пољу [[Правосуђе|правосуђа]], али и подизања [[болница]] и помагања сиротињи заједно са својом супругом Ирином, због чега је након смрти [[канонизован]] као ''свети цар Јован Милостиви''.
'''Јован -{III}- Дука Ватац''' ({{јез-гр|Ιωάννης Γ΄ Δούκας Βατάτζης}}; рођен око [[1192]]. у [[Дидимотика|Димотици]], умро је [[3. новембар|03.11.]] [[1254]]. године у [[Нимфеј]]у) је био [[никејско царство#Никејски цареви|никејски цар]] ([[1222]] — [[1254]]) из [[Династија Ласкариса|династије Ласкариса]], супруг [[Ирина Ласкарис|Ирине Ласкарис]], ћерке [[Теодор I Ласкарис|Теодора -{I}-]] ([[1204]] — [[1222]]) и један од највећих [[списак византијских царева|византијских владара]]. Он је као способан [[војсковођа]] (иако је патио од [[Епилепсија|епилепсије]]) преузео власт [[1222]]. године и наследио свог [[српски сроднички односи|таст]]а на престолу који је успео да одбрани у борбама са Теодоровом браћом која су му оспорила право на то. Захваљујући споразуму са [[Селџуци]]ма и добрим односима са антипапски настројеним [[Фридрих II, цар Светог римског царства|Фридрихом -{II}-]] ([[1212]] — [[1250]]), он се окренуо обнови власти на [[Балканско полуострво|Балканском полуострву]]. Без борбе је заузео [[Солун]] [[1246]]. године и овладао [[Тракија|Тракијом]], [[Македонија (област)|Македонијом]] деловима [[албанија|данашње Албаније]] око [[Кроја|Кроје]], успео је да себи потчини [[Епирска деспотовина|Епирску деспотовину]] [[1252]]. године, а уз помоћ [[Византијска морнарица|морнарице]] је овладао значајним [[грчка острва|егејским острвима]] ([[Лезбос]], [[Хиос]], [[Самос]], [[Икарија]] и [[Родос]]). Он је током своје тродеценијске владавине успео да Никејско царство од скромне провинцијске државе уздигне на ранг најјаче регионалне силе. Иако није успео да [[Опсада Цариграда (1235)|заузме Цариград]] [[1235]]. године у сарадњи са [[Бугари]]ма, сматра се да је директно његова владавина довела до коначног [[Ослобођење Цариграда (1261)|ослобођења Цариграда]] и [[Обнова Византије (1261)|обнове Византије]] [[1261]]. године. На унутрашњем плану је много учинио на пољу [[Правосуђе|правосуђа]], али и подизања [[болница]] и помагања сиротињи заједно са својом супругом Ирином, због чега је након смрти [[канонизација|канонизован]] као ''свети цар Јован Милостиви''.


== Породица и порекло ==
== Породица и порекло ==


Претпоставља се да је Јован био син војсковође Василија Ватаца и неке рођаке царева [[Исак II Анђел|Исака -{II}-]] (прва влада [[1185]] — [[1195]], друга влада [[1203]] — [[1204]]) и [[Алексије III Анђел|Алексија -{III}-]] ([[1195]] — [[1203]]). Он се [[1212]]. године оженио Ирином Ласкарис, ћерком никејског цара Теодора Ласкариса који га је одредио за свог наследника. Са њом је имао једног сина [[Теодор II Ласкарис|Теодора (-{II}-)]] који га је наследио. После Иринине смрти [[1239]]. године се оженио по други пут Констанцом, ванбрачном ћерком Фридриха -{II}- са којом није имао деце.
Претпоставља се да је Јован био син војсковође Василија Ватаца и неке рођаке царева [[Исак II Анђео|Исака -{II}-]] (прва влада [[1185]] — [[1195]], друга влада [[1203]] — [[1204]]) и [[Алексије III Анђео|Алексија -{III}-]] ([[1195]] — [[1203]]). Он се [[1212]]. године оженио Ирином Ласкарис, ћерком никејског цара Теодора Ласкариса који га је одредио за свог наследника. Са њом је имао једног сина [[Теодор II Ласкарис|Теодора (-{II}-)]] који га је наследио. После Иринине смрти [[1239]]. године се оженио по други пут Констанцом, ванбрачном ћерком Фридриха -{II}- са којом није имао деце.


== Литература ==
== Литература ==
Ред 43: Ред 43:
{{низ|
{{низ|
пре=[[Теодор I Ласкарис]]|
пре=[[Теодор I Ласкарис]]|
списак=[[Никејски цареви]]</br>([[1222]] — [[1254]])|
списак=[[Никејско царство#Никејски цареви|Никејски цареви]]</br>([[1222]] — [[1254]])|
после=[[Теодор II Ласкарис]]
после=[[Теодор II Ласкарис]]
}}
}}

Верзија на датум 17. септембар 2013. у 09:12

Јован III Дука Ватац
Хиперион са ликом Јована III
Лични подаци
Место рођењаДимотика, Византијско царство
Датум смрти3. новембар 1254.
Место смртиНимфеј, Никејско царство

Јован III Дука Ватац (грч. Ιωάννης Γ΄ Δούκας Βατάτζης; рођен око 1192. у Димотици, умро је 03.11. 1254. године у Нимфеју) је био никејски цар (1222 — 1254) из династије Ласкариса, супруг Ирине Ласкарис, ћерке Теодора I (1204 — 1222) и један од највећих византијских владара. Он је као способан војсковођа (иако је патио од епилепсије) преузео власт 1222. године и наследио свог таста на престолу који је успео да одбрани у борбама са Теодоровом браћом која су му оспорила право на то. Захваљујући споразуму са Селџуцима и добрим односима са антипапски настројеним Фридрихом II (1212 — 1250), он се окренуо обнови власти на Балканском полуострву. Без борбе је заузео Солун 1246. године и овладао Тракијом, Македонијом деловима данашње Албаније око Кроје, успео је да себи потчини Епирску деспотовину 1252. године, а уз помоћ морнарице је овладао значајним егејским острвима (Лезбос, Хиос, Самос, Икарија и Родос). Он је током своје тродеценијске владавине успео да Никејско царство од скромне провинцијске државе уздигне на ранг најјаче регионалне силе. Иако није успео да заузме Цариград 1235. године у сарадњи са Бугарима, сматра се да је директно његова владавина довела до коначног ослобођења Цариграда и обнове Византије 1261. године. На унутрашњем плану је много учинио на пољу правосуђа, али и подизања болница и помагања сиротињи заједно са својом супругом Ирином, због чега је након смрти канонизован као свети цар Јован Милостиви.

Породица и порекло

Претпоставља се да је Јован био син војсковође Василија Ватаца и неке рођаке царева Исака II (прва влада 1185 — 1195, друга влада 1203 — 1204) и Алексија III (1195 — 1203). Он се 1212. године оженио Ирином Ласкарис, ћерком никејског цара Теодора Ласкариса који га је одредио за свог наследника. Са њом је имао једног сина Теодора (II) који га је наследио. После Иринине смрти 1239. године се оженио по други пут Констанцом, ванбрачном ћерком Фридриха II са којом није имао деце.

Литература

Види још

Спољашње везе

Јован III Дука Ватац на Викимедијиној остави.


Никејски цареви
(1222 — 1254)

Шаблон:Link GA

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јован_III_Дука_Ватац&oldid=8327034”