Пређи на садржај

Бугарски језик — разлика између измена

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
.
Ред 8: Ред 8:
|државе=[[Бугарска]], [[Турска]], [[Србија]], [[Грчка]], [[Украјина]], [[Молдавија]], [[Румунија]] и у дијаспори
|државе=[[Бугарска]], [[Турска]], [[Србија]], [[Грчка]], [[Украјина]], [[Молдавија]], [[Румунија]] и у дијаспори
|регија=[[Балкан]]
|регија=[[Балкан]]
|број = 8<ref>{{cite web|url=https://www.ethnologue.com/language/bul|title=Bulgarian|publisher=}}</ref>–9<ref>{{cite web|title=Bulgarian language|url=https://www.questia.com/read/1E1-BulgarLan/bulgarian-language|website=The Columbia Encyclopedia, 6th ed.|publisher=[[Columbia University]] Press}}</ref><ref>{{Cite book |title=The Bulgarian Language in the Digital Age |last=Rehm |first=Georg |last2=Uszkoreit |first2=Hans |publisher=[[Springer Science+Business Media]] |year=2012 |isbn=978-3-642-30167-4 |series=White Paper Series |volume=4 |pages=50–57 |chapter=The Bulgarian Language in the European Information Society |doi=10.1007/978-3-642-30168-1_8}}</ref><ref>{{cite book|last1=Strazny|first1=Philipp|title=Encyclopedia of Linguistics: M-Z|date=2005|publisher=Fitzroy Dearborn|isbn=978-1579583910|page=958|edition=1|url=https://www.academia.edu/7871376}}</ref><ref>{{cite book|title=Britannica Concise Encyclopedia|date=2008|publisher=Encyclopædia Britannica|url=https://books.google.com/books?id=ea-bAAAAQBAJ&pg=PA292|isbn=9781593394929}}</ref> милиона
|број = 6.8 милиона<ref>[http://www.ethnologue.com/language/bul, www.ethnologue.com]{{Мртва веза|date=10. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>
|датум = 2011
|датум = 2011
|позиција =
|позиција =
Ред 27: Ред 27:
|опис_мапе2=<center>Дијалекти бугарског језика</center>
|опис_мапе2=<center>Дијалекти бугарског језика</center>
}}
}}

⚫
{{Јужнословенски језици}}
'''Бугарски језик''' ({{јез-буг|български език}}) један је од [[Јужнословенски језици|јужнословенских језика]] који је [[службени језик]] у [[Бугарска|Бугарској]]. Број људи којима је бугарски језик матерњи се процењује на око 6.8 милиона.<ref>{{cite web | editor-last=Lewis| editor-first = M. Paul|year=1986—2009| url = http://www.ethnologue.com/language/bul/ | title = Бугарски | work = Ethnologue: Languages of the World, Sixteenth edition | publisher = SIL International}}</ref>, чији је највећи део настањен на територији Бугарске, а постоје и мање групе у [[Грчка|Грчкој]], [[Румунија|Румунији]], [[Турска|Турској]], [[Украјина|Украјини]] и [[Србија|Србији]]. Бугарски језик је најсличнији [[Македонски језик|македонском језику]]<ref name=foreigners>Mazon, Andre. ''Contes Slaves de la Macédoine Sud-Occidentale: Étude linguistique; textes et traduction''; Notes de Folklore, Paris (1923). стр. 4.</ref><ref>Селищев, Афанасий. Избранные труды, Москва 1968.</ref><ref>''Die Slaven in Griechenland'' von Max Vasmer. Verlag der Akademie der Wissenschaften, Berlin 1941. Kap. VI: Allgemeines und sprachliche Stellung der Slaven Griechenlands.</ref><ref>K. Sandfeld, ''Balkanfilologien'' (København, 1926, MCMXXVI).</ref><ref>[[Константин Јиречек|Konstantin Josef Jireček]], ''Die Balkanvölker und ihre kulturellen und politischen Bestrebungen'', Urania, II, Jg. 13, 27. März (1909). стр. 195.</ref><ref>Stefan Verković, Описание быта македонских болгар; Топографическо-этнографический очерк Македонии (Петербург, 1889).</ref>, док се у Бугарској сматра да је македонски језик друга варијанта бугарског језика.<ref>Граматика на съвременния български книжовен език. Том 1. Издателство на Българската академия на науките. София, 1993, pp. 14.</ref><ref>{{Cite book|last=Институт|first= за български език |title= Единството на българския език в миналото и днес, pp. 4 - долу |year=1978|publisher= БАН}}</ref><ref name=stoykov>{{Cite book|title=Българска диалектология|last=Стойков|first=Стойко |origyear=1962 |year=2002|location=София |publisher=Акад. изд. „Проф. Марин Дринов“ |language=бугарском |url=http://www.promacedonia.org/jchorb/st/index.htm |isbn=978-954-430-846-9 |oclc=53429452 }}</ref><ref name=unity>{{Cite book|author=Institute of Bulgarian Language |title=Единството на българския език в миналото и днес |publisher=Bulgarian Academy of Sciences |year=1978|language=бугарском |location=Sofia |oclc=6430481|pages=4}}</ref><ref>Шклифов, Благой. Речник на костурския говор, Българска диалектология, София 1977, с. кн. VІІІ. стр. 201-205.</ref>
'''Бугарски језик''' ({{јез-буг|български език}}) један је од [[Јужнословенски језици|јужнословенских језика]] који је [[службени језик]] у [[Бугарска|Бугарској]]. Број људи којима је бугарски језик матерњи се процењује на око 6.8 милиона.<ref>{{cite web | editor-last=Lewis| editor-first = M. Paul|year=1986—2009| url = http://www.ethnologue.com/language/bul/ | title = Бугарски | work = Ethnologue: Languages of the World, Sixteenth edition | publisher = SIL International}}</ref>, чији је највећи део настањен на територији Бугарске, а постоје и мање групе у [[Грчка|Грчкој]], [[Румунија|Румунији]], [[Турска|Турској]], [[Украјина|Украјини]] и [[Србија|Србији]]. Бугарски језик је најсличнији [[Македонски језик|македонском језику]]<ref name=foreigners>Mazon, Andre. ''Contes Slaves de la Macédoine Sud-Occidentale: Étude linguistique; textes et traduction''; Notes de Folklore, Paris (1923). стр. 4.</ref><ref>Селищев, Афанасий. Избранные труды, Москва 1968.</ref><ref>''Die Slaven in Griechenland'' von Max Vasmer. Verlag der Akademie der Wissenschaften, Berlin 1941. Kap. VI: Allgemeines und sprachliche Stellung der Slaven Griechenlands.</ref><ref>K. Sandfeld, ''Balkanfilologien'' (København, 1926, MCMXXVI).</ref><ref>[[Константин Јиречек|Konstantin Josef Jireček]], ''Die Balkanvölker und ihre kulturellen und politischen Bestrebungen'', Urania, II, Jg. 13, 27. März (1909). стр. 195.</ref><ref>Stefan Verković, Описание быта македонских болгар; Топографическо-этнографический очерк Македонии (Петербург, 1889).</ref>, док се у Бугарској сматра да је македонски језик друга варијанта бугарског језика.<ref>Граматика на съвременния български книжовен език. Том 1. Издателство на Българската академия на науките. София, 1993, pp. 14.</ref><ref>{{Cite book|last=Институт|first= за български език |title= Единството на българския език в миналото и днес, pp. 4 - долу |year=1978|publisher= БАН}}</ref><ref name=stoykov>{{Cite book|title=Българска диалектология|last=Стойков|first=Стойко |origyear=1962 |year=2002|location=София |publisher=Акад. изд. „Проф. Марин Дринов“ |language=бугарском |url=http://www.promacedonia.org/jchorb/st/index.htm |isbn=978-954-430-846-9 |oclc=53429452 }}</ref><ref name=unity>{{Cite book|author=Institute of Bulgarian Language |title=Единството на българския език в миналото и днес |publisher=Bulgarian Academy of Sciences |year=1978|language=бугарском |location=Sofia |oclc=6430481|pages=4}}</ref><ref>Шклифов, Благой. Речник на костурския говор, Българска диалектология, София 1977, с. кн. VІІІ. стр. 201-205.</ref>


== Новобугарски књижевни језик ==
== Новобугарски књижевни језик ==
[[Датотека:Bulgarian cursive alphabet.png|300px|thumb|left]]
[[Датотека:Bulgarian cursive alphabet.png|300px|thumb|left|Бугарска азбука]]
⚫
{{Јужнословенски језици}}

Новобугарски књижевни језик створен је на основу североисточног дијалекта, којему по рођењу припадају главни представници бугарске књижевности [[19. век|19 века]] ([[Љубен Каравелов]], [[Христо Ботев]], [[Иван Вазов]], [[Петко Славејков]]), али на обликовање савременог књижевног језика у знатној су мери утицали и западни говори ([[Кузман Шапкарев]], [[Рајко Жинзифов]], [[Браћа Миладинови|Димитар Миладинов]]. Поткрај 19. века појављује се и бугарска славистика ([[Љубомир Милетић]], [[Бењо Цонев]], [[Александар Теодоров-Балан]]). Правопис, који се развијао на основу црквенословенске традиције, био је више пута реформисан. Последња реформа од [[1945]]. уклонила је из писма јерове и [[Ѫ|јонс (ѫ [ɔ̃])]], а некадашњи [[Ѣ (ћириличко)|старословенски јат (ѣ)]] разлучила према изговору на [[Источни бугарски говори|Источне бугарске говоре (јакавица)]] и [[Западни бугарски говори|Западне бугарске говоре (екавица)]] (видети појам [[Јатова граница]]).
Новобугарски књижевни језик створен је на основу североисточног дијалекта, којему по рођењу припадају главни представници бугарске књижевности [[19. век|19 века]] ([[Љубен Каравелов]], [[Христо Ботев]], [[Иван Вазов]], [[Петко Славејков]]), али на обликовање савременог књижевног језика у знатној су мери утицали и западни говори ([[Кузман Шапкарев]], [[Рајко Жинзифов]], [[Браћа Миладинови|Димитар Миладинов]]. Поткрај 19. века појављује се и бугарска славистика ([[Љубомир Милетић]], [[Бењо Цонев]], [[Александар Теодоров-Балан]]). Правопис, који се развијао на основу црквенословенске традиције, био је више пута реформисан. Последња реформа од [[1945]]. уклонила је из писма јерове и [[Ѫ|јонс (ѫ [ɔ̃])]], а некадашњи [[Ѣ (ћириличко)|старословенски јат (ѣ)]] разлучила према изговору на [[Источни бугарски говори|Источне бугарске говоре (јакавица)]] и [[Западни бугарски говори|Западне бугарске говоре (екавица)]] (видети појам [[Јатова граница]]).


Ред 39: Ред 41:


== Референце ==
== Референце ==
{{reflist|2}}
{{reflist|}}


== Литература ==
== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Институт|first= за български език |title= Единството на българския език в миналото и днес, pp. 4 - долу |year=1978|publisher= БАН}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Институт|first= за български език |title= Единството на българския език в миналото и днес, pp. 4 - долу |year=1978|publisher= БАН}}
* {{Cite book|ref=harv|title=Българска диалектология|last=Стойков|first=Стойко |origyear=1962 |year=2002|location=София |publisher=Акад. изд. „Проф. Марин Дринов“ |language=бугарском |url=http://www.promacedonia.org/jchorb/st/index.htm |isbn=978-954-430-846-9 |oclc=53429452 }}
* {{Cite book|ref=harv|title=Българска диалектология|last=Стойков|first=Стойко |origyear=1962 |year=2002|location=София |publisher=Акад. изд. „Проф. Марин Дринов“ |language=бугарском |url=http://www.promacedonia.org/jchorb/st/index.htm |isbn=978-954-430-846-9 |oclc=53429452 }}
* {{Cite book|ref=harv|author=Institute of Bulgarian Language |title=Единството на българския език в миналото и днес |publisher=Bulgarian Academy of Sciences |year=1978|language=бугарском |location=Sofia |oclc=6430481|pages=4}}
* {{Cite book|ref=harv|author=Institute of Bulgarian Language |title=Единството на българския език в миналото и днес |publisher=Bulgarian Academy of Sciences |year=1978|language=бугарском |location=Sofia |oclc=6430481|pages=4}}
*{{cite book |first=Vittore |last=Pisani |title=Old Bulgarian Language |location=Sofia |publisher=Bukvitza |year=2012 |isbn=978-9549285864 |url=https://www.scribd.com/doc/107841186/Vittore-Pisani-mater-Europa11111}}
*{{cite book |last1=Comrie |first1=Bernard |last2=Corbett |first2=Greville G. |year=1993 |title=The Slavonic Languages |publisher=Routledge |isbn=978-0-415-04755-5}}
*{{citation
|last=Klagstad Jr.
|first=Harold L.
|year=1958
|pages=42–54
|title=The Phonemic System of Colloquial Standard Bulgarian
|publisher=American Association of Teachers of Slavic and East European Languages
}}
*{{citation
|last=Ternes
|first=Elmer
|last2=Vladimirova-Buhtz
|first2=Tatjana
|year=1999
|chapter=Bulgarian
|pages=55–57
|title=Handbook of the International Phonetic Association
|publisher=Cambridge University Press
|isbn=978-0-521-63751-0
}}
*Бояджиев и др. (1998) ''Граматика на съвременния български книжовен език. Том 1. Фонетика''
*Жобов, Владимир (2004) ''Звуковете в българския език''
*Кръстев, Боримир (1992) ''Граматика за всички''
*Пашов, Петър (1999) ''Българска граматика''
*{{citation |trans-title=[[Bulgarian etymological dictionary]] |title=Български етимологичен речник |year=1971–2011 |editor=[[Vladimir I. Georgiev]] |volume=I-VII |publisher=Българска академия на науките|display-editors=etal}}
{{refend}}


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Bulgarian language}}
{{Commonscat|Bulgarian language}}
{{refbegin|30em}}
* [http://www.ibl.bas.bg/ Институт за бугарски језик, Бугарске академије наука]
* [http://www.ibl.bas.bg/ Институт за бугарски језик, Бугарске академије наука]
* [http://www.ethnologue.com/show_language.asp?code=BLG О бугарском језику на -{ethnologue.com}-]
* [http://www.ethnologue.com/show_language.asp?code=BLG О бугарском језику на -{ethnologue.com}-]
'''Лингвистички извештаји'''
*[http://www.omniglot.com/writing/bulgarian.htm Bulgarian at Omniglot]
*[http://en.wiktionary.org/wiki/Appendix:Bulgarian_Swadesh_list Bulgarian Swadesh list of basic vocabulary words] (from Wiktionary's [http://en.wiktionary.org/wiki/Appendix:Swadesh_lists Swadesh list appendix])
*[https://web.archive.org/web/20110622181915/http://bulgarianlanguage.org/ The Bulgarian Language – Website with material to learn Bulgarian]
*[http://glottolog.org/resource/languoid/id/bulg1262 Information about the linguistic classification of the Bulgarian language (from Glottolog)]
*[http://wals.info/languoid/lect/wals_code_bul The linguistic features of the Bulgarian language (from WALS, The World Atlas of Language Structures Online)]
*[http://phoible.org/languages/bul Information about the Bulgarian language] from the [[PHOIBLE]] project.
*[https://www.unicode.org/cldr/charts/25/summary/bg.html Locale Data Summary for the Bulgarian language] from [[Unicode]]'s [[CLDR]]

'''Речници'''
*[http://bulgariandictionary.com/index.php?lang=EN&main=0 Eurodict — multilingual Bulgarian dictionaries]
*[http://rechnik.info Rechnik.info — online dictionary of the Bulgarian language]
*[http://rechnik.chitanka.info Rechko — online dictionary of the Bulgarian language]
*[http://sa.dir.bg/ Bulgarian–English–Bulgarian Online dictionary] from [http://sa.dir.bg/sa.htm SA Dictionary]
*[http://1nk.us/dict/index.html?word=dictionary Online Dual English–Bulgarian dictionary]
*[https://web.archive.org/web/20040404093945/http://www.websters-online-dictionary.org/definition/Bulgarian-english/ Bulgarian Dictionary]: from [https://web.archive.org/web/20120223164907/http://www.websters-online-dictionary.org/ Webster's Dictionary]
*[http://www.dicts.info/dictlist1.php?l=Bulgarian Bulgarian bilingual dictionaries]
*[http://www.newobjects.com/dict.asp English, Bulgarian bidirectional dictionary]

'''Курсеви'''
*[http://www.unilang.org/course.php?res=60 Bulgarian for Beginners], [[UniLang]]
{{refend}}


{{словенски језици}}
{{словенски језици}}
{{Службени језици ЕУ}}
{{Службени језици ЕУ}}
{{Authority control}}

{{DEFAULTSORT:Бугарски језик}}


[[Категорија:Бугарски језик|*]]
[[Категорија:Бугарски језик|*]]

Верзија на датум 13. јануар 2019. у 10:43

бугарски језик
български език
Бугарска азбука
Изговор[ˈbɤ̞ɫɡɐrski ɛˈzik]
Говори се уБугарска, Турска, Србија, Грчка, Украјина, Молдавија, Румунија и у дијаспори
РегионБалкан
Број говорника
8[1]–9[2][3][4][5] милиона (2011)
ћирилица (бугарска ћирилица)
Званични статус
Службени језик у
 Бугарска
 Европска унија
 Грчка (Света гора)
Признати мањински језик у
РегулишеИнститут за бугарски језик на Бугарској академији наука (буг. Институт за български език към Българската академия на науките (БАН))
Језички кодови
ISO 639-1bg
ISO 639-2bul
ISO 639-3bul
Распрострањеност бугарског језика
{{{mapalt2}}}
Дијалекти бугарског језика

Бугарски језик (буг. български език) један је од јужнословенских језика који је службени језик у Бугарској. Број људи којима је бугарски језик матерњи се процењује на око 6.8 милиона.[6], чији је највећи део настањен на територији Бугарске, а постоје и мање групе у Грчкој, Румунији, Турској, Украјини и Србији. Бугарски језик је најсличнији македонском језику[7][8][9][10][11][12], док се у Бугарској сматра да је македонски језик друга варијанта бугарског језика.[13][14][15][16][17]

Новобугарски књижевни језик

Бугарска азбука
Јужнословенски језици, наречја и изговори
Стандардни језици
Наречја
Изговори
Источноштокавски дијалекти
Западноштокавски дијалекти
Локални говори, социолекти, жаргон и остало

Новобугарски књижевни језик створен је на основу североисточног дијалекта, којему по рођењу припадају главни представници бугарске књижевности 19 века (Љубен Каравелов, Христо Ботев, Иван Вазов, Петко Славејков), али на обликовање савременог књижевног језика у знатној су мери утицали и западни говори (Кузман Шапкарев, Рајко Жинзифов, Димитар Миладинов. Поткрај 19. века појављује се и бугарска славистика (Љубомир Милетић, Бењо Цонев, Александар Теодоров-Балан). Правопис, који се развијао на основу црквенословенске традиције, био је више пута реформисан. Последња реформа од 1945. уклонила је из писма јерове и јонс (ѫ [ɔ̃]), а некадашњи старословенски јат (ѣ) разлучила према изговору на Источне бугарске говоре (јакавица) и Западне бугарске говоре (екавица) (видети појам Јатова граница).

Види још

Референце

  1. ^ „Bulgarian”. 
  2. ^ „Bulgarian language”. The Columbia Encyclopedia, 6th ed. Columbia University Press. 
  3. ^ Rehm, Georg; Uszkoreit, Hans (2012). „The Bulgarian Language in the European Information Society”. The Bulgarian Language in the Digital Age. White Paper Series. 4. Springer Science+Business Media. стр. 50—57. ISBN 978-3-642-30167-4. doi:10.1007/978-3-642-30168-1_8. 
  4. ^ Strazny, Philipp (2005). Encyclopedia of Linguistics: M-Z (1 изд.). Fitzroy Dearborn. стр. 958. ISBN 978-1579583910. 
  5. ^ Britannica Concise Encyclopedia. Encyclopædia Britannica. 2008. ISBN 9781593394929. 
  6. ^ Lewis, M. Paul, ур. (1986—2009). „Бугарски”. Ethnologue: Languages of the World, Sixteenth edition. SIL International. 
  7. ^ Mazon, Andre. Contes Slaves de la Macédoine Sud-Occidentale: Étude linguistique; textes et traduction; Notes de Folklore, Paris (1923). стр. 4.
  8. ^ Селищев, Афанасий. Избранные труды, Москва 1968.
  9. ^ Die Slaven in Griechenland von Max Vasmer. Verlag der Akademie der Wissenschaften, Berlin 1941. Kap. VI: Allgemeines und sprachliche Stellung der Slaven Griechenlands.
  10. ^ K. Sandfeld, Balkanfilologien (København, 1926, MCMXXVI).
  11. ^ Konstantin Josef Jireček, Die Balkanvölker und ihre kulturellen und politischen Bestrebungen, Urania, II, Jg. 13, 27. März (1909). стр. 195.
  12. ^ Stefan Verković, Описание быта македонских болгар; Топографическо-этнографический очерк Македонии (Петербург, 1889).
  13. ^ Граматика на съвременния български книжовен език. Том 1. Издателство на Българската академия на науките. София, 1993, pp. 14.
  14. ^ Институт, за български език (1978). Единството на българския език в миналото и днес, pp. 4 - долу. БАН. 
  15. ^ Стойков, Стойко (2002) [1962]. Българска диалектология (на језику: бугарском). София: Акад. изд. „Проф. Марин Дринов“. ISBN 978-954-430-846-9. OCLC 53429452. 
  16. ^ Institute of Bulgarian Language (1978). Единството на българския език в миналото и днес (на језику: бугарском). Sofia: Bulgarian Academy of Sciences. стр. 4. OCLC 6430481. 
  17. ^ Шклифов, Благой. Речник на костурския говор, Българска диалектология, София 1977, с. кн. VІІІ. стр. 201-205.

Литература

  • Институт, за български език (1978). Единството на българския език в миналото и днес, pp. 4 - долу. БАН. 
  • Стойков, Стойко (2002) [1962]. Българска диалектология (на језику: бугарском). София: Акад. изд. „Проф. Марин Дринов“. ISBN 978-954-430-846-9. OCLC 53429452. 
  • Institute of Bulgarian Language (1978). Единството на българския език в миналото и днес (на језику: бугарском). Sofia: Bulgarian Academy of Sciences. стр. 4. OCLC 6430481. 
  • Pisani, Vittore (2012). Old Bulgarian Language. Sofia: Bukvitza. ISBN 978-9549285864. 
  • Comrie, Bernard; Corbett, Greville G. (1993). The Slavonic Languages. Routledge. ISBN 978-0-415-04755-5. 
  • Klagstad Jr., Harold L. (1958), The Phonemic System of Colloquial Standard Bulgarian, American Association of Teachers of Slavic and East European Languages, стр. 42—54 
  • Ternes, Elmer; Vladimirova-Buhtz, Tatjana (1999), „Bulgarian”, Handbook of the International Phonetic Association, Cambridge University Press, стр. 55—57, ISBN 978-0-521-63751-0 
  • Бояджиев и др. (1998) Граматика на съвременния български книжовен език. Том 1. Фонетика
  • Жобов, Владимир (2004) Звуковете в българския език
  • Кръстев, Боримир (1992) Граматика за всички
  • Пашов, Петър (1999) Българска граматика
  • Vladimir I. Georgiev; et al., ур. (1971—2011), Български етимологичен речник [Bulgarian etymological dictionary], I-VII, Българска академия на науките 

Спољашње везе

Бугарски језик на Викимедијиној остави.

Лингвистички извештаји

Речници

Курсеви

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бугарски_језик&oldid=21256422”