Галац

Координате: 45° 26′ 00″ С; 28° 03′ 19″ И / 45.43326° С; 28.05523° И / 45.43326; 28.05523
С Википедије, слободне енциклопедије
Галац
Galaţi
Панорама Галаца
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Румунија
ОкругГалац
Становништво
Становништво
 — 2011.249.432[1][2]
 — густина1.213 ст./km2
Агломерација600.000 (2006)
Географске карактеристике
Координате45° 26′ 00″ С; 28° 03′ 19″ И / 45.43326° С; 28.05523° И / 45.43326; 28.05523
Апс. висина50 m
Површина241,5 km2
Галац на карти Румуније
Галац
Галац
Галац на карти Румуније

Галац (рум. Galaţi — Галаци, нем. Galatz, тур. Kalas) град је у средишњој Румунији у историјској покрајини Молдавија. Управно је средиште истоименог округа.

Галац - нови део града
Ферибот на Дунаву код Галца
Саборна црква у Галцу

Галац је највећи румунски град и лука на Дунаву.

Галац са градом Браилом, 15 km удаљеним румунским велеградом, чини двограђе Кантемир. Ова урбана зона је после "Великог Букурешта" друга по величини у држави.

Галац има површину од 241,5 km у њему је, према попису из 2002, живело 301.854 становника.

Географија[уреди | уреди извор]

Галац се налази у источном делу земље, у најјужнијем делу румунске Молдавије, који гравитира Дунаву. Град се образовао на стратешки важном месту на окуци Дунава, где његов ток из правца север-југ прелази у правац исток-запад. Близу града су и ушћа румунских река Прут и Сирет у Дунав, преко којих је град повезан са залеђем. Око града се простире Влашка низија.

Историја[уреди | уреди извор]

Галац се први пут помиње средином 14. века. Катедрала Светог Ђорђа потиче из 17. века. За време Руско-турског рата трупе генерала Михаила Каменског су 1789. спалиле Галац.

Срби у Галацу[уреди | уреди извор]

По српском путописцу Јоакиму Вујићу у 19. веку је у Галцу као трговачкој вароши било више националности, међу којима и Срба.

Купци једне бугарске књиге у том месту били су очигледно и Срби. Од 18 претплатника, чак њих 15 има српску верзију презимена.[3]

За време кратког тродневног боравка у граду, Јоаким Вујић је упознао тамошње Србе. Одсео је код домаћина грађанина Александра Живковића. Упознао је тада Василија Малова, Гавра Стефановића, Георгија и Николу Црногорчевиће, те Шпиру Ђурковић "и многе друге" - Србе у Галацу. Дућан у центру града држао је у то време и Ваљевац родом, Бранко Плавшић, који је продавао Вујићеве књиге.[4] Занимљиву књигу о великом насељавању Херцеговаца у Одеси и околини, купио је претплатом 1842. године у Галацу, исти Спиро Ђорђевић, купац Бокељ, родом из Рисна.[5]

У месту је славни српски богаташ, трговац "Капетан Миша" - Миша Анастасијевић имао своју привремену "камарашију". Била је то трговачка агенција са малом посадом поузданих чиновника: пословођа, секретар, новчар (касир), две кантарџије и чувар.[6]

Његошеву књигу о црногорском авантуристи, који се лажно представљао да је руски цар, купио је 1851. године А. Милашиновић из Галаца.[7]

Становништво[уреди | уреди извор]

У односу на попис из 2002, број становника на попису из 2011. се смањио.[8]

Демографија
1966.1977.1992.2002.2011.
151.412238.292326.141298.861249.432

Матични Румуни су најборојније становништво Галца, а од мањина има само Рома.

Занимљивости[уреди | уреди извор]

Галац је центар румунске тешке индустрије. У граду је и највећа румунска железара („Сидекс“, део компаније Арцелор-Митал), те лука и бродоградилиште. У Галцу постоји и фабрика текстила, млинови и прерада рибе. Галац је 1974. добио универзитет.

Партнерски градови[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Recensământul Populației și al Locuințelor 2002 - populația unităților administrative pe etnii”. Kulturális Innovációs Alapítvány (KIA.hu - Fundația Culturală pentru Inovație). Архивирано из оригинала 14. 10. 2013. г. Приступљено 6. 8. 2013. 
  2. ^ „Tab8. Populația stabilă după etnie – județe, municipii, orașe, comune”. Institutul Național de Statistică din România. јул 2013. Архивирано из оригинала 18. 01. 2016. г. Приступљено 5. 8. 2013. 
  3. ^ Иван Кајданов: "Кратко начертаније на всеобшћата историја", Будим 1836. године
  4. ^ Јоаким Вујић: "Путешествија по Унгарији, Валахији, Молдавији, Бесарабији, Херсону и Криму", Београд 1845. године
  5. ^ "Казивање старих Требјешана...", Београд 1842. године
  6. ^ "Гласник Српског ученог друштва", Београд 71/1890.
  7. ^ Петар Петровић Његош: "Лажни цар Шћепан Мали", Трст 1851. године
  8. ^ http://brojstanovnika.population.city/rumunija/galati/

Спољашње везе[уреди | уреди извор]