Henri Kisindžer

Henri Kisindžer
Henri Kisindžer
Lični podaci
Datum rođenja	(1923-05-27)27. maj 1923.
Mesto rođenja	Firt, Vajmarska Nemačka
Datum smrti	29. novembar 2023.(2023-11-29) (100 god.)
Mesto smrti	Kent, Konektikat, SAD
Državljanstvo	SAD
Univerzitet	Univerzitet Harvard
Porodica
Supružnik	En Flajšer (1949–1964) Nensi Kisindžer (1974–2023)
Politička karijera
Politička stranka	Republikanska stranka
Mandati Državni sekretar SAD 22. septembar 1973 — 20. januar 1977. Predsednik Ričard Nikson Džerald Ford Prethodnik Vilijam P. Rodžers Naslednik Sajrus Vens
Potpis

Henri Kisindžer, 1975

Henri Alfred Kisindžer (engl. Henry Alfred Kissinger; Firt, 27. maj 1923 — Kent, 29. novembar 2023), rođen kao Hajnc Alfred Kisinger (nem. Heinz Alfred Kissinger), bio je američki političar i diplomata. Igrao je važnu ulogu u američkoj politici između 1969. i 1977. godine, na poziciji državnog sekretara od 1969. do 1977. Dobitnik je Nobelove nagrade za mir.

Bio je zagovornik realne politike u međunarodnim odnosima (nem. Realpolitik). Bitno je doprineo popuštanju zategnutosti u odnosima SAD sa Sovjetskim Savezom i Kinom tokom 1970-ih, i smirivanju izraelsko-arapskih tenzija.

Život i rad

Škola i karijera

Henri Kisindžer je rođen kao Hajnc Alfred Kizinger 1923. u Firtu, u nemačkom regionu Frankenu. Potiče iz jevrejske porodice; otac mu je bio učitelj. Zbog pogroma i proterivanja Jevreja iz Hitlerove Nemačke, 1938. godine beži sa roditeljima u Njujork (SAD). 19. juna 1943. dobija američko državljanstvo i odmah potom je mobilisan. Posle Drugog svetskog rata, ostaje u Nemačkoj gde radi u američkoj zoni kao kontraobaveštajac.

Godine 1947. vraća se u SAD gde nastavlja školovanje na Univerzitetu Harvard na kom 1954. brani doktorsku disertaciju na temu „Meternih, Kastlro i problemi mirovnog ugovora 1812-1822". Između 1954. i 1971. bio je član rektorata Harvardskog univerziteta, kao i naučni saradnik i predavač. U to vreme bio je saradnik u mnogim političkim kao i vojnim institucijama SADa. Nakon napuštanja aktivne političke karijere 1977, prihvata profesuru na katedri za međunarodnu diplomatiju na vašingtonskom Džordžtaun univerzitetu.

Politička karijera

Prva politička iskustva, Henri Kisindžer skuplja od 1957. kao savetnik guvernera Nelsona Rokfelera. Posle toga je bio cenjen i kod američkih predsednika Kenedija, Džonsona i Niksona. Izborom Niksona za predsednika 1968. Kisindžer postaje zvanični predsednikov savetnik za pitanja bezbednosti (National Security Advisor). SAD su u tom periodu imale više problema na tom polju, od Vijetnamskog rata pa do povećanog sovjetskog uticaja na Bliskom istoku.

U julu i novembru 1971. preduzima dve tajne misije u Narodnoj Republici Kini, gde sa tadašnjim kineskim premijerom Džou Enlajem priprema Niksonovu posetu Kini, kao i ukupnu normalizaciju odnosa između dve zemlje. Iste godine posećuje i Sovjetski Savez gde priprema sporazum o ograničenju naoružanja poznatom kao SALT 1 (Strategic Arms Limitation Talks) kao i o ograničenju broja strateških raketa ABM-Ugovor (Anti Ballistic Missiles) između SAD i Sovjetskog Saveza.

Sa Severnim Vijetnamom (Lê Ðức Thọ) je Kisindžer takođe imao tajne pregovore koji su doveli do potpisivanja ugovora koji zbog oružane pomoći SAD Južnom Vijetnamu nije zaživeo. Oba političara su dobili Nobelovu nagradu za mir, koju je Vijetnamac Le Duk To odbio.

Godine 1973, do 1974. Kisindžer je učestvovao i u pregovorima Izraela i arapskih zemalja, prvenstveno sa Sirijom.

Zbog njegove politike prema zemljama trećeg sveta, Kisindžer je jedan od kontradiktornih političara ere Hladnog rata. On i CIA su 1973. podržali krvavi puč generala Avgusta Pinočea protiv demokratski izabranog predsednika Salvadora Aljendea čiji socijalistički pravac nije odgovarao američkim interesima i Latinskoj Americi. Zbog umešanosti Kisindžera kod tog i sumnje za umešanost u Operaciji Kondor sredinom 70-ih, Kisindžeru su upućeni sudski pozivi za svedočenja (a i optužbe) iz mnogih zemalja, kojima se on nije odazvao. 2001. je brazilska vlada povukla poziv Kisindžeru za održavanje govora u Sao Paolu, zato što mu nije mogla garantovati diplomatski imunitet.

U međuvremenu objavljeni tajni dokumenti pokazuju da je Kisindžer, zajedno sa tadašnjim predsednikom Fordom autorizovao, međunarodnom pravu protivnu, invaziju Istočnog Timora od strane Indonezije, koja je ukupno „koštala“ 60.000 žrtava.

Dolaskom na vlast predsednika Kartera, Kisindžer se povlači iz političkog delovanja. Podržavao je kandidaturu Regana za predsednika, i nakon njegove pobede postaje član Reganovog savetničkog tima.

Stavovi o ratovima u bivšoj Jugoslaviji

Kada je počeo građanski rat u Jugoslaviji u američkim medijima kritikovao je stav SAD o priznavanju Bosne i Hercegovine smatrajući taj stav apsurdnim. Apelovao je na zapadne zvaničnike da se ne mešaju u rat između Srba i Hrvata jer je istorija odnosa ova dva naroda duga nekoliko vekova i da oni treba sami da se dogovore. Takođe je kritikovao sporazum u Rambujeu za koji je rekao da ga u takvoj formi ne bi prihvatio nijedan Srbin, da je to bila čista provokacija i da takav sporazum uopšte nije smeo da se nađe na stolu za pregovore. Kako god, kada je bombardovanje počelo smatrao je da vazdušni napadi treba da se nastave jer bi kredibilitet NATO-a bio doveden u pitanje ukoliko bi se sa time prestalo, ali se čvrsto zalagao da se ne preduzima nikakva kopnena akcija.

Smatrao je da treba stvoriti muslimansku državu, a ostalima narodima dozvoliti da osnuju svoje nezavisne države ili da se priključe, ukoliko žele, Srbiji ili Hrvatskoj.

Ostalo

1987. dobija „Karlovu nagradu“ grada Ahena. 2005. istaknut je (još neodgovoren) zahtev društvenih i političkih organizacija Ahena Kisindžeru, zbog navodnog učešća u ratnim zločinima za oduzimanje te nagrade. Od 1998. počasni je građanin rodnog grada Fuert. Član je naučnog odbora fondacije „Oto fon Bizmark“ od 1996. godine.

Priznanja

• Nobelova nagrada za mir (1973)
• Karlova nagrada (1987)
• Nagrada „Franc Jozef Štraus“ (1996)
• Bavarski orden za zasluge (2005)

Dela

• Memoari 1968- C. Bertelsmann. 1979. 1973. ISBN 978-3-570-03138-4.
• Memoari 1973- C. Bertelsmann. 1982. 1974. ISBN 978-3-570-00710-5.
• Ravnoteža velikih sila. Manesse Verlag, Zürich. 1990. ISBN 978-3-7175-8062-1.
• Šest stubova svetskog poretka. Siedler. 1992. ISBN 978-3-88680-358-3.
• Razumnost nacija: O biću spoljašnje politike. Siedler. 1994. ISBN 978-3-88680-486-3.
• Godine obnove. Sećanja. Bertelsmann. 1999. ISBN 978-3-570-00291-9.
• Izazov Amerike. Svetska politika u 21. veku. Propyläen. 2002. ISBN 978-3-549-07152-6.

Literatura

Na srpskom

• Ferguson, Nil. Kisindžer 1923-1968: idealista. Centar za međunarodnu saradnju i održivi razvoj - CIRSD. 
• Hičens, Kristofer (2001). Slučaj Henri Kisindžer: zločinac ili ne. Beograd: Filip Višnjić. 

Na engleskom

• Judžin Jerecki (Eugene Jarecki): The Trials of Henry Kissinger (DVD), 2002
• Isaacson, Walter (1992). Kissinger: A Biography. Simon & Schuster. ISBN 978-0-671-66323-0. 
• Klitzing, Holger (2007). The nemesis of stability: Henry A. Kissinger's ambivalent relationship with Germany. Trier: WVT. ISBN 978-3-88476-942-3. 
• Karnow, Stanley (1983). Vietnam: A History. Viking. ISBN 0-1400-7324-8. 
• Graubard, Stephen Richards (1973). Kissinger: Portrait of a Mind. Norton. ISBN 0-393-05481-0. 
• Lacey, Robert (1981). The Kingdom. Harcourt Brace Jovanovich. ISBN 0151472602. 
• Zonis, Marvin (1991). Majestic Failure. University of Chicago Press. ISBN 0-226-98928-3. 
• Kalb, Marvin L. and Kalb, Bernard (1974). Kissinger. ISBN 0-316-48221-8. CS1 održavanje: Višestruka imena: spisak autora (veza)
• Hersh, Seymour (18. 5. 1984). Price of Power. Touchstone. ISBN 0-671-50688-9. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Hanhimäki, Jussi M. (9. 9. 2004). The Flawed Architect: Henry Kissinger and American Foreign Policy. Oxford University Press, USA. ISBN 0-19-517221-3. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Schlafly, Phyllis; Ward, Chester Charles (1974). Kissinger on the Couch. Arlington House Publishers. ISBN 0-87000-216-3. 
• 2009. Kurz, Evi. The Kissinger-Saga – Walter and Henry Kissinger. Two Brothers from Fuerth, Germany. London. Weidenfeld & Nicolson. Kurz, Evi (2009). The Kissinger Saga: Walter and Henry Kissinger, Two Brothers from Fürth. Orion Publishing Group, Limited. ISBN 978-0-297-85675-7. .
• 2015. Ferguson, Niall (2015). Kissinger, 1923–1968: The Idealist. New York: Penguin Books. ISBN 9781594206535. 
• Avner, Yehuda (2010). The Prime Ministers: An Intimate Narrative of Israeli Leadership. Toby Press. ISBN 978-1-59264-278-6. 
• Bass, Gary (2013). The Blood Telegram: Nixon, Kissinger, and a Forgotten Genocide. Alfred A. Knopf. ISBN 978-0307700209. 
• Benedetti, Amedeo (2005). Lezioni di politica di Henry Kissinger : linguaggio, pensiero ed aforismi del più abile politico di fine Novecento. Genova: Erga. ISBN 88-8163-391-4. 
• Berman, Larry (2001). No peace, no honor. Nixon, Kissinger, and Betrayal in Vietnam. New York: Free Press. ISBN 0-684-84968-2. 
• Dallek, Robert (2007). Nixon and Kissinger: Partners in Power. HarperCollins. ISBN 978-0-06-072230-2. 
• Graebner, Norman A. "Henry Kissinger and American Foreign Policy: A Contemporary Appraisal." Conspectus of History 1.2 (1975).
• Grandin, Greg (2015). Kissinger's Shadow: The Long Reach of America's Most Controversial Statesman. Metropolitan Books. ISBN 978-1627794497. 
• Groth, Alexander J, Henry Kissinger and the Limits of Realpolitik, in: Israel Journal of Foreign Affairs V:I (2011)
• Hanhimäki, Jussi M., 'Dr. Kissinger' or 'Mr. Henry'? Kissingerology, Thirty Years and Counting', in: Diplomatic History, Vol. 27, Issue 5, pp. 637–76.
• Hanhimäki, Jussi. The Flawed Architect: Henry Kissinger and American Foreign Policy (2004) online Arhivirano na sajtu Wayback Machine (1. avgust 2020)
• Hitchens, Christopher (2002). The Trial of Henry Kissinger. Verso. ISBN 1-85984-631-9. 
• Mohan, Shannon E. "Memorandum for Mr. Bundy": Henry Kissinger as Consultant to the Kennedy National Security Council," Historian, 71,2 (2009), 234–257.
• Morris, Roger, Uncertain Greatness: Henry Kissinger and American Foreign Policy. Harper and Row, . ISBN 0-06-013097-0. 
• Qureshi, Lubna Z. (2009). Nixon, Kissinger, and Allende: U.S. Involvement in the 1973 Coup in Chile. Lexington Books. ISBN 0739126563. 
• Schmidt, Helmut (1990). On Men and Power: A Political Memoir. Random House. ISBN 0-224-02715-8. 
• Schulzinger, Robert D. (1989). Henry Kissinger. Doctor of Diplomacy. New York: Columbia University Press. ISBN 0-231-06952-9. 
• Shawcross, William, Sideshow: Kissinger, Nixon, and the Destruction of Cambodia (Revised edition October 2002) . ISBN 0-8154-1224-X.  .
• Suri, Jeremi, Henry Kissinger and the American Century (Harvard, Belknap Press, 2007), . ISBN 978-0-674-02579-0.  .
• Thornton, Richard C. The Nixon-Kissinger Years: Reshaping America's Foreign Policy (2001) online Arhivirano na sajtu Wayback Machine (1. avgust 2020)
• Tucker, Nancy Bernkopf (2005). Taiwan Expendable? Nixon and Kissinger Go to China. Columbia University Press. ISBN 978-0-231-13565-8. 

Spoljašnje veze

• wdr.de
• karlspreis.de
• Membership at the Council on Foreign Relations
• Kissinger, Henry A. (3. 4. 2020). „The Coronavirus Pandemic Will Forever Alter the World Order – The U.S. must protect its citizens from disease while starting the urgent work of planning for a new epoch.”. Wall Street Journal. Pristupljeno 20. 4. 2020.