Пређи на садржај

Главна страна

С Википедије, слободне енциклопедије
Сјајан чланак

Војничев рукопис

Цветна илустрација на страници 32, f16v
Цветна илустрација на страници 32, f16v

Војничев рукопис (енгл. Voynich manuscript; рус. Рукопись Войнича) илустровани је ручно написани кодекс у непознатом систему писања. Старост велума (врста пергамента од нештављене коже сисара на коме је манускрипт написан) методом радиоактивног угљеника процењена је на рани 15. век (1404—1438). Манускрипт је вероватно написан у Северној Италији током италијанске ренесансе. Име је добио по Вилфриду Војничу, пољском трговцу књигама који је исти купио 1912. године.

Неке странице недостају, а око 240 је пронађено и сачувано. Текст је написан слева надесно, а већина страница садржи илустрације или дијаграме. Неке странице су на расклапање. Војничев рукопис су проучавали многи како професионални тако и аматерски криптографи, укључујући америчке и британске криптоаналитичаре из Првог и Другог светског рата. Нико до сада није успео да дешифрује текст, који је постао веома познат случај у историји криптографије. Мистерија значења и порекла рукописа побудила је машту у популарној култури, што је покренуло писање романа, разних спекулација с освртом на садржај рукописа и сл. Ниједна од бројних хипотеза предлаганих током последњих сто година није још увек званично потврђена.

Добар чланак

Вукашин Мрњавчевић

Вукашин Мрњавчевић, фреска у манастиру Псача
Вукашин Мрњавчевић, фреска у манастиру Псача

Вукашин Мрњавчевић (Ливно, 1320Черномен, 26. септембра 1371) био је српски средњовековни великаш и краљ од 1365. до 1371. године.

У народној традицији Вукашин је нетачно осуђен као узурпатор и убица цара Уроша. О његовом пореклу се не зна много. Мавро Орбин наводи да је краљ Вукашин био син сиромашног властелина Мрњаве из Ливна у Босни. Одатле се Мрњава преселио у Херцеговину, у Благај на Буни. Стефан Урош IV Душан га је одатле позвао на двор, где су браћа Вукашин и Угљеша Мрњавчевићи, према византијском историчару Лаонику Халкокондилу, били носиоци дворских титула пехарника и коњушара. У савременим изворима прво се помиње Угљеша 1346. као Душанов намесник у Требињу, док се Вукашин у марту 1350. налазио на положају жупана у Прилепу. У том периоду Вукашинова сестра Јелена је удата за Николу Радоњу, сина севастократора Бранка Младеновића господара Охрида у име српског цара. Претпоставља се да управо у ово време почиње везивање Мрњавчевића за територију данашње Северне Македоније. Као један од најмоћнијих велможа у нејединственом Српском царству, Вукашин је крунисан за краља 1365. године како би деловао као савладар цара Стефана Уроша V. Вукашин се 1369. године политички разишао са све немоћнијим царем, а већ 1371. године је заједно са својим братом, деспотом Јованом Угљешом, погинуо у Маричкој бици.

Изабрани списак

Дискографија Алије

Тејлор Свифт на концерту у Детроиту, мај 2015.
Тејлор Свифт на концерту у Детроиту, мај 2015.

Америчка певачица, глумица и манекенка Алија издала је три студијска албума, два компилацијска албума и двадесет и шест синглова. Рођена је у Бруклину у Њујорку, а одрасла у Детроиту. Са десет година појавила се у америчком телевизијском шоуу Star Search, заједно са Гледис Најт. Када је имала дванаест година потписала је уговор са издавачким кућама Jive Records и Blackground Records.

Преко ујака Берија Хакерсона, музичког продуцента, ступила је у контакт са Р. Келијем, који је касније био њен ментор, главни композитор и продуцент њеног првог албума. Албум Age Ain't Nothing but a Number објављен је 24. маја 1994. године, а изашао је на ЦД и винил издању, као и за виртуелно преузимање. Албум је продат у три милиона примерака у Сједињеним Државама, а Америчко удружење дискографских кућа доделило је албуму двоструки платинумски сертификат. Након тога, Алија је потписала уговор са Атлантис рекордсом. Током кратке каријере, њени синглови нашли су се на музичким листама у Сједињеним Државама и у Уједињеном Краљевству.

Недавни догађаји

Вести

Радмила Живковић 1994. г.
На данашњи дан

25. септембар

Карло V
Карло V
Занимљивости

Да ли сте знали

Краљ Александар I Карађорђевић Ујединитељ
Краљ Александар I Карађорђевић Ујединитељ

Изабрана слика

Хала 1 Београдског сајма, рад архитекте Милорада Пантовића и грађевинских инжењера Бранка Жежеља и Милана Крстића. Грађена је у периоду између 1954. и 1957. године у оквиру комплекса Београдски сајам. Купола распона 109 метара до 1965. године била је највећа на свету. Београдски сајам једно је од највреднијих дела српске послератне архитектуре.
Хала 1 Београдског сајма, рад архитекте Милорада Пантовића и грађевинских инжењера Бранка Жежеља и Милана Крстића. Грађена је у периоду између 1954. и 1957. године у оквиру комплекса Београдски сајам. Купола распона 109 метара до 1965. године била је највећа на свету. Београдски сајам једно је од највреднијих дела српске послератне архитектуре.

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.

Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 63,7 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 694.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.

Заједница

До сада су на Википедији на српском језику 384.254 корисника отворила налог, а од тога су 764 активна. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.

Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.

Сродни пројекти