Антагонист НМДА рецептора

С Википедије, слободне енциклопедије
Кетамин, прототипни антагонист НМДА рецептора.

Антагонисти НМДА рецептора су класа анестетика који антагонизују, или инхибирају дејство, Н-метил-D-аспартатног рецептора (НМДАР). Они се користе као анестетици за животиње и људе. Стање анестезије које они индукују се назива дисоцијативна анестезија. Постоји евиденција да антагонисти НМДА рецептора могу да узрокују одређене типове неуротоксичности или оштећења мозга која се називају Олнејеве озледе код глодара, мада таква оштећења никад нису била убедљиво запажена код примата попут човека. Недавна истраживања на приматима сугеришу да док веома конзистентна и дуготрајна употреба кетамина може да буде неуротоксична, акутна примена није.[1][2]

Неколико синтетичких опиоида додатно делују као НМДАР антагонисти, нпр. петидин, метадон, декстропропоксифен, трамадол и кетобемидон.

Неки антагонисти НМДА рецептора, као што су кетамин, декстрометорфан (ДXМ), фенциклидин (ПЦП), и азот-моноксид (Н2О), су популарне рекреационе дроге које се користе због њихових дисоцијативних, халуциногених, и еуфоријантних својстава.

Примери[уреди | уреди извор]

Компетитивни антагонисти[уреди | уреди извор]

  • АП5 (АПВ, Р-2-амино-5-фосфонопентаноат)[3]
  • АП7 (2-амино-7-фосфонохептанска киселина)[4]
  • Мидафотел (3-[(Р)-2-карбоксипиперазин-4-ил]-проп-2-енил-1-фосфонска киселина)[5]
  • Селфотел: анксиолитик, антиконвулсант са могућим неуротоксичним деством.

Некомпетитивни блокатори канала[уреди | уреди извор]

Некомпетитивни антагонисти[уреди | уреди извор]

  • Аптиганел (Церестат, ЦНС-1102): везује се за местове везивања Мг2+ у каналу НМДА рецептора.
  • ХУ-211: енантиомер потентног канабиноида ХУ-210 који нема канабиноидно дејство већ делује као потентан некомпетитивни НМДА антагонист.[19]
  • Ремацемид: главни метаболит некомпетитивног антагониста са ниским афинитетом за местом везивања.[20]
  • Ринхофилин, алкалоид.
  • Кетамин: дисоцијативни психоделик са антидепресантским својствима који се користи за анастезију код људи и животиња[21]

Глицински антагонисти[уреди | уреди извор]

Ови лекови делују на месту везивања глицина:

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Сун, Лин; Qи Ли; Qинг Ли; Yузхе Зханг; Деxианг Лиу; Хонг Јианг; Фанг Пан; Давид Т. Yеw (12. 11. 2012). „Цхрониц кетамине еxпосуре индуцес перманент импаирмент оф браин фунцтионс ин адолесцент цyномолгус монкеyс”. Аддицтион Биологy. ПМИД 23145560. дои:10.1111/адб.12004. 
  2. ^ Сликкер, W.; Зоу, X.; Хотцхкисс, C. Е.; Дивине, Р. L.; Садовова, Н.; Тwаддле, Н. C.; Доерге, D. Р.; Сцаллет, А. C.; Паттерсон, Т. А.; Ханиг, Ј. П.; Пауле, M. Г.; Wанг, C. (2007). „Кетамине-Индуцед Неуронал Целл Деатх ин тхе Перинатал Рхесус Монкеy”. Тоxицологицал Сциенцес. 98 (1): 145—158. ПМИД 17426105. дои:10.1093/тоxсци/кфм084. 
  3. ^ Абизаид А, Лиу З, Андреwс З, Сханаброугх M, Борок Е, Елсwортх Ј, Ротх Р, Слееман M, Пицциотто M, Тсцхöп M, Гао X, Хорватх Т (2006). „Гхрелин модулатес тхе ацтивитy анд сyнаптиц инпут организатион оф мидбраин допамине неуронс wхиле промотинг аппетите”. Ј Цлин Инвест. 116 (12): 3229—39. ПМЦ 1618869 Слободан приступ. ПМИД 17060947. дои:10.1172/ЈЦИ29867. 
  4. ^ ван ден Бос Р, Цхарриа Ортиз Г, Цоолс А (1992). „Ињецтионс оф тхе НМДА-антагонист D-2-амино-7-пхоспхонохептаноиц ацид (АП-7) инто тхе нуцлеус аццумбенс оф ратс енханце сwитцхинг бетwеен цуе-дирецтед бехавиоурс ин а сwимминг тест процедуре”. Бехав Браин Рес. 48 (2): 165—70. ПМИД 1535501. дои:10.1016/С0166-4328(05)80153-6. 
  5. ^ Еблен Ф, Лöсцхманн П, Wüллнер У, Турски L, Клоцкгетхер Т (1996). „Еффецтс оф 7-нитроиндазоле, НГ-нитро-L-аргинине, анд D-ЦППене он хармалине-индуцед постурал тремор, Н-метхyл-D-аспартате-индуцед сеизурес, анд лисуриде-индуцед ротатионс ин ратс wитх ниграл 6-хyдроxyдопамине лесионс”. Еур Ј Пхармацол. 299 (1–3): 9—16. ПМИД 8901001. дои:10.1016/0014-2999(95)00795-4. 
  6. ^ "Еффецтс оф Н-Метхyл-D-Аспартате (НМДА)-Рецептор Антагонисм он Хyпералгесиа, Опиоид Усе, анд Паин Афтер Радицал Простатецтомy", Университy Хеалтх Нетwорк, Торонто, Септембер 2005
  7. ^ "МедлинеПлус Друг Информатион: Амантадине." МедлинеПлус wебсите Аццессед Маy 29, 2007
  8. ^ Лудолпх, Андреа Г; Удварди, Патрицк Т; Сцхаз, Улрике; Хенес, Царолин; Адолпх, Оливер; Wеигт, Хенрy У; Фегерт, Јоерг M; Боецкерс, Тобиас M; Фöхр, Карл Ј (1. 5. 2010). „Атомоxетине ацтс ас ан НМДА рецептор блоцкер ин цлиницаллy релевант цонцентратионс”. Бритисх Јоурнал оф Пхармацологy. стр. 283—291. дои:10.1111/ј.1476-5381.2010.00707.x. Приступљено 1. 1. 2014. 
  9. ^ Wонг БY, Цоултер ДА, Цхои ДW, Принце ДА (1988). „Деxтрорпхан анд деxтрометхорпхан, цоммон антитуссивес, аре антиепилептиц анд антагонизе Н-метхyл-D-аспартате ин браин слицес”. Неуросци. Летт. 85 (2): 261—6. ПМИД 2897648. дои:10.1016/0304-3940(88)90362-X. 
  10. ^ Еуропеан Патент 0346791 1,2-Диарyлетхyламинес фор Треатмент оф Неуротоxиц Ињурy
  11. ^ Фиx АС; Хорн ЈW; Wигхтман КА (1993). „Неуронал вацуолизатион анд нецросис индуцед бy тхе нонцомпетитиве Н-метхyл-D-аспартате (НМДА) антагонист МК(+)801 (дизоцилпине малеате): а лигхт анд елецтрон мицросцопиц евалуатион оф тхе рат ретросплениал цортеx”. Еxп. Неурол. 123 (2): 204—15. ПМИД 8405286. дои:10.1006/еxнр.1993.1153. 
  12. ^ а б Цонтроллед Субстанцес Ацт. Аццессед фром тхе УС Друг Енфорцемент Администратион wебсите Архивирано на сајту Wayback Machine (22. август 2008) on May 29, 2007.
  13. ^ Popik, P; Layer, RT; Skolnick, P (1994). „The putative anti-addictive drug ibogaine is a competitive inhibitor of [3H]MK-801 binding to the NMDA receptor complex”. Psychopharmacology (Berl). 114 (4): 672—4. PMID 7531855. doi:10.1007/BF02245000. 
  14. ^ Chawla, PS; MS, Kochar (2006). „What's new in clinical pharmacology and therapeutics”. WMJ. 105 (3): 24—29. PMID 16749321. 
  15. ^ Talantova, M.; Sanz-Blasco, S.; Zhang, X.; Xia, P.; Akhtar, M. W.; Okamoto, S. -I.; Dziewczapolski, G.; Nakamura, T.; Cao, G.; Pratt, A. E.; Kang, Y. -J.; Tu, S.; Molokanova, E.; McKercher, S. R.; Hires, S. A.; Sason, H.; Stouffer, D. G.; Buczynski, M. W.; Solomon, J. P.; Michael, S.; Powers, E. T.; Kelly, J. W.; Roberts, A.; Tong, G.; Fang-Newmeyer, T.; Parker, J.; Holland, E. A.; Zhang, D.; Nakanishi, N.; Chen, H. -S. V. (2013). „Aβ induces astrocytic glutamate release, extrasynaptic NMDA receptor activation, and synaptic loss”. Proceedings of the National Academy of Sciences. 110 (27): E2518. PMC 3704025 Слободан приступ. PMID 23776240. doi:10.1073/pnas.1306832110. 
  16. ^ Grasshoff C, Drexler B, Rudolph U, Antkowiak B (2006). „Anaesthetic drugs: linking molecular actions to clinical effects”. Curr. Pharm. Des. 12 (28): 3665—79. PMID 17073666. doi:10.2174/138161206778522038. 
  17. ^ Ko JC, Smith TA, Kuo WC, Nicklin CF (1998). „Comparison of anesthetic and cardiorespiratory effects of diazepam-butorphanol-ketamine, acepromazine-butorphanol-ketamine, and xylazine-butorphanol-ketamine in ferrets”. Journal of the American Animal Hospital Association. 34 (5): 407—16. PMID 9728472. 
  18. ^ Banerjee A, Schepmann D, Köhler J, Würthwein EU, Wünsch B (2010). „Synthesis and SAR studies of chiral non-racemic dexoxadrol analogues as uncompetitive NMDA receptor antagonists”. Bioorg. Med. Chem. 18 (22): 7855—67. PMID 20965735. doi:10.1016/j.bmc.2010.09.047. 
  19. ^ Nadler V, Mechoulam R, Sokolovsky M (1993). „The non-psychotropic cannabinoid (+)-(3S,4S)-7-hydroxy-delta 6- tetrahydrocannabinol 1,1-dimethylheptyl (HU-211) attenuates N-methyl-D-aspartate receptor-mediated neurotoxicity in primary cultures of rat forebrain”. Neurosci. Lett. 162 (1–2): 43—5. PMID 8121633. doi:10.1016/0304-3940(93)90555-Y. 
  20. ^ Muir, KW (2005). „Glutamate-based therapeutic approaches: clinical trials with NMDA antagonists”. Current Opinion in Pharmacology. 6 (1): 53—60. PMID 16359918. doi:10.1016/j.coph.2005.12.002. 
  21. ^ Harrison N, Simmonds M (1985). „Quantitative studies on some antagonists of N-methyl D-aspartate in slices of rat cerebral cortex”. Br J Pharmacol. 84 (2): 381—91. PMC 1987274 Слободан приступ. PMID 2858237. doi:10.1111/j.1476-5381.1985.tb12922.x. 
  22. ^ Kvist, T. „Crystal structure and pharmacological characterization of a novel N-methyl-D-aspartate (NMDA) receptor antagonist at the GluN1 glycine binding site.”. J Biol Chem. (2013). PMID 24072709. 
  23. ^ Hartley DM, Monyer H, Colamarino SA, Choi DW (1990). „7-Chlorokynurenate Blocks NMDA Receptor-Mediated Neurotoxicity in Murine Cortical Culture”. Eur J Neurosci. 2 (4): 291—5. PMID 12106035. doi:10.1111/j.1460-9568.1990.tb00420.x. 
  24. ^ Frankiewicz T, Pilc A, Parsons C (2000). „Differential effects of NMDA-receptor antagonists on long-term potentiation and hypoxic/hypoglycaemic excitotoxicity in hippocampal slices”. Neuropharmacology. 39 (4): 631—42. PMID 10728884. doi:10.1016/S0028-3908(99)00168-9. 
  25. ^ Khan MJ, Seidman MD, Quirk WS, Shivapuja BG (2000). „Effects of kynurenic acid as a glutamate receptor antagonist in the guinea pig”. Eur Arch Otorhinolaryngol. 257 (4): 177—81. PMID 10867830. doi:10.1007/s004050050218. 
  26. ^ Prous Science: Molecule of the Month January 2005
  27. ^ Glushakov, AV; Dennis, DM; Morey, TE; Sumners, C; Cucchiara, RF; Seubert, CN; Martynyuk, AE (2002). „Specific inhibition of N-methyl-D-aspartate receptor function in rat hippocampal neurons by L-phenylalanine at concentrations observed during phenylketonuria.”. Molecular psychiatry. 7 (4): 359—67. PMID 11986979. doi:10.1038/sj.mp.4000976. 
  28. ^ Glushakov, AV; Glushakova, O; Varshney, M; Bajpai, LK; Sumners, C; Laipis, PJ; Embury, JE; Baker, SP; Otero, DH; Dennis, DM; Seubert, CN; Martynyuk, AE (2005). „Long-term changes in glutamatergic synaptic transmission in phenylketonuria.”. Brain: a journal of neurology. 128 (Pt 2): 300—7. PMID 15634735. doi:10.1093/brain/awh354. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Antagonist_NMDA_receptora&oldid=26727925”