Пређи на садржај

Difenidin

С Википедије, слободне енциклопедије

Difenidin
IUPAC ime
(±)-1-(1,2-Difeniletil)piperidin
Pravni status
Pravni status
Identifikatori
CAS broj36794-52-2 ДаY
PubChemCID 206666
ChemSpider179031
UNIIH8Q4VPL82Y
KEGGC22733
Hemijski podaci
FormulaC19H23N
Molarna masa265,40 g·mol−1
  • c1ccc(cc1)CC(c2ccccc2)N3CCCCC3
  • InChI=1S/C19H23N/c1-4-10-17(11-5-1)16-19(18-12-6-2-7-13-18)20-14-8-3-9-15-20/h1-2,4-7,10-13,19H,3,8-9,14-16H2
  • Key:JQWJJJYHVHNXJH-UHFFFAOYSA-N
Fizički podaci
Tačka topljenja210 °C (410 °F)

Difenidin (1,2-DEP, DPD, DND) je disocijativni anestetik koji je prodavan kao dizajnirana droga.[2][3][4] Sinteza difenidina je prvi put objavljena 1924. godine, i korišćena je Brajlantsova reakcija analogna onoj koja će kasnije biti korišćena za otkrivanje fenciklidina 1956. godine.[2] Ubrzo nakon britanske zabrane arilcikloheksilamina 2013, difenidin i srodno jedinjenje metokfenidin postali su dostupni na sivom tržištu.[2] Anegdotalni izveštaji opisuju visoke doze difenidinskog proizvođanja „bizarne somatosenzorne pojave i prolazne anterografske amnezije.”[2] Difenidin i srodni diariletilamini su proučavani in vitro kao tretmani za neurotoksične povrede i antagonisti NMDA receptora.[5][6][7][8][9] Kod pasa difenidin pokazuje veću antitusivnu moć od kodein fosfata.[10][11]

Elektrofiziološka analiza pokazuje da je amplituda NMDA posredovanih [[|excitatory postsynaptic potential#Field EPSPsfEPSP]]-a smanjena difenidinom i ketaminom u sličnoj meri, pri čemu difenidin pokazuje sporiji početak antagonizma.[7] Dva enantiomera difenidina se u velikoj meri razlikuju po svojoj sposobnosti da blokiraju NMDA receptor, pri čemu potentniji (S)-enantiomer poseduje afinitet četrdeset puta veći od (R)-enantiomera.[6] Od uvođenja difenidina 2013. prodavci su tvrdili da lek „dejstvuje na transport dopamina“, ali do 2016. nisu objavljeni podaci o delovanju difenidina na transporter dopamina.[2] Najveći afinitet difenidina je za NMDA receptor, ali on pokazuje submikromolarni afinitet za σ1 receptor, σ2 receptor i transporter dopamina.[12][13]

Od 2014. godine bilo je nekoliko objavljenih izveštaja o prodaji difenidina u kombinaciji sa drugim istraživačkim hemikalijama, posebno sintetičkim kanabinoidima i stimulansima u mešavini japanskih biljnih tamjana.[14][15][16] Prvi prijavljeni epileptički napad odnosio se na japanski proizvod pod nazivom „mirisni prah“ koji sadrži difenidin i benzilpiperazin.[17] Utvrđeno je da biljni tamjan koji se prodaje u prefekturi Šizuoka pod nazivom „Aladin specijalno izdanje“ sadrži difenidin i 5F-AB-PINACA u koncentracijama od 289 mg/g i 55,5 mg/g, respektivno.[14] Proizvod pod nazivom Biljni tamjan super limun koji sadrži AB-CHMINACA, 5F-AMB i difenidin bio je impliciran u smrtonosno trovanje.[15] Nedavno je difenidin konzumiran u kombinaciji sa tri supstituisana katinona, tri benzodiazepina i alkoholom bio umešan u fatalnu konzmaciju „soli za kupanje“ i proizvoda „tečne arome“ u Japanu.[18]

U Kanadi, MT-45 i njegovi analozi su uvršteni na listu I kontrolisanih supstanci, koje uključuju DPD u svoju strukturnu grupu.[19] Posedovanje bez zakonskog ovlašćenja može dovesti do najviše sedam godina zatvora. Osim toga, Health Canada je u maju 2016. izmenila propise o hrani i lekovima kako bi DPD eksplicitno klasifikovala kao zabranjenu drogu. Ovu drogu mogu posedovati samo pripadnici organa za sprovođenje zakona, lica sa dozvolom izuzeća ili institucije sa ovlašćenjem ministra.

  1. ^ Anvisa (2023-07-24). „RDC Nº 804 - Listas de Substâncias Entorpecentes, Psicotrópicas, Precursoras e Outras sob Controle Especial” [Collegiate Board Resolution No. 804 - Lists of Narcotic, Psychotropic, Precursor, and Other Substances under Special Control] (на језику: португалски). Diário Oficial da União (објављено 2023-07-25). Архивирано из оригинала 2023-08-27. г. Приступљено 2023-08-27. 
  2. ^ а б в г д Morris H, Wallach J (2014). „From PCP to MXE: a comprehensive review of the non-medical use of dissociative drugs”. Drug Testing and Analysis. 6 (7–8): 614—32. PMID 24678061. doi:10.1002/dta.1620. 
  3. ^ Wink CS, Michely JA, Jacobsen-Bauer A, Zapp J, Maurer HH (октобар 2016). „n”. Drug Testing and Analysis. 8 (10): 1005—1014. PMID 26811026. doi:10.1002/dta.1946. 
  4. ^ Helander A, Beck O, Bäckberg M (јун 2015). „Intoxications by the dissociative new psychoactive substances diphenidine and methoxphenidine”. Clinical Toxicology. 53 (5): 446—53. PMID 25881797. S2CID 5962038. doi:10.3109/15563650.2015.1033630. 
  5. ^ Nancy M. Gray; Brian K. Cheng (6. 4. 1994). „Patent EP 0346791 - 1,2-diarylethylamines for treatment of neurotoxic injury”. G.D. Searle, LLC. Архивирано из оригинала 20. 9. 2018. г. Приступљено 8. 8. 2016 — преко SureChEMBL. 
  6. ^ а б Berger ML, Schweifer A, Rebernik P, Hammerschmidt F (мај 2009). „NMDA receptor affinities of 1,2-diphenylethylamine and 1-(1,2-diphenylethyl)piperidine enantiomers and of related compounds”. Bioorganic & Medicinal Chemistry. 17 (9): 3456—62. PMID 19345586. doi:10.1016/j.bmc.2009.03.025. 
  7. ^ а б Wallach J, Kavanagh PV, McLaughlin G, Morris N, Power JD, Elliott SP, et al. (мај 2015). „Preparation and characterization of the 'research chemical' diphenidine, its pyrrolidine analogue, and their 2,2-diphenylethyl isomers” (PDF). Drug Testing and Analysis. 7 (5): 358—67. PMID 25044512. doi:10.1002/dta.1689. Архивирано (PDF) из оригинала 2020-03-07. г. Приступљено 2019-12-10. 
  8. ^ Espinosa L, Itzstein C, Cheynel H, Delmas PD, Chenu C (јул 1999). „Active NMDA glutamate receptors are expressed by mammalian osteoclasts”. The Journal of Physiology. 518 (Pt 1): 47—53. PMC 2269403Слободан приступ. PMID 10373688. doi:10.1111/j.1469-7793.1999.0047r.x. 
  9. ^ Rogawski MA (септембар 1993). „Therapeutic potential of excitatory amino acid antagonists: channel blockers and 2,3-benzodiazepines”. Trends in Pharmacological Sciences. 14 (9): 325—31. PMID 7504360. doi:10.1016/0165-6147(93)90005-5. 
  10. ^ Kase Y, Yuizono T, Muto M (март 1963). „Piperidino Groups in Antitussive Activity”. Journal of Medicinal Chemistry. 6 (2): 118—22. PMID 14188779. doi:10.1021/jm00338a007. 
  11. ^ Cahusac PM, Senok SS, Hitchcock IS, Genever PG, Baumann KI (мај 2005). „Are unconventional NMDA receptors involved in slowly adapting type I mechanoreceptor responses?”. Neuroscience. 133 (3): 763—73. PMID 15908129. S2CID 15610561. doi:10.1016/j.neuroscience.2005.03.018. 
  12. ^ Wallach J, Kang H, Colestock T, Morris H, Bortolotto ZA, Collingridge GL, et al. (17. 6. 2016). „Pharmacological Investigations of the Dissociative 'Legal Highs' Diphenidine, Methoxphenidine and Analogues”. PLOS ONE. 11 (6): e0157021. Bibcode:2016PLoSO..1157021W. PMC 4912077Слободан приступ. PMID 27314670. doi:10.1371/journal.pone.0157021Слободан приступ. 
  13. ^ Sahai MA, Davidson C, Dutta N, Opacka-Juffry J (април 2018). „Mechanistic Insights into the Stimulant Properties of Novel Psychoactive Substances (NPS) and Their Discrimination by the Dopamine Transporter-In Silico and In Vitro Exploration of Dissociative Diarylethylamines”. Brain Sciences. 8 (4): 63. PMC 5924399Слободан приступ. PMID 29642450. doi:10.3390/brainsci8040063Слободан приступ. 
  14. ^ а б Wurita A, Hasegawa K, Minakata K, Watanabe K, Suzuki O (август 2014). „A large amount of new designer drug diphenidine coexisting with a synthetic cannabinoid 5-fluoro-AB-PINACA found in a dubious herbal product”. Forensic Toxicology. 32 (2): 331—337. S2CID 25995354. doi:10.1007/s11419-014-0240-y. 
  15. ^ а б Hasegawa K, Wurita A, Minakata K, Gonmori K, Nozawa H, Yamagishi I, Watanabe K, Suzuki O (јануар 2015). „Postmortem distribution of AB-CHMINACA, 5-fluoro-AMB, and diphenidine in body fluids and solid tissues in a fatal poisoning case: usefulness of adipose tissue for detection of the drugs in unchanged forms”. Forensic Toxicology. 33 (1): 45—53. S2CID 11884184. doi:10.1007/s11419-014-0245-6. 
  16. ^ Uchiyama N, Shimokawa Y, Kikura-Hanajiri R, Demizu Y, Goda Y, Hakamatsuka T (јул 2015). „N-OH-EDMA, and a cathinone derivative dimethoxy-α-PHP, newly identified in illegal products”. Forensic Toxicology. 33 (2): 244—259. PMC 4525202Слободан приступ. PMID 26257833. doi:10.1007/s11419-015-0268-7. 
  17. ^ Minakata K, Yamagishi I, Nozawa H, Hasegawa K, Wurita A, Gonmori K, Suzuki M, Watanabe K, Suzuki O (јул 2015). „Diphenidine and its metabolites in blood and urine analyzed by MALDI-Q-TOF mass spectrometry”. Forensic Toxicology. 33 (2): 402—408. S2CID 44007379. doi:10.1007/s11419-015-0273-x. 
  18. ^ Kudo K, Usumoto Y, Kikura-Hanajiri R, Sameshima N, Tsuji A, Ikeda N (септембар 2015). „A fatal case of poisoning related to new cathinone designer drugs, 4-methoxy PV8, PV9, and 4-methoxy PV9, and a dissociative agent, diphenidine”. Legal Medicine. 17 (5): 421—6. PMID 26162997. doi:10.1016/j.legalmed.2015.06.005. 
  19. ^ Arsenault, Denis (1. 6. 2016). „Regulations Amending the Food and Drug Regulations (Parts G and J — Lefetamine, AH-7921, MT-45 and W-18)”. Canada Gazette. 150 (11). Архивирано из оригинала 2017-12-02. г. Приступљено 2016-11-17.