Budistička filozofija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Budistička filozofija je filozofija koja uzima Budino učenje za svoju pretpostavku. Ona se uglavnom bavi metafizičkim, fenomenološkim i epistemološkim problemima.

Budino osnovno gledište se ne smatra ni ontološkim niti metafizičkim već empirijskim.[1] On generalno nije gajio naklonost prema spekulativnom i religijskom mišljenju.[2] Njegova polazišna ideja je da svet treba promišljati u pojmovima procesa, a ne stvari ili supstancija.[3] Gotama Buda je video stvarnost kao uslovno nastajanje pojava; budisti ovaj pristup smatraju srednjim putem između reifikacije i nihilizma.[4]

Autentična budistička filozofija počinje s Nagarđunom u 2. veku.[5]

Određene tačke budističke filozofije su bile predmetom spora raznih škola budizma. Glavni spor u ranom budizmu bio je oko toga je li realnost »praznina« (po Nagarđuninoj školi praznine) ili nepodeljena svest (po školi svesti).

Temeljni pojmovi[uredi | uredi izvor]

Ne-sopstvo[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Anata

Nakon Budine smrti, kanonska literatura će još jasnije odrediti nepostojanje sopstva. Čoveka čine pet sastojaka (skandha): telo (rupa), opažanje (vedana), osećaj (samjna), karmičke sile ili otisci (samskara) i svest (vijnana). Ovo jedinstvo, koje su druge škole nalazile u sopstvu (atman ili điva), budizam otkriva u toku homolognih svesnih momenata, koji se, ipak, stalno menja.[6]

Na pitanje da li je onaj ko trpi posledice nekog dela istovremeno i njegov izvršitelj, Buda odgovara da bi se, kada bi bilo tako, upalo u eternalizam, tj. uveo bi se jedan večni delatnik. Ako bi se, nasuprot tome, tvrdilo da je jedno delatnik, a drugo onaj što trpi posledice, podržalo bi se ukidanje delatnika. Buda izbegava obe krajnosti i odabira srednji put, predstavljen zakonom o uslovljenom nastanku elemenata egzistencije. Kad uslovljeno nastajanje prestane, sastojci koji sačinjavaju neku osobu — a koje karmičke sile drže u spoju i prate iz života u život — takođe se zaustavljaju, čime se i patnja okončava.[6]

Filozofske škole[uredi | uredi izvor]

Rane filozofske škole[uredi | uredi izvor]

Nepostojanje jedinstvene religije i sloboda tumačenja stvaraju povoljne uslove za razvoj i povećanje broja škola, te iz ovog tla izrasta čitava šuma pravaca i struja. Iako se među školama vodi žestoka diskusija, one ipak ne poriču svoju pripadnost istom stablu, te se teorije davnih struja, koje i dalje žive, ne odbacuju kao pogrešne, već smatraju delimičnim otkrovenjima. Takvost (tathata), neizrecivo, neodredivo, nesupstancijalno, neobjašnjiva suština svih dharmi, praznina izložena prividnom dualitetu empirijskog, javlja se već u nekim školama malog vozila, koje posreduju između malog i velikog vozila, kao što su mahišasaka, koja pretpostavlja petočlanu takvost.[6]

Tako je otvoren put monizmu jogačare, čiji pripadnici preuzimaju pojam takvost i daju mu ontološku vrednost, te od takvosti prave sinonim kosmičke svesti, koja sve stvara svojom objektivacijom, realna po sebi, irealna po svojoj objektivaciji.[6]

Pripadnici škole vatsiputriya (personalisti), pretpostavili su postojanje ličnosti, iako, kada je trebalo da je definišu, nisu bili u stanju da utvrde bilo šta drugo do da je ona lišena svojstava dveju osnovnih kategorija budizma, neuslovljenog (asamskrta) / uslovljenog (samskrta).

Škola vaibhašika, po kojoj elementi, darma, razvijajući se u paralelnim nizovima, subjektivnim i objektivnim, u pojedincu i van njega, postoje u prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, pri čemu su u prošlosti mogućnosti, u sadašnjosti činovi, a u budućnosti lišeni tih mogućnosti. Ovi elementi se grupišu i uzajamno uslovljavaju, stvarajući razne psihofizičke komplekse, koje mi nazivamo pojedincima. Ti elementi nisu supstance, već minimumi, čijim različitim sklapanjem i kombinovanjem nastaje egzistencija. Zaustavljanjem karme zaustavlja se i njihovo kretanje, čime se ukazuje nova darma, nestvorena, jer večno postoji, nirvana.[6]

Pristalice škole vibhajyavada, tako nazvane zbog toga što se zauzimala za pravljenje distinkcija (vibhajya), bile su mišljenja da postoji samo sadašnjost, te su tako pripremali teren za školu sautrantika, koja ne priznaje autoritet ahhidharme (filozofskih rasprava), tvrdi da darme ne postoje drukčije do u neposrednom ispoljavanju, a njihovo trajanje svodi na vremenski minimum (kšana).

Škole velikog vozila[uredi | uredi izvor]

Pošto je tako postojanje sopstva negirano i na njegovo mesto postavljen niz momenata koji paralelno protiču, pošto je realnost svedena na harmoničnu saglasnost objektivnih i subjektivnih elemenata, te se na taj način došlo do zaključka da su ovi momenti minimumi u prostoru i vremenu, stvorena je pretpostavka za nastanak mahajanskog akosmizma. Nagarđuna, koji se ističe među velikanima indijske filozofije, udario je doktrinarne temelje velikom vozilu. On polazi od nekih spisa za koje predanje kaže da ih je Buda otkrio zmijama (naga), a one su ih predale Nagarđuni. Ovi spisi se nazivaju Prajnaparamita (savršenstvo mudrosti). Ta literatura uvodi u budizam određene novine, a principe koji su u njoj izloženi Nagarđuna logički razrađuje na sistematičan način.[6]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Kalupahana 1975, str. 70
  2. ^ Skirbekk & Gilje 2001, str. 25
  3. ^ Skirbekk & Gilje 2001, str. 26
  4. ^ Kalupahana, David (2006). Mulamadhyamakakarika of Nagarjuna. Motilal Banarsidass. str. 1. 
  5. ^ Čedomil Veljačić, Pitaja o nosiocu tereta moralne odgovornosti
  6. ^ a b v g d đ Đuzepe Tuči, Istorija indijske filozofije. NOLIT, Beograd. 1982. pp. 68-84.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Kalupahana, David (1975). Causality: The Central Philosophy of Buddhism. The University Press of Hawaii. str. 70. 
  • Skirbekk, Gunnar; Gilje, Nils (2001). A history of Western thought from ancient Greece to the twentieth century (7th izd.). Routledge. 
  • Anderson, Carol (1999), Pain and Its Ending: The Four Noble Truths in the Theravada Buddhist Canon, Routledge 
  • Bronkhorst, Johannes (1993), The Two Traditions Of Meditation In Ancient India, Motilal Banarsidass Publ. 
  • Capriles, Elías, The Four Schools of Buddhist Philosophy: Clear Discrimination of Views Pointing at the Definitive Meaning (PDF), Arhivirano iz originala (PDF) 17. 7. 2011. g. 
  • The Metaphysical Foundations of Buddhism and Modern Science
  • Edelglass, William; Garfield, Jay (2009). Buddhist Philosophy: Essential Readings. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-532817-2. 
  • Gombrich, Richard F. (1997), How Buddhism Began, Munshiram Manoharlal 
  • Kalupahana, David J. (1992), The Principles of Buddhist Psychology, Delhi: Sri Satguru Publications 
  • Kalupahana, David J. (1994), A history of Buddhist philosophy, Delhi: Motilal Banarsidass Publishers Private Limited 
  • Perdue, Daniel (1992). Debate in Tibetan Buddhism. Snow Lion Publications. ISBN 978-0-937938-76-8. 
  • Vetter, Tilmann (1988), The Ideas and Meditative Practices of Early Buddhism, BRILL 
  • Akizuki, Ryōmin (1990), New Mahāyāna: Buddhism for a Post-modern World, Jain Publishing Company 
  • Analayo (2016), „A Brief Criticism of the ‘Two Paths to Liberation’ Theory” (PDF), Journal of the Oxford Centre for Buddhist Studies, 11: 87—107 
  • Arbel, Keren (2017), Early Buddhist Meditation: The Four Jhanas as the Actualization of Insight, Routledge 
  • Batchelor, Stephen (2012), „A Secular Buddhism”, Journal of Global Buddhism, 13: 87—107 
  • Bronkhorst, Johannes (1998), „Did the Buddha Believe in Karma and Rebirth?”, Journal of the International Association of Buddhist Studies, 21 (1) 
  • Bucknell, Rod (1984), „The Buddhist to Liberation: An Analysis of the Listing of Stages”, The Journal of the International Association of Buddhist Studies, 7 (2) 
  • Bucknell, Roderick S. (1999), „Conditioned Arising Evolves: Variation and Change in Textual Accounts of the Paticca-samupadda Doctrine”, Journal of the International Association of Buddhist Studies, 22 (2) 
  • Buswell, Robert E. (2004), Encyclopedia of Buddhism, Macmillan 
  • Carr, Brian; Mahalingam, Indira (1997), Companion Encyclopedia of Asian Philosophy, London; New York: Routledge, ISBN 978-0-415-03535-4 
  • Conze, Edward (1967), Thirty years of Buddhis Studies. Selected essays by Edward Conze (PDF), Bruno Cassirer 
  • Conze, Edward (2008), Buddhism. A Short History, Oneworld 
  • Cousins, L. S. (1996), „The dating of the historical Buddha: a review article”, Journal of the Royal Asiatic Society, Third Series, 6 (1): 57—63, doi:10.1017/S1356186300014760, Arhivirano iz originala 26. 02. 2011. g., Pristupljeno 15. 01. 2019 
  • Cox, Collett (2004), Mainstream Buddhist Schools. In: Buswell (ed.), "MacMillan Encyclopedia of Buddhism", Macmillan 
  • Davidson, Ronald M. (2003), Indian Esoteric Buddhism, Columbia University Press, ISBN 978-0-231-12618-2 
  • Flood, Gavin; Olivelle, Patrick (2003), The Blackwell Companion to Hinduism, Blackwell 
  • Frauwallner, Erich (1973), „Chapter 5. The Buddha and the Jina”, History of Indian Philosophy: The philosophy of the Veda and of the epic. The Buddha and the Jina. The Sāmkhya and the classical Yoga-system, Motilal Banarsidass 
  • Gethin, R.M.L. (2001), The Buddhist Path to Awakening, Oneworld Publications 
  • Gombrich, Richard (2009), „Chaper 9. Causation and non-random process”, What the Buddha Thought, Equinox 
  • Harrison, Paul (2004), Mahasamghika School. In: Buswell (ed.), "MacMillan Encyclopedia of Buddhism", Macmillan 
  • Harvey, Peter (2015), „The Conditioned Co-arising of Mental and Bodily Processes within Life and Between Lives”, Ur.: Emmanuel, Steven M., A Companion to Buddhist Philosophy, John Wiley & Sons, ISBN 978-1-119-14466-3 
  • Hirakawa (1990), History of Indian Buddhism, volume 1, Hawai'i University Press 
  • Hurvitz, Leon (1976), Scripture of the Lotus Blossom of the Fine Dharma, Columbia University Press 
  • Jones, Dhivan Thomas (2009), „New Light on the Twelve Nidanas”, Contemporary Buddhism, 10 (2), 10 (2): 241—259, doi:10.1080/14639940903239793 
  • Jong, J.W. de (1993), „The Beginnings of Buddhism”, The Eastern Buddhist, 26 (2) 
  • Jurewicz, Joanna (2000), „Playing with Fire: The pratityasamutpada from the perspective of Vedic thought” (PDF), Journal of the Pali Text Society, 26: 77—103, Arhivirano iz originala (PDF) 09. 04. 2015. g., Pristupljeno 21. 03. 2020 
  • Lindtner, Christian (1997), „The Problem of Precanonical Buddhism”, Buddhist Studies Review, 14: 2 
  • Lindtner, Christian (1999), „From Brahmanism to Buddhism”, Asian Philosophy, 9 (1): 5—37, doi:10.1080/09552369908575487 
  • Lopez, Donald S. (1995), Buddhism in Practice (PDF), Princeton University Press 
  • Matthews, Bruce (1986), Post-Classical Developments In The Concepts of Karma and Rebirth in Theravada Buddhism. In: Ronald W. Neufeldt (ed.), "Karma and rebirth: Post-classical developments", SUNY 
  • Mun-keat, Choong (2000), The Fundamental Teachings of Early Buddhism. A comparative study based on the Sutranga portion of the Pali Sarpyutta-Nikaya and the Chinese Sarpyuktagama, Harrassowitz Verlag 
  • Nakamura (1989), Indian Buddhism, Motilal Banarsidass 
  • Nilakanta Sastri, K. A. (1988), Age of the Nandas and Mauryas, Motilal Banarsidass, ISBN 978-81-208-0466-1 
  • Norman, K.R. (1992), The Four Noble Truths. In: "Collected Papers", vol 2:210-223, Pali Text Society, 2003 
  • Norman, K.R. (1997), A Philological Approach to Buddhism. The Bukkyo Dendo Kybkai Lectures 1994 (PDF), School ofOriental and African Studies (University of London) 
  • Polak, Grzegorz (2011), Reexamining Jhana: Towards a Critical Reconstruction of Early Buddhist Soteriology, UMCS 
  • Potter, Karl H. (1996), Encyclopedia of Indian Philosophies Part VII: Abhidharma Buddhism to 150 A.D., Motilall Banarsidass 
  • Ray, Reginald (1999), Buddhist Saints in India: A Study in Buddhist Values and Orientations, Oxford University Press 
  • Reat, N. Ross (1998), The Salistamba Sutra, Motilal Banarsidass 
  • Schmithausen, Lambert (1981), On some Aspects of Descriptions or Theories of 'Liberating Insight' and 'Enlightenment' in Early Buddhism". In: Studien zum Jainismus und Buddhismus (Gedenkschrift für Ludwig Alsdorf), hrsg. von Klaus Bruhn und Albrecht Wezler, Wiesbaden 1981, 199-250 
  • Schmithausen, Lambert (1986), Critical Response. In: Ronald W. Neufeldt (ed.), "Karma and rebirth: Post-classical developments", SUNY 
  • Schumann, Hans Wolfgang (1997) [1976], Boeddhisme. Stichter, scholen, systemen (Buddhismus - Stifter, Schulen und Systemen), Asoka 
  • Shulman, Eviatar (2008), „Early Meanings of Dependent-Origination”, Journal of Indian Philosophy, 36: 297—317, doi:10.1007/s10781-007-9030-8  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |year= / |date= mismatch (pomoć)
  • Svarghese, Alexander P. (2008), India : History, Religion, Vision And Contribution To The World 
  • Walsh, Maurice (1995), The Long Discourses of the Buddha. A Translation of the Digha Nikaya, Wisdom Publications 
  • Warder, A.K. (2004), Indian Buddhism, 3rd Revised edition, Motilal Banarsidass Publ. 
  • Wayman, Alex (1971), „Buddhist Dependent Origination”, History of Religions, 10 (3): 185—203, JSTOR 1062009, doi:10.1086/462628 
  • Wayman, Alex (1984), „Dependent Origination - the Indo-Tibetan Vision”, Buddhist Insight: Essays, Motilal Banarsidass, ISBN 978-81-208-0675-7 
  • Wayman, Alex (1990) [1984], „The Intermediate-State Dispute in Buddhism”, Buddhist Insight: Essays, Motilal Banarsidass, ISBN 978-81-208-0675-7 
  • Wayman, Alex (1990), Budddhist Insight. Essays by Alex Wayman, Motilall Banarsidass 
  • Williams, Paul (2000), Mahayana Buddhism: The Doctrinal Foundations, Routledge 
  • Wynne, Alexander (2007), The Origin of Buddhist Meditation, Routledge 
  • Sujato, Bhante (2012), Sects & Sectarianism: The Origins of Buddhist Schools, Santipada, ISBN 9781921842085 
  • Bronkhorst, Johannes (1993), The Two Traditions Of Meditation In Ancient India, Motilal Banarsidass Publ. 
  • Gombrich, Richard F. (1997), How Buddhism Began, Munshiram Manoharlal 
  • Norman, K.R. (1997), A Philological Approach to Buddhism. The Bukkyo Dendo Kyokai Lectures 1994 (PDF), School ofOriental and African Studies (University of London) 
  • Samuel, Geoffrey (2010), The Origins of Yoga and Tantra. Indic Religions to the Thirteenth Century, Cambridge University Press 
  • Schmithausen, Lambert (1981), On some Aspects of Descriptions or Theories of 'Liberating Insight' and 'Enlightenment' in Early Buddhism". In: Studien zum Jainismus und Buddhismus (Gedenkschrift für Ludwig Alsdorf), hrsg. von Klaus Bruhn und Albrecht Wezler, Wiesbaden 1981, 199-250 
  • Vetter, Tilmann (1988), The Ideas and Meditative Practices of Early Buddhism, BRILL 
  • Wynne, Alexander (2007), The Origin of Buddhist Meditation, Routledge 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Budistička filozofija na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Будистичка_филозофија&oldid=27555939”