Kiseljak (biljka)

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search

Kiseljak
Rumex acetosa cultivar 01.jpg
Naučna klasifikacija
Carstvo: Plantae
Divizija: Magnoliophyta
Klasa: Magnoliopsida
Red: Caryophyllales
Porodica: Polygonaceae
Rod: Rumex
Binomna nomenklatura
Rumex acetosa
L.
Rumex acetosa - Hapu oblikas.jpg

Кисељак (лат. Rumex acetosa) je biljka koja pripada porodici Polygonaceae. Drugi nazivi kiseljaka su kiselica, kiseljača, kiselo zelje i velika kiselica.

Opis biljke[uredi]

Kiseljak je višegodišnja livadska biljka i dostiže visinu od jednog metra čije korenje raste duboko u zemlju. On ima jestivo stablo i listove izduženog oblika. Stablo je uspravno i uzduž izbrazdano. Iz njih se najčešće razvije više od jednog korena. Listovi su blago strelasti sa veoma dugačkom peteljkom i u gornjem delu naizmenično prirasli uz stablo. Sitni cvetići složeni su u obliku crvenkasto obojene metlice na vrhu biljke. Razvijaju se od maja do jula, a ponekad, nakon kosidbe i po drugi put u jesen.

Stanište[uredi]

Kiseljak najčešće raste po vlažnim livadama, pašnjacima i mestima obraslim travom. Takođe raste i uz potoke i na proplancima. U travi raste često u velikoj količini, od čega čitave livade budu crvene pred kosidbu. Uzgaja se i u povrtnjacima.

Sakupljanje[uredi]

Kao povrće služe prolećni prizemni listovi, koji su tamno zeleni i sočni. Obično su dužine od 7 do 15 cm. Najbolje ih je brati pre izbijanja stabla ili dok stablo još nije potpuno razvijeno (od marta do maja). Mogu se brati i u jesen. Listovi imaju prijatan kiseo i osvežavajući ukus. Mnogi narodi ih beru za jelo i zato je to jedna od najpoznatijih vrsta samoniklog lisnatog povrća.

Upotreba[uredi]

  • Kiselo lišće kiseljaka se koristi za salate i supe,
  • Semenke kiseljaka se mogu samleti u brašno,
  • U narodnoj medicini koristi se kao lek protiv skorbuta

Iako ima prijatan ukus, kiseljak po prehrambenoj vrednosti zaostaje za većinom drugih biljaka iz porodice Polygonaceae. Njegovi listovi sadrže najviše oksalne kiseline od svih biljaka ove porodice, pretežno vezane u obliku kalcijum oksalata. Zato se ne preporučuje često uzimanje kiseljaka, pogotovu ne u velikim količinama, posobno osobama koje podležu stvaranju bubrežnih kamenaca. U listovima sadrži 40-80 mg% vitamina C i oko 5 mg% karotina.

Napomena[uredi]

Strelaste listove slične kiseljakovim ima i vrlo otrovna biljka kozlac, (lat. Arum maculatum). Listovi kozlaca, koji izbijaju u rano proleće, dok su još sitni, mogu zavarati neiskusne sakupljače, jer su, iako po konturama slični kiseljaku, sasvim drugačije boje i konzistencije. U slučaju sumnje na ovu zamenu, ne treba isprobavati ukus lista, jer otrovni listovi kozlaca uzrokuju jako žarenje, oticanje i upalu sluznice usta.

Literatura[uredi]

  • Ljubiša Grlić, „Enciklopedija samoniklog jestivog bilja“ (drugo izdanje), IP August Cesarec, Zagreb 1990. ISBN 86-393-0172-7

Spoljašnje veze[uredi]

Mediji vezani za članak Kiseljak na Vikimedijinoj ostavi