Milena Stevanović

Milena Stevanović
Datum rođenja	1959.
Mesto rođenja	Resavica, FNR Jugoslavija

Milena Stevanović (Resavica, 29. avgust 1959) radila kao naučni savetnik Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo u Beogradu i redovni je profesor Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Biografija

Rođena je 29. avgusta 1959. godine u Resavici. Osnovnu školu završila je u Boru, a gimnaziju u Beogradu (nosilac Alasove diplome za biologiju).

Obrazovanje

Prirodno-matematički fakultet (PMF), studijsku grupu Molekularna biologija i fiziologija, upisala je 1978. godine, a diplomirala je 1983. sa prosečnom ocenom 9,29. Akademsko zvanje magistra bioloških nauka stekla je 1987. nakon završenih poslediplomskih studija na PMF-u, smer Molekularna biologija i biohemija i odbrane magistarske teze pod nazivom „Izolovanje fragmenata hromozomalne DNK koji sadrže gene za globinske polipeptide pacova”. Doktorsku disertaciju pod nazivom „Strukturna analiza tri haplotipa beta familije gena za globinske lance hemoglobina pacova (Rattus norvegicus)” odbranila je 1990. na Biološkom fakultetu.

Istraživačko iskustvo

Od 1986. zaposlena je u Institutu za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo (IMGGI). U zvanje naučni saradnik izabrana je 1991. godine, u zvanje viši naučni saradnik 1996, a zvanje naučni savetnik stekla je 2000. godine.

Radno iskustvo

Period 1991−1994. godine provela je na posledoktorskom usavršavanju u Velikoj Britaniji. U periodu 1991−1992. boravila je u Kraljevskom institutu za proučavanje kancera (engl. Imperial Cancer Research Fund, London, UK). Stručno usavršavanje u periodu 1992-1994. nastavila je u Laboratoriji za humanu molekularnu genetiku, Odeljenja za genetiku, Univerziteta u Kembridžu (engl. Genetics Department, University of Cambridge, UK) kojom je rukovodio prof dr Peter N. Goodfellow. Boravak u Kembridžu bio je omogućen stipendijom koju joj je dodelio „The Wellcome Trust” za istraživački projekat „SOX genes: A new family of genes related to the sex determining gene” (srp. SOX гени: нова фамилија гена сродних гену SRY који детерминише пол).

Nakon povratka u zemlju osnovala je Laboratoriju za humanu molekularnu genetiku u Institutu za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, kojom rukovodi od 1994. godine. Saradnja sa Univerzitetom u Kembridžu nastavljena je u periodu od 1995 do 1998. godine. Kompanija „Wellcome Trust” joj je 1995. odobrila novi projekat pod nazivom „Retinoic acid induction of the SOX3 gene” (srp. Активација SОX3 гена ретиноичном киселином). Ovaj projekat joj je omogućio da u periodu od 1995-1998. godine boravi svake godine po 4 meseca u Kembridžu, tako da je nastavljena bliska saradnja sa jednom od vodećih svetskih laboratorija iz oblasti humane molekularne genetike.

U periodu 1996-2006. godine bila je rukovodilac 2 projekta iz oblasti osnovnih istraživanja („Kloniranje i karakterizacija humanih SOX gena”; „Humani SOX geni: proučavanje strukture i regulacije ekspresije”). Primena savremenih eksperimentalnih pristupa omogućila je uključivanje i u inovacione i primenjene projekte, tako da je u periodu 1996-1997. rukovodila inovacionim projektom pod nazivom „Primena FISH-a u prenatalnoj dijagnostici, detektovanju naslednih bolesti i malignoj transformaciji”, a u periodu 1998-2000. rukovodila je potprojektom iz oblasti tehnoloških istraživanja pod nazivom „Uvođenje molekularno bioloških postupaka u genetičkoj analizi osobina od ekonomskog značaja kod domaćih životinja i ispitivanje zdravstvene ispravnosti namirnica animalnog porekla”. Trenutno rukovodi projektom „Izučavanje regulacije ekspresije i funkcije humanih SOX gena” koje finansira Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj (MNTRS). Takođe, bila je rukovodilac i dva međunarodna projekta („Retinoic acid induction of SOX3 gene expression”; „Regulation of human SOX18 gene expression and its role in angiogenesis”) finansirana od strane Međunarodnog centra za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (ICGEB, Trieste, Italy).

Dr Milena Stevanović učestvuje u izvođenju nastave Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Januara 1999. godine izabrana je u zvanje docenta za predmet „Osnovi manipulacije genima” koji je samostalno organizovala i realizovala. Kao koordinator predmeta „Molekularna biologija gena”, od 2007. godine uključena je u realizaciju doktorskih studija Molekularna biologija, koju organizuju Biološki fakultet, Institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković” i IMGGI. Pored toga, od 2006. godine dr Milena Stevanović je angažovana na izvođenju nastave na doktorskom studijskom programu Molekularna biologija, u okviru koga je vodeći nastavnik predmeta Molekularna biologija gena, a takođe je učestvovala kao predavač i u izvođenju nastave na predmetima Metodološki pristupi u molekularnoj biologiji i Molekularna genetika bolesti čoveka.

U IMGGI-u je 1997 i 1999. godine organizovala praktični kurs pod nazivom „Osnovi genetičkog inženjerstva: izolovanje, obrada i elektrofooretska analiza DNK” koji je za cilj imao obuku istraživača iz srodnih oblasti (medicina, veterina, poljoprivreda..) za ovladavanje i primenu metoda rekombinantne DNK. Takođe, 2005. godine učestvovala je i u realizovanju međunarodnog praktičnog i teorijskog kursa pod nazivom „Theoretical and Practical Course: Molecular Diagnostics of Human Diseases” (srp. Молекуларна дијагностика хуманих болести) u organizaciji IMGGI i ICGEB-a (engl. International Centre for Genetic Engineering and Biotechnology, Italy). Na ovom kursu, u kome je učestvovalo 18 učesnika iz 9 zemalja, realizovala je obuku za primenu fluorescentne in situ hibridizacije (FISH) u detektovanju hromozomskih aberacija.

Ostale aktivnosti

U periodu 2004–2006. bila je član Saveta Univerziteta u Beogradu, a od 2001. do 2007. član Komisije i Matičnog odbora za biologiju Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj. Dr Milena Stevanović izabrana je za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti 5. novembra 2009. godine a za redovnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti 5. novembra 2015. godine.

Član je redakcionog odbora časopisa „Balkan Journal of Medical Genetics” i bila je recenzent naučnih radova u međunarodnim časopisima („Archives of Biological Sciences”, „Balkan Journal of Medical Genetics”) kao i u renomiranim međunarodnim časopisima sa SCI liste („International Journal of Biochemistry and Cell Biology”, „BMC Neuroscience”, „BMC Genomics”).

Pored nastavnih aktivnosti na Biološkom fakultetu dr Milena Stevanović je kao organizator i/ili predavač učestvovala u programima za permanentno obrazovanje, i na kursevima u organizaciji profesionalnih udruženja. Kao predavač učestvovala je i na simpozijumima kontinuirane medicinske edukacije „Regenerativna medicina – evropske tendencije“ (2010), „Regenerativna medicina, tkivno i genetičko inženjerstvo“ (2011) kao i na simpozijumu „Istraživanja u neurološkoj rehabilitaciji“ (Treći memorijalni simpozijum „Petar Arežina“, 2014). Kao član Organizacionog odbora i predavač dr Milena Stevanović je učestvovala u realizaciji edukacionog kursa „Molekularni pristupi u analizi aberacija hromozoma u prenatalnoj i postnatalnoj dijagnostici“ i koji je održan u Beogradu 2013. godine.

U periodu 2006–2010. godine bila je rukovodilac projekta iz oblasti osnovnih istraživanja „Izučavanje regulacije ekspresije i funkcije humanih SOX gena“. Od 2010. godine rukovodi projektom „Proučavanje molekularnih mehanizama uključenih u održavanje pluripotentnosti i diferencijaciju matičnih ćelija“ koji finansira naučni fond SANU. Od 2011. godine rukovodi projektom „Proučavanje signalnih puteva i epigenetičkih mehanizama uključenih u kontrolu ekspresije humanih SOX gena: dalje rasvetljavanje njihove uloge u određivanju sudbine i diferencijacije ćelija“ i učesnik je na projektu „Etnogeneza Srba u srednjem veku: uporedna analiza istorijsko-kulturnog nasleđa, genetičkog materijala i predmeta materijalne kulture sa aspekta analitičke hemije“ koje finansira Ministarstvo za prosvetu, nauku i tehnološki razvoj (MPNTRS). U periodu od 2013. do 2015. godine bila je saradnik na zajedničkom projektu SANU i Mađarske akademije nauka pod nazivom „Comparative studies on the in vitro neural differentiation of embryonic stem and embryonic carcinoma cells using expression profiling and cell interaction analysis“ (srp. Компаративна студија in vitro неуралне диференцијације ембрионалних матичних и ембрионалних карциномских ћелија анализом профила генске експресије и међућелијске сигнализације). U istom periodu bila je učesnik i član nadzornog odbora evropskog okvirnog projekta „Strengthening the Research Potential of IMGGE through Reinforcement of Biomedical Science of Rare Diseases in Serbia – en route for innovation – EC-FP7-REGPOT SERBORDISinn“.

U žiži interesovanja Dr Milene Stevanović i u ovom periodu bilo je proučavanje uloge SOX gena u molekularnim mehanizmima koji kontrolišu pluripotentnost, određivanje sudbine i diferencijaciju matičnih ćelija. Deo istraživanja bio je usmeren i na analizu uloge signalnih puteva (Sonic Hedgehog i Wnt) u regulaciji ekspresije SOX gena i njihov uticaj na proliferaciju, migraciju i invazivnost ćelija kancera. Pored toga, deo naučnog rada dr Stevanović odnosi se na izučavanje diverziteta savremene srpske populacije baziranog na filogenetskoj analizi sekvenci mitohondrijalne DNK, dok je deo njenih istraživanja bio usmeren i na primenu fluorescentne in situ hibridizacije u detekciji mikrodelecionih sindroma.

Bavila se i istraživanjem potencijalnih antitumorskih svojstva bioaktivnih metabolita izolovanih iz biljaka i gljiva kroz analizu efekata na citotoksičnost, adheziju i migratorni potencijal ćelija kancera.

Deo aktivnosti u SANU dr Stevanović obavljala je u okviru rada Nacionalnog komiteta za bioetiku Komisije za saradnju sa Uneskom Republike Srbije sa sedištem u SANU čiji je član. U okviru ovih aktivnosti sa referatom učestvovala je na regionalnoj konferenciji „Ethical aspects of genetic studies in biomedicine“ održanoj 2010. godine u organizaciji Saveta Evrope i Nacionalnog komiteta za bioetiku. Aktivno je učestvovala na skupu posvećenom obeležavanju 10 godina aktivnosti ovog Komiteta održanom 2013. godine, kao i na seminaru „Ethical Aspects of Emerging Technologies and Genomics“, održanom u Beogradu 2015 godine.

Tokom 2015. godine organizovala je u SANU ciklusni projekat „Geni i genom“ usmeren na najvažnije aspekte istraživanja u oblasti molekularne genetike i genomike. Kroz seriju predavanja u kojima je učestvovala, predstavljena su najnovija dostignuća u ovim poljima i njihove primene. Ciklus predavanja imao je za cilj da ovu interesantnu tematiku prikaže i približi široj publici.

Dr Milena Stevanović je u periodu 2010–2016 godine bila mentor u izradi četiri doktorske disertacije, a bila je i član komisije za izradu većeg broja doktorskih disertacija, master teza i diplomskih radova.

Pored naučne i nastavne karijere, dr Stevanović je pružila doprinos razvoju akademske i šire društvene zajednice kroz rad u SANU, komisijama Ministarstva za nauku, profesionalnim i naučnim asocijacijama, upravnim organima akademskih institucija i u novije vreme kao član i potpredsednik Nacionalnog saveta za nauku Republike Srbije.

Oblast naučnog interesovanja

Istraživanja dr Milene Stevanović obuhvataju oblast molekularne genetike i u najvećoj meri su usmerena na kloniranje i proučavanje familija gena sisara sa stanovišta strukture, organizacije i evolucije. U početnim fazama istraživanja bavila se analizom familije gena za ß-globinske popipeptide pacova. Ova istraživanja pokazala su da, u poređenju sa ostalim sisarima, laboratorijski pacov ima najveći broj adultnih ß-globinskih gena, koji su organizovani u tri strukturno različita haplotipa koji poseduju 3 do 5 adultnih ß -globinskih gena.

Dalja istraživanja bila su usmerena na primenu kloniranih humanih telomera za izazivanje hromozomskih prekida i stvaranje panela ćelijskih linija koje imaju delecije dugog kraka humanog hromozoma X. Ova istraživanja pružila su osnovu za stvaranje veštačkih hromozoma sisara, koji bi predstavljali izvanredan sistem za ispitivanje većih genomskih segmenata.

Najvažniji naučni doprinos dr Milene Stevanović predstavlja učešće u otkriću SOX gena koji pripadaju familiji transkripcionih faktora koji su uključeni u određivanje sudbine ćelija i procese diferencijacije i koji imaju ključne uloge u kontroli embriogeneze i razvića sisara. Ova istraživanja su obuhvatala kloniranje, određivanje strukture i ekspresije novih članova familije SOX gena kod čoveka, što je rezultiralo brojnim publikacijama u renomiranim časopisima. Dr Stevanović je bila uključena u kloniranje i karakterizaciju 6 od ukupno 17, do sada, opisanih humanih SOX gena, što predstavlja značajan doprinos analizi ove multigenske familije kod čoveka. Ova istraživanja su pokazala da neki članovi familije SOX gena imaju važnu ulogu u razviću nervnog sistema sisara, dok se mutacije u SOX9 manifestuju poremećajem u razviću koštanog sistema kod ljudi.

Istraživački tim pod rukovodstvom dr Stevanović bavio se i proučavanjem mehanizama regulacije ekspresije SOX gena. Ova istraživanja su inicijano bila usmerena na karakterizaciju promotora humanih SOX gena, koja je obuhvatala utvrđivanje starta transkripcije, određivanje bazalnih promotora, kao i strukturnu analizu regulatornih regiona. Ova istraživanja su dovela do identifikacije brojnih opštih i tkivno specifičnih transkripcionih faktora koji učestvuju u tranksripcionoj regulaciji ekspresije SOX gena.

Znanje i iskustvo stečeno u osnovnim istraživanjima dr Milena Stevanović je uspešno primenila u molekularnoj dijagnostici, tako da su istraživanja iz oblasti molekularne genetike našla svoju neposrednu primenu u medicini, veterini i stočarstvu. Laboratorija kojom rukovodi dr Stevanović jedna je od retkih u našoj zemlji koja se godinama bavi primenom FISH-a u dijagnostici mikrodelecionih sindroma (DiGeorge i Prader-Willi/Angelman), detekciji hromozomskog mozaicizma, kao i u detekciji rearanžmana hromozoma koji se ne mogu detektovati klasičnim metodama citogenetike. U saradnji sa brojnim klinikama u zemlji, rezultati ovih primenjenih istraživanja publikovani su u vodećim međunarodnim časopisima.

U oblasti veterine razvijena je molekularna dijagnostiku BLADa (adheziona deficijencija leukocita goveda) i stresnog sindroma svinja. Tehnika lančanog umnožavanja DNK (PCR) i polimorfizam dužine restrikcionih fragmenata (RFLP) primenjene su i za određivanje genetičkih varijanti proteina mleka i selekciju poželjnih varijanti -kazeina i ß-laktoglobulina, koje utiču na prerađivačke osobine mleka.

Bila je mentor u uzradi 2 doktorske i 7 magistarskih teza, kao i brojnih diplomskih radova. Član je Srpskog biološkog društva (član Izvršnog odbora), Društva genetičara Srbije, Nacionalnog komiteta za bioetiku UNESKO-ve komisije Republike Srbije, kao i Molekularno biološke i genetičke mreže istočne Evrope (engl. Eastern European Molecular Biology and Genetics Network).

Dr Milena Stevanović je i u periodu 2010–2016. godine radila kao naučni savetnik Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo (IMGGI) Univerziteta u Beogradu i redovni profesor Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Naučni rad

Dr Milena Stevanović je do sada objavila 55 naučnih radova, od čega je 33 rada objavljeno u međunarodnim časopisima sa SCI liste. Neki od radova objavljeni su u najuglednijim i najuticajnijim časopisima, kao što su „Nature”, „Nature Genetics” i „Human Molecular Genetics”. Bila je plenarni ili sekcijski predavač na domaćim i međunarodnim skupovima i na skupovima je izložila i oko 90 kratkih saopštenja. Prema izveštaju Univerzitetske biblioteke «Svetozar Marković» (baze podataka SCI i WoS) njeni radovi citirani su u svetskoj naučnoj literaturi 1.774 puta, a Hiršov indeks (h- indeks) je 13. U bazi podataka SCOPUS (7. novembar 2016) pronađeno je 2.012 citata, dok je Hiršov indeks (h-indeks) 14.

Nagrade

Godine 2004. je dobila Prvu nagradu Ministarstva nauke i životne sredine za najuspešnije istraživače u oblasti biologije.

Godine 2007. je dobila Zahvalnicu za doprinos razvoju biologije i afirmacije ciljeva Srpskog biološkog društva.

Dr Milena Stevanović dobitnica je Platinaste povelje za izvanredan i dragocen doprinos razvoju i unapređenju bioloških i srodnih nauka (2014) koju dodeljuje Srpsko biološko društvo.