Pređi na sadržaj

Mirjana Živojinović

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Mirjana Živojinović
Datum rođenja1938.
Mesto rođenjaSarajevo

Mirjana Nedeljković Živojinović (Sarajevo 25. avgust 1938.) srpska je istoričarka i redovni član SANU.[1] Od 2004. godine obavlja dužnost predsednika Društva prijatelja Svete Gore i urednika publikacije ovog Društva.

Biografija

[uredi | uredi izvor]

Osnovno i srednje obrazovanje stekla je u Sarajevu i Dubrovniku gde je završila gimnaziju 1956. godine. Iste godine započela je studije istorije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na kome je diplomirala je 1960. godine[1] (prosečna ocena 9.35). Još kao student radila je u biblioteci seminara za vizantologiju. Za asistenta Vizantološkog instituta SANU izabrana je 1961. godine. Pod rukovodstvom Georgija Ostrogorskog, koji je tada rukovodio Vizantološkim institutom, magistrirala je 1966.[1] radom Sudstvo u grčkim oblastima Srpskog carstva (objavljen 1967). Kao stipendista grčke vlade provela je osam meseci u Atini 1966/67, radeći na prikupljanju građe za doktorsku disertaciju i usavršavanju znanja grčkog jezika. Doktorsku disertaciju, čije je mentor bio akademik Georgije Ostrogorski, odbranila je 1970.[1] na Filozofskom fakultetu radom Svetogorske kelije i pirgovi u srednjem veku (štamano kao knjiga 1972). Za naučnog saradnika izabrana je 1970. i potom za višeg naučnog saradnika 1978. godine. Radeći na svome usavršavanju i prikupljanju potrebnih izvora i literature boravila je po dva meseca, najpre 1979, u bibliotekama Atine; zatim, 1981. godine, u Rukopisnim odeljenjima Ruske državne biblioteke (bivša biblioteka Lenjina) i Ruskog državnog muzeja u Moskvi, kao i u nacionalnoj biblioteci (bivša biblioteka Saltikova Ščedrina) u Petrogradu.[1]

Mirjana Živojinović je veliki deo svoje karijere posvetila prošlošću Svete gore i posebno manastira Hilandara.[1] Za člana Hilandarskog odbora SANU izabrana je 1984. godine. Kao stipendista uglednog naučnog centra u Vašingtonu, Dumbarton Oaks-a, školske 1985/86. godine, radila je na temi Trgovina manastira. Marta meseca 1987. učestvovala je u radu seminara koji su vodili profesori Cécile Morrisson i Jacques Lefort na École Pratique des Hautes Études. Za naučnog savetnika Vizantološkog instituta SANU izabrana je 1991. godine.

Rad na pripremanju grčkih akata manastira Hilandara, povren najpre prof. dr Franji Barišiću, klasičaru i vizantologu, koji se zbog bolesti morao odreći toga zadatka, prešao je na dr Mirjanu Živojinović. Da bi savladala paleografiju i metodologiju izdavanja grčkh povelja ona je u više mahova (1989, 1990, 1991, 1996, 1997, 1998) boravila u Parizu gde je radila sa pariskom ekipom, posebno sa veoma iskusnom u tome poslu Dionisijom Papahrisantu. Kao rezultat toga rada pojavila se, kao dvadeseti tom izdanja Arhiva svetogorskih manastira (Archives de l’Athos), prva knjiga grčkih povelja manastira  Hilandara: Actes de Chilandar I, dès origines à 1319. Knjigu je Francuska akademija nagradila nagradom Šlamberže 1999. godine. Druga knjiga sa 69 akata iz perioda 1320-1328. pripremljena je za objavljivanje, dok se na trećoj za period od 1329. do 1500. radi. Povodom obeležavanja 800. godina od osnivanja srpskog manastira Hilandara M. Živojinović je napisala Istoriju Hilandara od osnivanja manastira 1198. do 1335. godine (objavljeno 1998). U pripremi je istorija Hilandara do 1500. godine.

Mirjana Živojinović je od novembra 2010. godine preuzela rukovođenje Hilandarskim odborom i postala urednik Hilandarskog zbornika.  Kao rukovodilac projekta za izdavanje srpskih vladarskih povelja iz arhiva manastira Hilandara i urednik knjige Povelje srpskih vladara u arhivu manastira Hilandara radila je  na reviziji transkribovanog teksta povelja i prevoda njihove sadržine. Bavila se diplomatikom srpskih vladarskih povelja za uvodnu studiju o tim dokumentima. U saradnji sa Vizantološkim centrom u Parizu nastavila je rad na pripremi druge knjige  grčkih akata Hilandara u okviru kolekcije izvora Archives de l’Athos. Zajedno sa Vasiliki Kravari revidirala je tekst o srpskim aktima u manastiru Vatopedu za izdanje Actes de Vatopédi III, za istu kolekciju.[1]

Godine 2010. izabrana je za člana filološko-istorijskog društva Parnasos[1] i tom  prilikom je održala predavanje Aton - monaška država u srednjem veku. Novembra 2012 izabrana je za redovnog člana SANU.

Učestvovanje na naučnim skupovima

[uredi | uredi izvor]

Učestvovala je na sledećim naučnim skupovima:  

  • Okrugli sto SANU Ljubomir Kovačević – život i delo, 3. decembra 2008.
  • Srednjovekovno pravo u Srba u ogledalu istorijskih izvora, Naučni skupovi SANU, 19-21. mart, 2009.
  • Pad Srpske despotovine 1459. godine 12-14. novembar, 2009.
  • Šestom kongresu posvećenom Svetoj Gori Sveta Gora u 15. i 16. veku, Solun 25–27. novembar 2011.
  • Osmom kongresu posvećenom Svetoj Gori Sveta Gora i učenost, Solun 22–24. novembar 2013.
  • Šestoj međunarodnoj hilandarskoj konferenciji, 19–21. jul 2013. sa temom Otkrivanje Hilandara.
  • U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti održala je pristupnu besedu 23. maja 2013. godine sa temom: Značaj mora u životu Svetogoraca.

Kao član komisije učestvovala je u mnogim odbranama doktorskih disertacija, a recenzent je i nekoliko knjiga.

Za potrebe Odbora za izvore srpskog prava SANU recenzirala je prevod Sintagme Matije Vlastara, koji je učinila prof. dr Tatjana Subotin-Golubović. Urednik je, sa Zoranom Rakićem, knjige prevedene sa grčkog jezika arhimandrita Heruvima,  Iz Bogorodičinog vrta, Beograd 2012 – izdanje Društva prijatelja Svete Gore i Hilandarske zadužbine.

Priznanja i nagrade

[uredi | uredi izvor]

Za svoh rad nagrađena je nagradom „Schlumberger“ kojom je Francuska akademija (Institut de France. Académie des Inscriptions et Belles-Lettres) nagradila autore: Mirjanu Živojinović, Vasiliki Kravari i Kristofa Žiro (2010) za prvi tom izdanja grčkih akata manastira Hilandara, XX tom edicije Archives de l’Athos: Actes de Chilandar I, Paris (1998).[1]

Važniji radovi

[uredi | uredi izvor]

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b v g d đ e ž z „Mirjana Živojinović”. SANU. 8. 3. 2018. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]