Olaf Šolc

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Olaf Šolc
Olaf Šolc 2023. godine
Lični podaci
Datum rođenja(1958-06-14)14. jun 1958. (65 god.)
Mesto rođenjaOsnabrik (Donja Saksonija), Zapadna Nemačka
DržavljanstvoNemačka
NarodnostNemac
ReligijaLuteranizam
UniverzitetUniverzitet u Hamburgu
ProfesijaPolitičar
advokat
zadružni sindikalista
Porodica
Supružnik
  • Brita Ernst (v. 1998)
Politička karijera
Politička
stranka		Socijaldemokratska partija Nemačke
Trenutna funkcija
Funkciju obavlja od 8. decembra 2021.
IzboriParlamentarni izbori 2021.
PredsednikFrank-Valter Štajnmajer
PrethodnikAngela Merkel
14. mart 2018 — 8. decembar 2021.
PredsednikFrank-Valter Štajnmajer
PrethodnikZigmar Gabrijel
NaslednikRobert Habek
Ministar finansija Nemačke
14. mart 2018 — 8. decembar 2021.
PredsednikFrank-Valter Štajnmajer
PrethodnikVolfgang Šojble
NaslednikKristijan Lindner
Prvi gradonačelnik Hamburga
7. mart 2011 — 13. mart 2018.
PredsednikKristijan Vulf
Joahim Gauk
PrethodnikKristof Alaus
NaslednikPeter Čenčer
Potpis

Olaf Šolc (nem. Olaf Scholz; Osnabrik, 14. jun 1958) nemački je političar i aktuelni nemački kancelar. Bio je vicekancelar Angele Merkel i ministar finansija od marta 2018. do decembra 2021. godine. Prethodno je bio gradonačelnik Hamburga od 2011. do 2018. godine i zamenik lidera Socijaldemokratske partije (SPD) od 2009. do 2019. godine. Na nemačkim saveznim izborima 2021. godine, sa kojih je SPD izašao kao najjača parlamentarna stranka, Šolc je bio kandidat njegove stranke za kancelara. SPD, Alijansa 90/Zeleni i FDP složili su se da formiraju koalicionu vladu (koaliciju semafora) 24. novembra 2021. Bundestag je izabrao Šolca za kancelara 8. decembra 2021. godine.[1][2]

Šolc je po profesiji advokat i pozvan je u advokatsku komoru 1985. godine, specijalizujući se za radno pravo. Postao je član SPD-a 1970-ih i bio je član Bundestaga od 1998. do 2011. Služio je u vladi Hamburga pod vođstvom prvog gradonačelnika Ortvina Rundea 2001. godine, pre nego što je izabran za generalnog sekretara SPD-a 2002. godine, zajedno sa liderom SPD-a i kancelarom Gerhardom Šrederom. Nakon što se povukao sa funkcije generalnog sekretara 2004. godine, postao je glavni šef svoje stranke u Bundestagu, a kasnije je ušao u Prvu vladu Merkelove 2007. godine kao ministar za rad i socijalna pitanja. Nakon što je SPD napustio Vladu nakon izbora 2009. godine, Šolc se vratio da vodi SPD u Hamburgu, a takođe je izabran za zamenika lidera SPD-a. Doveo je svoju stranku do pobede na državnim izborima u Hamburgu 2011. godine i postao je prvi gradonačelnik, držeći tu funkciju do 2018. godine.

Nakon što je SPD ušao u Četvrtu vladu Merkelove 2018. godine, Šolc je imenovan i za ministra finansija i za vicekancelara Nemačke. U 2019. godini, Šolc se kandidovao na zajedničkoj listi sa bivšom predstavnicom države Brandenburg Klarom Gejvic za novouvedeno dvojno vođstvo SPD-a. Uprkos tome što je osvojio najviše glasova u prvom krugu, par je izgubio sa 45% glasova u drugom krugu koji je usledio od pobednika Norberta Valtera-Borjansa i Saskije Esken.[3] Nakon toga je podnio ostavku sa funkcije zamjenika lidera.[4] 2020. Šolc je nominovan kao SPD-ov kandidat za kancelara Nemačke na saveznim izborima 2021. godine.[5] Dana 8. decembra 2021. godine je proglašen za devetog kancelara Nemačke.[6]

Mladost i obrazovanje[uredi | uredi izvor]

Šolc je rođen 14. juna 1958. u Osnabriku, u Donjoj Saksoniji, ali je odrastao u okrugu Rahlstedt u Hamburgu[7]. Njegovi roditelji su radili u tekstilnoj industriji[8]. Ima dva mlađa brata, Jensa Šolca, anesteziologa i izvršnog direktora Univerzitetskog medicinskog centra Šlezvig Holštajn[9]; i Inga Šolca, tehnološkog preduzetnika. Olaf Šolc je pohađao osnovnu školu Bekasinenau u Oldenfeldeu, ali je potom prešao u osnovnu školu Groslohering u Grosloeu. Nakon što je 1977[10]. završio srednju školu, počeo je da studira pravo na Univerzitetu u Hamburgu 1978. godine u okviru jednostepene pravne obuke. Kasnije se zaposlio kao advokat specijalizovan za radno pravo[11]. Šolc se pridružio Socijaldemokratskoj partiji sa 17 godina[7].

Šolcova porodica je tradicionalno luteranska i kršten je u Evangelističkoj crkvi u Nemačkoj; on ima uglavnom sekularne stavove i napustio je Crkvu u odraslom dobu, ali je pozvao na uvažavanje hrišćanskog nasleđa i kulture zemlje[12].

Politička karijera[uredi | uredi izvor]

Rana politička karijera[uredi | uredi izvor]

Mladi socijalista 1975–1989[uredi | uredi izvor]

Šolc o Kongresu mladih socijalista 1984. godine

Šolc se pridružio SPD-u 1975. godine kao student, gde se uključio u Jusos, omladinsku organizaciju SPD-a. Od 1982. do 1988. godine bio je zamenik saveznog predsednika Juso, a od 1987. do 1989. godine i potpredsednik Međunarodne unije socijalističke omladine. Podržavao je Frojdenberger Krajs, marksističko krilo univerzitetskih grupa Juso i časopis spv i promoviše „prevazilaženje kapitalističke ekonomije“ u člancima, kao „evropsko uporište krupnog biznisa” i socijalno-liberalne koalicije, koja „golo održavanje vlasti stavlja iznad svakog oblika suštinskog spora”[13]. Dana 4. januara 1984. godine, Šolc i drugi Juso lideri sastali su se u DDR-u sa Egonom Krenzom, sekretarom Centralnog komiteta SED-a i članom Politbiroa Centralnog komiteta SED-a, Herbertom Heberom. Godine 1987. Šolc je ponovo prešao unutrašnju nemačku granicu i zauzeo se za sporazume o razoružanju kao Juso-Vajs na mirovnom skupu FDJ u Vitenbergu[14].

Član nemačkog Bundestaga 1998–2001[uredi | uredi izvor]

Bivši potpredsednik Međunarodne unije socijalističke omladine, Šolc je prvi put izabran da predstavlja Hamburg Altonu u Bundestagu 1998. godine, sa 40 godina. U istražnoj komisiji Bundestaga o viznoj aferi, bio je predsednik poslaničke grupe SPD. Dana 6. juna 2001. godine dao je ostavku na mesto da bi preuzeo upražnjeno mesto senatora za unutrašnje poslove Hamburga pod prvim gradonačelnikom Ortvinom Rundeom.

Senator za unutrašnje poslove Hamburga 2001[uredi | uredi izvor]

Dana 30. maja 2001. godine Šolc je nasledio senatora unutrašnjih poslova Hartmuta Vroklagea u ostavci u Senatu Hamburga na čelu sa gradonačelnikom Ortvinom Rundom. Tokom svog kratkog vremena kao senatora, kontroverzno je odobravao prinudnu upotrebu laksativa za prikupljanje dokaza od osumnjičenih dilera droge. Lekarska komora Hamburga izrazila je neodobravanje ove prakse zbog potencijalnih zdravstvenih rizika[15]. Napustio je funkciju u oktobru 2001, nakon poraza njegove stranke na državnim izborima u Hamburgu 2001. i izborom Olea fon Beusta za prvog gradonačelnika. Njegov naslednik je bio Ronald Šil.

Poslanik nemačkog Bundestaga 2002–2011[uredi | uredi izvor]

Šolc je ponovo izabran u Bundestag na nemačkim saveznim izborima 2002. godine. Od 2002. do 2004. godine Šolc je takođe bio generalni sekretar SPD; dao je ostavku na tu funkciju kada je partijski lider i kancelar Gerhard Šreder, suočen sa nezadovoljstvom unutar svoje partije i sputan uporno niskim rejtingom javnog odobravanja, najavio da će se povući sa mesta lidera Socijaldemokratske partije[16].

Šolc je bio jedan u nizu političara koji su pokrenuli debatu o nemačkoj novinarskoj normi da se ispitanicima dozvoljava da „ovlaste“ i izmene citate pre objavljivanja, nakon što je njegov tim za štampu insistirao na tome da se u velikoj meri prepravi intervju za Die Tageszeitung 2003. godine[17][18]. Urednik Baša Mika osudio je ovo ponašanje kao "izdaju tvrdnje o slobodnoj štampi" i novine su na kraju objavile intervju sa zatamnjenim Šolcovim odgovorima.

Šolc je 2005. godine bio portparol SPD-a u anketnom odboru koji istražuje aferu sa nemačkim vizama. Posle saveznih izbora kasnije te godine, bio je prvi parlamentarni sekretar Grupe SPD Bundestaga, postavši glavni portparol Socijaldemokratske partije. U tom svojstvu, on je blisko sarađivao sa šefom CDU-a Norbertom Retgenom na upravljanju i odbrani velike koalicije koju je predvodila kancelarka Angela Merkel u Bundestagu.[traži se izvor] Takođe je bio član parlamentarne komisije za nadzor, koja vrši parlamentarni nadzor nad nemačkim obaveštajnim službama; BND, MAD i BfV. Pored toga, bio je član parlamentarnog tela zaduženog za imenovanje sudija u najviše sudove pravde, odnosno Savezni sud pravde (BGH), Savezni upravni sud (BVervG), Savezni fiskalni sud (BFH), Savezni radni sud (BAG) i Savezni socijalni sud (BSG).

Šolc je podneo ostavku sa svojim mandatom u Bundestagu 10. marta 2011. godine, nakon što je tri dana ranije izabran za prvog gradonačelnika Hamburga[19].

Savezna i državna politička karijera[uredi | uredi izvor]

Ministar za rad i socijalna pitanja 2007–2009[uredi | uredi izvor]

U 2007. godini Šolc se pridružio Vladi Merkelove, nasledivši Franca Minteferinga na mestu ministra za rad i socijalna pitanja[20][21].

Nakon saveznih izbora 2009, kada je SPD napustio vladu, Šolc je izabran za zamenika lidera SPD-a, zamenivši Frank-Valtera Štajnmajera. Između 2009. i 2011. godine takođe je bio član operativne grupe SPD za Avganistan/Pakistan[22]. Godine 2010. učestvovao je na godišnjem sastanku Bilderberga u Sidžesu, Španija[23].

Prvi gradonačelnik Hamburga 2011–2018[uredi | uredi izvor]

Šolc u martu 2011, u vladinim klupama u Hamburškom parlamentu, ubrzo nakon njegovog izbora za prvog gradonačelnika.

U 2011. godini, Šolc je bio vodeći kandidat SPD-a na državnim izborima u Hamburgu, koje je SPD pobedio sa 48,3% glasova, zauzevši 62 od 121 mesta u hamburškom parlamentu[24]. Šolc je podneo ostavku na mesto člana Bundestaga 11. marta 2011, nekoliko dana nakon njegovog zvaničnog izbora za prvog gradonačelnika Hamburga; Doroti Stapelfeldt, takođe socijaldemokrata, imenovana je za njegovog zamenika prvog gradonačelnika.

U svojstvu prvog gradonačelnika, Šolc je predstavljao Hamburg i Nemačku na međunarodnom nivou. Šolc je 7. juna 2011. prisustvovao državnoj večeri koju je priredio predsednik Barak Obama u čast kancelarke Angele Merkel u Beloj kući[25]. Kao domaćin godišnjeg banketa povodom Dana Svetog Matije u Hamburgu za gradske i poslovne lidere, on je pozvao nekoliko visokih počasnih gostiju u grad, uključujući premijera Francuske Žan-Marka Eroa (2013), premijera Dejvida Kamerona iz Ujedinjenog Kraljevstva (2016) i premijer Kanade Džastin Trido (2017)[26]. Od 2015. do 2018. godine obavljao je i funkciju komesara Savezne Republike Nemačke za pitanja kulture u skladu sa Ugovorom o francusko-nemačkoj saradnji[27].

Šolc i supružnici šefova država i vlada na G20 u Hamburgu, 2017. godine.

Šolc je pozvan da učestvuje u istraživačkim razgovorima između partija CDU, CSU i SPD o formiranju koalicione vlade nakon saveznih izbora 2013. godine[28]. U narednim pregovorima predvodio je delegaciju SPD u radnoj grupi za finansijsku politiku; njegov kopredsedavajući iz CDU/CSU bio je ministar finansija Volfgang Šojble[29]. Pored kolega socijaldemokrata Jorga Asmusena i Tomasa Opermana, Šolc je u medijima objavljen kao mogući naslednik Šojblea na mestu ministra finansija u to vreme; dok je Šojble ostao na toj funkciji, pregovori o formiranju koalicije su na kraju bili uspešni[30].

U dokumentu koji je sastavljen krajem 2014. godine, Šolc i Šojble su predložili preusmeravanje prihoda od takozvanog solidarnog dodatka na prihod i porez na dobit preduzeća (Solidaritätszuschlag) kako bi se subvencionisale isplate kamata saveznih država[31].

Pod Šolcovim vođstvom, socijaldemokrate su pobedile na državnim izborima 2015. godine u Hamburgu, dobivši oko 47 odsto glasova[32]. Njegova koaliciona vlada sa Partijom zelenih – sa liderkom Zelenih Katarinom Fegebank na funkciji zamenika prvog gradonačelnika – položila je zakletvu 15. aprila 2015.

Šolc govori na Global Sitizen Festivalu 2017. godine u Hamburgu.

U 2015. godini, Šolc je predvodio Hamburgovu kandidaturu za domaćina Letnjih olimpijskih igara 2024. sa budžetom procenjenim na 11,2 milijarde evra (12,6 milijardi dolara), takmičeći se protiv Los Anđelesa, Pariza, Rima i Budimpešte; građani Hamburga su, međutim, kasnije na referendumu odbili kandidaturu grada, pri čemu je više od polovine glasalo protiv projekta[33][34]. Kasnije te godine, Šolc je – zajedno sa ministrom-predsednikom Torstenom Albigom iz Šlezvig-Holštajna – pregovarao o sporazumu o restrukturiranju duga sa Evropskom komisijom koji je omogućio nemačkom regionalnom zajmodavcu HSH Nordbank da otpusti 6,2 milijarde evra problematične imovine – uglavnom nenaplativih kredita za brodove – na svoje vladine većinske vlasnike i izbegne gašenje, čime će se sačuvati oko 2.500 radnih mesta[35].

Šolc je 2017. godine dobio kritike zbog rukovanja neredima koji su se desili tokom samita G20 u Hamburgu[11].

Vicekancelar i ministar finansija 2018 – 2021[uredi | uredi izvor]

Nakon dugog perioda formiranja vlade nakon saveznih izbora 2017, tokom kojih su se CDU, CSU i SPD dogovorili da nastave koaliciju, Šolca su sve stranke prihvatile kao saveznog ministra finansija. Šolc je položio zakletvu zajedno sa ostatkom Vlade 14. marta 2018. godine, preuzimajući i ulogu vicekancelara Nemačke pod Angelom Merkel[36]. Tokom prvih meseci na funkciji, Šolc je postao jedan od najpopularnijih nemačkih političara, dostigavši rejting od 50 procenata[37].

Kao odgovor na pandemiju Kovid 19 u Nemačkoj, Šolc je izradio niz paketa za spasavanje privrede zemlje bez presedana, uključujući stimulativni paket od 130 milijardi evra u junu 2020. godine, koji je zahvaljujući velikodušnim spasonosnim linijama za preduzeća i slobodnjake, kao i odlukom da bi fabrike bile otvorene, izbegla masovna otpuštanja i prebrodila krizu bolje od suseda kao što su Italija i Francuska[38][39]. Šolc je takođe nadgledao implementaciju EU sledeće generacije, fonda EU za oporavak od 750 milijardi evra za podršku državama članicama pogođenim pandemijom, uključujući odluku da se 90% od 28 milijardi evra za Nemačku potroši na zaštitu klime i digitalizaciju[40].

Sa Francuskom, Šolc je pokrenuo napore za uvođenje globalnog minimalnog poreza na preduzeća i novih poreskih pravila za tehnološke gigante[41][42].

Na samitu G7 u junu 2021. godine, G7 se složila o minimalnom svetskom porezu koji je predložio Šolc od najmanje 15 odsto za multinacionalne kompanije. Glavni razlog zašto su sve države članice G7 bile za to što je Šolc uspeo da ubedi predsednika SAD Džoa Bajdena, za razliku od njegovog prethodnika Donalda Trampa, u minimalno oporezivanje[43]. Takođe u junu 2021., Šolc je od Federalne centralne poreske uprave dao da kupi informacije o potencijalnim utajivačima poreza iz Dubaija. To su podaci miliona nemačkih poreskih obveznika i sadrže informacije o imovini skrivenoj od poreskih vlasti u Dubaiju. Podaci bi trebalo da služe za otkrivanje prekograničnih poreskih prekršaja u značajnom obimu[44].

Šolc je kritikovan u kontekstu bankrota provajdera platnih usluga Virekard, pošto je došlo do ozbiljnog prekršaja od strane Saveznog organa za finansijski nadzor (BaFin). Kritičari se žale da je Savezno ministarstvo finansija odgovorno za praćenje BaFina[45][46]. Za vreme Šolcovog mandata, Ministarstvo finansija je bilo jedan od subjekata parlamentarne istrage o takozvanom Virekard skandalu[47][48], u čijem procesu je Šolc negirao bilo kakvu odgovornost ali je smenio predsednika regulatora BaFin-a Feliksa Hufelda i obećao ojačati nadzor finansijskog tržišta[49][50].

Kandidat za kancelara 2021[uredi | uredi izvor]

Vidi još: Nemački savezni izbori 2021.
Šolc na događaju predizborne kampanje

Dana 10. avgusta 2020. godine izvršna vlast SPD-a se složila da će predložiti Šolca da bude partijski kandidat za kancelara Nemačke na saveznim izborima 2021. godine[5]. Šolc pripada centrističkom krilu SPD-a[51], i Die Tageszeitung je njegovu nominaciju smatrao opadanjem levice stranke. Šolc je predvodio SPD do tesne pobede na izborima, osvojivši 25,8% glasova i 206 mesta u Bundestagu[52]. Nakon ove pobede, smatralo se da je on najverovatnije sledeći kancelar Nemačke u takozvanoj koaliciji na semaforu sa Zelenima i Slobodnom demokratskom partijom (FDP)[53][54]. Dana 24. novembra je objavljeno da su SPD, Zeleni i FDP postigli koalicioni sporazum, sa Šolcom kao novim nemačkim kancelarom. Glasanje za izbor nove vlade tek treba da bude zakazano; predviđa se da će se održati negde oko Nikoljdana 6. decembra[2].

Deveti kancelar Nemačke[uredi | uredi izvor]

Nemački Bundestag izabrao je 8. decembra Olafa Šolca iz Socijaldemokratske partije Nemačke za novog i devetog saveznog kancelara. Tajnim glasanjem u parlamentu Šolc, donedavni ministar finansija, je dobio podršku 395 od 707 prisutnih poslanika. Za izbor mu je bilo potrebno 369 glasova[55].

Političko gledište[uredi | uredi izvor]

Unutar SPD-a, Šolc se široko smatra da potiče iz umerenog krila partije[11]. Zbog svog automatizovanog i mehaničkog izbora reči na konferencijama za štampu i intervjuima, Šolc je u medijima dobio nadimak „Šolcomat“. Godine 2013. rekao je da smatra da je atribucija „veoma prikladna“[56][57].

Posle saveznih izbora 2017, Šolc je javno kritikovao strategiju i poruke lidera stranke Martina Šulca, objavljujući rad pod naslovom „Nema izgovora! Odgovorite na nova pitanja za budućnost! Jasni principi!“ Sa svojim predlozima za reformu stranke, on je naširoko tumačen da se pozicionira kao potencijalni izazivač ili naslednik Šulca unutar SPD. U nedeljama nakon što je njegova stranka prvi put počela da razmatra povratak u vladu, Šolc je pozivao na kompromis i bio je jedan od članova SPD-a koji je bio skloniji drugoj velikoj koaliciji[58].

Ekonomska i finansijska politika[uredi | uredi izvor]

Šolc već nekoliko godina vodi kampanju za porez na finansijske transakcije. Stručnjaci su kritikovali delove njegovih planova jer su verovali da će to prvenstveno uticati na male akcionare[59][60][61][62]. U decembru 2019. godine pogurao je uvođenje ovog poreza na nivou EU. Prema nacrtu, kupovina akcija treba da se oporezuje kada su u pitanju akcije preduzeća koje vrede najmanje milijardu evra[63]. Novinar Herman-Jozef Tenhagen kritikovao je ovu verziju poreza na transakcije jer je osnovna ideja o većem oporezovanju bogatih zapravo pretvorena u suprotnu stranu[64]. Izveštaj Instituta za svetsku ekonomiju Kila koji je naručila savezna vlada 2020. godine potvrdio je iste nedostatke u poreskom konceptu na koje je Tenhagen već ukazao[65].

Otkako je preuzeo dužnost ministra finansija, Šolc je bio posvećen kontinuiranom cilju da nema novih dugova i ograničene javne potrošnje. On je 2018. predložio stvaranje sistema osiguranja za slučaj nezaposlenosti širom EU kako bi evrozona bila otpornija na buduće ekonomske šokove. Takođe želi da uvede porez na finansijske transakcije[66].

Politika životne sredine i klime[uredi | uredi izvor]

U septembru 2019. godine, Šolc je pregovarao o klimatskom paketu u ključnoj ulozi za SPD. Na to je rekao: „Ono što smo predstavili je veliko dostignuće“, dok su klimatski naučnici skoro jednoglasno kritikovali rezultat kao nedovoljan[67][68][69][70][71].

Šolc je 2020. godine predložio američkoj vladi da promoviše terminale za tečni gas u severnoj Nemačkoj ako se zauzvrat napusti otpor gasovodu Severni tok 2[72]. Revidirani Zakon o zaštiti klime koji je uveo kabinet Olafa Šolca kao gradonačelnika Hamburga predviđa smanjenje emisije CO2 za 65 procenata do 2030. godine, smanjenje od 88 procenata do 2040. i klimatsku neutralnost do 2045. godine[73].

U maju 2021. godine, Šolc je predložio osnivanje međunarodnog klimatskog kluba, koji bi trebalo da posluži za razvoj zajedničkih minimalnih standarda za mere klimatske politike i koordinisanog pristupa. Pored toga, među članicama bi trebalo da važe jedinstvena pravila za obračun ugljika u robi[74].

Ostale aktivnosti[uredi | uredi izvor]

Međunarodne organizacije[uredi | uredi izvor]

Korporativni odbori[uredi | uredi izvor]

  • KfV, član Odbora nadzornih direktora po službenoj dužnosti (od 2018)[80]
  • RAG-Stiftung član upravnog odbora po službenoj dužnosti (od 2018)
  • HafenCiti Hamburg GmbH, ek-officio predsednik nadzornog odbora (od 2018)
  • Hamburger Marketing Gesellschaft mbH (HMG GmbH), po službenoj dužnosti predsednik nadzornog odbora (od 2018)

Neprofitne organizacije[uredi | uredi izvor]

  • Štiftung Lebendig Štad, član upravnog odbora (od 2009)
  • Dojče Nacionalštiftung, član Senata[81]
  • Nemački muzej, član upravnog odbora
  • Fondacija Fridrih Ebert (FES), član[82]
  • Hamburg Lojčtfojer, član upravnog odbora
  • Fondacija Herbert i Elsbet Vajhman, član upravnog odbora
  • Uberzi-Klub, član upravnog odbora
  • Nemački savet za spoljne odnose (DGAP), predsedavajući Radne grupe za međunarodnu vazdušnu politiku[83]
  • Sindikat hrane, pića i ugostiteljstva (NGG), član
  • ZDF, član Upravnog odbora (2002–2010)
  • Polisi Netvork, član odbora (2002–2007)

Lični život[uredi | uredi izvor]

Olaf Šolc je oženjen koleginicom SPD-a političarkom Britom Ernst. Par je živeo u okrugu Altona u Hamburgu pre nego što se preselio u Potsdam 2018. godine[84]. Šolc je odrastao u glavnoj protestantskoj crkvi u Nemačkoj[mrtva veza], ali ju je kasnije napustio i njegova trenutna verska uverenja nisu poznata[85].

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „German parties form new center-left led government, marking end of Merkel era”. Washington Post (na jeziku: engleski). ISSN 0190-8286. Arhivirano iz originala 24. 11. 2021. g. Pristupljeno 2021-11-24. 
  2. ^ a b „Germany's Scholz seals deal to end Merkel era”. BBC News (na jeziku: engleski). 2021-11-24. Arhivirano iz originala 24. 11. 2021. g. Pristupljeno 2021-11-24. 
  3. ^ Madeline Chambers (26. 10. 2019). „Germany's Scholz tops SPD leader vote, but faces run-off”. Reuters. Arhivirano iz originala 16. 12. 2019. g. Pristupljeno 7. 2. 2020. 
  4. ^ Deutsche Welle, ur. (30. 11. 2019). „Germany's Social Democrats throw coalition with Merkel into doubt”. Arhivirano iz originala 24. 1. 2020. g. Pristupljeno 8. 2. 2020. 
  5. ^ a b Erika Solomon (August 10, 2020), German Social Democrats pick Olaf Scholz to run for chancellor Arhivirano 24 maj 2021 na sajtu Wayback Machine Financial Times.
  6. ^ rs.sputniknews.com/20211208/nemacka-dobila-novog-kancelara-1132285597.html
  7. ^ a b Cliffe, Jeremy (3. 9. 2021). „How Olaf Scholz and the SPD could lead Germany's next government”. New Statesman. Arhivirano iz originala 24. 9. 2021. g. Pristupljeno 27. 9. 2021. 
  8. ^ Bennhold, Katrin (2021-11-24). „He Convinced Voters He Would Be Like Merkel. But Who Is Olaf Scholz?”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 25. 11. 2021. g. Pristupljeno 2021-11-25. 
  9. ^ Gammelin, Cerstin (25. 6. 2020). „Olaf Scholz Bruder: Warum Jens Scholz in Paris berühmt”. Süddeutsche Zeitung (na jeziku: nemački). Arhivirano iz originala 7. 9. 2021. g. Pristupljeno 7. 9. 2021. 
  10. ^ Schindler, Fabian (21. 3. 2011). „Stades Bürgermeister verkündet seinen Abschied”. Hamburger Abendblatt (na jeziku: nemački). Arhivirano iz originala 7. 8. 2021. g. Pristupljeno 7. 9. 2021. 
  11. ^ a b v Chazan, Guy (9. 2. 2018). „Olaf Scholz, a sound guardian for Germany's finances”. Financial Times. Arhivirano iz originala 26. 8. 2021. g. Pristupljeno 7. 9. 2021. 
  12. ^ „Scholz: Christliche Prägung unserer Kultur wertschätzen”. Arhivirano iz originala 20. 9. 2021. g. Pristupljeno 26. 9. 2021. 
  13. ^ Martin Greive, Jan Hildebrand, Christian Rickens, Klaus Stratmann (2020-08-21). „Kann er Kanzler?: Olaf Scholz – ein kritisches Porträt über den Kanzlerkandidaten der SPD”. Handelsblatt (na jeziku: nemački). 
  14. ^ „Olaf Scholz früher: "Abrüstung jetzt" in SWR2 Archivradio”. swr.de. 2021-09-24. Arhivirano iz originala 20. 10. 2021. g. 
  15. ^ „Kein ärztlicher Eingriff mit Gewalt” [No forced medical intervention]. Pressestelle der Ärztekammer Hamburg (na jeziku: nemački). 2001-10-30. Arhivirano iz originala 2010-11-19. g. Pristupljeno 2021-09-13. 
  16. ^ Richard Bernstein (7 February 2004), [1] Arhivirano 13 februar 2018 na sajtu Wayback Machine New York Times.
  17. ^ Moritz Schuller (7 September 2003), The right to revise Arhivirano 8 oktobar 2016 na sajtu Wayback Machine The Guardian
  18. ^ Ben Knight (19 January 2016), Time to end interview authorization in Germany? Arhivirano 23 januar 2016 na sajtu Wayback Machine Deutsche Welle
  19. ^ Arhivirano [Date missing] na sajtu ndr.de [Error: unknown archive URL]. In: NDR.de, 10. März 2011.
  20. ^ Andreas Cremer and Brian Parkin, "Muentefering, Vice-Chancellor Under Merkel, Quits" Arhivirano 25 maj 2012 na sajtu Archive.today, Bloomberg.com, 13 November 2007.
  21. ^ "Merkel defends record as Germany's tense governing coalition hits 2-year mark", Associated Press, 21 November 2007.
  22. ^ „Olaf Scholz”. SPD-Bundestagsfraktion (na jeziku: nemački). 2021-09-13. Arhivirano iz originala 2. 4. 2015. g. Pristupljeno 2021-09-13. 
  23. ^ „Bilderberg Meetings: Sitges, Spain 3-6 June 2010 – Final List of Participants”. Bilderberg. Arhivirano iz originala 2010-06-17. g. Pristupljeno 2021-09-13. 
  24. ^ „AICGS Coverage of the 2011 Land Elections”. Arhivirano iz originala 16. 3. 2011. g. 
  25. ^ Expected Attendees at Tonight's State Dinner Arhivirano 19 januar 2017 na sajtu Wayback Machine Office of the First Lady of the United States, press release of 7 June 2011.
  26. ^ Josh Wingrove (17 February 2017), Trudeau Stresses Fair Wages, Tax Compliance in Warning to Europe Arhivirano 18 februar 2017 na sajtu Wayback Machine Bloomberg News.
  27. ^ Scholz Bevollmächtigter für deutsch-französische Kulturzusammenarbeit Arhivirano 12 mart 2017 na sajtu Wayback Machine Die Welt, 21 January 2015.
  28. ^ Nicholas Brautlecht (23 September 2013), Hamburg Backs EU2 Billion Buyback of Power Grids in Plebiscite Arhivirano 29 jun 2016 na sajtu Wayback Machine Bloomberg News.
  29. ^ Arne Delfs and Patrick Donahue (30 September 2013), Germany Sets Coalition Talks Date as Weeks of Bartering Loom Arhivirano 27 februar 2018 na sajtu Wayback Machine Bloomberg News.
  30. ^ Patrick Donahue (28 October 2013), Merkel Enters Concrete SPD Talks as Finance Post Looms Arhivirano 27 februar 2018 na sajtu Wayback Machine Bloomberg News.
  31. ^ Rainer Buergin and Birgit Jennen (20 September 2013), Schaeuble Seen Keeping Finance Post Even in SPD Coalition Arhivirano 27 februar 2018 na sajtu Wayback Machine Bloomberg News.
  32. ^ Caroline Copley (15 February 2015), Merkel's Conservatives Suffer Blow in State Vote, Eurosceptics Gain New York Times.
  33. ^ Hamburg mayor: our Olympics will cost $12.6bn, less than London 2012 Arhivirano 26 decembar 2016 na sajtu Wayback Machine The Guardian, 8 October 2015.
  34. ^ Karolos Grohmann (29 November 2015), Hamburg drops 2024 Games bid after referendum defeat Arhivirano 25 avgust 2021 na sajtu Wayback Machine Reuters.
  35. ^ Arno Schuetze and Foo Yun Chee (27 May 2015), HSH Nordbank strikes rescue deal with EU Arhivirano 12 februar 2020 na sajtu Wayback Machine Reuters.
  36. ^ NDR. „Nachrichten aus Hamburg”. www.ndr.de. Arhivirano iz originala 19. 7. 2019. g. Pristupljeno 28. 3. 2019. 
  37. ^ Nienaber, Michael (29. 5. 2018). „Germany's 'miserly' Scholz irks comrades at home and abroad”. Reuters. Arhivirano iz originala 29. 5. 2018. g. Pristupljeno 2. 6. 2018. 
  38. ^ Chazan, Guy (4. 6. 2021). „German stimulus aims to kick-start recovery ‘with a ka-boom’”. Financial Times. Arhivirano iz originala 26. 11. 2021. g. Pristupljeno 26. 11. 2021. 
  39. ^ Nasr, Joseph (9. 5. 2021). „Germany's SPD appeal to working class before election”. Reuters. Arhivirano iz originala 24. 5. 2021. g. Pristupljeno 24. 5. 2021. 
  40. ^ Holger Hansen, Thomas Leigh and Sabine Siebold (April 27, 2021), Germany to spend 90% of EU recovery money on green, digital goals Arhivirano 24 maj 2021 na sajtu Wayback Machine Reuters.
  41. ^ Nienaber, Michael; Thomas, Leigh; Halpin, Padraic (6. 4. 2021). „Germany and France see global tax deal, Ireland has doubts”. Reuters. Arhivirano iz originala 14. 6. 2021. g. Pristupljeno 14. 6. 2021. 
  42. ^ Nienaber, Michael (14. 6. 2021). „Analysis: Germany's Scholz bets on experience in uphill election battle”. Reuters. Arhivirano iz originala 14. 6. 2021. g. Pristupljeno 14. 6. 2021. 
  43. ^ Reiermann, Christian. „G7-Einigung auf Mindeststeuer: Olaf Scholz ist stolz auf Einigung - aber Arbeit bleibt”. Der Spiegel (na jeziku: nemački). Arhivirano iz originala 29. 10. 2021. g. 
  44. ^ „Scholz kauft Steuerdaten von anonymem Informanten”. Der Spiegel. 6. 11. 2021. Arhivirano iz originala 29. 10. 2021. g. Pristupljeno 26. 11. 2021. 
  45. ^ „Scholz kündigt Neuaufstellung der BaFin an”. bundesfinanzministerium.de. 2021-01-29. Arhivirano iz originala 28. 10. 2021. g. 
  46. ^ „EU-Behörde sieht Defizite bei Aufsicht im Wirecard-Skandal”. welt. 2020-11-03. Arhivirano iz originala 29. 10. 2021. g. 
  47. ^ O'Donnell, John; Kraemer, Christian (22. 4. 2021). „Germany's finance minister rejects blame for Wirecard fiasco”. Reuters. Arhivirano iz originala 24. 5. 2021. g. Pristupljeno 24. 5. 2021. 
  48. ^ „German minister denies responsibility in Wirecard scandal”. Associated Press. 22. 4. 2021. Arhivirano iz originala 24. 5. 2021. g. Pristupljeno 24. 5. 2021. 
  49. ^ Guy Chazan (August 16, 2020), Wirecard casts shadow over Scholz’s bid to be German chancellor Arhivirano 24 maj 2021 na sajtu Wayback Machine Financial Times.
  50. ^ Guy Chazan (April 22, 2021), Olaf Scholz defends German government’s record on Wirecard Arhivirano 24 maj 2021 na sajtu Wayback Machine Financial Times.
  51. ^ „SPD-Spitze nominiert Olaf Scholz als Kanzlerkandidaten”. Arhivirano iz originala 20. 8. 2020. g. Pristupljeno 26. 9. 2021. 
  52. ^ „Ende des linken Flügels”. Arhivirano iz originala 11. 4. 2021. g. Pristupljeno 26. 9. 2021. 
  53. ^ Frederik Pleitgen, Salma Abdelaziz, Nadine Schmidt, Stephanie Halasz and Laura Smith-Spark. „SPD wins most seats in Germany's landmark election, preliminary official results show”. CNN. Arhivirano iz originala 27. 9. 2021. g. Pristupljeno 2021-09-27. 
  54. ^ „Die Ampel kann kommen: SPD, FDP und Grüne empfehlen Koalitionsgespräche”. Der Spiegel (na jeziku: nemački). 2021-10-15. ISSN 2195-1349. Arhivirano iz originala 15. 10. 2021. g. Pristupljeno 2021-10-15. 
  55. ^ „Kraj ere Angele Merkel: Nemačka dobila novog kancelara”. 8. 12. 2021. 
  56. ^ Brost, M., & P. Dausend: Olaf Scholz: Ich war der „Scholzomat“. Arhivirano 27 oktobar 2021 na sajtu Wayback Machine In: Zeit 26/2013.
  57. ^ / The discreet charm of the Scholzomat Arhivirano 25 oktobar 2021 na sajtu Wayback Machine In: Zeit, 26 September 2021.
  58. ^ Emily Schultheis (5 January 2018), 8 key players in Germany’s coalition talks Arhivirano 8 januar 2018 na sajtu Wayback Machine Politico Europe.
  59. ^ „Angriff auf die Mittelschicht: Warum Olaf Scholz' Aktiensteuer eine schlechte Idee ist”. Stern.de. 2019-10-15. Arhivirano iz originala 25. 10. 2021. g. 
  60. ^ Daniel Eckert (2019-09-09). „Aktiensteuer: Finanzexperten kritisieren Pläne von Olaf Scholz” (na jeziku: nemački). Arhivirano iz originala 25. 10. 2021. g. Pristupljeno 2019-12-09. 
  61. ^ Thorsten Mumme (2019-10-13). „Olaf Scholz, der Anti-Aktionär”. Der Tagesspiegel. Arhivirano iz originala 25. 10. 2021. g. 
  62. ^ „Scholz will uns Jungen die letzte Möglichkeit des Sparens nehmen”. Focus Online. 2019-06-23. Arhivirano iz originala 25. 10. 2021. g. Pristupljeno 25. 10. 2021. 
  63. ^ „Medienbericht: Scholz legt offenbar Gesetzentwurf für Börsensteuer vor”. Spiegel Online (na jeziku: German). 2019-12-09. Arhivirano iz originala 25. 10. 2021. g. Pristupljeno 2019-12-09. 
  64. ^ Hermann-Josef Tenhagen (2019-12-14). „Finanztransaktionssteuer: Olaf Scholz zerstört eine gute Idee”. Der Spiegel (online). Arhivirano iz originala 25. 10. 2021. g. 
  65. ^ dab/AFP (2020-03-05). „Forscher sehen gravierende Schwächen bei Finanztransaktionsteuer”. Der Spiegel (online). Arhivirano iz originala 25. 10. 2021. g. 
  66. ^ Myriam Rivet and Michael Nienaber (10 June 2018), France, Germany still split on eurozone reforms, French official says Arhivirano 12 jun 2018 na sajtu Wayback Machine Reuters.
  67. ^ „"Ein großer Wurf"”. ZDF. 2019-09-20. 
  68. ^ „Großer Wurf?: Wissenschaftler kritisieren deutsches Klimapaket” (na jeziku: nemački). ISSN 0174-4909. Arhivirano iz originala 25. 10. 2021. g. Pristupljeno 2019-12-09. 
  69. ^ Susanne Götze (2019-09-20). „Wissenschaftler zum Klimapaket der Bundesregierung: Gute Nacht”. Spiegel Online (na jeziku: German). Arhivirano iz originala 25. 10. 2021. g. Pristupljeno 2019-12-09. 
  70. ^ Mojib Latif (2019-09-26). „Kritik an Bundesregierung - Latif: Klimapaket verdient den Namen nicht”. Deutschlandfunk. Arhivirano iz originala 25. 10. 2021. g. 
  71. ^ Christian Endt. „Klimapaket: Wissenschaftler finden CO2-Preis zu niedrig”. Süddeutsche Zeitung. Arhivirano iz originala 25. 10. 2021. g. 
  72. ^ Kurt Stukenberg (2021-02-12). „Gasimport + Gasimport = Klimaschutz”. Der Spiegel. Arhivirano iz originala 25. 10. 2021. g. 
  73. ^ „Deutschland soll bis 2045 klimaneutral sein”. heute.de. 2021-05-05. Arhivirano iz originala 25. 10. 2021. g. 
  74. ^ „Gemeinsame Ziele und Standards: Scholz will internationalen Klimaclub gründen”. rnd.de. 2021-05-18. Arhivirano iz originala 25. 10. 2021. g. 
  75. ^ Board of Governors Arhivirano 28 februar 2017 na sajtu Wayback Machine European Bank for Reconstruction and Development (EBRD).
  76. ^ Board of Governors Arhivirano 16 jun 2018 na sajtu Wayback Machine European Investment Bank (EIB).
  77. ^ Board of Governors: Olaf Scholz[mrtva veza] European Stability Mechanism.
  78. ^ Board of Governors Arhivirano 29 oktobar 2017 na sajtu Wayback Machine Asian Infrastructure Investment Bank (AIIB).
  79. ^ Members Arhivirano 11 novembar 2011 na sajtu Wayback Machine International Monetary Fund (IMF).
  80. ^ Board of Supervisory Directors and its Committees Arhivirano 16 avgust 2017 na sajtu Wayback Machine KfW.
  81. ^ Senate Arhivirano 18 jul 2017 na sajtu Wayback Machine, Deutsche Nationalstiftung.
  82. ^ Members Arhivirano 29 jul 2018 na sajtu Wayback Machine Friedrich Ebert Foundation (FES).
  83. ^ Study Groups, Discussion Groups and Task Forces Arhivirano 1 jul 2016 na sajtu Wayback Machine German Council on Foreign Relations.
  84. ^ Ildiko Röd (25 June 2018), Vizekanzler ist Neu-Potsdamer Arhivirano 21 jul 2018 na sajtu Wayback Machine Märkische Allgemeine.
  85. ^ Forster, Joel (22. 9. 2021). „Germany election: Christians not exempt from falling into polarisation”. Evangelical Focus (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 15. 11. 2021. g. Pristupljeno 2021-11-15. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Олаф_Шолц&oldid=27720377”