Privreda Ukrajine

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Privreda Ukrajina
Valutagrivna
Fiskalna godinakalendarska godina
Članstvo u organizacijamaGUAM, STO, BSEC, EU,
Statistika
BDP (nominalna)$142 milijarde (2020)[1]
BDP rast3.3% (2018), 3.2% (2019)
−4.4% (2020), 4.2% (2021)[2]
BDP po stanovniku41,732,779 (1. januar 2020)[3]
BDP po sektorupoljoprivreda: 5,8%
industrija: 26,5%
usluge: 61.2%
(2014)[2]
Razmena
Izvoz$49,2 milijarde (2020)[4]
Izvozna dobracrni i obojeni metali, gorivo i naftni proizvodi, hemikalije, mašine i transportna oprema, prehrambeni proizvodi
Glavni izvozni partneri Kina (14.5%)
 Poljska (6.7%)
 Rusija (-5.5%)
 Turska (-5.0%)
 Nemačka (-4.2%)
 Indija (-4.0%)
 Italija (-3.9%) (2020)
Uvoz$54,1 milijardi (2020)
Uvozna dobraenergija (uglavnom prirodni gas),[5] mašine i oprema, hemikalije
Glavni uvozni partneri Kina (-15.4%)
 Nemačka (-9.9%)
 Rusija (-8.4%)
 Poljska (7.6%)
 SAD (-5.5%)
 Belorusija (-5.3%) (2020)
SDI stock$67,22 milijarde (31. decembar 2017)
Bruto spoljni dug$47,9 milijardi (april 2018)[6]
Javne finansije
Rashodi€38 milijardi / $41 milijardi (2017)
Kreditni rejting56 (2019)
Sve vrednosti, ako nije drugačije naznačeno, izražene su u američkim dolarima

Privreda Ukrajine je privreda slobodnog tržišta u nastajanju. Naglo je porasla 2000—2008. kada je započeta Svetska ekonomska kriza širom svet. Ekonomija se oporavila 2010. i nastavila da se poboljšava do 2013. Od 2014. do 2015. ukrajinska privreda pretrpela je pad, pri čemu je BDP 2015. iznosio nešto iznad polovine njegove vrednosti 2013. Godine 2016. privreda je ponovo počela da raste. Do 2018. ukrajinska privreda je dostigla gotovo 80%.

Depresija tokom 1990-ih uključivala je hiperinflaciju i pad ekonomske proizvodnje na manje od polovine BDP-a prethodne ukrajinske Sovjetske Socijalističke Republike. Rast BDP-a prvi put je zabeležen 2000. i nastavljen je osam godina. Ovaj rast zaustavila je globalna finansijska kriza, ali se privreda oporavila i postigla pozitivan rast BDP-a u prvom kvartalu 2010.[7] Do oktobra 2013. upala je u još jednu recesiju.[8] Prethodnog leta ukrajinski izvoz u Rusiju znatno je opao zbog jake granične i carinske kontrole. Ruska aneksija Krima početkom 2014. i rat na istoku Ukrajine započet na proleće 2014. teško su oštetili privredu i dve najindustrijske regije u zemlji. Godine 2013. Ukrajina je zabeležila nulti rast BDP-a.[9] Ekonomija se smanjila za 6,8% 2014.[10] i nastavila se padom BDP-a od 12% 2015.[11] Aprila 2017. Svetska banka je izjavila da je stopa ekonomskog rasta 2016. iznosila 2,3%, čime je recesija okončana.[12]

Aprila 2020. Svetska banka je izvestila da je ekonomski rast bio solidan na 3,2 procenta 2019. predvođen dobrom poljoprivrednom žetvom i sektorima zavisnim od domaće potrošnje. Ona je 2019. porasla za 11,9%, dok su domaća trgovina i poljoprivreda porasle za 3,4 i 1,3%.[13]

Od komponenti glavnih evropskih privreda imaju bogata poljoprivredna zemljišta,[14][15] razvijenu industrijsku bazu, obučenu radnu snagu i dobar obrazovni sistem.[16] Ekonomija je i dalje u lošem stanju.[17] Godine 2018. prema Međunarodnom monetarnom fondu bila je zemlja sa najnižim BDP-om po glavi stanovnika u Evropi.[18][19][20]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Pre 1917.[uredi | uredi izvor]

Geografija je dugo uticala na privredu ukrajinskih zemalja. Bogata plodna tla (poput crnice) učinila su to područje žitnicom: kako za antičku Grčku[21] tako i za ranu modernu Evropu.[22] Održavanje trgovinskih koridora od Varjaga do Grka i pristup kroz moreuze do mediteranskog sveta je postalo važno. Mineralni resursi podsticali su industrijalizaciju, naročito u Donjeckom basenu od 19. veka nadalje.[23] Stepski nomadi i drugi osvajači, na primer, Kumani, Mongoli, Krimski Tatari, pljačku su ponekad smatrali važnijom od negovanja ekonomskog razvoja. U 16. do 18. veku, pustare Kumanskih stepa ostavile su veći deo Ukrajine kao područje uslovno militarizovanih predstraža, pre nego što je carska Rusija proširila svoju moć na region u 17. i 18. veku.

Sovjetski period: 1917. do 1991.[uredi | uredi izvor]

Za detalje pogledajte stranicu Ukrajinska Sovjetska Socijalistička Republika.

1991—2000.[uredi | uredi izvor]

Ukrajina je 24. avgusta 1991. stekla nezavisnost od Sovjetskog Saveza.[24] Ekonomija nove države pretrpela je ogroman pad proizvodnje i naglo rastuću inflaciju u narednim godinama.[17] Ukrajina je imala hiperinflaciju početkom 1990-ih zbog nedostatka pristupa finansijskim tržištima i masovne monetarne ekspanzije za finansiranje državne potrošnje, dok je proizvodnja naglo opala.[17] Ogroman pad proizvodnje i naglo rastuća inflacija u to vreme su bili uobičajeni za većinu postsovjetskih država, ali Ukrajina je bila među najteže pogođenim tim problemima.[17] Kao odgovor na ovu hiperinflaciju, Narodna banka Ukrajine je zamenila nacionalnu valutu, karbovanets, grivnom u septembru 1996. i obavezala se da će je održati stabilnom u odnosu na američki dolar.[17][25] Valuta je ostala nestabilna tokom kasnih 1990-ih, posebno tokom ruske finansijske krize 1998.[17]

Duboka recesija tokom 1990-ih je dovela do relativno visoke stope siromaštva, ali početkom 2001, kao rezultat sedam uzastopnih godina ekonomskog rasta, životni standard većine građana se povećao. Izveštaj Svetske banke iz 2007. zabeležio je da je Ukrajina jedna od najpogođenijih država padom siromaštva u bilo kojoj tranzicionoj privredi u poslednjih nekoliko godina. Stopa siromaštva, mereno prema apsolutnoj liniji siromaštva, pala je sa visokih 32% 2001. na 8% 2005.[26] Ujedinjene nacije su primetili da je Ukrajina prevazišla apsolutno siromaštvo i da je samo 2009. bilo prisutno relativno siromaštvo.[27]

2000—2014.[uredi | uredi izvor]

Ukrajina se stabilizovala početkom 2000-ih.[17] Godina 2000. je bila prva godina ekonomskog rasta od nezavisnosti Ukrajine.[16] Nastavila je da raste zahvaljujući rastu izvoza od 50% između 2000—2008,[16] uglavnom izvoza iz tradicionalnih industrija metala, metalurgije, mašinstva, hemikalija i hrane.[16] Između 2001—2008. cene metala i hemikalija su porasle zbog brzog međunarodnog ekonomskog rasta, dok je cena zemnog gasa uvezenog iz Rusije i dalje ostala niska.[16] Monetizacija je takođe pomogla da se podstakne ekonomski rast koji je Ukrajina doživela između 2000—2008.[16] Delimično privučena relativno visokim kamatnim stopama, strana gotovina i novčana masa su brzo rasle: 2001—2010. zabeležen je povećavaj po godišnjoj stopi od 35%.[17] Godine 2006—2007. kreditni rast je iznosio u proseku 73%.[17] Efekat ovoga bio je da su ukrajinska sredstva počela da izgledaju kao veliki balon, a visoka inflacija počela je da šteti izvoznoj konkurentnosti Ukrajine.[17] Odnos kredita i BDP-a je rastao izuzetno brzo, sa 7 na skoro 80 procenata tokom samo nekoliko godina.[16] Od 2000. do 2007. godine, stvarni rast Ukrajine iznosio je u proseku 7,4%.[16] Ovaj rast je vođen domaćom potražnjom: orijentacija ka potrošnji, druge strukturne promene i finansijski razvoj.[16] Domaća tražnja rasla je u stalnim cenama za skoro 15% godišnje.[16] Podržala ga je ekspanzivna fiskalna politika.[16] Ukrajina je imala koristi od vrlo niskih troškova radne snage, nešto nižih carina i visokih cena svoje glavne izvozne robe, ali se istovremeno suočila sa znatno višim necarinskim barijerama.[16] Rusija nije naplaćivala Ukrajini zemni gas ispod cena na svetskom tržištu od kraja 2008; što je dovelo do raznih gasnih sporova između Rusije i Ukrajine.[16][28][29]

Ukrajina je teško pretrpela Svetsku ekonomsku krizu zbog čega je izgubila kapital.[17] Grivna, koja je bila vezana po kursu od 5:1 za američki dolar, devalvirana je na 8:1 i u tom odnosu je stabilizovana do početka 2014.[30] Godine 2008. ukrajinska privreda je zauzela 45. mesto u svetu prema BDP-u 2008, sa ukupnim nominalnim BDP-om od 188 milijardi USD i nominalnim BDP-om po stanovniku od 3900 USD. Na kraju 2008. zabeleženo je 3% nezaposlenosti; tokom prvih devet meseci 2009. nezaposlenost je u proseku iznosila 9,4%. Konačne zvanične stope nezaposlenosti tokom 2009. i 2010. bile su 8,8% i 8,4%,[31] iako Svetska knjiga činjenica primećuje veliki broj neregistrovanih ili podzaposlenih radnika.[31] Ukrajinski BDP je pao za 15% 2009.[17]

Ukrajinska privreda se oporavila u prvom kvartalu 2010.[7] zahvaljujući rastu svetske privrede i povećanju cene metala.[28] Realni rast BDP-a Ukrajine 2010. iznosila je 4,3%, što je dovelo do pariteta kupovne moći BDP 6700 USD.[31] Ukrajinski političari su 2011. procenili da je 40% privrede zemlje crno tržište.[32]

Na leto 2013. ukrajinski izvoz u Rusiju je znatno opao zbog pooštrenih carinskih kontrola.[33]

Do oktobra 2013. ukrajinska privreda se zaglavila u recesiji.[8] Moody's Corporation je smanjio kreditni rejting Ukrajine na Caa1 (loš kvalitet i vrlo visok kreditni rizik) septembra 2013.[8][34][35] U to vreme tržišta svopa su ocenili ukrajinsku verovatnoću neplaćanja u narednih pet godina na 50 procenata.[8] Godine 2013. Ukrajina nije zabeležila rast BDP-a.[9]

2014—danas[uredi | uredi izvor]

Zbog gubitka najvećeg ukrajinskog trgovinskog partnera, Rusije, zbog aneksije Krima u martu 2014, i ratom na istoku Ukranije koji je započeo u aprilu 2014, privreda je opala za 6,8% 2014. uprkos očekivanjima da će pasti za 8%.[10] Izveštaj ukrajinske vlade je izjavio početkom februara 2016. da je privreda Ukrajine smanjena za 10,4% 2015.[36] Godine 2015. Narodna banka Ukrajine je očekivala dalji pad od 11,6%, a Svetska banka predviđa smanjenje od 12%,[11] rast od 1% 2016.[37]

Početkom februara 2014, Narodna banka Ukrajine je promenila grivnu u fluktuirajuću valutu u pokušaju da ispuni zahteve Međunarodnog monetarnog fonda i pokuša da primeni stabilnu cenu za valutu na tržištu stranih valuta.[38] Godine 2014—2015. grivna je izgubila oko 70% vrednosti u odnosu na američki dolar.[30][39]

Međunarodni monetarni fond je pristao na četvorogodišnji program zajma u vrednosti od oko 17,5 milijardi dolara tokom 2015—2016, pod uslovima koji su podrazumevali ekonomske reforme.[40] Međutim, zbog nedostatka napretka u reformama, 2015. su isplaćene samo dve tranše u vrednosti od 6,7 milijardi dolara. Treća tranša od 1,7 milijardi dolara je privremeno zakazana u junu 2016. pod uslovom da se usvoje 19 dodatnih mera reforme.[41][42] Neki zapadni analitičari veruju da veliki inostrani zajmovi ne podstiču reforme, već omogućavaju korumpirano izvlačenje sredstava iz zemlje.[43]

Decembra 2015. Ukrajina je odbila da plati i podmiri isplatu duga Rusiji u iznosu od tri milijarde dolara, što je bilo deo ukrajinsko-ruskog akcionog plana iz decembra 2013.[44]

Promet trgovine u Ukrajini 2014. smanjio se za 8,6% (od 2013), a smanjio se za 20,7% 2015. (od 2014).[45] Ukrajina je zabeležila pad izvoza za 30,9% 2015.[46] uglavnom zbog naglog pada proizvodnje u Donjeckoj i Luganskoj oblasti (dva regiona Donjeckog basena).[46] Ova dva regiona bila su odgovorna za 40,6% ukupne stope pada izvoza.[46] Pre rata bile su dve industrijske administrativne podele Ukrajine.[9] Prema Ministarstvu za ekonomski razvoj i trgovinu, Ukrajina je u januaru—novembru 2015. imala suficit u platnom bilansu od 566 miliona dolara, a trgovinski deficit je iznosio 11.046 milijardi dolara u istom periodu 2014.[46] Javni ukrajinski dug 31. decembra 2015. je iznosio 79% svog BDP-a. Godine 2015. smanjio se za 4324 milijarde dolara da bi na kraju iznosio 65.488 milijardi dolara.[47] Dug je porastao za 42,78%.[47] Ministarstvo socijalne politike je 2015. ocenilo 20—25% ukrajinskih domaćinstava kao siromašna.[48]

U privredu je putem doznaka ušlo 2526 milijardi dolara 2015. što čini 34,9% manje nego 2014. Iz Ukrajine je poslato 431 milion dolara na druga mesta koristeći doznake.[49] Januara 2016. Bloomberg je ukrajinsku privredu ocenio kao 41. najinovativnije na svetu,[50] u poređenju sa 33. januara 2015.[51]

Maja 2016. šef Ron van Rod, Međunarodnog monetarnog fonda za Ukrajinu, je izjavio da je smanjenje korupcije ključni test za kontinuiranu međunarodnu podršku.[42] Godine 2015. Transparensi internašonal je u svom indeksu percepcije korupcije rangirao Ukrajinu na 130. mesto od 168 zemalja.[52] Februara 2016. istoričar Endru Vilson je ocenio napredak u smanjenju korupcije kao loš od 2016.[53] Ajvaras Abromavičijus, tadašnji ukrajinski ministar privrede i trgovine, je podneo ostavku u februaru 2016, pozivajući se na ukorenjenu korupciju.[54] U oktobru su na konferenciji za strane investitore utvrđeni korupcija i nepoverenje u pravosuđe kao najveće prepreke za investiranje.[55]

Krajem jula 2016. državna služba za statistiku je izvestila da su u poređenju sa junom 2015. realne zarade porasle za 17,3%.[56] Istovremeno, Narodna banka Ukrajine je prijavila suficit od 406 miliona dolara u ukrajinskom platnom bilansu od januara do juna 2016. protiv deficita od 1,3 milijarde dolara u istom periodu 2015.[57] Prema državnoj službi za statistiku, inflacija je 2016. pala na 13,9%, dok je 2015. iznosila 43,3%, a 2014. 24,9%.[58]

The Economist je uporedio težinu ukrajinske sa grčkom recesijom 2011—2012. ukazujući na Ukrajinu koja je zabeležila pad BDP-a od 8—9% u periodu 2014—2015, a Grčka je zabeležila pad BDP-a od 8,1% 2011—2012. i primetio je da ekonomska kriza nije podjednako uticala na sva područja Ukrajine. U Donjecku i Lugansku (zona sukoba) industrijska proizvodnja je opala za 32% i 42%. S druge strane, Lavov, udaljen više od 1000 km od sukoba, je zabeležio najveći skok zaposlenosti u zemlji.[59]

Ekonomija je prevazišla tešku krizu izazvanu ratom na istoku Ukrajine. Devalvacija grivne od 200% 2014—2015. je učinila ukrajinsku robu i usluge jeftinijom i konkurentnijom.[60] Godine 2016, prvi put od 2010, privreda je porasla za više od 2%.[12] Svetske banke je 2017. predviđala rast od 2%, od 3,5% 2018. i od 4% 2019—2020.[61] Inflacija u Ukrajini 2017. je iznosila 13,7% (12,4% 2016).[62]

Od otprilike 2015. raste sve veći broj Ukrajinaca koji rade u Evropskoj uniji, posebno u Poljskoj. Eurostat je izvestio da je 662.000 Ukrajinaca dobilo dozvolu boravka u Evropskoj uniji 2017, a 585.439 je izdala Poljska. Šef Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu je procenio da do devet miliona Ukrajinaca tokom nekog dela godine radi u inostranstvu, dok 3,2 miliona redovno radi sa punim radnim vremenom, a većina ih se ne planira vraćati. Statistika Svetske banke pokazuje da su se novčane doznake otprilike udvostručile 2015—2018, u vrednosti od oko 4% BDP-a.[63][64]

Godine 2019. realni BDP je porastao za 4,2%. Glavni pokretački faktori uključuju: povećanu kupovnu moć stanovništva u uslovima povećanja nivoa zarada (tokom devet meseci 2019. realne zarade porasle su za 9,5%); visok nivo poslovne aktivnosti i očuvanje investicione aktivnosti, što je podstaklo uglavnom razvoj građevine, posebno objekata industrijske i saobraćajne infrastrukture; aktivno kreditiranje potrošača; održavanje visoke dinamike poljoprivrednog razvoja; povoljna cena na odabranim svetskim robnim tržištima za domaći izvoz i drugo.[65] Ukrajina je najveću isplatu duga izvršila 2019. sa 1,1 milijardi dolara.[66]

Godine 2019. Fitch Ratings, globalni lider u kreditnom rejtingu i istraživanjima, nadogradio je ukrajinske dugoročne rejtinge izdavača stranih i u nacionalnoj valuti (IDR) sa B- na B i poboljšao izglede za kreditni rejting sa stabilnog na pozitivno. Ukrajina je imala blagovremeni pristup fiskalnom i spoljnom finansiranju, poboljšavajući makroekonomsku stabilnost i opadajući javnu zaduženost.[67]

Ukrajina se razvila i uzdigla za sedam pozicija prema godišnjem izveštaju Svetske banke Doing Business 2020.[68] Razborito makroekonomsko upravljanje je pomoglo smanjenju inflacije i kamatnih stopa 2019. Inflacija se smanjila na 4,1 odsto na kraju 2019. i 2,4 odsto u februaru 2020.[69]

Ustavni sud Ukrajine je 27. oktobra 2020. presudio antikorupcijskom zakonodavstvu, uključujući obaveznu elektronsku prijavu prihoda.[70] Vladimir Zelenski je upozorio da će, ukoliko parlament ne obnovi ove antikorupcijske zakone, strana pomoć, zajmovi i bezvizna putovanja u Evropsku uniju biti dovedena u pitanje. Guverner Narodne banke je izvestio da Ukrajina neće primiti predviđeni teret Međunarodnog monetarnog fonda od 700 miliona dolara pre kraja 2020. Timovi za procenu Međunarodnog monetarnog fonda nisu posetili Kijev osam meseci, što je neophodno kako bi se oslobodile dalje tranše kredita.[71][72]

Ekonomski statističke podaci[uredi | uredi izvor]

Ukrajina je podeljena na devet ekonomskih regiona: Karpatski, severozapadni, Podilija, glavni grad, centralno-ukrajinski, severoistočni, Crnomorsko-primorski, Trans-Dnjepar i Donjeck. Te regije su precrtane iz ekonomske regije Ukrajinske Sovjetske Socijalističke Republike: Donjeck-Trans-Dnjepar, jugozapad i jug.

Trgovina[uredi | uredi izvor]

Do 2012. je Rusija bila najveći trgovinski partner Ukrajine sa 25,7% izvoza i 32,4% uvoza.[73] Od tada je bilo 24,9% izvoza i 30,9% uvoza u/iz Evropske unije.[73] Godine 2013. 35,9% ukrajinskog izvoza otišlo je u zajednice nezavisnih država, uključujući osam zemalja među kojima nije Ukrajina. Istovremeno, izvoz u zemlje Evropske unije, kojih je tada bilo 28, iznosio je 26,6%.[74][75][76] Do 2015. Evropska unija je postala najveći ukrajinski trgovinski partner, čineći više od trećine njene trgovine.[77] Godine 2015. izvoz u Rusiju je pao na 12,7%.[46] Godine 2017. 14,5% uvoza Ukrajine dolazi iz Rusije, a izvoz je iznosio 9%. Godine 2017. 40% izvoza Ukrajine je otišlo u Evropsku uniju, a 15% u zajednice nezavisnih država.[78] Ukupno je Ukrajina povećala svoj izvoz za 20% 2017. iako je rast uvoza bio brži od povećanja izvoza.[78]

Godine 2015. prehrambeni i ostali poljoprivredni proizvodi (vredni 13 milijardi dolara), metalurgija (8,8 milijardi dolara) i mašine (4,1 milijarda dolara) su činili veći deo ukrajinskog izvoza sa trgovinskim partnerima iz 217 zemalja.[46][79] Izvoz iz Ukrajine 2015. smanjio se za 29,3% na 38.135 milijardi dolara, a uvoz za 31,1% na 37.502 milijarde dolara.[79] Godine 2017. gotovo polovinu ukrajinskog izvoza su obezbedili agrarni kompleks i prehrambena industrija, nešto više od 20% metalurgija i skoro 10% proizvodi mašinske industrije.[78]

Prirodni gas je najveći ukrajinski uvoz i glavni uzrok strukturnog trgovinskog deficita zemlje.

Poslovna klima je imala vrlo negativnu reputaciju od 2012.[80]

Ekonomski rast po godinama[uredi | uredi izvor]

Prirodni resursi[uredi | uredi izvor]

Ukrajina je relativno bogata prirodnim resursima, posebno mineralnim nalazištima. Iako su rezerve nafte i prirodnog gasa u zemlji uglavnom iscrpljene, ona ima i druge važne izvore energije, kao što su ugalj, hidroelektrična energija i sirovine za nuklearno gorivo.[84]

Grafički prikaz privrede[uredi | uredi izvor]

  • Bruto domaći proizvod
    Bruto domaći proizvod
  • BDP po glavi stanovnika.
    BDP po glavi stanovnika.
  • Populacija Ukrajine 1950—2022.
    Populacija Ukrajine 1950—2022.
  • Bruto nacionalni dohodak:   Ukrajina (3000 $)    
    Bruto nacionalni dohodak:

      Ukrajina (3000 $)
       
  • Prosečna mesečna zarada u julu 2019. (rangirani po regionima).
    Prosečna mesečna zarada u julu 2019. (rangirani po regionima).
  • Izveštaj o proizvodima (2014) iz harvardskog atlasa ekonomske složenosti.
    Izveštaj o proizvodima (2014) iz harvardskog atlasa ekonomske složenosti.

Sektori[uredi | uredi izvor]

Industrije[uredi | uredi izvor]

Zenit-2, proizveden od Južmaša, ukrajinskog proizvođača raketa.

U Ukrajini se nalaze kompanije koje posluju u oko 20 glavnih industrija, a to su proizvodnja električne energije, gorivo, crna i obojena metalurgija, hemijska i petrohemijska i gasna, mašinska i metaloprerađivačka, šumarska, drvna celuloza i papir, građevinarski materijali, svetlost, hrana i drugo.[85] Industrija je 2012. činila 26% BDP-a. Zemlja poseduje masivnu visokotehnološku industrijsku bazu, uključujući elektroniku, namensku industriju i svemirski program.

Rudarstvo i proizvodnja[uredi | uredi izvor]

Jedna je od najuspešnijih država na svetu po proizvodi minerala, kako po obimu, tako i po veličini rezervi. Postoji gotovo 8000 odvojenih nalazišta u kojima se nalazi oko 90 različitih minerala, od kojih je oko 20 ekonomski značajno. Otprilike polovina svih poznatih ležišta je u eksploataciji. Rezerve uglja u Ukrajini iznose 47,1 milijardu tona. Godišnja domaća potražnja ugljem kao gorivom je oko 100 miliona tona, od čega 85 odsto može da zadovolji domaća proizvodnja. Ukrajina ima naftna i gasna polja koja ispunjavaju 10 procenata njene nafte, odnosno 20 procenata njene potrošnje gasa. Ukrajina sadrži rezerve prirodnog gasa od 39,6 biliona kubnih stopa, ali samo oko 20 odsto potražnje zemlje podmiruje domaća proizvodnja. U Ukrajini su takođe velika nalazišta gvozdene rude (procenjene na 28 milijardi tona), rude mangana (tri milijarde tona), krede i krečnjaka (1,5 milijardi tona). Domaći industrijski sektor ima stalne nestašice i dugove za plaćanje energije u iznosu od oko 792 miliona dolara krajem 1995.

Država je 2019. bila sedmi najveći svetski proizvođač rude gvožđa,[86] osmi svetski proizvođač mangana,[87] šesti najveći proizvođač titanijuma[88] i sedmi najveći svetski proizvođač grafita.[89] Bio je deveti najveći svetski proizvođač uranijuma 2018.[90]

Gvožđe i čelik[uredi | uredi izvor]

Bogata je nalazištima minerala, uključujući rude gvožđa (od koje je nekada proizvodila 50 procenata celokupne sovjetske proizvodnje), manganovu rudu (od koje je tokom sovjetske ere proizvodila 40 procenata svetske proizvodnje), živu, titanijum[91] i nikl.

Ima veliku industriju crnog metala, koja proizvodi liveno gvožđe, čelik i cevi. Među vodećim kompanijama u toj privredi su Metinvest, ArcelorMittal Kryvyi Rih, AzovStal, Ilyich Steel & Iron Works i druge. Od 2012. Ukrajina je deseti najveći svetski proizvođač čelika (prema Svetskom udruženju čelika).

Hemijska industrija[uredi | uredi izvor]

Druga uspešna grana je hemijska industrija u zemlji koja uključuje proizvodnju koksa, mineralnih đubriva i sumporne kiseline.

Strateški i odbrambeni kompleks[uredi | uredi izvor]

T-84, proizveden od strane Harkovskog konstruktorskog biroa mašinogradnje na tenkovski transporter.

Ukrajinska odbrambena industrija je organizovana oko Ukroboronproma, državnog konglomerata od preko 130 kompanija. Među tim kompanijama su giganti sovjetske ere, poput biroa za konstrukciju aviona Ivčenko-Progres koji je otvoren 1945. novijim kompanijama poput RPC For koja je postojala 1990-ih. Ukrajina je takođe među deset najboljih izvoznika oružja u svetu. Potpisivanje nedavnih velikih ugovora ju je doveo na šesto mesto među najvećim trgovcima oružjem, posle Sjedinjenih Američkih Država, Rusije, Francuske, Nemačke i Izraela.[92] Proizvodnja odbrambenih postrojenja je 2009. porasla 58%, a najveći rast zabeležili su graditelji aviona (77%) i brodograditelji (71%).[92]

Godine 2013. odbrambeni sektor je proizveo robu u vrednosti od 11,7 milijardi UAH, od čega je 10 milijardi izvezeno. U prvih devet meseci 2014. odbrambeni sektor je proizveo rekordnih trinaest milijardi UAH robe, što je uglavnom rezultat vladinih naloga za rat na istoku Ukrajine.[93]

Gorivno energetski kompleks[uredi | uredi izvor]

Procenjeno je da je Ukrajina 2004. imala rezerve prirodnog gasa od 1,1 biliona kubnih metara[94] i zauzela je 26. mesto među zemljama sa dokazanim rezervama prirodnog gasa[95] pre nego što je Rusija pripojena Krimu 2014. Njene ukupne rezerve gasa su procenjuje se na 5,4 biliona kubnih metara.[12]

Domaća proizvodnja je dostigla vrhunac 1975. na 68,1 milijarde kubnih metara.[96] Od tada je proizvodnja postepeno opadala i stabilizovala se poslednjih godina na oko 20 bcm.[97]

Od 2011. Ukrajina pokušava da poveća nivo proizvodnje prirodnog gasa u Crnom moru sa 1 milijarde kubika 2011. na 3 milijarde kubika 2015.[96] Godine 2012. proizvodnja Crnog mora dostigla je 1,2 milijarde kubika, a predviđalo se da će porasti na 1,65 milijardi kubika 2013.[96]

Predviđa se da će do 2030. oko polovine proizvodnje doći od netradicionalnih ležišta gasa (uključujući 6—11 milijardi kubika gasa godišnje), prema planovima ukrajinske vlade.[96]

Od 2012. Ukrajina se postepeno prebacuje sa tehnologija na bazi prirodnog gasa na tehnologije za gasifikaciju uglja koje je razvila Kina.[96]

Industrija goriva[uredi | uredi izvor]

Uvozi 90% nafte i većinu prirodnog gasa. Rusija je glavni ukrajinski snabdevač naftom, a ruske firme poseduju i/ili upravljaju većinom ukrajinskih prerađivačkih kapaciteta. Uvoz prirodnog gasa se vrši iz Rusije i Turkmenistana. Ukrajina transportuje ruski gas u Evropsku uniju kroz svoj dobro razvijeni sistem gasovoda, što je vitalno važno povezivanje Evrope. Zavisnost zemlje od ruskog snabdevanja gasom dramatično utiče na njenu privredu i spoljnu politiku, posebno nakon sporova oko gasa između Rusije i Ukrajine 2014.

Međutim, Ukrajina je nezavisna u snabdevanju električnom energijom i izvozi u Rusiju i druge zemlje istočne Evrope štose postiže širokom upotrebom nuklearne energije i hidroelektrike. Nedavna energetska strategija namerava postepeno smanjivanje proizvodnje na bazi gasa i nafte u korist nuklearne energije, kao i mere štednje energije, uključujući nižu industrijsku potrošnju gasa. Glavni cilj programa Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke sa Ukrajinom je reforma koja je još uvek neefikasna.

Ukrajina je partner Evropske unije koja ima četiri ključna cilja: jačanje energetske sigurnosti, konvergencija energetskih tržišta država članica na osnovu unutrašnjeg energetskog tržišta, podrška održivom razvoju energije i privlačenje investicija za energetske projekte od zajedničkog i regionalnog interesa.[98]

Automobilska industrija[uredi | uredi izvor]

LAZ-5208DL je izgradila fabriku autobusa u Lavovu.
Savremeni tramvaj Electron T5L64.

Ukrajinski proizvođači automobila proizvode dizel lokomotive, traktore, kamione, autobuse, trolejbuse, automobile i tramvaje sopstvenog dizajna. U Ukrajini postoji dvanaest proizvođača automobila, među kojima su ZAZ, LuAZ, Bogdan group, KrAZ, Eurocar, Electron, Lviv Bus Factory.

ZAZ je glavni proizvođač automobila u Ukrajini, sa sedištem u Zaporožju u jugoistočnoj Evropi. Početak proizvodnje putničkih automobila u Ukrajini je započeo 1959. Od 1960. do 1994. je proizvedeno ukupno 3.422.444 vozila, a u Melitopolju motori sa vazdušnim hlađenjem. Godine 2011—2012. ZAZ je započeo serijsku proizvodnju dva nova modela vozila, ZAZ Forza (preimenovana u Chery A13) i ZAZ Vida (preimenovana Chevrolet Aveo).

Bogdan group je vodeći ukrajinski proizvođač automobila, uključujući nekoliko proizvođača automobila i autobusa u zemlji. Autobusi Bogdan se koriste kao primarni mali autobusi u većini ukrajinskih gradova.

LAZ je jedan od najvećih proizvođača autobusa u Ukrajini. Proizvodi gradske autobuse, trolejbuse i autobuse za posebne namene.

Electron, sa sedištem u Lavovu, je preduzeće pune proizvodnje, specijalizovano za dizajn i proizvodnju modernog gradskog električnog transporta: tramvaja, trolejbusa, električnih autobusa, agregata i rezervnih delova. Godine 2013. Electron započinje proizvodnju prvih ukrajinskih 100% niskopodnih tramvaja.[99]

Vazduhoplovna industrija[uredi | uredi izvor]

Antonov An-225 je najveći avion na svetu.

Jedna je od devet zemalja sa punim ciklusom vazduhoplovnog inženjeringa i proizvodnje hardvera. Pored dizajna i proizvodnje putničkih i transportnih aviona, Ukrajina takođe sadrži mrežu preduzeća za popravak aviona, uključujući kompanije popravke vojnih aviona i helikoptera. U martu 2007. kabinet ministara je osnovao Aviation of Ukraine, kojim upravlja Ministarstvo industrijske politike. Proizvodnja antonova An-148 je sada jedan od najperspektivnijih projekata za industriju proizvodnje aviona, sa 35 jedinica proizvedenih od 2009. (zajedno sa ruskom proizvodnjom). Letelice je projektovao projektni biro naučnog i proizvodnog kompleksa ANTK Antonov, koji je projektovao i najveći pojedinačni avion na svetu, Antonov An-225, napravljen 1988. Bruto proizvodnja lakih i ultra lakih aviona u Ukrajini ne prelazi 200 jedinica godišnje. Proizvodnja zmajeva i paraglajdera svih projekata čini skoro 1000 jedinica godišnje. Većina proizvedenih uređaja se izvozi (kupci ultra lakih aviona ukrajinske proizvodnje su Sjedinjene Američke Države, Australija, Novi Zeland, Velika Britanija, Francuska i drugi).

Od ukrajinske krize prihodi su u vazduhoplovnoj industriji pali za 80%.[100] U junu 2016. korporacija Antonov se spojila sa državnim vojnim konglomeratom UkrOboronProm, formirajući ukrajinsku avionsku korporaciju u okviru svoje strukture. Ovo spajanje je učinjeno u cilju povećanja profita Antonova i stope proizvodnje,[101] koji je radio na dva teretna aviona: Antonov An-178,[102] Antonov An-148 i Antonov An-132, redizajniranoj verziji Antonov An-32.[103] Antonov An-132 je razvijen zajedno sa saudijskom kompanijom Taqnia Aeronautics, koja sadrži zapadnu avioniku i motore. Predstavljanje i prvi let su održani početkom januara 2017.

Industrijom svemirskih raketa upravlja Nacionalna svemirska agencija Ukrajine od 1992. Agencija uključuje trideset preduzeća, naučno-istraživačke institute i projektne kancelarije. Dizajnerski biro Yuzhnoye je generalno odgovoran za stvaranje Zenit-3SL. Nacionalna svemirska agencija Ukrajine je uključena u saradnju sa američkim Rockwell International, kao i projekat Sea Launch.[104] Antares je dizajnirao jezgro prve etape američke rakete Orbital ATK.[105]

Brodogradnja[uredi | uredi izvor]

MV Minerva je jedan od putničkih brodova izgrađenih u Ukrajini.

Raspad SSSR-a je doveo ukrajinsku brodogradnju u dugoročni pad koji je trajao do 1999, a najviše zbog minimalnog obima državnih naloga. Generalno, između 1992. i 2003, jedanaest brodogradilišta u zemlji je proizvelo 237 navigacionih jedinica u ukupnoj vrednosti od 1,5 milijardi USD. Proizvodni pogoni ne rade sa punim kapacitetom, a kupci nisu uvek tačni u plaćanju usluga. Rast obima proizvodnje je zabeležen u preduzećima brodograđevne industrije tokom 2000—2006. Državna podrška i otvaranje slobodnih ekonomskih zona, pre svega u preduzećima sa sedištem u Nikolajevu, bili su presudni nedavni događaji u ukrajinskoj brodogradnji. U okviru specijalne ekonomske zone Nikolajev, preduzeća poput brodogradilišta Damen Okean, Crno more, 61 Communards, kao i preduzeća za farbanje i izolaciju Veselka, sprovode investicione projekte čiji je cilj podizanje efikasnosti i kvaliteta. U Ukrajini je registrovano 49 brodogradilišnih kompanija. Ukrajina je jedna od deset najvećih zemalja brodogradnje u Evropi.[106][107]

Poljoprivreda[uredi | uredi izvor]

Traktor T-150K koji je napravila Harkovska fabrika.
Ukrajinska zastava podseća na poljoprivredna zemljišta.
Vinogradi u zakarpatskoj oblasti.

Iako je poznata kao industrijska baza Sovjetskog Saveza, poljoprivreda čini veliki deo ukrajinske privrede. Godine 2008. sektor je činio 8,29% BDP-a zemlje, a do 2012. je porastao na 10,43% BDP-a. Poljoprivreda je privredi dodala vrednost od 13,98 milijardi dolara 2012, međutim, uprkos tome što je među deset najboljih svetskih proizvođača nekoliko useva kao što su pšenica i kukuruz, Ukrajina još uvek zauzima samo 24 mesto od 112 u pogledu ukupne poljoprivredne proizvodnje.[108][109] Ukrajina je najveći svetski proizvođač suncokretovog ulja,[110] glavni svetski proizvođač žita i šećera i globalni proizvođač mesa i mleka. Takođe je jedan od najvećih proizvođača oraha. Takođe proizvodi više prirodnog meda[111] nego bilo koja druga evropska zemlja i jedan je od najvećih svetskih proizvođača. Procenjuje se da je 1,5% stanovništva uključeno u proizvodnju meda, stoga Ukrajina ima najvišu stopu proizvodnje po glavi stanovnika na svetu.[112] Budući da poseduje 30% najbogatije svetske crnice, njena poljoprivredna industrija ima ogroman potencijal. Međutim, poljoprivredno zemljište ostaje jedina glavna imovina u Ukrajini koja nije privatizovana.[113] Poljoprivredna industrija u Ukrajini je već visoko profitabilna, sa 40—60% dobiti[113] ali prema analitičarima, njeni proizvodi bi i dalje mogli porasti i četvorostručiti.[114] Ukrajina je šesta po veličini proizvođač kukuruza na svetu, peta bez Evropske unije kao zasebne države i treći najveći izvoznik kukuruza u svetu. Ukrajina je 2012. potpisala ugovor sa Kinom, najvećim svetskim uvoznikom kukuruza, o snabdevanju sa tri miliona tona kukuruza godišnje po tržišnoj ceni, a sporazum je takođe obuhvatio kreditno odobrenje od tri milijarde dolara iz Kine za Ukrajinu.[115][116]

Godine 2014. je procenjeno da je ukupan rod žitarica rekordnih 64 miliona metričkih tona. Međutim, 2014. je nekoliko regiona proglasilo nezavisnost i više nije pod kontrolom ukrajinskih centralnih vlasti, što je rezultiralo ratom na istoku Ukrajine i ruskom aneksijom Krima, pa je stvarni raspoloživi prinos bio bliži 60,5 miliona tona. Do oktobra je ukrajinski izvoz žita dostigao 11 miliona metričkih tona. Zbog pada metalurške industrije, najveći izvoz u Ukrajini prethodnih godina, kao rezultat rata u Donbasu, poljoprivredni proizvodi su činili najveći izvoz robe u zemlji.[117]

Marta 2020. ukrajinski parlament je ukinuo (ranije uspostavljenu) zabranu prodaje poljoprivrednog zemljišta.[118] Tržište zemljišta trebalo bi da bude otvoreno do 1. jula 2021.[119]

Ukrajina takođe proizvodi vino, uglavnom u jugozapadnim regionima.

Godine 2018. je bila:

  • peti najveći svetski proizvođač kukuruza (35,8 miliona tona), iza SAD, Kine, Brazila i Argentine
  • osmi najveći svetski proizvođač pšenice (24,6 miliona tona)
  • treći po veličini svetski proizvođač krompira (22,5 miliona tona), odmah iza Kine i Indije
  • najveći svetski proizvođač semena suncokreta (14,1 miliona tona)
  • sedmi najveći svetski proizvođač šećerne repe (13,9 miliona tona), koja se koristi za proizvodnju šećera i etanola
  • sedmi najveći svetski proizvođač ječma (7,3 miliona tona)
  • sedmi najveći svetski proizvođač uljane repice (2,7 miliona tona)
  • trinaesti najveći svetski proizvođač paradajza (2,3 miliona tona)
  • peti najveći svetski proizvođač kupusa (1,6 miliona tona), iza Kine, Indije, Južne Koreje i Rusije
  • jedanaesti najveći svetski proizvođač jabuka (1,4 miliona tona)
  • treći najveći svetski proizvođač bundeve (1,3 miliona tona), odmah iza Kine i Indije
  • šesti najveći svetski proizvođač krastavca (985 hiljada tona)
  • peti najveći svetski proizvođač šargarepe (841 hiljadu tona), iza Kine, Uzbekistana, SAD i Rusije
  • četvrti najveći svetski proizvođač suvog graška (775 hiljada tona), odmah iza Kanade, Rusije i Kine
  • sedmi najveći svetski proizvođač raži (393 hiljade tona)
  • treći po veličini proizvođač heljde u svetu (137 hiljada tona), odmah iza Kine i Rusije
  • šesti najveći svetski proizvođač orašastih plodova (127 hiljada tona)
  • Proizvedeno 4,4 miliona tona soje
  • Proizvedeno 883 hiljade tona crnog luka
  • Proizvedeno 467 hiljada tona grožđa
  • Proizvedeno 418 hiljada tona ovsa
  • Proizvedeno 396 hiljada tona lubenice
  • Proizvedeno 300 hiljada tona trešnje

Pored manje proizvodnje ostalih poljoprivrednih proizvoda.[120]

Šumarstvo, ribolov i drugo[uredi | uredi izvor]

Pčelarstvo u Ukrajini je glavna privredna aktivnost. Približno 700.000 ljudi, 1,5% stanovništva, bavi se proizvodnjom meda. Ukrajina je rangirana kao prva zemlja u Evropi i među prvih pet zemalja u svetu za proizvodnju meda, proizvodeći 75 hiljada tona godišnje.[121] Ukrajina proizvodi najveću količinu meda po glavi stanovnika na svetu.[122]

Bruto proizvodnja meda u Ukrajini iznosila je 66.500 tona 2014, od čega je 36.300 tona izvezeno.[123]

Svetski kongres pčelarstva 2013. je održan u oktobru 2013. u Kijevu.[124]

Štetočine[uredi | uredi izvor]

Puccinia triticina[uredi | uredi izvor]

Puccinia triticina je česta štetočina u Istočnoj Ukrajini, gde počinje istočnoevropska šumska stepa. Godine 2002—03. su najčešće vrste bile 61, 149 i 192. Nekoliko Lrs se suočilo sa polimorfnom virulencijom: Lr1, Lr2a, Lr2b, Lr2c, Lr9, Lr19, Lr23 i Lr26, i kombinacija Lr27 + Lr31. I dalje efikasni su bili: Lr24, Lr25 i Lr28, a mali gubitak efikasnosti su imali: Lr9, Lr18, Lr35 i Lr36 i kombinacija Lr27 i Lr31. Lr19 se suočio sa malim otporom starijih rasa, ali do tada je većina novih rasa evoluirala protiv njega.[125]

U istraživanjima od kraja 1990-ih do 2015, dominantne rase na jugu Ukrajine bile su srednje do visoke virulencije Lr3ka i Lr30, a 84% i 92% posebno 2013. Populacije inokuluma značajno doprinose godišnjim epidemijama različitih lokacija, uključujući neke prilično udaljene, kao što je Izrael. Ovo je moglo doprineti povećanju stope otkaza Lr3ka i Lr30 od 2012.[126]

Upravljanje štetočinama[uredi | uredi izvor]

Izolati Pseudomonas aurantiaca koji žive u simbiozi korena proizvode 2,4-Diacetilfloroglucinol za kontrolu Fusarium oxysporum.[127][128][129]

Informaciona tehnologija[uredi | uredi izvor]

Ukrajina ima dugogodišnju reputaciju velike tehnološke regije, sa dobro razvijenom naučnom i obrazovnom bazom. Marta 2013. Ukrajina se nalazi na četvrtom mestu u svetu po broju sertifikovanih IT stručnjaka posle Sjedinjenih Američkih Država, Indije i Rusije. Povrh toga, često se prepoznaje i kvantitativni i kvalitativni potencijal ukrajinskih stručnjaka. Godine 2011. broj IT stručnjaka koji rade u industriji je dostigao 25.000 ljudi sa rastom od 20%.[130] Procenjeno je da je obim ukrajinskog IT tržišta 2013. iznosio do 3,6 milijardi američkih dolara.[131][132]

Godine 2017. prema Globalnom udruženju izvora, Ukrajina se pojavila kao glavna autsorsing destinacija godine. Do 2017. u Lavovu se nalazilo trinaest centara za istraživanje i razvoj globalnih kompanija koji su se nalazili u Ukrajini, uključujući Ericsson.[133][134]

Godine 2019, broj IT stručnjaka uključenih u IT industriju Ukrajine je dostigao 172.000 ljudi.[135] Udeo IT industrije u ukrajinskom BDP-u iznosi 4%.[134]

Prema izveštaju IT sektora 2019. Ukrajina je najveći izvoznik autsorsinga u Evropi i svrstava se među 25 najuspešnijih zemalja za razvoj softvera širom sveta.[136]

Infrastruktura[uredi | uredi izvor]

Pomorski[uredi | uredi izvor]

EKr-1 višestruka jedinica, železnički transport se u velikoj meri koristi u Ukrajini.

Oko 100.000 Ukrajinaca redovno radi na stranim trgovačkim brodovima, jednoj od najvećih grupa migranata i šestom po veličini mornara iz bilo koje zemlje.[137] Privlače ih relativno visoke plate veće od 1000 dolara mesečno.[137]

Svaki veći ukrajinski obalni grad ima pomorski univerzitet.[137]

Komunikacije[uredi | uredi izvor]

Ukrajina se nalazi na osmom mestu među svetskim državama u pogledu brzine Interneta sa prosekom preuzimanja od 1190 kbit/s.[138] Pet nacionalnih dobavljača fiksnog (DSL, ADSL, XDSL) pristupa Internetu: Ukrtelecom, Vega Telecom, Datagroup, Ukrnet, Volia i pet nacionalnih operatera mobilnog interneta MTS, Kyivstar, PEOPLEnet, Utel i Intertelecom trenutno posluju u Ukrajini. Svaki regionalni i veliki okružni centar ima brojne lokalne dobavljače i kućne mreže.

Prihodi od Interneta 2011. su dostigli 4,75 milijardi ₴.[139]

Preko 16 miliona Ukrajinaca je imalo pristup Internetu 2012, postigavši 22 miliona 2015.[140][141] U Kijevu je 90% stanovništva imalo pristup Internetu.

Ekspanzija sistema mobilnih telefona se usporila, uglavnom zbog zasićenja tržišta koje je dostiglo 144 pretplate na 100 mobilnih telefona.[142]

Turizam[uredi | uredi izvor]

Lavov

Ukrajina je 2012. bila osma najpopularnija turistička destinacija u Evropi sa 23 miliona posetilaca.[143] Turistička industrija se generalno smatra nerazvijenom, ali pruža presudnu podršku ukrajinskoj privredi. Godine 2012. doprinos turizma BDP-u iznosio je 28,8 milijardi ₴, ili 2,2% BDP-a i direktno je podržao 351.500 radnih mesta (1,7% ukupne zaposlenosti).[144][145]

Šoping turizam[uredi | uredi izvor]

Poljaci, Slovaci, Mađari, Belorusi, pa čak i Rusi dolaze u Ukrajinu kako bi kupovali proizvode i poklone, poput hrane ili benzina, koji su u Ukrajini jeftiniji nego u njihovim matičnim zemljama.

Rekreativni turizam i razgledanje grada[uredi | uredi izvor]

Ukrajina poseduje ruševine drevnih zamkova, istorijske parkove, vinograde u kojima proizvode domaća vina, jedinstvene građevine poput sabornog hrama Svete Sofije ili Hersonesa Taurijskog. Zvanično, u Ukrajini postoji sedam svetske baštine. Karpatske planine često turisti posećuju za skijanje, planinarenje, ribolov i lov. Bukovel je najveće skijaško odmaralište smešteno u Ivano-Frankivskoj oblasti. Zimska sezona 2010—2011. je zabeležila 1.200.000 dnevnih poseta sa strancima što je činilo 8—10% svih posetilaca. Godine 2012. Bukovel je proglašen za najbrže rastuće skijalište na svetu. Obala Crnog mora je popularna letnja destinacija za odmor, posebno Odesu.

Finansiranje, bankarstvo, investicije[uredi | uredi izvor]

Narodna banka Ukrajine

Istorija bankarstva od ukrajinske nezavisnosti 1991. je od kraja 2000-ih imala nekoliko perioda spajanja i preuzimanja banaka različite prirode.[146] Početkom 2016. u Ukrajini je poslovalo 117 banaka, čija je aktiva iznosila 1254 triliona ukrajinskih grivna.[147] Prema podacima centralne banke, u Ukrajini je 1. oktobra 2018. postojala 81 banka sa dozvolom za plaćanje, čija je imovina iznosila 1355 triliona ukrajinskih grivna (48 milijardi dolara).[148]

Investicije[uredi | uredi izvor]

Politička kriza sredinom 2006. pretila je ekonomskoj i investicionoj stabilnosti, međutim, uprkos prognozama, politička situacija nije uplašila investitore. BDP je imao 7% stope rasta od 2007, u poređenju sa prethodnom godinom. Povećana je industrijska proizvodnja, kao i prodaja automobila, dok se bankarski sektor proširio zahvaljujući otvaranju evropskih banaka.

Međunarodne finansijske institucije[uredi | uredi izvor]

Godine 1992. Ukrajina je postala članica Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke. Član je Evropske banke za obnovu i razvoj.

Godine 2008. pridružili su se Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Ukrajina se prijavila za članstvo 1993, ali je proces pristupanja bio u zastoju na petnaest godina.

Strane direktne investicije[uredi | uredi izvor]

Ukrajina podstiče spoljnu trgovinu i investicije. Parlament je odobrio zakon o stranim ulaganjima koji strancima omogućava kupovinu preduzeća i imovine, vraćanje prihoda i profita i dobijanje naknade ako imovina nacionalizuje buduća vlada. Međutim, složeni zakoni i propisi, loše korporativno upravljanje, slabo sprovođenje ugovornog prava od strane sudova i politička korupcija i dalje sprečavaju usmeravanje stranih investicija velikih razmera u Ukrajinu. Iako postoji funkcionalna berza, nedostatak zaštite prava akcionara ozbiljno ograničava aktivnosti ulaganja.

Od aprila 2011. ukupan kapital direktnih stranih investicija je iznosio 44,7 milijardi dolara.[149] Statistički podaci časopisa FDi pokazuju da je Ukrajina pretrpela godišnji pad direktnih stranih investicija između 2010. i 2013.[150]

Državno preduzeće InvestUkraine je osnovano[151] u okviru državne agencije za investicije i nacionalne projekte[152] kako bi sve bilo na jednom mestu za investitore i pružalo konsultantske usluge.

Ukrajina je potpisala ugovor o istraživanju gasa sa kompanijom Royal Dutch Shell 25. januara 2013. Ugovor od 10 milijardi dolara bio je najveća direktna strana investicija ikad za Ukrajinu.

Mnoge kompanije, u vlasništvu stranaca, uspešno posluju u Ukrajini od njene nezavisnosti. Tu spadaju poljoprivredna preduzeća, poput Kijev-Atlantske grupe osnovane 1994.[153]

Godine 2016. direktne strane investicije u ukrajinsku privredu iznosile su 3,8 milijardi dolara, što je bilo gotovo dvostruko više nego u 2015.[154]

Zakonsko okruženje[uredi | uredi izvor]

Prema izveštaju o globalnoj konkurentnosti 2012—2013. najvažniji izazov je revizija njenog institucionalnog okvira.[155]

Od kraja 1990-ih, vlada se obavezala da će smanjiti broj agencija, usmeriti regulatorni proces, stvoriti pravno okruženje za podsticanje preduzetnika i doneti sveobuhvatnu reviziju poreza. Spoljne institucije, posebno Međunarodni monetarni fond, su podstakli Ukrajinu da ubrza tempo i obim reformi i zapretili da će povući finansijsku podršku. Reforme u nekim politički osetljivim oblastima strukturnih reformi i privatizacije zemljišta i dalje zaostaju.

Ministar spoljnih poslova je potpisao 24. juna 2010. sporazum o slobodnoj trgovini sa Evropskom asocijacijom za slobodnu trgovinu.[156]

Prema stručnjacima, ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa Kiprom (koji je 1982. potpisao Sovjetski Savez) koštao je Ukrajinu milijarde američkih dolara poreskih prihoda.[157][158]

Nedavna lustracija je kritikovana jer je mogla imati negativne ekonomske efekte.[159]

Strani radnici[uredi | uredi izvor]

Određeni broj stranih gastarbajtera dolazi da radi u Ukrajinu, uglavnom u sezonskim poljoprivrednim radovima i građevinskoj industriji, posebno iz Moldavije i Belorusije.[160]

Ekološki problemi[uredi | uredi izvor]

Ukrajina je zainteresovana za saradnju o regionalnim pitanjima životne sredine. Očuvanje prirodnih resursa je navedeno kao visoki prioritet, iako primeni nedostaju finansijska sredstva. Ukrajina je 1921. osnovala svoj prvi prirodni rezervat Askani-Nova i ima programe za uzgajanje ugroženih vrsta.

Zemlja ima značajne ekološke probleme, posebno one koji su rezultat Černobiljske katastrofe 1986. i industrijskog zagađenja. U skladu sa svojim prethodno najavljenim planovima, Ukrajina je trajno zatvorila nuklearnu elektranu Černobilj decembra 2000. U novembru 2001. Ukrajina je povukla zahtev koji je podnela Evropska banka za obnovu i razvoj za finansiranje dva nova reaktorska bloka za nadoknadu energije koju je nekada proizvodio Černobilj. U

Ukrajina je takođe osnovala Ministarstvo životne sredine i uvela sistem naknada za zagađenje kojim se naplaćuju porezi na vazduh i vodu i upravljanje otpadom. Sakupljeni prihodi se usmeravaju na aktivnosti zaštite životne sredine.

Glavne ukrajinske kompanije[uredi | uredi izvor]

  • 1+1 Media Group — Medije
  • 4AGames — Tehnologija
  • 33m2 — Potrošačke usluge
  • Antonov — Industrije
  • APEKS-BANK — Finansije
  • ATB-Market — Potrošačke usluge
  • BG Capital — Finansije
  • Bogdan group — Industrije
  • Chumak — Roba široke potrošnje
  • Ciklum — IT
  • DTEK — Nafta i gas, osnovni materijali, komunalne usluge
  • EKTA — Tehnologija
  • Epicentre K — Potrošačke usluge
  • ESTA Holding — Finansije
  • Ferreexpo — Osnovni materijali
  • FOM-Ukraine — Industrije
  • Fozzy Group — Potrošačke usluge
  • Galnaftogaz — Nafta i gas
  • GSC Game World — Tehnologija
  • Hromadske.ua — Medije
  • Industrial Union of Donbas — Industrije
  • InvestUkraine — Industrije
  • Kyivstar — Telekomunikacije
  • Lifecell — Telekomunikacije
  • METRO Cash&Carry — Potrošačke usluge
  • MHP — Roba široke potrošnje
  • Motor Sich — Industrije
  • Nemiroff — Roba široke potrošnje
  • Naftogaz — Nafta i gas
  • Obolon — Roba široke potrošnje
  • Oschadbank — Bankarstvo
  • PrivatBank — Bankarstvo
  • Roshen — Roba široke potrošnje
  • SCM Holdings — Finansije
  • Softserve — IT
  • Ukraine International Airlines — Potrošačke usluge
  • Ukrainian Automobile Corporation — Roba široke potrošnje
  • Ukrainian Railways — Potrošačke usluge, industrijalci
  • Ukrnafta — Nafta i gas
  • Ukroboronprom
  • Ukrtelecom — Telekomunikacije
  • Vodafone Ukraine — Telekomunikacije
  • WOG — Nafta i gas, potrošačke usluge
  • Yuzhmash — Industrije
  • Zaporizhstal — Osnovni materijali
  • ZAZ — Roba široke potrošnje

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „World Economic Outlook Database, October 2020”. IMF.org. International Monetary Fund. Pristupljeno 13. 10. 2020. 
  2. ^ a b [1]
  3. ^ „Population on 1 January”. ec.europa.eu/eurostat. Eurostat. Pristupljeno 13. 7. 2020. 
  4. ^ „State Committee of Commerce and Industry. Foreign economic activity” (PDF). 
  5. ^ Sarna, Arkadiusz (15. 7. 2013). „Kyiv's gas strategy: closer cooperation with Gazprom or a genuine diversification”. Centre for Eastern Studies. Arhivirano iz originala 23. 10. 2013. g. 
  6. ^ {{cite web|author= |url=https://www.bank.gov.ua/control/en/publish/category?cat_id=44466] |title=Arhivirano 18 jun 2018 na sajtu Wayback Machine, [[National Bank of Ukraine |date= |website= |publisher= |access-date=18 June 2018}}].
  7. ^ a b Ukraine - Macroeconomic situation - April 2010, UNIAN (19 May 2010)
  8. ^ a b v g Big debts and dwindling cash: Ukraine tests creditors' nerves Arhivirano na sajtu Wayback Machine (24. septembar 2015), Reuters (17 October 2013)
  9. ^ a b v Amid staggering destruction, eastern Ukraine looks to rebuild, Al Jazeera (28 September 2014)
  10. ^ a b „Ukraine economy expected to shrink 8%”. Yahoo. 2. 10. 2014. 

    Ukraine's Economy Contracted By 6.8 Percent In 2014, RFE/RL (20 March 2015)
  11. ^ a b Ukraine conflict taking heavy toll on economy says IMF, Radio Svoboda (30 October 2015)
  12. ^ a b v Ukraine's Economy is Recovering Modestly Despite Significant Headwinds, World Bank (4 April 2017)
  13. ^ „Overview”. World Bank. 
  14. ^ „Ukraine becomes world's third biggest grain exporter in 2011 – minister” (Saopštenje). Black Sea Grain. 20. 1. 2012. Arhivirano iz originala 4. 3. 2014. g. Pristupljeno 3. 9. 2015. 
  15. ^ „World Trade Report 2013”. World Trade Organisation. Pristupljeno 26. 1. 2014. 
  16. ^ a b v g d đ e ž z i j k l The Underachiever: Ukraine's Economy Since 1991, Carnegie Endowment for International Peace (9 March 2012)
  17. ^ a b v g d đ e ž z i j k Why is Ukraine's economy in such a mess?, The Economist (5 Mar 2014)
  18. ^ „What is wrong with the Ukrainian economy?”. Atlantic Council (na jeziku: engleski). 2019-04-26. Pristupljeno 2020-08-23. 
  19. ^ „IMF ranks Ukraine as Europe's poorest country”. www.intellinews.com. 2018-10-16. Pristupljeno 2020-08-23. 
  20. ^ „Ukraine recognized as poorest country in Europe in 2019, study reveals”. TASS. Pristupljeno 2020-08-23. 
  21. ^ Kaplan, Temma (2014). Democracy: A World History. New Oxford World History. New York: Oxford University Press. ISBN 9780199929962. Pristupljeno 2018-11-09. „Greece consisted of discrete enclaves on which agriculture was difficult and residents turned to the sea for their livelihood. [...] Athens could not have survived without grain from Ukraine, one reason that Athens feared Persian movements toward the Dardanelles, the Bosporus, and the Black Sea, and maybe the main reason Athens extended so many rights of participatory democracy to lower-class male citizens who served in its navy.” 
  22. ^ Havrylyshyn, Oleh (2016). „Nature of the Economy before Independence”. The Political Economy of Independent Ukraine: Slow Starts, False Starts, and a Last Chance?. Studies in Economic Transition. London: Springer. str. 18. ISBN 9781137576903. Pristupljeno 2018-11-09. „From the mid-1500s one saw the second historical period of European orientation as 'increasing demand for grain on the European markets [led to] Ukraine earning its reputation as the breadbasket of Europe'.” 
  23. ^ Havrylyshyn, Oleh (2016). „Nature of the Economy before Independence”. The Political Economy of Independent Ukraine: Slow Starts, False Starts, and a Last Chance?. Studies in Economic Transition. London: Springer. str. 24. ISBN 9781137576903. Pristupljeno 2018-11-09. „In the 1860s and 1870s a major shift in economic structure began as czarist policy turned to promote modern industrialization [...]. [...] A huge government-supported program of railroad building began, followed by policies to attract foreign investors to develop metallurgy in the coal- and iron-rich areas of the South-East.” 
  24. ^ „Verkhovna Rada of Ukraine Resolution On Declaration of Independence of Ukraine”. Verkhovna Rada of Ukraine. 24. 8. 1991. Arhivirano iz originala 2007-09-30. g. Pristupljeno 12. 9. 2007. 
  25. ^ President's Decree dated 26 August 1996, published on 29 August
  26. ^ Ukraine Poverty Update. 2007
  27. ^ Human Development Report 2009 [HDR 2009 Statistical Tables]
  28. ^ a b Reforming the Ukrainian Economy under Yanukovych: The First Two Years, Carnegie Endowment for International Peace (2 April 2012 )
  29. ^ „Ukraine and Russia reach gas deal”. BBC news. 4. 1. 2006. Pristupljeno 17. 12. 2008. 
  30. ^ a b US Dollar ($) ⇨ Ukrainian Hryvnia (UAH), Google Finance
  31. ^ a b v Ukraine Economy - GDP real growth rate. CIA World Factbook
  32. ^ Azarov: Shadow trade accounts for 40% of domestic market Arhivirano na sajtu Wayback Machine (9. jun 2012), Interfax Ukraine (7 December 2011)
  33. ^ „Russia sets off trade war to prevent Ukraine from signing agreement with EU, says UDAR - Aug. 14, 2013”. KyivPost. 2013-08-14. Pristupljeno 2021-05-27. 
  34. ^ „Ratings Definitions”. moodys.com. Moody's Investors Service. 2011. Pristupljeno 30. 8. 2011. 
  35. ^ „Report on the Activities of Credit Rating Agencies” (PDF). The Technical Committee of the International Organization of Securities Commissions. septembar 2003. Pristupljeno 1. 12. 2011. 
  36. ^ Ukraine's Government Report: Economy down 10.4% in 2015, Ukraine Today (2 February 2016)
  37. ^ World Bank keeps its forecast for Ukraine's economy growth at 1 per cent, Ukraine Today (11 January 2016)
  38. ^ 7 lюtogo 2014 roku Nacіonalьniй bank Ukraїni vvoditь v obіg pam'яtnu monetu 'Vizvolennя Nіkopolя vіd fašistsьkih zagarbnikіv' [7 February 2014 the National Bank of Ukraine will introduce a commemorative coin 'Liberation of Nikopol from fascist invaders' into circulation] (na jeziku: ukrajinski). 7. 2. 2014. Arhivirano iz originala 21. 2. 2014. g. Pristupljeno 5. 2. 2016. 
  39. ^ Ukraine teeters a few steps from chaos, BBC News (5 February 2016)
  40. ^ „Ukraine may get USD 1.7 bln from IMF by mid-year - Moody's”. Ukraine Today. 13. 5. 2016. Pristupljeno 20. 5. 2016. 
  41. ^ „What Ukraine must do to get another $1.7 billion IMF loan”. Kyiv Post. 14. 5. 2016. Pristupljeno 20. 5. 2016. 
  42. ^ a b Alessandra Prentice (18. 5. 2016). „Ukraine, IMF agree terms to resume financial support - IMF”. Reuters. Pristupljeno 20. 5. 2016. 
  43. ^ Neil A. Abrams, M. Steven Fish (5. 5. 2016). „How Western aid enables graft addiction in Ukraine”. Washington Post. Pristupljeno 20. 5. 2016. 
  44. ^ Vasileva, Nataliya (18. 12. 2015). „Ukraine won't repay $3 billion Russian debt due this weekend”. Moscow. AP News. Arhivirano iz originala 11. 3. 2016. g. Pristupljeno 4. 2. 2016. 
  45. ^ Ukraine sees 20.7% decline in retail trade in 2015, UNIAN (20 January 2016)
  46. ^ a b v g d đ Ukraine sees 30.9% decline in exports in 11 months of 2015 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. jul 2019), UNIAN (25.01.2016)
  47. ^ a b „Ukraine’s public debt at 79% of GDP by end of 2015 – Finance Ministry”. www.unian.info (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-05-27. 
  48. ^ How to overcome poverty in Ukraine Arhivirano na sajtu Wayback Machine (9. novembar 2018), UNDP (22 September 2015)
  49. ^ „Money flow from Ukrainian migrant workers halves to $2.5 bln”. www.unian.info (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-05-27. 
  50. ^ These Are the World's Most Innovative Economies Bloomberg Business.
  51. ^ Most Innovative: Countries Bloomberg Business.
  52. ^ „Corruption by Country: Ukraine”. Transparency International. 2015. Arhivirano iz originala 31. 03. 2016. g. Pristupljeno 17. 2. 2016. 
  53. ^ Andrew Wilson (14. 2. 2016). „Corruption is Stalling Ukraine's Optimistic Revolution”. Newsweek. Pristupljeno 17. 2. 2016. 
  54. ^ Alec Luhn (4. 2. 2016). „Economic minister's resignation plunges Ukraine into new crisis”. The Guardian. Pristupljeno 16. 3. 2016. 
  55. ^ „Ukraine sets sights on foreign investment”. euronews. 11. 10. 2016. Pristupljeno 11. 10. 2016. 
  56. ^ „Real wages in Ukraine grow by 7.2% in June”. www.unian.info. 
  57. ^ „Ukraine posts $406 mln surplus in balance of payments in H1”. www.unian.info. 
  58. ^ State Statistics Service: Inflation in Ukraine in 2016 slows down to 12.4%, Interfax-Ukraine (6 January 2017)
  59. ^ „The Ukrainian economy is not terrible everywhere”. The Economist. 
  60. ^ Thor, Anatoliy (14. 5. 2017). „Investing in Ukraine”. 
  61. ^ World Bank affirms Ukraine's GDP growth forecast for 2017 at 2%, Interfax-Ukraine (3 October 2017)
    World Bank: Ukraine's economy may grow 3.5% in 2018, UNIAN (10 January 2018)
  62. ^ Growth of consumer prices in Ukraine accelerates to almost 14% in 2017, UNIAN (9 January 2018)
  63. ^ Bershidsky, Leonid (20. 2. 2019). „Eastern Europe Feeds on a Shrinking Ukraine”. Bloomberg. Pristupljeno 24. 6. 2019. 
  64. ^ Kiryukhin, Denys (14. 5. 2019). „Losing Brains and Brawn: Outmigration from Ukraine”. Woodrow Wilson International Center for Scholars. Pristupljeno 24. 6. 2019. 
  65. ^ Kitsoft. „Cabinet of Ministers of Ukraine - State Statistics Service: Real GDP growth in Q3 made up 4.2%”. www.kmu.gov.ua (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-05-27. 
  66. ^ „Ukraine making largest payment on debt in 2019 at $1.1 bln”. www.unian.info (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-05-27. 
  67. ^ Credit rating (07 September 2019)
  68. ^ Kitsoft. „Cabinet of Ministers of Ukraine - Ukraine improved 7 positions and is ranked #64 (out of 190 States) in World Bank Doing Business 2020 report”. www.kmu.gov.ua (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-05-27. 
  69. ^ „Overview”. World Bank (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-05-27. 
  70. ^ „Ambassador Maasikas: IMF, EU financial aid, visa-free travel depend on fighting corruption”. UNIAN. 13. 11. 2020. Pristupljeno 27. 11. 2020. 
  71. ^ Zinets, Natalia; Polityuk, Pavel (2. 11. 2020). „Back me or put IMF loans and EU visa-free deal at risk, Ukraine's president warns”. Reuters. Pristupljeno 27. 11. 2020. 
  72. ^ „NBU says no IMF tranche for Ukraine this year”. bne IntelliNews. Berlin. 14. 11. 2020. Pristupljeno 27. 11. 2020. 
  73. ^ a b „WTO Trade Profile Ukraine”. Arhivirano iz originala 21. 2. 2014. g. Pristupljeno 23. 1. 2014. 
  74. ^ Structure of Ukrainian exports invariable in 2013 Arhivirano 25 decembar 2013 na sajtu Wayback Machine (24 December 2013)
  75. ^ „Export destinations of Ukraine (2012)”. Arhivirano iz originala 27. 12. 2014. g. Pristupljeno 17. 3. 2015. 
  76. ^ „Ukraine's Biggest Trading Partners: Countries - Bloomberg Best (and Worst)”. 17. 3. 2015. Arhivirano iz originala 17. 3. 2015. g. 
  77. ^ „Ukraine - Trade - European Commission”. 17. 3. 2015. Arhivirano iz originala 17. 3. 2015. g. 
  78. ^ a b v „Year’s balance: thorny road to bright economic future”. www.unian.info (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-05-27. 
  79. ^ a b Export of Ukrainian goods and services to EU down by 25% in 2015, UNIAN (30 March 2016)
  80. ^ Ukraine rebukes EU envoy for comments on business climate, Kyiv Post (28 February 2012)
  81. ^ „Valoviй vnutrіšnій produkt”. www.ukrstat.gov.ua. 
  82. ^ „VVP Ukraїni [2021] ᐈ VVP na dušu naselennя v Ukraїnі”. index.minfin.com.ua. 
  83. ^ „Svіtoviй bank pіdtverdiv prognoz po VVP Ukraїni”. ua.korrespondent.net. 
  84. ^ Hajda, Lubomyr. „Ukraine”. Encyclopædia Britannica. Encyclopædia Britannica, inc. Pristupljeno 1. 3. 2018. 
  85. ^ „Industry of Ukraine”. Arhivirano iz originala 31. 12. 2010. g. 
  86. ^ USGS Iron Ore Production Statistics
  87. ^ USGS Manganese Production Statistics
  88. ^ USGS Titanium Production Statistics
  89. ^ USGS Graphite Production Statistics
  90. ^ „World Uranium Mining”. Arhivirano iz originala 27. 01. 2007. g. Pristupljeno 27. 05. 2021. 
  91. ^ Ukraine's 2016 exports of titanium ore up 57.1% on year, UNIAN (12 January 2017)
  92. ^ a b Ukraine may become world's sixth biggest arms trader [Kyiv Post]
  93. ^ „Ukroboronprom za 9 mesяcev izgotovil produkcii bolьše, čem za vesь prošlый god”. Ukrinform. Arhivirano iz originala 10. 8. 2015. g. Pristupljeno 21. 10. 2014. 
  94. ^ Europe Review 2003/4: The Economic and Business Report, Kogan Page, 2004, ISBN 0749440678/ ISBN 978-0749440671 (page 384)
  95. ^ Country Comparison :: Natural gas - proved reserves, CIA World Factbook (1 January 2018 est)
  96. ^ a b v g d A History of Ukraine: The Land and Its Peoples by Paul Robert Magocsi, University of Toronto Press, 2010, ISBN 1442610212 (page 563/564 & 722/723)
  97. ^ Ukraine boosts gas production 1.1% up to November, Kyiv Post (December 10, 2009)
  98. ^ „INOGATE”. www.inogate.org. Arhivirano iz originala 18. 11. 2019. g. Pristupljeno 27. 05. 2021. 
  99. ^ „Nizьkopіdlogoviй tramvaй osь-osь zaveršatь. U červnі vіn uže može poїhati Lьvovom”. Arhivirano iz originala 16. 10. 2015. g. Pristupljeno 27. 05. 2021. 
  100. ^ Nicolai Petro (9. 3. 2016). „Why Ukraine needs Russia more than ever”. The Guardian. Pristupljeno 7. 9. 2016. 
  101. ^ „Ukrainian Aircraft Corporation set up on the basis of Antonov”. Pristupljeno 19. 10. 2016. 
  102. ^ „Antonov presented first production An-178 at Ukraine Avia Fest”. Pristupljeno 19. 10. 2016. ,
  103. ^ „Ukraine's manufacturer Antonov presents new cargo aircraft AN-132”. Pristupljeno 19. 10. 2016. ,
  104. ^ „Aircraft and airspace industry of Ukraine”. Arhivirano iz originala 5. 10. 2013. g. Pristupljeno 2. 10. 2013. 
  105. ^ Bergin, Chris (25. 2. 2008). „none”. Space News. str. 12. 
  106. ^ „MAYGER Development & Consulting - Shipbuilding in Ukraine: Investments and Government Support”. www.mayger.ua. 
  107. ^ „Shipbuilding of Ukraine (2007)”. Arhivirano iz originala 3. 12. 2013. g. Pristupljeno 28. 11. 2013. 
  108. ^ „Ukraine Agriculture Stats”. Nation Master. Arhivirano iz originala 8. 11. 2018. g. Pristupljeno 4. 10. 2014. 
  109. ^ „Corn Production by Country in 1000 MT”. Index Mundi. 
  110. ^ German expert: Sunflower oil grows in price in Ukraine due to its low world reserves Arhivirano 23 jul 2011 na sajtu Wayback Machine [UkrAgroConsult - BlackSeaGrain]
  111. ^ „FAOSTAT”. www.fao.org. 
  112. ^ „Ukraine Produces World's Greatest Amount of Honey Per Capita”. WNU. avgust 2013. Arhivirano iz originala 18. 1. 2018. g. Pristupljeno 4. 10. 2014. 
  113. ^ a b Ukraine: Land market, formation, development trends - Farmland now remains almost the only big asset that is not actually privatized yet Arhivirano 25 februar 2011 na sajtu Wayback Machine [Black Sea Grain]
  114. ^ Russia's Collective Farms - Hot Capitalist Property [New York Times]
  115. ^ „Ukraine agrees $3bn loan-for-corn deal”. Financial Times. 19. 9. 2012. 
  116. ^ „China Rejecting U.S. Corn as First Shipment From Ukraine Arrives”. Bloomberg. 6. 1. 2014. 
  117. ^ „Ukraine Grain Exports To Rise”. Agriculture.com. 21. 10. 2014. Arhivirano iz originala 25. 02. 2022. g. Pristupljeno 27. 05. 2021. 
  118. ^ IMF praises Ukraine's decisions on land reform, banking law, Reuters (4 April 2020)
    IMF finally confirms new $5 billion program for Ukraine by Anders Åslund, Atlantic Council (10 June 2020)
  119. ^ Ukraine Lawmakers Approve Key Legislation With Eye On IMF Funds, Radio Free Europe (31 March 2020)
  120. ^ „FAOSTAT”. www.fao.org. 
  121. ^ Honey Market Overview
  122. ^ „Ukraine Produces World's Greatest Quantity of Honey Per Capita”. Arhivirano iz originala 2014-08-10. g. 
  123. ^ UNIAN: Ukrainian honey exports on rise in H1
  124. ^ American Bee Journal: International Honey Market, May 16, 2014
  125. ^ Elyasi-Gomari, S.; Panteleev, V. K. (2006). „Virulence Polymorphism of Puccinia recondita f. sp. tritici and Effectiveness of Lr Genes for Leaf Rust Resistance of Wheat in Ukraine”. Plant Disease. American Phytopathological Society. 90 (7): 853—857. ISSN 0191-2917. PMID 30781020. doi:10.1094/PD-90-0853 Slobodan pristup. 
  126. ^ Kosman, E.; Ben‐Yehuda, P.; Manisterski, J.; Sela, H. (2019-08-22). „Diversity of virulence phenotypes among annual populations of Puccinia triticina originating from common wheat in Israel during the period 2000–15”. Plant Pathology. British Society for Plant Pathology (Wiley-Blackwell). 68 (9): 1741—1748. ISSN 0032-0862. doi:10.1111/ppa.13078. 
  127. ^ A. D. Garagulya, E. A. Kipmanova, and O. I. Boiko (1974). Zhurnal Mikrobiologii. Kyiv. 36: 197—202. ISSN 1028-0987. OCLC 1063241398. 
  128. ^ V. N. Pidoplichko, A. D. Garagulya (1974). Zhurnal Mikrobiologii. Kyiv. 36: 599—602. ISSN 1028-0987. OCLC 1063241398. 
  129. ^ Cook, R. J.; Thomashow, L. S.; Weller, D. M.; Fujimoto, D.; Mazzola, M.; Bangera, G.; Kim, D. S. (1995-05-09). „Molecular mechanisms of defense by rhizobacteria against root disease”. Proceedings of the National Academy of Sciences. 92 (10): 4197—4201. Bibcode:1995PNAS...92.4197C. ISSN 0027-8424. PMC 41910 Slobodan pristup. PMID 11607544. doi:10.1073/pnas.92.10.4197 Slobodan pristup. 
  130. ^ „Exploring Ukraine” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 24. 09. 2020. g. Pristupljeno 27. 05. 2021. 
  131. ^ „Zrostannя VVP Ukraїni v III kvartalі stanovilo 6,6%”. www.unian.ua (na jeziku: ukrajinski). Pristupljeno 2021-05-27. 
  132. ^ „Obsяg ukraїnsьkogo ІT-rinku može sklasti 3,6 mіlьяrda - zvіt”. Ekonomіčna pravda (na jeziku: ukrajinski). Pristupljeno 2021-05-27. 
  133. ^ „IT INDUSTRY: Why Ukraine is fast becoming a leading global tech powerhouse”. bunews.com.ua. Arhivirano iz originala 25. 01. 2020. g. Pristupljeno 2019-10-02. 
  134. ^ a b „SHARE OF IT INDUSTRY OF UKRAINIAN ECONOMY IS 4% OF GDP – ECONOMY MINISTER”. Ukraine open for business (na jeziku: engleski). 2019-02-13. Pristupljeno 2019-10-02. 
  135. ^ „Ukraine As a Bright Spot on Central and Eastern Europe Software Development Scene”. 8allocate (na jeziku: engleski). 2019-02-14. Pristupljeno 2019-10-02. 
  136. ^ „UNIT.City presented a report on the IT sector of Ukraine: main figures and indicators”. AIN.UA (na jeziku: engleski). 2019-01-30. Pristupljeno 2019-10-02. 
  137. ^ a b v High Seas Danger, Kyiv Post (24 February 2012)
  138. ^ Pando Networks Releases Global Internet Speed Study Arhivirano 16 april 2013 na sajtu Wayback Machine
  139. ^ Bіlьše polovini ukraїncіv ne koristuюtьsя іnternetom, Ukrayinska Pravda (29 July 2012)
  140. ^ „DataBank”. The World Bank. 
  141. ^ „Polovina naselennя Ukraїni maє dostup v іnternet”. racurs.ua. 
  142. ^ „Mobile cellular subscriptions (per 100 people)”. The World Bank. Pristupljeno 19. 5. 2017. 
  143. ^ Turističnі potoki, State Statistics Committee of Ukraine
  144. ^ „Tourism 2012”. Arhivirano iz originala 6. 12. 2013. g. 
  145. ^ „Travel & Tourism in Ukraine” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 30. 5. 2012. g. 
  146. ^ Merge and Acquire, The Ukrainian Week (9 October 2015)
  147. ^ Assets of operating banks in Ukraine grow by over UAH 6 bln monthly, UNIAN (10 November 2016)
  148. ^ Solvent banks' assets up by US$498 mln in Sept – NBU, UNIAN (31 October 2018)
  149. ^ „Prяmі іnvesticії”. www.ukrstat.gov.ua. 
  150. ^ „Ukraine suffers year-on-year FDI decline”. fDiIntelligence.com. 13. 8. 2013. 
  151. ^ „NAU-Online -> Pro utvorennя deržavnogo pіdpriєmstva "Іnvest Ukraїna"”. Arhivirano iz originala 6. 10. 2011. g. 
  152. ^ „Vsі dokumenti bazi danih "Zakonodavstvo Ukraїni" (stanom na 22 travnя 2021 r.) / Zakonodavstvo Ukraїni”. 
  153. ^ „Archived copy”. Arhivirano iz originala 27. 6. 2013. g. Pristupljeno 2013-08-04.  The 10 Richest Expats in Ukraine by KyivPost
  154. ^ Foreign investment in Ukraine in 2016 estimated at $3.8 bln Foreign investment in Ukraine in 2016 estimated at $3.8 bln, UNIAN (23 January 2017)
  155. ^ The Global Competitiveness Report 2012–2013, World Economic Forum (2012)
  156. ^ Ukraine signs agreement on free trade zone with EFTA, Kyiv Post (24 June 2010)
  157. ^ High Price Of Havens, Kyiv Post (29 July 2010)
  158. ^ The Money Carousel, Kyiv Post (9 December 2011)
  159. ^ „Exposed: Ukraine's Massive Witch Hunt”. 26. 2. 2015. Pristupljeno 14. 10. 2017. 
  160. ^ Moldova’s economic exiles, Le Monde

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Mediji vezani za članak Privreda Ukrajine na Vikimedijinoj ostavi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Привреда_Украјине&oldid=27712176”