Proboj grupe armija E kroz Sandžak

Proboj Grupe armija E kroz Sandžak
Deo Drugog svetskog rata
Vreme 22. oktobar-1. decembar 1944. Mesto Sandžak Ishod Taktička pobeda Vermahta, strategijska pobeda NOVJ
Sukobljene strane
Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije	Nemački Vermaht JVuO
Komandanti i vođe
general Radovan Vukanović, komandant Drugog udarnog korpusa NOVJ	General Aleksander Ler, (nem. Alexander Löhr) komandant Grupe armija E
Uključene jedinice
37. sandžačka divizija NOVJ Sedma crnogorska omladinska brigada NOVJ savezničko vazduhoplovstvo	Prethodnica Šojerlen (nem. Scheuerlen) 22. nemački korpus 91. nemački korpus za specijalnu upotrebu glavnina JVuO iz Srbije
Jačina
4.000	105.000

Razvojem operativne situacije u Srbiji nemačka Grupa armija E bila je prinuđena na proboj preko Sandžaka prema Sarajevu. Jedini raspoloživ put vodio je preko Sjenice i Prijepolja. Na isti pravac bila je orijentisana i glavnina snaga JVuO koje su se povlačile iz centralne Srbije, izbegavajući sukob sa neprijateljski nastrojenom sovjetskom Crvenom armijom. Na tom području bile su prisutne slabije snage NOVJ (oko 4.000 boraca). Stoga je Komanda Grupe armija E postigla sporazum sa ovom grupom JVuO o sadejstvu u borbi protiv NOVJ.

Koncentrični napad nemačke grupe Šojerlen, Srpskog udarnog korpusa i ojačane Četvrte grupe jurišnih korpusa JVuO na izlazni pravac Sjenica - Prijepolje počeo je 22. oktobra 1944. Borbena grupa Šojerlen je, koristeći ojačanja, nakon oštrih borbi uspela da ovlada Sjenicom 24. oktobra, Prijepoljem 1. novembra i Višegradom 11. novembra. Radi razvijanja u širinu i smanjivanja marševske gustine, snage JVuO su, nakon savladavanja deonice Sjenica - Prijepolje, usmerene preko Pljevalja u istočnu Bosnu.

Ovim marševskim putem izvuklo se u istočnu Bosnu oko 85.000 Nemaca i oko 20.000 četnika. Umešnim korišćenjem terena i znatnim borbenim angažovanjem, 37. i zatim 27. divizija NOVJ (tokom proboja od Višegrada do Sarajeva) uspele su da zadrže ovu grupaciju preko mesec dana. Tokom tog proboja i marša Nemci i njihovi saputnici bili su izloženi frontalnim i bočnim napadima, kao i intenzivnim savezničkim vazdušnim dejstvima, od čega su pretrpeli ozbiljne gubitke u ljudstvu i tehnici.

Prethodne okolnosti

Tokom jula i avgusta 1944. Sandžak je bio žarište najintenzivnijih operacija i najveće koncentracije namačkih trupa i NOVJ (operacija Ribecal, operacija Draufgenger). NOVJ je vršila koncentraciju za prodor u Srbiju, a nemačka Komanda Jugoistoka preduzela je niz krupnih operacija da to spreči.

Kako su te operacije okončane nemačkim neuspehom i snage NOVJ prodrle u Srbiju, a tokom septembra došlo do pojave Crvene armije na istočnoj granici, došlo je do nagle dekoncentracije snaga iz Sandžaka. Kad je početkom septembra 2. puk Brandenburg, koji je bio osovina okupacionih snaga, premešten na sever, lokalne snage NOVJ su u kratkom roku izbacile preostale slabije snage, četnike i muslimansku miliciju iz svih gradova u Sandžaku, velikog dela istočne Bosne i Srbije, sve do Zapadne Morave. Vrlo skromne snage NOVJ (37. divizija, 7. crnogorska (omladinska) brigada i nekoliko teritorijalnih odreda, oko 4.000 ljudi) držale su pod svojom kontrolom prostor od linije Goražde - Višegrad - Užice - Požega na severu, do reke Tare na jugu.

Ove snage oslobodile su Bijelo Polje 9. septembra, Mojkovac 13. septembra, Berane 15. septembra, Prijepolje 29. septembra, Pljevlja 1. oktobra, Goražde 7. oktobra, Višegrad 9. oktobra, Ivanjicu i Arilje početkom oktobra, Sjenicu 15. oktobra.

Međutim, razvoj ratnih operacija učinio je u drugoj polovini oktobra 1944. ovo područje još jednom pozornicom odlučujućih zbivanja. Naime, Grupa armija E iz Grčke, budući da joj je presečen moravski pravac, bila je prinuđena da orijentiše svoj proboj na pravac od Novog Pazara preko Sandžaka prema Sarajevu.

18. 10. 1944

Naša namera je da, dovlačenjem preostalih snaga, osposobimo Milera da u rejonu sev. i ist. od Kraljeva bezuslovno spreči prodor protivnika iz Kraljeva. Sa drugim snagama [treba] otvoriti put preko Novog Pazara ka Višegradu. Na teritoriji k-ta oruž. snaga u Makedoniji situacija se danas stabilizovala. Lanc će tamo sutra preuzeti komandu.

Cilj ove naše operacije je od sada da se celokupne snage Jugoistoka prikupe na teritoriji zapadne Hrvatske, da bi se odavde mogla povesti odbrana jug. ist. granice Rajha i to po mogućstvu ofanzivno.

Za ovo, Grupa armija »E« mora za sebe da oslobodi borbom i drži otvorenim sledeće pravce puteva koji vode na prostoriju Mostar — Sarajevo:

• Put A:

Uroševac — Prizren — Kukes — Skadar — Podgorica — Nikšić — Trebinje — Mostar.

• Put B:

Raška, odnosno Mitrovica — Novi Pazar — Sjenica — Prijepolje — Višegrad, odnosno Prijepolje — Pljevlja — Goražde — Rogatica — Sarajevo:

• Put C:

Kraljevo — Čačak — Užice a odavde, kao C1, dalje vodi preko Višegrada — Rogatice za Sarajevo. Kao C2 dalje vodi preko Zvornik — Tuzla za Doboj.

Dok će se za putne pravce A i C izboriti k-de 21. korpusa, odnosno Korpusa »Miler«, uz raspored sopstvenih snaga po dubini, dotle će se za otvaranje putnog pravca B upotrebiti Specijalni štab »Šojerlen«. Posle dostizanja rejona Višegrad, Specijalni štab »Šojerlen« ima za zadatak da, u povezanosti sa snagama K-de 2. okl. arm., izgradi novu pozadinsku bazu Grupe armija »E« uz držanje otvorenim puteva koji vode prema Višegradu.

Iz sličnih razloga, snage JVuO koncentrisale su se sredinom oktobra u oblasti Zapadne Morave, prinuđene na isti pravac proboja.

Ključna deonica koju je trebalo savladati bio je put Sjenica - Prijepolje.

Zapovesti za napad

Početak proboja planiran je za 22. oktobar 1944. Tog dana je general Šojerlen pokrenuo svoju borbenu grupu iz Novog Pazara. U dnevniku Komande armijske grupe postoji zabeleška o tome:

21. 10. 1944

Spec. štab »Šojerlen« dobija sledeći zadatak:

a) raščišćavanje i obezbeđenje puta Novi Pazar — Sjenica — Prijepolje — Višegrad. Po uspostavljanju veze sa snagama koje Komanda 2. okl. armije upućuje iz Sarajeva, sa delom snaga što pre očistiti i obezbediti i put Višegrad — Užice — Kraljevo, da bi se ovde pomoglo rasterećenju Milerovog korpusa...

Na osnovu ovoga je pukovnik Dragutin Redić, formalno pripadnik JVuO, izdao zapovest 2. srpskoj udarnoj diviziji:

Na osnovu naknadno prikupljenih podataka u toku vođenih borbi 21 i 22. oktobra između Duge Poljane i Sjenice i južno od iste nalaze se jače komunističke snage jačine oko 1000— 1500 ljudi.2 Ove komunističke snage raspolažu sa šest bacača i dosta automatskog oružja.

U cilju izvršenja dobivenog zadatka Srpski udarni korpus mora da ovlada Sjenicom. Ovaj zadatak korpus će izvršiti u sadejstvu sa nemačkim jedinicama koje nastupaju istim pravcem kao i Srpski Udarni korpus.

Zbog toga što jedinice SUK ne raspolažu sa potrebnim teškim pešadiskim i artileriskim naoružanjem, to će nemačke jedinice svojim artiljerijskim naoružanjem, bacačima i artiljerijom, uništavati komunističke centre otpora na pravcu nadiranja jedinica SUK.

Potpukovnik Dragoslav Račić izdao je direktivu i zapovest svojoj grupi korpusa:

NAREĐUJEM: 1. — Prva jurišna grupa polazi u napad 23. oktobra u 7 časova sa koncentraciske prostorije opštim pravcem drum za Sjenicu...

Nastupanje

Prethodnica Šojerlen uspela je da odbaci delove 7. crnogorske i 4. sandžačke brigade NOVJ i njeni oklopno-motorizovani delovi su 25. oktobra pred veče ušli u Sjenicu. Sjenica je postala centar koncentracije snaga Grupe armija E koje su pristizale preko Novog Pazara, i glavnine JVuO, koje su pristizale preko Ivanjice. Iz tog razloga Sjenica je bila česta meta savezničkog vazduhoplovstva i pretrpela je teška bombardovanja, od kojih su Nemci i četnici, ali i civilno stanovništvo, imali znatne gubitke.

Pošto su se neprijateljske namere jasno iskazale, došlo je i do koncentrisanja snaga NOVJ. Sve raspoložive snage obe strane angažovane su na malom prostoru od Sjenice do Prijepolja.

Prethodnica Šojerlen odmah je nastavila nastupanje prema Prijepolju 27. oktobra rano ujutro. Na ovaj pravac štab Drugog korpusa usmerio je 3. proletersku brigadu, dok je 7. crnogorska ostala na prostoru između Novog Pazara i Sjenice, sa zadatkom da napada nemačke transporte iz zaseda i onemogući saobraćaj.

Kombinovane nemačke snage uspele su da ovladaju putem od Sjenice do Prijepolju energičnim napadom i da 29. oktobra uđu u Prijepolje, uspevši da stvore i manji mostobran na levoj obali Lima. Međutim, tokom noći 3. sandžačka brigada odbacila ih je kontranapadom, i borbe za grad su se nastavile. U međuvremenu je 5. sandžačka brigada izvela energičan napad sa pravca severa, od Bistrice, na put Sjenica-Prijepolje. U oštrim borbama obe strane imale su znatne gubitke. Među poginulima bio je i Živko Džuver, politički komesar 5. sandžačke brigade, narodini heroj.

Za prethodnicom Šojerlen nastupali su 22. i 91. korpus. Prilikom stupanja na tle Srbije, obaveštajno odeljenje 91. korpusa izdalo je uputstvo u kojem upozorava trupe na četnike Draže Mihailovića:

Pukovnik Draža Mihajlović u Srbiji igra ulogu kao general Zervas u Grčkoj. On je anglofil, ali potpuno antikomunistički nastrojen. Na osnovi njegovog antikomunizma saradnja u borbi protiv komunističkih Titovih bandi veoma dobra. nem. Oberst Draga Mihajlovic spielt in Serbien eine aehnliche Rolle wie der Edesgeneral Servas in Griechenland. Er ist anglophil, jedoch absolut antikommunistisch eingestellt. Auf der Basis seiner antikommunistischen Einstellung war die Zusammenarbeit im Kampf gegen die kommunistischen Titobanden meist zufriedenstellend.

Nemci su uspeli da obnove mostobran na levoj obali Lima tokom noći 30. oktobra/1. novembra. Uprkos gubicima i borbama duž celog puta od Novog Pazara, njima su stalno pristizala jaka pojačanja. Štab 2. korpusa NOVJ je uskoro rokirao 7. crnogorsku prema jugu, pogrešno procenivši da Nemci pripremaju napad u pravcu Berana. Tako je prema Prijepolju kao čvornoj tački nemačkog napada ostala orijentisana samo 37. divizija. Snažan otpor zabeležen je i u ratnom dnevniku komande Grupe armija E:

31. 10. 1944. Operat. odeljenje (Kos. Mitrovica)

Jače nepr. jedinice, dobro naoružane, na izgrađenim položajima zap. od Prijepolja i na visovima s obe strane doline Lima. Prema verodostojnim izveštajima četnika, u rejonu Nove Varoši nalaze se najmanje 2 brigade 37. divizije, pojačane delovima koji su otišli iz Prijepolja, sa neprekidnim priticanjem iz sev. dela Priboja i tesnaca puta u Bijelom Brdu.

U rejonu Sjenice prikupljanje oko 14.000 četnika, koji će krenuti preko Pljevalja i Sarajeva prema zapadu.

Nemci su se uz pomoć pristižućih ešelona 22. korpusa tokom 2. novembra učvrstili u okolini Prijepolja i stvorili osnovicu za dalje nastupanje. Glavni pravac napredovanja bio je niz Lim prema Priboju i Višegradu, a sporedni od Prijepolja prema Pljevljima. Na pravcu prema Višegradu u odbrani po dubini raspoređene su 4. i 5. sandžačka brigada, a na pljevaljskom pravcu Treća. Nemački izveštaj od 3. novembra pominje napredovanje i upotrebu četnika:

Mestimično uporan neprijateljski otpor pri nastavljanju naše operacije čišćenja severno od Prijepolja. Na mostobranu na zapadnoj obali Lima, 1.000 četnika upotrebljeno u borbi protiv komunista. nem. Stellenweise zäher Feindwiederstand bei Fortsetzung eigenen Säuberungsunternehmens N Prijepolje. Im Brückenkopf W - Ufer 1.000 Cetniks zum Kampf gegen Kommunisten eingesetzt.

Prethodnica Šojerlen dosegla je Višegrad nakon iscrpljujućih i krvavih borbi 11. novembra. Međutim, naišla je na znatne probleme i u svom daljem nastupanju prema Sarajevu. U ovom periodu komunikaciju Višegrad-Sarajevo držala je 27. divizija NOVJ, dok je 37. ostala u zahvatu Prijepolja vršeći snažan pritisak na komunikacije u ovoj čvornoj tački.

U tom trenutku se Grupa armija E našla u neugodnom položaju. Njenih 85.000 ljudi koji su predstavljali središnji ešelon, a pored njih i oko 20.000 glavnine JVuO, našlo se na malom prostoru na maršu između doline Ibra i Višegrada, izloženo intenzivnim napadima iz vazduha, pritisku 13. korpusa NOVJ i Bugara sa istoka i efikasnom otporu na zapadu.

5. 11. 1944.

Grupa armija »E« nastaviće povlačenje prema severu i severozapadu sa najvećim mogućim ubrzanjem, uz jako obezbeđivanje svog istočnog i sev. boka, starajući se o bezuslovnom osiguranju planskog odvijanja kretanja, da bi se po prelasku Drine i uspostavljanju naslona na snage K-de 2. oklopne armije u Hercegovini i u donjem toku Save, mogla grupisati za izvršenje novih zadataka. Za povlačenje stoje na raspolaganju putevi:

• plavi: Bitolj — Elbasan — Skadar — Podgorica — Trebinje — Mostar,
• ljubičasti: Štimlje — Prizren — Kukes — Skadar,
• crveni: Prizren — Peć — Andrijevica — Berane — Pljevlja — Uvac,
• zeleni: Mitrovica — Novi Pazar — Prijepolje — Priboj — Višegrad,
• smeđi: Uroševac — Raška — Kraljevo,
• crni: Kraljevo — Čačak — Užice — Višegrad — Rogatica — Sarajevo.

Stoga je formirana jača oklopno-motorizovana kolona koja je 8. novembra prodrla u Pljevlja, otvorivši tako alternativni pravac, koji snage JVuO i SUK nisu bile u stanju da ga otvore samostalno. Na ovaj pravac odmah su usmerene sve snage JVuO. Time ih je nemačka komanda iskoristila kao levu pobočnicu, raširila zahvat nastupanja smanjivši koncentraciju neprijateljskog pritiska, i ujedno rasteretila pretrpane marševske komunikacije izložene zastojima i napadima iz vazduha.

Nemci su Pljevlja prepustili četnicima, usmerivši ih prema Čajniču i Goraždu. Međutim, već narednog dana, 18/19. novembra 3. sandžačka brigada je energičnim naletom razbila četnike i oslobodila Pljevlja. Tom prilikom poginuo je komandant Moravičkog korpusa JVuO Gordić. Glavnina JVuO prešla je preko Boljanića u istočnu Bosnu.

Ishod i naknadni povezani događaji

Nakon konačnog oslobođenja Pljevalja, i 3. sandžačka brigada usmerila je pritisak na komunikaciju Prijepolje - Priboj i okolne zaštitnice. Ovim putem prošla je tokom tri nedelje u gustom marševskom poretku glavnina nemačkog 22. i 91. korpusa, što je predstavljalo priliku za postavljanje uspešnih zaseda i nanošenje teških gubitaka.

Novi Pazar oslobođen je 30. novembra kad su u grad sa istoka ušle 22. srpska i 9. bugarska divizija, potiskujući nemačke zaštitnice. Prijepolje će međutim biti poprište još jedne dramatične epizode - proboja nemačkog 21. korpusa iz okruženja, tako da je Prijepolje konačno oslobođeno tek 10. januara 1945.

Taktički, ova operacija može se smatrati pobedom osovinskih snaga. Međutim, nemačke i četničke snage pretrpele su prilikom proboja znatne gubitke. Verovatno najvažniji taktički rezultat predstavlja tronedeljno zadržavanje ove jake borbene grupacije u periodu krize nemačke odbrane severno od Save i Drave i onemogućavanje njenog uticaja (više informacija u člancima Ofanziva Trećeg ukrajinskog fronta u južnoj Mađarskoj i Sremski front).

Literatura

• Karl Hnilicka. DAS ENDE AUF DEM BALKAN 1944/45. Arhivirano iz originala 04. 09. 2012. g. , Musterschmidt-Verlag Göttingen (Gebundene Ausgabe - 1970). (jezik: nemački)
• Erich Schmidt-Richberg. DER ENDKAMPF AUF DEM BALKAN. Arhivirano iz originala 23. 08. 2012. g. , Vowinckel (Gebundene Ausgabe - 1955). (jezik: nemački)
• Vojni istorijski institut. ZAVRŠNE OPERACIJE ZA OSLOBOĐENjE JUGOSLAVIJE 1944-45. Arhivirano iz originala 11. 09. 2011. g. , Beograd 1957.
• OSLOBODILAČKI RAT NARODA JUGOSLAVIJE - knjiga 2 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (22. oktobar 2014), prepravljeno i dopunjeno izdanje, Vojnoistorijski institut, Beograd 1963.
• Ratni dnevnik komande Grupe armija »F« za period od 1. jula do 31. decembra 1944. godine Arhivirano na sajtu Wayback Machine (2. avgust 2011) - Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodilačkom ratu jugoslovenskih naroda-a, tom XII, knjiga 4, Prilog 1, Vojnoistorijski institut, Beograd
• Ratni dnevnik komande Grupe armija »E« za period od 1. oktobra do 31. decembra 1944. godine Arhivirano na sajtu Wayback Machine (18. maj 2010) - Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodilačkom ratu jugoslovenskih naroda-a, tom XII, knjiga 4, Prilog 2, Vojnoistorijski institut, Beograd
• Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodilačkom ratu jugoslovenskih naroda-a, tom XIV, knjiga 4, četnički dokumenti Arhivirano na sajtu Wayback Machine (18. februar 2012), Vojnoistorijski institut Beograd
• Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodilačkom ratu jugoslovenskih naroda-a, tom I (borbe u Srbiji), knjiga 14 - 15-31. oktobar 1944. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (18. februar 2012), Vojnoistorijski institut Beograd
• Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodilačkom ratu jugoslovenskih naroda-a, tom I (borbe u Srbiji), knjiga 16 - borbe u Sandžaku 1942 - 1944., Vojnoistorijski institut Beograd
• Čedo Drulović. 37. SANDžAČKA DIVIZIJA. , Vojnoistorijski institut, Beograd 1983.
• Živojin Nikolić Brka. 22. DIVIZIJA. , Narodna knjiga, Beograd 1972.
• Petar Višnjić; Bitka za Srbiju 2 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (18. februar 2012), Beogradska knjiga, Beograd 1984.
• Mitar Đurišić. SEDMA OMLADINSKA. , Vojnoizdavački zavod, Beograd 1973.