Пређи на садржај

Остаци средњовековне цркве у Лединцима

С Википедије, слободне енциклопедије
Остаци средњовековне цркве
Опште информације
МестоСтари Лединци
ОпштинаПетроварадин
Држава Србија
Врста споменикаНепокретно културно добро
Време настанка13. век
Тип културног добраСпоменик културе од великог значаја
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе Нови Сад

Остаци средњовековне цркве налазе се на северним падинама Фрушке горе, источно од села Стари Лединци, у насељу Клиса. Представљају непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.[1]

Историја

[уреди | уреди извор]

Сматра се да је црква саграђена вероватно у 13. веку. Ископавања у унутрашњости цркве нису вршена, тако да није могуће утврдити тачну висину цркве. Црква је разрушена и запустела после турских освајања. Остаци фресака у унутрашњости цркве, су били видљиви почетком 20. века. Данас тих остатака више нема.

Постоји и мишљење да су ови остаци припадали данас несталом манастиру посвећеном Светом Сави (видети чланак: Манастир Светог Саве (Фрушка гора)), чији је култ на Фрушкој гори био веома јак.[1]

Стање локалитета

[уреди | уреди извор]

Остаци се састоје од мале једнобродне грађевина, са једноставним бачвастим сводом. Црква је зидана је од ломљеног необрађеног камена у техници трпанца. Касније је у истој техници дограђен и звоник цркве. Сондажна истраживања која су обављена изван олтарске апсиде и северног зида цркве, указују о накнадно призиданим контрафорима, али без директног спајања са основним зидовима храма. Остаци лежишта архитравне греде се данас налазе на висини од 2,06 m, а судећи по површини околног терена, црква, или бар један њен део, је могла бити делимично укопана у тло. Неколико откопаних гробова, вероватно монашких, који су пронађени нису могли дали поуздане податке за прецизније датовање.[1]

Обнова цркве

[уреди | уреди извор]

Епископ сремски Василије прогласио је остатке средњовековне цркве у Старим Лединцима за манастир Светог Саве (Манастир Савинац) и тако започео обнову ове цркве и манастира, 2017. године. Од како је за настојатељицу васпостављене монашке обитељи постављена Теодора Батинић, у оквиру овог манастира редовно се обављају сва типиком прописана богослужења.[2]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs приступљено 1.6. 2014. године
  2. ^ „Епархија сремска - манастир Савинац”. Приступљено 28. 11. 2023. 

Галерија

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]