Јицак Рабин — разлика између измена
м Бот: исправљена преусмерења |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
| Ред 5: | Ред 5: | ||
| датум_рођења = [[1. март]] [[1922]]. |
| датум_рођења = [[1. март]] [[1922]]. |
||
| место_рођења = [[Јерусалим]] |
| место_рођења = [[Јерусалим]] |
||
| држава_рођења = [[Британски мандат над Палестином |
| држава_рођења = [[Британски мандат над Палестином]], данас [[Израел]] |
||
| датум_смрти = [[4. новембар]] [[1995]]. |
| датум_смрти = [[4. новембар]] [[1995]]. |
||
| место_смрти = [[Тел Авив]] |
| место_смрти = [[Тел Авив]] |
||
Верзија на датум 12. септембар 2013. у 06:14
| Јицак Рабин | |
|---|---|
_cropped.jpg) Јицак Рабин | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1. март 1922. |
| Место рођења | Јерусалим, Британски мандат над Палестином, данас Израел |
| Датум смрти | 4. новембар 1995. |
| Место смрти | Тел Авив, Израел |
Јицак Рабин (хебр. יצחק רבין; *1. март 1922 — 4. новембар 1995) је био израелски војник и политичар. Рођен је у Јерусалиму, где је завршио пољопривредну школу. Рабин се борио у јеврејском Палмаху против британских власти а учествовао је и у оружаним акцијама против Вишијевске Француске у Сирији и Либану. Током Првог израелско-арапског рата 1948. командовао је одбраном Јерусалима (био је први командир бригаде Харел), а у завршној фази рата водио је операције против Египћана у пустињи Негев.
Рабин је брзо напредовао у редовима израелске армије па је 1964. постао начелник главног штаба. Његове замисли о брзој мобилизацији резерве и уништењу непријатељског ваздухопловства на земљи показале су се одлучујућим у рату 1967.
Годину дана након рата окончао је војну каријеру и преузео место амбасадора у Сједињеним Америчким Државама. Године 1973. ушао је у политику и након оставке Голде Меир 1974. постао је пети израелски премијер и први који је рођен у Израелу. У априлу 1977, након серије скандала, био је присиљен да вођство странке препусти Шимону Пересу.
Од 1984. до 1990. Рабин је био министар обране и делимично је одговоран за политику чврсте руке према Палестинцима у почетку Интифаде. Године 1992. вратио се на чело Лабуриста и након избора постао премијер. Након тајних преговора, 1993. је потписао споразум с дугогодишњим непријатељем Јасером Арафатом, а 1994. добио је Нобелову награду за мир заједно са израелским министром спољних послова Шимоном Пересом и палестинским вођом Јасером Арафатом.
На мировном скупу 1995. убио га је израелски екстремиста Јигал Амир, а његовом је смрћу блискоисточни мировни процес успорен.
Спољашње везе
| Претходник: |
Премијер Израела, први мандат (1974-1977) |
Наследник: Менахем Бегин |
| Претходник: |
други мандат (1992-1995) |
Наследник: Шимон Перес |
 |
|  | |
