Сили Придом
| Сили Придом | |
|---|---|
 Сили Придом | |
| Пуно име | Рене Франсоа Арман Придом |
| Датум рођења | 16. март 1839. |
| Место рођења | Париз, Француска |
| Датум смрти | 7. септембар 1907. (68 год.) |
| Место смрти | Шатне Малабри, Француска |
| Школа | Lycée Condorcet |
| Награде | Нобелова награда за књижевност |
Сили Придом (франц. Sully Prudhomme или René François Armand Prudhomme; Париз, 16. март 1839 — Шатне Малабри, 7. септембар 1907), био је француски књижевник, припадник парнасовске школе, покрета који је тежио да обнови елеганцију романтизма у француској поезији. Године 1901. добио је Нобелову награду за књижевност. Био је прва особа којој је додељена ова награда.
Придом је студирао науке, али због очне болести није могао да настави каријеру. Прво је радио у фабрици, а 1860. је почео да студира права. 1865. године је почео да пише меланхоличне песме инспирисане љубављу. Stances at poèmes (1865) садржи његову најпознатију песму, Разбијена ваза. Trials и Solitudes су такође писане у том његовом почетном сентименталном стилу.
Придом се касније посветио лирици Парсиниста представљајући филозофске концепте у обрнутом смислу. Најпознатија дела у тој серији су му Правда (1878) и Срећа (1888). Та дела су касније претворена у фаустијански начин љубави. У Француску академију је примљен 1881. године, на позицији 24. био је 1881-1907.
Велики утицај извршио је на песника српске модерне Јована Дучића.
 | Овај биографски чланак везан за књижевника је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 |
Сили Придом на Викимедијиној остави. |
