Казуо Ишигуро

С Википедије, слободне енциклопедије
Казуо Ишигуро
Kazuo Ishiguro in Stockholm 2017 02.jpg
Казуо Ишигуро, 6. децембра 2017. на Шведској Академији у Стокхолму
Датум рођења(1954-11-08)8. новембар 1954.(67 год.)
Место рођењаНагасаки
 Јапан

Казуо Ишигуро (енгл. Kazuo Ishiguro, јап. 石黒 一雄; Нагасаки, 8. новембар 1954) енглески је романописац, сценариста и писац кратких прича, јапанског порекла.[1] Добитник је Нобелове награде за књижевност за 2017. Казуо Ишигуро, који је у романима велике емотивне снаге открио амбис испод којег лежи илузоран осећај повезаности са светом, наводи се у саопштењу Шведске академије.[2]

Његова породица се преселила у Уједињено Краљевство када је имао пет година. Дипломирао је енглески језик и филозофију на Универзитету у Кенту. Од када је објавио свој први роман Бледи поглед на брда 1982. бави се само писањем. Теме којима се најчешће бави у својим делима су успомене, време и самообмана. Ово је нарочито приметно у његовом најпознатијем роману Остаци дана који је објављен 1989. године, када је добио награду Ман Букер. Радњу романа приповеда батлер Стивенс, присећајући се своје професије и изазова у раду за енглеског племића лорда Дарлингтона, који је био наклоњен нацистима, док истовремено говори о свом специфичном односу са колегиницом госпођом Кентон.

Објавио је осам романа од којих је последњи, до сада објављених, "Клара и Сунце" из 2021.године. У својој каснијој фази стваралаштва, Ишигуро почиње да инкорпорира елементе научне фантастике и дистопије у своја дела. Поред романа, бави се и писањем кратких прича и сценарија.

Романи[уреди | уреди извор]

"Бледи обриси брда", 1982.година

"Сликар пролазног света", 1986.година

"Остаци дана"(снимљен је истоимени филм по овом роману "Остаци дана"), 1989.година

"Без утехе", 1995.година

"Не дај ми никада да одем", 2005.година

"Ноктурна", 2009.година

"Закопани џин", 2015.година

"Клара и сунце", 2021.година

Награде[уреди | уреди извор]

Нобелова награда за књижевност

Награда Букер

Орден уметности и књижевности

Витбредова награда

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Kazuo Ishiguro Japanese-British author”. Britannica. Приступљено 18. 1. 2021. (језик: енглески)
  2. ^ „Kazuo Ishiguro Facts”. The Nobel Prize. Приступљено 18. 1. 2021. (језик: енглески)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]