Abul-Hasan Amiri

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Abdul-Hasan Amiri (arapski: أبو الحسن محمد ابن يوسف العامري‎‎) je rođen 912. a umro 992., godine, bio je jedan od Farabijevih savremenika.

Život i dela[уреди]

Abul-Hasan Amiri je islamski filozof iz tog perioda čiji je najveći broj spisa do danas očuvan. Bibliografi prenose da je Amiri napisao oko 25 naslova, od kojih je šest dostupno i danas. Iako nam se Amirijeva dela nalaze nadohvat ruke, nažalost, mi ne posedujemo detaljne informacije o njegovom životu, kao što je slučaj sa mnogim drugim filozofima iz ovog perioda.[1]


Amiri je sebe smatrao Kindijevim sledbenikom, što se da zaključiti ne samo čitanjem njegovih tekstova u kojima on blagonaklono piše o Kindiju i o njegovom učeniku, odnosno o svom učitelju Balhiju, nego i s obzirom na njegov poseban pristup naučnoj oblasti kojom se bavio. Amiri je vrlo često pisao kako se filozofska istraživanja podudaraju sa teološkim mišljenjima i kako te dve škole, to jest filozofska i teološka škola, mogu međusobno da se upotpunjuju na putu saznavanja istine. [1]

Izvori[уреди]

  1. 1,0 1,1 Halilović, T., Halilović, S. i Halilović, M. (2014), Kratka istorija islamske filozofije, Beograd, Centar za religijske nauke „Kom”.

Literatura[уреди]

  • Halilović, T., Halilović, S. i Halilović, M. (2014), Kratka istorija islamske filozofije, Beograd, Centar za religijske nauke „Kom”, str. 43.