Антун Аугустинчић

С Википедије, слободне енциклопедије
Антун Аугустинчић
Антун Аугустинчић
Лични подаци
Датум рођења(1900-05-04)4. мај 1900.
Место рођењаКлањец, Аустроугарска
Датум смрти10. мај 1979.(1979-05-10) (79 год.)
Место смртиЗагреб, СФР Југославија

Антун Аугустинчић (Клањец, 4. мај 1900Загреб, 10. мај 1979) био је југословенски и хрватски вајар.

Биографија[уреди | уреди извор]

Од 1918. године студирао је вајарство на Високој школи за уметност и уметнички обрт у Загребу, код Рудолфа Валдеца и Роберта Франгеша, а када је она 1922. године претворена у Краљевску академију за уметност и обрт, наставља студије код Ивана Мештровића. Пошто је дипломирао, као стипендиста француске владе, 1924. године, одлази у Париз где студира у Школи за примењену уметност франц. École des Arts décoratifs (1924—26) и на Академији лепих уметности франц. Academie des Beaux-Arts. Године 1925. излаже у Салону француских уметника и 1926. у Салону независних.

По повратку у Загреб учествује на изложбама графике 1926. и 1927. године. Исте године самостално излаже скулптуре и у Салону Галић у Сплиту. Године 1929. налази се међу оснивачима ликовне групе „Земља“ и бива изабран за њеног потпредседника. Са „Земљом“ излаже 1929, 1931. и 1932. године у Загребу, 1931. у Паризу, а од групе се раздваја 1933. године. Упоредо се његови радови излажу у Барселони 1929. године, Лондону и Београду 1930. године.

О тридесетих година интензивира своје бављење јавним споменицима, започето још 1928. године. Учествујући и често побеђујући на бројним јавним такмичењима за споменике широм света, стиче углед који ће га укључити у колективну свест као мајстора споменика, посебно коњаничких, па му је на крају додељен статус првог државног кипара. Године 1940. постао је дописни члан Југословенске академије знаности и уметности, а током рата[тражи се извор]извајао је бисту усташког поглавника Анте Павелића [1][2][3]. Године 1943, пребегао је партизанима.

1946. године постаје професор (а касније и ректор) Академије лепих уметности у Загребу, а 1947. године је проглашен за мајстора вајарства. Редовни члан ЈАЗУ постаје 1949. године и води мајсторску радионицу за вајарство.

Године 1965. постаје дописни члан САНУ, а 1973. дописни члан Академије наука и уметности Босне и Херцеговине у Сарајеву и почасни члан Академије уметности СССР-а у Москви. Године 1970. сва своја дела даровао је родном Клањцу, у којем је 1976. године отворена Галерија Антуна Аугустинчића.

Учесник је Народноослободилачке борбе, а био је и већник ЗАВНОХ-а и потпредседник АВНОЈ-а.

Умро је 10. маја 1979. године у Загребу.

Одабрана дела[уреди | уреди извор]

Августинчићево дело на новчаници од 100 југословенских динара

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Gudelj, Petar (6. 7. 2009). „Antun Augustinčić” (на језику: Croatian). Imotske novine. Приступљено 5. 2. 2010. [мртва веза]
  2. ^ Fantomska pjesma, Vijenac
  3. ^ Milovan Đilas, Memoir of a revolutionary. Harcourt Brace Jovanovich, 1973. (p. 346)

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]