Петриња — разлика између измена
м сређивање using AWB |
Нема описа измене |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
{{Друго значење2|Петриња}} |
{{Друго значење2|Петриња}} |
||
{{Град у Хрватској |
{{Град у Хрватској |
||
| |
|назив = Петриња |
||
| |
|слика = Petrinja ulica.jpg |
||
| |
|опис_слике = градска улица |
||
| |
|градска_застава = |
||
| |
|грб = Petrinja (grb).gif |
||
| |
|мото = |
||
| |
|жупанија = [[Сисачко-мославачка жупанија|Сисачко-мославачка]] |
||
| |
|оснивање = |
||
| |
|стара_имена = |
||
| |
|становништво = 15.683 |
||
| |
|извор_становништво = |
||
| |
|година_становништво = 2011 |
||
| |
|агломерација = 24.671 |
||
| |
|година_агломерација = 2011 |
||
| |
|густина = |
||
| |
|површина = 40 |
||
| |
|гшир = 45.44225351321016 |
||
| |
|гдуж = 16.276859040313496 |
||
| |
|надм_висина = |
||
| |
|дан_града = |
||
| |
|поштански_код = 44250 |
||
| |
|позивни_број = +385 44 |
||
| |
|регистарска ознака = |
||
| |
|веб-страна = [http://www.petrinja.hr www.petrinja.hr] |
||
| |
|градоначелник = Даринко Думбовић |
||
| |
|странка = [[Хрватска народна странка — либерални демократи|ХНС]] |
||
}} |
}} |
||
'''Петриња''' је град у [[Хрватска|Хрватској]] у [[Сисачко-мославачка жупанија|Сисачко-мославачкој жупанији]]. Према првим резултатима [[попис становништва у Хрватској 2011.|пописа из 2011.]] у граду је живело 24.671 становника, а у самом насељу је живело 15.683 становника.<ref>{{cite web |url=http://www.dzs.hr/Hrv/censuses/census2011/results/htm/H01_01_01/h01_01_01_zup03_3280.html |title=Попис становништва 2011. |author= |authorlink= |coauthors= |date=2011. |format= |work= |publisher=Државни завод за статистику РХ |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=3. 2. 2014}}</ref> |
'''Петриња''' је град у [[Хрватска|Хрватској]] у [[Сисачко-мославачка жупанија|Сисачко-мославачкој жупанији]]. Према првим резултатима [[попис становништва у Хрватској 2011.|пописа из 2011.]] у граду је живело 24.671 становника, а у самом насељу је живело 15.683 становника.<ref>{{cite web |url=http://www.dzs.hr/Hrv/censuses/census2011/results/htm/H01_01_01/h01_01_01_zup03_3280.html |title=Попис становништва 2011. |author= |authorlink= |coauthors= |date=2011. |format= |work= |publisher=Државни завод за статистику РХ |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=3. 2. 2014}}</ref> |
||
| Ред 131: | Ред 132: | ||
{{портал|Хрватска}} |
{{портал|Хрватска}} |
||
{{Commonscat|Petrinja}} |
{{Commonscat|Petrinja}} |
||
* [http://www.petrinja.hr |
* [http://www.petrinja.hr Званична презентација града] |
||
* [http://petrinjaturizam.hr Туристичка организација града Петриње] |
|||
* [http://www.tzg-petrinja.hr/index.htm Туристички водич] |
|||
{{Петриња}} |
{{Петриња}} |
||
Верзија на датум 2. јун 2017. у 03:32
| Петриња | |
|---|---|
 градска улица | |
.gif) Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Хрватска |
| Жупанија | Сисачко-мославачка |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2011. | 15.683 |
| — густина | 392,08 ст./km2 |
| Агломерација (2011.) | 24.671 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 26′ 32″ С; 16° 16′ 37″ И / 45.44225351321016° С; 16.276859040313496° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Површина | 40 km2 |
  Петриња Петриња на карти Хрватске | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Даринко Думбовић (ХНС) |
| Поштански број | 44250 |
| Позивни број | +385 44 |
| Веб-сајт | |
| www.petrinja.hr | |
Петриња је град у Хрватској у Сисачко-мославачкој жупанији. Према првим резултатима пописа из 2011. у граду је живело 24.671 становника, а у самом насељу је живело 15.683 становника.[1]
Налази се у Банији, на ушћу рјечице Петрињчице у Купу, 13 km југозападно од Сиска и 60 km југоисточно од Загреба.
Историја
Име Петриња има коријен у латинској ријечи petrus — камен. Претпоставља се да је град постојао у римско доба на подручју Зринске горе богате каменом. Петриња се помиње у XII вијеку. Тада се налазила нешто јужније него данас, на подручју села Јабуковац. Пошто су Турци спалили првобитну, на том мјесту се развила нова Петриња која је постала значајно војно и трговачко средиште у оквиру Војне крајине.
Нову локацију Петриња добија 1592. године изградњом турског утврђења на ушћу Петрињчице у Купу. Утврђење је требало да послужи Турцима у освајању Сиска, Туропоља и Загреба. Током времена у Петрињу се досељава све више занатлија и трговаца и тада почиње бржи привредни развитак града. Петриња је у саставу Наполеонове Илирије од 1809. до 1813. године када град постаје значајно трговачко и саобраћајно средиште, а на војном полигону француска војска сади велелепне липе које и данас свједоче о том историјском тренутку.
Петриња је у саставу Хабсбуршке монархије, а нагодбом 1867. године, улази у састав Краљевине Угарске, а укидањем Војне крајине улази у састав аутономне области Хрватска и Славонија, која је све до распада монархије била провинција са територијалном аутономијом (није представљала искључиво Хрватски национални ентитет!) у саставу Краљевине Угарске са сопственим Сабором у Загребу, који је доносио одређене самосталне одлуке и уредбе о аутономном животу, али је врховна реч припадала Угарској скупштини у Пешти. По распаду Хабсбуршке Монархије, Петриња је ушла у састав (Краљевина Срба Хрвата и Словенаца), Краљевина Југославија, Социјалистичка Федеративна Република Југославија), од распада Југославије и оснивања Републике Српске Крајине 1991. године. Петриња је била у саставу Републике Српске Крајине до августа 1995. године. Током агресије на РСК августа 1995. године хрватска војска заузела је Петрињу протеравајучи већинско српско становништво у граду и околини. Након тога је ушла у састав Сисачко — мословачке жупаније и Републике Хрватске.
Други свјетски рат
У Петрињском срезу само у Банском Грабовцу крајем јула 1941. године убијено је око 2.000 хиљаде Срба из истог места и око 2.000 Срба из других крајева. У исто време у Марин-Бријегу убијено је око 2.000 Срба. На Петрињском православном гробљу, на сам дан Божића, 7. јануара 1942. године стрељано је 45 Срба из села Јошевице и Дејановића, међу којима су биле и две жене, изведене на стрељање из болнице. Усташе су их све заједно повезали и терали кроз град на стрељање, при чему су "морали стално да певају". У самом граду Петрињи од 1.000 и више Срба остали су и преживели рат само четворица јер су им жене биле Хрватице, а сваки од њих био је стар преко 60 година.[2]
У Петрињском срезу из села Мале Градусе покренуто је 36, а из села Блињски Кут 80 породица. На њихова имања насељени су Хрвати из Загорја.[3]
У масовном насилном покатоличавању Срба у Петрињи и околини нарочито се истицао жупник Мијо Разум из Петриње. Он је позивао поједине Србе затворене у логору да пређу у римокатоличанство, па ће бити пуштени на слободу и враћени својим кућама.
У петрињском срезу порушене су цркве у Брђанима, Кињачи, Тремушњаку, Шушњару, Петрињцима, Старом Селу, Думачи, Градуси, Великој Градуси, Свиници, Четвртковцуи Петрињи.[4]
Становништво
Попис 2001.
Према попису из 2001. године општина Петриња је имала 23.413 становника, од којих су:
Сам град Петриња имао је 13.801 и приградско насеље Мошченица 2.348 становника.
Попис 1961, 1971, 1981, 1991, 2001.
По попису становништва из 1991. године, општина Петриња је имала 35.565 становника, распоређених у 57 насељених места.
| Година | Укупно | Хрвати | Срби | Остали |
|---|---|---|---|---|
| 1961 | 27.517 | 14.942 (54.30%) | 11.955 (43.45%) | 620 (2.25%) |
| 1981 | 33.570 | 14.621 (43.55%) | 12.617(37.58%) | 6.332 (18.86%) |
| 1991 | 35.565 | 15.791 (44.40%) | 15.969 (44.90%) | 3.805 (10.70%) |
| 2001 | 23.413 | 19.280 (82.35%) | 2.809 (12.00%) | 1.324 (5.65%) |
Попис 1991.
На попису становништва 1991. године, насељено место Петриња је имало 18.706 становника, следећег националног састава:
Привреда
Темељи првој хрватској фабрици саламе, сушеног меса и масти постављени су 1792. године, а данас је фабрика „Гавриловић“ носилац привредног развитка петрињског краја и добро позната по квалитети својих гастрономских производа.
Види још
Референце
- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 3. 2. 2014.
- ^ Највећи злочини садашњице : (патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945), Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац Дечје новине (1991). стр. 252.
- ^ Највећи злочини садашњице : (патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945), Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац Дечје новине (1991). стр. 119.
- ^ Највећи злочини садашњице : (патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945), Др. Драгослав Стрaњаковић, Горњи Милановац Дечје новине 1991. стр. 174
