Пређи на садржај

Прахово

Координате: 44° 17′ 19″ С; 22° 35′ 20″ И / 44.288666° С; 22.589° И / 44.288666; 22.589
С Википедије, слободне енциклопедије
Прахово
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округБорски
ОпштинаНеготин
Становништво
 — 2011.1506
Географске карактеристике
Координате44° 17′ 19″ С; 22° 35′ 20″ И / 44.288666° С; 22.589° И / 44.288666; 22.589
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина49 m
Прахово на карти Србије
Прахово
Прахово
Прахово на карти Србије
Остали подаци
Поштански број19330
Позивни број019
Регистарска ознакаNG

Прахово је насеље у Србији у општини Неготин у Борском округу.

Према попису из 2022. у насељу је било 799 становника (према попису из 2011. било је 1196 становника, према попису из 2002. било је 1506 становника а према попису из 1991. било је 2296 становника).

Положај села

[уреди | уреди извор]

Прахово је индустријско насеље збијеног типа удаљено 9 километара североисточно од Неготина. Смештено је на просечно 60 метара надморске висине, на десној обали Дунава. Железничком пругом и савременим путем повезано је са већим насељима. Површина атара је 1.957 хектара.

Насеље је поред Дунава а између села Радујевац, Самариновац и Душановац. Куће су на тераси, коју Дунав ретко запљускује, јер је од ње до реке пошира шљунковита и песковита обала.[1]

Историја

[уреди | уреди извор]

Остаци старије насељености упућују на знатну старост насеља (трагови старог утврђења, локалитети Селиште и Стара Капела и други). Захваљујући близини дунавског лимеса и важних комуникација, на подручју Прахова се од 4. до 6. века развијао римски град Акве (лат. Aquae) који је припадао провинцији Приобалној Дакији (лат. Dacia Ripensis). Римски град Акве је имао и свог епископа, који је у 6. веку био потчињен архиепископу Јустинијане Приме (лат. Iustiniana Prima).[2]

У близини Прахова констатовани су праисторијски локалитети: Идеће (вишеслојно праисторијско насеље из средњег неолита откривено шездесетих година прошлог века током изградње локалног пута ка Прахову), затим локалитет поред железничке станице (где су откривени налази који припадају старчевачкој култури и металном добу) и локалитет Фабрика суперфосфата (вишеслојно праисторијско насеље из средњег неолита).[3]

Под садашњим именом, Прахово се први пут помиње у турским пописима у 16. веку (1530. године) као насеље са 34 куће. Године 1586. је имало 24 куће.

На аустријским картама, Лангеровој и карти Темишварски Банат забележено је под именом Prahova-Prava, а 1736. године свештеник је у Прахову опслуживао 60 кућа. Село Prahova забележено је 1784. године. У периоду од 1807-1810. године забележено је под именима: Grahva, Prahova и Праова, а 1811. године – Праово. Године 1846. Прахово је имало 160, 1866. – 203, а 1924. године 370 кућа.[4]

Данашње насеље је подељено на Прахово (главни део насеља), Колонију и Прахово пристаниште.

Између два светска рата у Прахову су живеле следеће фамилије: Драгић, Брсановић, Трандафиловић, Ануцојевић, Брзуловић, Првујкић и Теодосијевић, Бребуловић, Удрић или Черчеловић, Њењуловић, Аврамовић, Праховљановић, Војимировић, Ћиришановић, Јеремић, Михајловић, Крекуловић, Димитријевић, Владић или Костантиновић, Ротаровић, Предић, Миорић, Јанковић, Војиновић и Кицупрановић, Андрејевић, Крачуновић, Шонић, Калинуцић, Гугић, Апановић, Челојевић, Абрашевић, Станчуловић, Танасијевић, Драгушиновић, Поповић, Буљигић, Фурњигић, Боболановић, Царановић и многе друге.[5]

Заветина насеља је Света Тројица. Православна црква Вазнесења Господњег у насељу је сазидана 1872. године.

Становништво Прахова је православно, а национално се изјашњава као српско (93,29%), влашко (3,12%) и остали (3,59%). Прахово је сврстано у влашка насеља.

Прахово је 1921. године имало 370 кућа и 1.914 становника, 1948 - 566 кућа и 2.186 становника, а 2002. године 700 кућа и 1.495 становника. Године 2007. на привременом раду у иностранству из овог насеља је око 580 становника (углавном у Аустрији, Немачкој, Швајцарској и Америци).

Основна школа у насељу је почела са радом 1882. године. Школске 2006/2007. године је имала 107 ученика.

Земљорадничка задруга у Прахову је основана 1899. године. (обнављана 1921. и 1947. године). Године 1960. припојена је Земљорадничкој задрузи у Неготину, заједно са задругама из Душановца и Самариновца. У периоду од 1950. до 1953. године у Прахову је радила и Сељачка радна задруга „Добривоје Радосављевић-Боби“ (престала са радом на основу одлуке скупштине задругара). Електричну расвету Прахово добија 1931. године (када је изграђена термо електрана за потребе железнице), Дом културе 1950, телефонске везе са светом 1982. (1989. године), а водовод 1998. године.

Код Прахова Немци су у Другом светском рату операција Дунавски вилењак потопили више десетина сопствених бродова и чамаца да не падну у руке Совјетском Савезу.

Овде се налази ФК Дунав Прахово.

Демографија

[уреди | уреди извор]

Према последњем попису из 2022. године у Прахову је живело 799 становника што је за 397 мање у односу на 2011. када је на попису било 1196 становника. У насељу живи 704 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 50,68 година (48,95 код мушкараца и 52,35 код жена).[6]

Према подацима пописа из 2022. у насељу има 332 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,41 а према истом попису у насељу има 621 стамбених јединица од којих је 340 насељених.[7]

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[8]
Година Становника
1948. 2.186
1953. 2.174
1961. 2.600
1971. 2.455
1981. 2.412
1991. 2.296 1.809
2002. 1.506 2.235
2011. 1.196
2022. 799
Етнички састав према попису из 2002.‍[9]
Срби
  
 1.405 93,29%
Власи
  
 47 3,12%
Румуни
  
 11 0,73%
Црногорци
  
 5 0,33%
Роми
  
 4 0,26%
Хрвати
  
 1 0,06%
Словенци
  
 1 0,06%
Македонци
  
 1 0,06%
Бугари
  
 1 0,06%
Југословени
  
 1 0,06%
непознато
  
 24 1,59%


Становништво према полу и старости[10]
м
ж
? 22
  
  
 23
80+ 15
  
  
 35
75—79 28
  
  
 43
70—74 63
  
  
 82
65—69 56
  
  
 70
60—64 31
  
  
 41
55—59 37
  
  
 34
50—54 52
  
  
 47
45—49 56
  
  
 46
40—44 40
  
  
 48
35—39 37
  
  
 25
30—34 46
  
  
 38
25—29 60
  
  
 51
20—24 45
  
  
 49
15—19 46
  
  
 38
10—14 40
  
  
 28
5—9 33
  
  
 37
0—4 29
  
  
 35
Просек : 42,2 45,8
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 556 503 721 614 598 573 488
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 112 121 62 84 48 41 17 3 0 0 3,08
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 634 145 418 39 32 0
Женски 670 83 407 145 34 1
УКУПНО 1.304 228 825 184 66 1
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 289 28 0 0 79
Женски 121 29 0 0 24
УКУПНО 410 57 0 0 103
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 25 12 19 3 73
Женски 3 0 12 2 8
УКУПНО 28 12 31 5 81
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 6 13 2 3
Женски 1 10 6 6 8
УКУПНО 1 16 19 8 11
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 5 0 0 21
Женски 1 0 0 11
УКУПНО 6 0 0 32

Саобраћај

[уреди | уреди извор]
Железничка станица у Прахову

Железничка пруга Ниш – Прахово је завршена 1922. Лука Прахово се налази 4 км низводно од Хидроелектране Ђердап II и међународног граничног прелаза Кусјак, последња је излазна лука на територији Србије на Дунаву, познатом и као Паневропски коридор 7.[11]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Јовановић, Коста (1940). Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. Београд: Српска краљевска академија. стр. 203. 
  2. ^ Turlej 2016, стр. 56, 125-133.
  3. ^ Булатовић Александар, Капуран Александар, Јањић Гордан (2013). Археолошка грађа Србије - Неготин, Културна стратиграфија праисторијских локалитета Неготинске Крајине. Београд-Неготин: Археолошки институт Београд, Музеј Крајине Неготин. стр. 159-169. ISBN 978-86-80093-75-8. 
  4. ^ Јовановић, Коста (1940). Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. Београд: Српска краљевска академија. стр. 204. 
  5. ^ Јовановић, Коста (1940). Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. Београд: Српска краљевска академија. стр. 205. 
  6. ^ Старост и пол, подаци по насељима - Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године (PDF), Приступљено 27.7.2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 464. ISBN 978-86-6161-230-5. 
  7. ^ Домаћинства према броју чланова - Попис становништва, подаци по насељима, август 2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 122. ISBN 978-86-6161-232-9. 
  8. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  9. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  10. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  11. ^ Luka “Prahovo”. srbijatransport.rs

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Прахово на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Прахово&oldid=27926000”