Dobro došli na Vikipediju,

slobodnu enciklopediju koju svako može da uređuje.

Napravi članak

Sjajan članak

Stepa Stepanović

Stepan Stepanović Stepa (Kumodraž kod Beograda, 28. februar/11. mart 1856 — Čačak, 27. april 1929) bio je srpski i jugoslovenski vojvoda (feldmaršal).

Učesnik je srpsko-turskih ratova (1876—1878), kao pitomac-narednik, kasnije potporučnik. U periodu između bitaka na Slivnici i kod Kumanova obavljao je dužnosti komandanta bataljona, puka, brigade, divizije i pomoćnika načelnika Glavnog đeneralštaba. Dva puta bio je i ministar vojni. U tom periodu Srpska vojska je u organizacionom, stručnom, materijalnom i moralnom pogledu bila dobro pripremljena za predstojeće ratove. U Prvom balkanskom ratu (1912—1913) Stepa Stepanović je komandovao Drugom armijom.

U Drugom balkanskom ratu, armija pod Stepinom komandom požrtvovano je branila nišavsku zonu sa utvrđenim logorom u Pirotu. Kada je počeo Prvi svetski rat, kao zastupnik odsutnog načelnika Štaba Vrhovne komande Radomira Putnika, rukovodio je mobilizacijom i koncentracijom Srpske vojske. Posle Putnikovog povratka u zemlju, ponovo preuzima dužnost komandanta Druge armije i sa njenim glavnim snagama izvodi marš-manevar preko Koceljeve i Tekeriša. U noćnom napadu, na istočnim padinama Cera, porazio je 21. diviziju austrougarskog 8. korpusa čime je omogućio pobedu Srba u Cerskoj bici. Za tu savezničku pobedu nad Centralnim silama, 20. avgusta 1914. godine, unapređen je u čin vojvode (feldmaršala). Njegova armija je u bici na Drini požrtvovano branila Mačvu. U Kolubarskoj bici (od 16. novembra do 15. decembra 1914), Druga armija je na desnoj obali Kolubare najpre zaustavila neprijateljski napad, a zatim učestvovala u manevarskim poduhvatima vojvode Radomira Putnika i generala Živojina Mišića, što je dovelo do sloma austrougarske Balkanske vojske.

Ceo članak 308 sjajnih članaka

Dobar članak

Konstantin Bodin

Konstantin Bodin (bug. Константѝн Бо̀дин [Konstantìn Bòdin]) bio je srpski kralj od 1081. do 1099. godine i prvi Srbin krunisan za cara 1072. godine. Bio je sin kralja Mihaila Vojislavljevića. Kao mladi princ učestvovao je u buntovnim borbama protiv Vizantije. Tokom ustanka iz 1072. godine nosio je i titulu bugarskog cara kao Petar III (bug. Петър III [Petŭr III]). Na proleće 1081. Mihailo je upriličio brak između Bodina i Jakvinte, ćerke vođe iz normanske stranke. Ovaj politički brak označio je i oslonjenje dukljanskog vladara na Normane. Već u oktobru 1081. Bodin je vladao sam pa se tako smatra da je njegov otac između maja i septembra 1081. godine preminuo.

Od južnoslovenskih vladara jedini je Bodin koji je imao visoku titulu protosevasta, koja je nastala u doba Aleksija I Komnina. Pretpostavlja se da je Konstantin Bodin umro u 1101-1102. godini, manje nego u 1106-1107. Izvor za takav datum pominje se kod Popa Dukljanina, piše da je vladao 26 godina i 5 meseci. Sahranjen je u manastiru Svetih Srđa i Vaha u blizini Skadra. Novija istraživanja su pokazala da je umro u 1099. godini.

Ceo članak 405 dobrih članaka

Izabrani spisak

Diskografija Kejti Peri

Američka pevačica Kejti Peri objavila je pet studijskih albuma, jedan koncertni album, dva EP-a, trideset i četiri singla (uključujući četiri kao gostujući izvođač) i pet promotivnih singlova. Sertifikovana je za 101 milion digitalno prodatih singlova i 6 miliona albuma, u Sjedinjenim Američkim Državama. Takođe je i peti izvođač u SAD-u sa najviše digitalno-prodatih singlova, prema Američkom udruženju diskografskih kuća.

Trenutno drži rekord za najviše singlova prodanih u preko 5 miliona primeraka u Sjedinjenim Američkim Državama, sa šest takvih singlova (prema datumu izlaska — Hot n Cold, California Gurls, Firework, E.T., Roar i Dark Horse).

Takođe drži rekord i za najviše pesama prodatih u preko 6 miliona primeraka, sa singlovima Firework, Roar i Dark Horse. Sve tri pesme su dobile dijamantski sertifikat, čineći je prvim izvođačem koji je to postigao.

Ceo članak 110 izabranih spiskova

Nedavni događaji

Vesti

22. april — Aitana Bonmati i Novak Đoković (na fotografiji) proglašeni su za najbolje sportiste sveta po izboru akademije Laureus.
18. april — U Banjoj Luci je održan veliki miting Srpska te zove, povodom najavljene rezolucije o ratnom zločinu u Srebrenici, o kojoj će se raspravljati u maju u Generalnoj skupštini UN.
13. april — Iran je izvršio napad na Izrael.
6. april — Peter Pelegrini izabran je za predsednika Slovačke.
29. mart — Parlament Indonezije je odobrio da nova prestonica zemlje bude Nusantara, na ostrvu Borneo, dok je poseban status dodeljen ranijoj prestonici Džakarti.
27. mart — Politički komitet Parlamentarne skupštine Saveta Evrope prihvatilo je mišljenje Dore Bakojani, kojim se preporučuje članstvo Prištine u Savetu Evrope. Glasanje o članstvu Kosova 18. aprila.
26. mart — U Srbiji je po prvi put aktiviran sistem Pronađi me, srpska verzija sistema Amber alert, u cilju pronalaska nestale dvogodišnje devojčice Danke Ilić iz Banjskog polja (Bor).

Ostale vesti

Na današnji dan

27. april

1865 — U eksploziji parobroda Sultana na Misisipiju poginulo je oko 1700 od oko 2400 njenih putnika.
1909 — Grupa Mladoturci oborila je sa vlasti turskog sultana Abdula Hamida.
1945 — Uhapšen je bivši italijanski diktator Benito Musolini, koji je streljan narednog dana u mestu Donga, na jezeru Komo.
1956 — Roki Marćano se povukao iz boksa kao jedini nepobeđen svetski šampion u „teškoj” kategoriji.
1992 — Po raspadu SFRJ, proglašena je Savezna Republika Jugoslavija, zajednička država Srbije i Crne Gore.
1999 — U vazdušnim napadima NATO na Jugoslaviju pogođen centar Surdulice, pri čemu je poginulo 17 ljudi, ranjeno 11, oko 300 civilnih objekata srušeno ili oštećeno.

Obližnji datumi:

Ostali događaji

Zanimljivosti

Da li ste znali

… da su Kanarska Ostrva dobila ime po psima?
… da su venecijaneri izmišljeni u Japanu?
… da delfin ima 260 zuba?
… da je Venecuela prva država koja je ukinula smrtnu kaznu 1863. godine?
… da je prvi muzički spot na MTV-u bio Video killed the radio star grupe The Buggles?
… da je verovatnoća postojanja plavog jastoga jedan prema dva miliona?
… da se samo slovo Q ne pojavljuje ni u jednom nazivu države SAD?

Ostale zanimljivosti

Izabrana slika

Stari grad u Budvi

Vikipedija

Vikipedija je enciklopedijski projekat slobodnog sadržaja na internetu koji razvijaju i održavaju dobrovoljci pomoću vikisoftvera. Članke na Vikipediji možete menjati bez obavezne registracije.

Prvobitna verzija Vikipedije započeta je 15. januara 2001, dok je izdanje na srpskom jeziku započeto 16. februara 2003. godine u 21:52. Vikipedija trenutno sadrži više od 62,8 miliona članaka napisanih na 309 jezika, od kojih je preko 688.000 na srpskom.

Doprinosi

Članke na Vikipediji zajednički pišu dobrovoljci širom sveta, a većinu stranica može da uređuje svako ko ima pristup internetu. Pritom je neophodno poštovati usvojena pravila i smernice.

Postoje stranice pomoći u kojima je objašnjeno kako se izrađuju novi ili uređuju postojeći članci, kako se otpremaju ili koriste slike i drugo. U bilo kojem trenutku možete da zatražite pomoć drugih urednika ili da se obratite svom izabranom mentoru.

Zajednica

Do sada su na Vikipediji na srpskom jeziku 367.533 korisnika otvorila nalog, a od toga je 976 aktivno. Svi urednici su dobrovoljci koji ulažu radne napore u okviru različitih tematskih celina.

Posetite našu Radionicu i Portale i saznajte kako vi možete pomoći. Konstruktivne diskusije i suvisli komentari o sadržaju članaka su uvek dobrodošli. Stranice za razgovor koristite za razmenu mišljenja i ukazivanje na manjkavosti u sadržaju članaka.

Srodni projekti