Dmitrij Mendeljejev
| Dmitrij Mendeljejev | |
|---|---|
|
|
|
| Datum rođenja: | 8. februar 1834. |
| Mesto rođenja: | Tobolsk (Ruska Imperija) |
| Datum smrti: | 2. februar 1907. |
| Mesto smrti: | Sankt Peterburg (Ruska Imperija) |
Dmitrij Ivanovič Mendeljejev (rus. Дми́трий Ива́нович Менделе́ев, Tobolsk, 8. februar 1834 — Sankt Peterburg 2. februar 1907) bio je ruski hemičar. Poznat je kao jedan od dvojice naučnika koji su stvorili Periodni sistem elemenata; koji je bio važna karika nauke u Drugoj industrijskoj revoluciji. Za razliku od ostalih stvaratelja, Mendeljejev je predvideo da će se mnogi elementi još otkriti. U nekoliko slučajeva poznato je njegovo neslaganje sa prihvaćenim atomskim masama, govorio je da se one ne slažu sa Periodnim zakonom, i to se pokazalo kao tačno.
Sadržaj |
[uredi] Biografija
Mendeljejev je rođen u Tobolsku, i bio je najmlađi od sedamnestero dece Ivana Pavloviča Mendeljejeva i Marije Dmitrijevne Mendeljejeve (pre Kornilieva). Sa četrnaest godina, nakon očeve smrti, pohađao je Gimnaziju u Tobolsku.
Sada siromašna obitelj Mendeljejev, 1849. godine preselila se u Sankt Peterburg gde je Dmitrij studirao pedagogiju 1850. Nakon maturiranja, doktori su mu dijagnostifikovali tuberkulozu, što je bio uzrok njegovog preseljenja na Krim, blizu Crnog mora 1855. Tu je postao glavni naučnik u lokalnoj gimnaziji. Potpuno zdrav vraća se u Sankt Peterburg 1856.
Između 1859. i 1861. proučavao je gasove u Parizu i usavršavao spektroskop sa Gustavom Robertom Kirhofom u Hajdlebergu. Nakon povratka u Rusiju 1863, postao je profesor hemije na Tehnološkom institutu i na Sveučilištu u St. Petersburgu. Iste godine oženio se Feozvom Niktičnom Leščevom, a njihov brak završio se razvodom. Kasnije se oženio Anom Ivanovom Popovom, a njihova kćer, Ljubov, posle je postala žena poznatog ruskog pesnika Aleksandra Bloka.
Iako je Mendeljejev prihvaćen širom Evrope kao naučnik (dobitnik je Koplijeve medalje Kraljevskog društva u Londonu) njegove političke aktivnosti zabrinjavale su vladu, a rezultat toga bio je otkaz sa mesta profesora 17. avgusta 1890. No, ipak je dobio mesto direktora u Uredu za mere 1893.
U kasnijim godinama, radio je i patentirao standard za klasičnu Rusku votku. Njegov rad o nafti je rezultirao osnivanjem prve rafinerije u Rusiji. Preminuo je u Sankt Peterburgu 1907. Radioaktivni element broj 101 nazvan je u njegovu čast Mendeljejevijum.
Ovaj veliki naučnik imao je hobi da pravi kofere.
[uredi] Periodni sistem elemenata
 |
Za više informacija pogledajte članak Periodni sistem elemenata |
Njulandov Zakon oktava objavljen je 1866. No zbog manjka mesta za buduća otkrića i stavljanje dva elementa u jednu periodu bilo je nezadovoljavajuće pa je njegova ideja odbijena. Ne znajući za to Mendeljejev je radio na sličnom projektu, a 6. marta 1869. njegova ideja je predstavljena u Ruskom hemičarskom društvu. Naslov njegovog projekta bio je: „Zavisnost između svojstava relativne atomske mase i elemenata“, a govorio je da ako se elementi svrstaju po atomskoj masi daju jedan redosled u periodama.
Elementi koji imaju slična hemijska svojstva imaju atomsku masu koja je ista ili relativno slična (npr. Pt, Ir, Os) ili kojima se povećava (npr. K, Rb, Cz)
Svrstavanje elemenata po atomskoj masi, sveden je na valentnost, kao i na hemijska svojstva. Tu se ubrajaju elementi kao Li, Be, Ba, C, N, O i Sn.
Elementi koji su najrasprostranjeniji imaju malu atomsku masu.
„Magnituda atomske mase određuje tip elementa, isto kao što i magnituda molekule određuje tip tela.
Moramo očekivati otkrića još mnogih elemenata - kao na primer elementi analogni aluminijumu i silicijumu - čija bi atomska masa trebala biti između 65 i 75. Atomske mase nekih elemenata mogu se odrediti znanjem o njima sličnim elementima. Iako atomska masa telura mora biti između 123 i 126, a ne može biti 128“ - rekao je Mendeljejev.
Neke karakterne osobine elemenata mogu se odrediti pomoću atomskih masa.
Neznano za Mendeljejeva, Lotar Majer je takođe radio na periodnom sistemu. Njegov rad, izdan 1864. godine sadržavao je samo 28 elemenata raspoređenih po samo valencijama. Uz to, Majer nikad nije došao na ideju da predvidi otkriće novih elemenata, i da ispravi atomske mase. Samo nekoliko meseci nakon Mendeljejevog sistema, Majer je izdao virtuelno identičan sistem. Neki ljudi smatraju Mendeljejeva i Majera ko-stvoritelje peridonog sistema, no Mendeljejev je tačno predvidio kvalitete elemenata koje je on zvao eka-silicijum (germanijum, eka-aluminijum (galijum) i eka-bor (skandijum) i to mu je dalo veći deo slave. U to vreme Mendeljejeva predviđanja impresionisala su sve i na kraju su dokazana.
[uredi] Ostali uspesi
Pri pokušaju hemijskog dobijanja etera 1902. godine iznio je lošu hipotezu o postojanju dva elementa koji imaju manju masu od vodonika, pa da je lakši od njih hemijski inertan element, izuzetno pokretljiv, sveprodirući i sveprožimajući gas.
Mendeljejev je posvetio vreme i analizi otopina, koje je promatrao kao homogene tekuće sastave nestabilnih disocirajućih komponenata - otapala i otopljene materije, držeći da su to primeri jednostavnih ili čistih materija, podložnih Daltonovim zakonima.
U pogledu fizičke hemije proučavao je reakcije tečnosti sa toplotom i izradio formulu sličnu Gej-Lisakovom zakonu o uniformnosti i širenju gasova. Od 1861. je interpretirao T. Andrevovu koncepciju kritične temperature gasova tako što je odredio apsolutnu tačku topljenja supstance čiji elementi daju temperaturu jednaku nuli, i tada voda prelazi u paru, nezavisno od temperature i zapremine.
Mendeljejev je puno pisao o hemiji, a njegova najpoznatija knjiga zasigurno je Principi hemije koju je pisao od 1868. do 1870. Ona je potom prevedena na mnoge svetske jezike.
Mendeljejev je zaslužan za otkriće optimalne količine alkohola, 38% (80 dokaza), u ruskoj votki. Ali pošto se tada votka, kao i druga alkoholna pića oporezovala na osnovu procenta alkohola u njima radi lakšeg proračuna u standarde je uveden udeo od 40%. Izvor te atribucije bila je teza njegovog doktorata O kompoziciji alkohola i vode. Ta teza temeljila se uglavnom na fizičkim svojstvima smese alkohola i vode, kao destilacija.
Dobio je zasluge i za uvođenje metričkog sistema u Ruskom carstvu.
Izumeo je pirokolidijum, vrstu gasovitog praha baziranog na nitrocelulozi, a 1892. organizovao je njegovu proizvodnju.
[uredi] Spoljašnje veze
