Телур
Из Википедије, слободне енциклопедије
| Телур (52Te) | |||||
|---|---|---|---|---|---|
|
|||||
| Општи подаци | |||||
| Припадност скупу | металоиди | ||||
| група, периода | VIA, 5, | ||||
| густина, тврдоћа | 6240 kg/m3, 2,25 | ||||
| боја | сребрносива |
||||
| Особине атома | |||||
| атомска маса | 127,60 u | ||||
| атомски радијус | 140 (123) pm | ||||
| ковалентни радијус | 135 pm | ||||
| ван дер Валсов радијус | 206 pm | ||||
| електронска конфигурација | [Kr]4d105s25p4 | ||||
| e- на енергетским нивоима | 2, 8, 18, 18, 6 | ||||
| оксидациони број | ±2, 4, 6 | ||||
| Особине оксида | средње кисели | ||||
| Кристална структура | хексагонална | ||||
| Физичке особине | |||||
| агрегатно стање | чврсто | ||||
| температура топљења | 722,66 K (449,51 °C) |
||||
| температура кључања | 1261 K (988 °C) |
||||
| молска запремина | 20,46×10-3 m³/mol | ||||
| топлота испаравања | 52,55 kJ/mol | ||||
| топлота топљења | 17,49 kJ/mol | ||||
| брзина звука | 2.610 m/s (293,15 K) | ||||
| Остале особине | |||||
| Електронегативност | 2,10 (Паулинг) 2,01 (Алред) |
||||
| специфична топлота | 202 J/(kg*K) | ||||
| специфична проводљивост | 200×10-3 S/m | ||||
| топлотна проводљивост | 2,35 W/(m*K) | ||||
| I енергија јонизације | 869,3 kJ/mol | ||||
| II енергија јонизације | 1.790 kJ/mol | ||||
| III енергија јонизације | 2.698 kJ/mol | ||||
| IV енергија јонизације | 3.610 kJ/mol | ||||
| V енергија јонизације | 5.668 kJ/mol | ||||
| VI енергија јонизације | 6.820 kJ/mol | ||||
| VII енергија јонизације | 13.200 kJ/mol | ||||
| Најстабилнији изотопи | |||||
Телур (Te, лат. tellus) - је металоид VIA групе.[1] Име је добио по латинском називу за Земљу.
Минерал телура је нпр телурит (TeO2).[2]
Телур је заступљен у земљиној кори у количини од 0,005 ppm (енг. parts per million).
Литература [уреди]
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Телур
- ^ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536.
- ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga.
| Периодни систем елемената | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| H | He | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Li | Be | B | C | N | O | F | Ne | ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Na | Mg | Al | Si | P | S | Cl | Ar | ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| K | Ca | Sc | Ti | V | Cr | Mn | Fe | Co | Ni | Cu | Zn | Ga | Ge | As | Se | Br | Kr | ||||||||||||||||||||||||
| Rb | Sr | Y | Zr | Nb | Mo | Tc | Ru | Rh | Pd | Ag | Cd | In | Sn | Sb | Te | I | Xe | ||||||||||||||||||||||||
| Cs | Ba | La | Ce | Pr | Nd | Pm | Sm | Eu | Gd | Tb | Dy | Ho | Er | Tm | Yb | Lu | Hf | Ta | W | Re | Os | Ir | Pt | Au | Hg | Tl | Pb | Bi | Po | At | Rn | ||||||||||
| Fr | Ra | Ac | Th | Pa | U | Np | Pu | Am | Cm | Bk | Cf | Es | Fm | Md | No | Lr | Rf | Db | Sg | Bh | Hs | Mt | Ds | Rg | Cn | Uut | Fl | Uup | Lv | Uus | Uuo | ||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|||||