Smolenska oblast

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Smolenska oblast
Смоленская область
Map
Država Rusija
Federalni okrugCentralni
Glavni gradSmolensk
Površina49.779 km2
Stanovništvo2018.
 — broj st.949.250
 — gustina st.19,07 st./km2
 — ISO 3166-2RU-SMO
Pozivni broj67
Zvanični veb-sajt Izmenite ovo na Vikipodacima

Smolenska oblast (rus. Смоленская область) ili skraćeno Smolenščina (rus. Смоленщина) konstitutivni je subjekt[1] Ruske Federacije sa statusom oblasti i nalazi se na prostoru Centralnog federalnog okruga, na krajnjem zapadu evropskog dela Rusije.

Ograničena je sa Moskovskom, Kaluškom, Brjanskom, Tverskom i Pskovskom oblasti Rusije, odnosno na zapadu sa Mogiljovskom i Vitepskom oblasti Belorusije.

Sa površinom od 49.779 km² među manjim je federalnim jedinicama Rusije. Na tom području je prema procenama iz 2014. živelo oko 968.000 stanovnika. Glavni i najveći grad oblasti je Smolensk, a veći gradovi su još i Roslavlj i Vjazma. Jedna je od etnički najhomogenijih ruskih oblasti pošto gotovo 95% stanovnika čine etnički Rusi. Administrativno je podeljena na 25 opšinskih rejona i 2 gradska okruga (Smolensk i Desnogorsk).

Etimologija[uredi | uredi izvor]

Oblast nosi ime po administrativnom centru, gradu Smolensku. To je jedan od najstarijih gradova Rusije, a prvi zvanični pomen grada je iz 863. godine.

Postoji nekoliko teorija o poreklu imena grada. Najčešće se svode na koren staroslovenske reči: смоль - smola, teren, nagib. Po nekim teorijama ime grada i oblasti vodi poreklo od drevnog južnoslovenskog plemena Smoljani, koje je tokom 7. veka naseljavalo Rodopske planine i dolinu reka Nestos.[2]

Geografija[uredi | uredi izvor]

Topografska mapa Smolenske oblasti

Smolenska oblast smeštena je na krajnjem zapadu Ruske Federacije. Ograničena je sa Pskovskom i Tverskom oblašću na severu, Moskovskom na istoku, Kaluškom na jugoistoku, te sa Brjanskom oblašću na jugu. Na zapadu je međudržavna granica sa Republikom Belorusijom, odnosno rejonima Vitepske i Mogiljovske oblasti te zemlje. Sa površinom od 49.779 km² nalazi se na 56. mestu po veličini među subjektima Ruske Federacije.

Geografski gledano, Smolenska oblast se nalazi u centralnim delovima prostrane Istočnoevropske nizije. Uglavnom ravničarski reljef mestimično je ispresecan manjim uzvišenjima morenskog porekla i blago je zatalasan. Najveći delovi oblasti se nalaze u predelima Smolenskog pobrđa, čiji najistaknutiji delovi su Duhovščinsko i Vjazemsko pobrđe. Nadmorska visina oblasti kreće se od maksimalnih 321 m na teritoriji Vjazemskog rejona, do 141 m uz obalu Zapadne Dvine na granici sa Belorusijom (ivični deo Pribaltičke nizije). Na severozapadu oblasti su delovi Vitepskog (do 232 m) i Valdajskog pobrđa, dok su na istoku delovi Moskovskog pobrđa (visine do 255 m). Na krajnjem jugu oblasti pobrđa postepeno prelaze u dosta nižu i zamočvarenu Pridnjeparsku niziju sa prosečnim nadmorskim visinama između 175 i 180 m.

Hidrografija[uredi | uredi izvor]

Vazusko jezero

Reke Smolenske oblasti pripadaju slivovima Crnog i Baltičkog mora i Kaspijskog jezera. Najvažniji vodotok je reka Dnjepar sa pritokama Sož, Desna, Vop i Vjazma. Ka basenu Volge i Kaspijskog jezera otiču reke Vazuza i njena pritoka Gžat, te reka Ugra (pritoka Oke). Manji deo teritorije na severozapadu odvodnjava se ka Baltičkom moru preko reke Kasplje, pritoke Zapadne Dvine.

Na teritoriji oblasti nalaze se brojna jezera, uglavnom ledničkog porekla (posebno na severozapadu). Više od 160 jezera ima površine veće od 1 hektara. Površinom je najveće Akatovsko jezero (sa 6,55 km²), dok je najdublje Baklanovsko jezero (sa dubinom od 28 m). Na teritoriji rejona nalazi se i nekoliko manjih kraških jezera, a najveće među njima je Kaliginsko jezero. Površinom najveća, i privredno najvažnija veštačka jezera su Vazusko i Jausko jezero na severoistoku oblasti, koja vodom snabdevaju Moskvu, na severu je Smolensko jezero, dok je na jugu Desnogorsko jezero.

Na severoistoku rejona, na tromeđi sa Moskovskom i Tverskom oblašću nalazi se hidro-melioracioni sistem Vazuski hidrosistem čije vode se između ostalog koriste i za snabdevanje Moskve pijaćom vodom.

Klima[uredi | uredi izvor]

Smolenska oblast nalazi se u zoni umerenokontinentalne klime sa januarskim prosekom temperatura vazduha od -9 °C, odnosno julskim od 17 °C. Temperaturne razlike između pojedinih delova oblasti nisu velike i gotovo su zanemarive, iako su na krajnjem jugu temperature za 1 °C više nego u ostatku oblasti. Godišnja suma padavina varira od 630 do 730 mm, a najvlažniji je severozapadni deo oblasti gde se tokom leta znatno češće formiraju cikloni pod uticajem hladnijih vazdušnih masa sa Baltika. Najveća količina padavina se izluči tokom letnjih meseci (225—250 mm). Godišnje je u proseku između 170 i 190 dana sa padavinama, dok se period bez mraza kreće između 125 i 148 dana. Oblast karakteriše i visoka oblačnost, tako da maksimalan broj sunčanih sati tokom proleća ne prelazi vrednost od 10%. Zbog nešto intenzivnije vertikalne cirkulacije atmosfere na ovom području nisu retka odstupanja od višegodišnjih klimatskih modela.[3]

Živi svet i ekologija[uredi | uredi izvor]

Smolenska oblast se nalazi u zoni mešovitih lišćarsko-četinarskih šuma umerenih predela. Pod šumama je nešto manje od 40% oblasne teritorije, a najpošumljenija su područja Ugranskog, Demidovskog, Duhovščinskog i Holm Žirkovskog rejona, gde je pod šumama više od polovine teritorije. Najdominantnije vrste drveća su breza, omorika, bor i jova. Znatna su područja pod močvarnom vegetacijom, te pod livadama.

Svet faune predstavljen je brojniž životinjskim i ribljim vrstama. Najrašireniji sisari su zec, los, lisica, vuk, kuna i ređe mrki medvedi. Ihtiofaunu čini preko 45 različitih vrsta riba (deverika, grgeč, štuka, som, crvenperka, šaran, smuđ), dok se u poslednje vreme vrši intenzivno poribljavanje belim amurom i belim tolstolobikom.

U severnom delu Smolenske oblasti nalazi se zaštićeno područje nacionalnog parka Smolensko pojezerje površine oko 150.000 hektara. Park je osnovan 1992. godine.[4] Godine 2007. osnovan je i park prirode Gagarinski površine oko 55.000 hektara.[5][6]

Najveći ekološki problemi oblasti posledica su nesavesnog upravljanja privrednim kapacitetima i niskog nivoa ekološke svesti građanstva. Najveći problemi su visok nivo zagađenosti vazduha u gradskim sredinama, degradacija prirodne sredine, nekontrolisana upotreba pesticida u poljoprivrednoj proizvodnji i nepoštovanje ekoloških standarda u industrijskoj proizvodnji.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Smolenska kneževina tokom 13. veka (na karti označena žutom bojom)

Grad Smolensk se ubraja među najstarije ruske i istočnoslovenske gradove, a prvi put se u pisanim izvorima pominje u Arhangelskom letopisu iz 863. godine, a u vezi sa pohodom kijevskih knezova Askoljda i Dira iz Novgoroda ka Carigradu. Kako je grad Smolensk već u to doba bio dobro utvrđen i gusto naseljen, kijevski knezovi su ga obišli. Godine 882. knjaz Oleg Novgorodski zauzeo je Smolensk i proglasio ga posedom Kijevske Rusije, a za upravnika nad gradom je postavio knjaza Igora Rjurikoviča.

Godine 1127. formirana je Smolenska kneževina koja je svoj vrhunac doživela tokom 12. veka, i tada je obuhvatala gotovo celokupnu teritoriju današnje Smolenske oblasti. Iako kneževina nikada nije bila pod direktnim napadom tatarsko-mongolskih hordi, ipak je Smolensk 1274. postao vazalnom kneževinom Zlatne Horde.

Tokom jula 1404. litvanski knjaz Vitautas je osvojio Smolensk čime je okončano postojanje nezavisne smolenske kneževine.[traži se izvor] Godine 1410. smolenska vojska učestvovala je u Grivaldskoj bici na strani Litvanaca, a protiv Vitezova Tevtonskog reda. Grad Smolensk je 1514. postao delom Velike Moskovske kneževine, Nakon perioda Smutnih vremena Smolensk i njegova okolina 1618. postaju delom Poljsko-litvanske države, u čijim granicama ostaju sve do 1654. godine kada ponovo postaju delom ruske zemlje. Godine 1708. osnovana je Smolenska gubernija koja je postojala sve do 1929. godine.

Krajem 19. veka područje je bilo zahvaćeno intenzivnijom industrijalizacijom i doživelo je veliki privredni preporod, a sam grad Smolensk je 1870. železnicom povezan sa Moskvom.

U Smolensku je 31. decembra 1918. osnovan „Revoucionarni radnički komitet Belorusije“ koji je samo dan kasnije proglasio osnivanje Beloruske SSR (sedište organizacije je premešteno u Minsk sredinom januara 1919). Smolensk i njegova okolina ostali su u sastavu ruske države, odnosno Ruske SFSR.

Nekadašnja Smolenska gubernija je raspuštena 1. oktobra 1929, a njena teritorija je zajedno sa nekoliko susednih oblasti prerasla u novoosnovanu Zapadnu oblast čijim administrativnim centrom je postao grad Smolensk. Zapadna oblast nije bila dugog veka, te je već 1937. raspuštena, a umesto nje su uspostavljene Smolenska, Kurska i Orlovska oblast. Tokom dvadesetih godina prošlog veka u Smolensku dolazi do intenzivnijeg razvoja industrije, a u to vreme u gradu je otvorena fabrika za proizvodnju aviona.

U mestu Katinj, na zapadu oblasti su pripadnici Sovjetske tajne policije (NKVD) ubili nekoliko hiljada poljskih zarobljenika, a događaj je postao poznat kao „Katinjski masakr“.

Smolenska oblast je okupirana od strane trupa Vermahta tokom jula 1941. godine, i pod nemačkom okupacijom je bio sve do 25. septembra 1943. kada je oslobođen od strane jedinica sovjetske Crvene armije. Od 1944. oblast se nalazi u sadašnjim granicama.[7]

Stanovništvo[uredi | uredi izvor]

Prema podacima nacionalne statističke službe Rusije, na teritoriji Smolenske oblasti je 2014. živelo 967.896 stanovnika, ili u proseku 19,44 stanovnika po kvadratnom kilometru. Od tog broja nešto preko 70% je živelo u gradskim sredinama.[8]

Početkom 20. veka teritorija oblasti je bila znatno gušće naseljena, a do konstantnog pada broja stanovnika dolazi posle Drugog svetskog rata (iako se granice rejona nisu menjale). Tako je broj stanovnika sa 2.166.000 koliko je registrovano 1926. pao za više nego dvostruko u narednih stotinu godina.[9]

Kretanje broja stanovnika
1897.1926.1939.1970.1979.1989.1999.2009.2010.2012.2014.
1.525.279[10]Rast 2,292,712Pad 1,142,969Pad 1,106,066Rast 1,120,748Rast 1,158,299Pad 1,116,371Pad 974,139Rast 985,537Pad 980,482Pad 967,896

Smolenska oblast ubraja se u etnički najhomogenije administrativne jedinice Ruske Federacije, pošto preko 90% populacije čine etnički Rusi.

Narod 1959.[11] 1989.[12] 2002[13] 2010[14][15]
Ukupno 1.142.969 1.153.569 1.049.574 985.537
Rusi 1.113.560 (97,43%) 1.085.161 (94,07%) 980.073 (93,38%) 893.675 (90,68%)
Ukrajinci 7.271 (0,64%) 21.789 (1,89%) 17.362 (1,65%) 12.223 (1,24%)
Belorusi 9.506 (0,83%) 22.384 (1,94%) 16.231 (1,55%) 12.012 (1,22%)
Jermeni 163 (0,01%) 1.094 (0,09%) 3.893 (0,37%) 4.776 (0,48%)
Romi 2.051 (0,18%) 3.316 (0,29%) 3.011(0,29%) 2.805 (0,28%)
Azeri 108 (0,01%) 1.614 (0,14%) 2.416 (0,23%) 2.705 (0,27%)
Tatari 416 (0,04%) 2.163 (0,19%) 2.424 (0,23%) 2.239 (0,23%)
Uzbeci 82 (0,01%) 570 (0,05%) 533 (0,05%) 1.267 (0,13%)
Moldavci 98 (0,01%) 1.084 (0,09%) 924 (0,09%) 1.183 (0,12%)
Jevreji 6.454 (0,56%) 3.536 (0,31%) 1.434 (0,14%) 977 (0,10%)

Na teritoriji Smolenske oblasti nalaze se 2 grada oblasne subordinacije i još 13 naseljenih mesta sa administrativnim statusom grada i 10 naselja sa administartivnim statusom varošice (rus. посёлки городского типа).

Najveći gradovi[uredi | uredi izvor]

Smolensk
Smolensk
Vjazma
Vjazma

Poredak Grad Populacija

Roslavlj
Roslavlj
Jarcevo
Jarcevo

1. Smolensk 330.961
2. Vjazma 54.754
3. Roslavlj 52.070
4. Jarcevo 46.266
5. Safonovo 43.845
6. Gagarin 30.230
7. Desnogorsk 28.728
8. Verhnjednjeprovski 12.392
9. Dorogobuž 10.242
10. Rudnja 9.803

Administrativna podela[uredi | uredi izvor]

Od 2006. Smolenska oblast je administrativno podeljena na 2 grada oblasne subordinacije (Smolensk i Desnogorsk) i na 25 opštinskih rejona, dok je svaki rejon administrativno podeljen na gradska područja i seoske opštine (ukupno 350 opštinskih područja).[16]

Rejoni Smolenske oblasti
Zgrada oblasne administracije
№ Rejon Administrativni centar
1 Veliški rejon Veliž
2 Vjazemski rejon Vjazma
3 Gagarinski rejon Gagarin
4 Glinkavički rejon selo Glinka
5 Demidovski rejon Demidov
6 Dorogobuški rejon Dorogobuž
7 Duhovščinski rejon Duhovščina
8 Jeljnjanski rejon Jeljnja
9 Jerščinski rejon selo Jeršiči
10 Kardimovski rejon Kardimovo
11 Krasnjenski rejon Krasni
12 Monastirščinski rejon Monastirščina
13 Novoduginški rejon selo Novodugino
14 Počinkovski rejon Počinok
15 Roslavljanski rejon Roslavlj
16 Rudnjanski rejon Rudnja
17 Safonovski rejon Safonovo
18 Smolenski rejon Smolensk
19 Sičjovski rejon Sičjovka
20 Tjomkinški rejon selo Tjomkino
21 Ugranski rejon selo Ugra
22 Hislavički rejon Hislaviči
23 Holm Žirkovski rejon Holm Žirkovski
24 Šumjačinski rejon Šumjači
25 Jarcevski rejon Jarcevo

Privreda[uredi | uredi izvor]

U jugoistočnim i istočnim delovima rejona nalaze se značajniji ugljenonosni reviri, a detaljnije je istraženo 30 leđišta lignita u kojima se zalihe ovog energenta procenjuju na preko 400 miliona tona. Značajan energent je i treset čije rezerve se procenjuju na oko 170 miliona tona. Postoje znatnije rezerve kamene soli sa dodacima potaše i fosfata, ukupno do 10 miliona tona.

U ukupnoj vrednosti bruto društvenog proizvoda oblasti industrija učestvuje sa 38% (uglavnom hemijska i prehrambena industrija, energetika i građevinarstvo), dok na poljoprivredni sektor otpada oko 10% BDP-a.

Elektroenergetski sistem oblasti najvećim delom počiva na energiji iz Smolenske nuklearne elektrane u Desnogorsku čija tri RBMK reaktora imaju kapacitet od 3.000 МВт, odnosno Smolenske termoelektrane kapaciteta 630 МВт.

Vodeća grana poljoprivrede je stočarstvo, a naročito mlečno govedarstvo. Poljoprivredno zemljište obuhvata 1,75 miliona hektara, što čini 35% teritorije rejona, odnosno oko 1% svih obradivih površina Ruske Federacije. Najviše oraničnih površina je u južnim delovima oblasti (preko 70%). Najdominantnija kultura je pšenica pod kojom je zasejano oko 45% površina, a slede lan, krompir i povrtarske kulture.

Preko teritorije rejona prelaze 4 cevovoda kojima se sibirski prirodni gas transportuje dalje ka Belorusiji i zapadnoj Evropi. U Smolensku se nalazi podzemno skladište gasa kojim se snabdeva grad i veći deo oblasti.

Saobraćaj[uredi | uredi izvor]

Preko teritorije oblasti prolazi trasa međunarodne železnice na relaciji Moskva—Minsk—Brest (a koja prlazi kroz smolenske gradove Gagarin, Vjazma, Safonovo, Jarcevo i Smolensk). Od značaja je i stara železnica koja povezuje Rigu i Orel. Ukupna dužina železničkih pruga na teritoriji oblasti je 1.259 km (po podacima iz 2002).

Najvažniji drumski pravci su M1 «Belarusь», autoput koji povezuje Moskvu sa Belorusijom (preko oblasti prolazi u dužini od 298 km, kroz Vjazmu, Safonovo, Jarcevo i Smolensk); R120 Orel—Vitepsk (221 km, kroz Roslavlj i Smolensk); A101 Moskva—Varšava (poznat i kao „Staropoljski autoput“).

U Smolensku se nalazi vojni aerodrom «Смоленск-Северный» koji uglavnom služi za povremeni lokalni saobraćaj. Na ovom aerodromu se 10. aprila 2010. dogodila avionska nesreća nakon što se avion Tupoljev Tu-154M 36. Specijalne pukovnije Poljske srušio na prilazu pist. U nesereći je smrtno stradalo svih 96 putnika, uključujući i tadašnjeg predsednika Poljske Leha Kačinjskog.[17]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Konstituciя Rossiйskoй Federacii ”. 
  2. ^ Происхождение названий российских городов.
  3. ^ Текущие данные по станциям. Смоленская область.
  4. ^ Красная книга Смоленской области.
  5. ^ Департамент Смоленской области по природным ресурсам // Постановление О природном парке «Гагаринский». Архивирано на сајту Wayback Machine (6. фебруар 2013)
  6. ^ Смоленское новости // Парк «Гагаринский» — единственный природный парк на Смоленщине.
  7. ^ „История административного положения Велижа.”. Arhivirano iz originala 13. 03. 2013. g. Pristupljeno 29. 06. 2014. 
  8. ^ Оценка численности постоянного населения на 1 января 2014 года. Архивирано на сајту Wayback Machine (8. април 2014) Проверено 13 апреля 2014.
  9. ^ Демоскоп
  10. ^ Первая Всеобщая перепись населения Российской империи 1897 года. Владимирская губерния.
  11. ^ Demoskop. Vsesoюznaя perepisь naseleniя 1959 goda. Nacionalьnый sostav naseleniя po regionam Rossii: Smolenskaя oblastь
  12. ^ Demoskop. Vsesoюznaя perepisь naseleniя 1989 goda. Nacionalьnый sostav naseleniя po regionam Rossii: Smolenskaя oblastь
  13. ^ Vserossiйskaя perepisь naseleniя 2002 goda Arhivirano na sajtu Wayback Machine (20. april 2011): Naselenie po nacionalьnosti i vladeniю russkim яzыkom po subъektam RF Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. novembar 2006)
  14. ^ „Oficialьnый saйt Vserossiйskoй perepisi naseleniя 2010 goda. Informacionnыe materialы ob okončatelьnыh itogah Vserossiйskoй perepisi naseleniя 2010 goda”. Arhivirano iz originala 30. 04. 2020. g. Pristupljeno 29. 06. 2014. 
  15. ^ Vserossiйskaя perepisь naseleniя 2010 goda. Oficialьnыe itogi s rasširennыmi perečnяmi po nacionalьnomu sostavu naseleniя i po regionam. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (9. decembar 2021): sm. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (18. oktobar 2012)
  16. ^ Službena administrativna mapa Smolenske oblasti.
  17. ^ MČS RF opublikovalo spisok pogibših v aviakatastrofe pod Smolenskom Arhivirano na sajtu Wayback Machine (12. april 2010) // Interfaks, 10 aprelя 2010

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Smolenska oblast na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Смоленска_област&oldid=27425980”