Главна страна

Из Википедије, слободне енциклопедије

Изабрани чланак

Сићевачка клисура

Сићевачка клисура је део речне долине Нишаве настала интензивним усецањем њеног воденог тока у стенску масу, између северних огранака Суве планине, и јужних огранака Сврљишких планина. Налази се 14 km источно од Ниша, између села Просек (низводно) и насеља Долац (узводно). Дуга је око 17 km (15,9) и спаја Нишку котлину са Белопаланачком котлином. Такође је и најкраћа веза између средњег и доњег Понишавља, односно између горњег и доњег дела средњег Нишавља.

Клисура је подељена на две географске целине, горњу — Црнчанско-градиштански кањон, и доњу — Островичку клисуру. Горњи део је ужи и сличнији кањону (од Осторвице до Долаца), док је доњи (од Просека до Островице са широким благим падинама. Клисура је оивичена Сврљишким планинама са севера и обронцима Суве планине с југа.

Кроз Сићевачку клисуру, паралелно са Нишавом, изграђени су железничка пруга (1886/87) и нишавски међународни магистрални пут (1964). Нишавска железница која пролази кроз долинске усеке Сићевачке клисуре део је велике светске железничке магистрале (ЛондонПаризБеоградНишСофијаИстанбул), а магистрални пут Е-80, источни крак Коридора 10, део велике паневропске магистрале (СалцбургЗагребБеоградНишСофијаИстанбул), и веза преко Мале Азије са осталим подручјима света.

Због својих геоморфолошких одлика као и јединствене флоре и фауне, Сићевачка клисура је проглашена за Парк природе и заштићено подручје са значајним еколошким и културним добрима. „Парк природе Сићевачка клисура“ је предео богат природним лепотама, и изузетан је пример појаве и интеракције геолошких, геоморфолошких и хидролошких феномена као и биодиверзитета, и станиште више ендемских, реликтних и ретких врста биљака и животиња.

Она покрива делове подручја Општина Нишка Бања и Бела Паланка, са укупном површином од 77,46 km2, од чега се 55,59 km2 налази у општини Ниш, а 21,87 km2 у општини Бела Паланка. Ово подручје је реком Нишавом подељено на два дела — Лесков врх (северни) и Облик (јужни).

Због живописних предела, очуваних геоморфолошких особина и природних вредности са претежно очуваним природним екосистемима и јединственом флором и фауном, од 2000. Сићевачка клисура је проглашена за Парк природе II категорије заштите, у Складу са Законом о заштити природе Републике Србије.

Као заштићено подручје са значајним еколошким и културним добрима, подручје Сићевачке клисуре намењено је очувању укупне геолошке, биолошке и предеоне разноврсности Србије, и задовољењу научних, образовних, духовних, естетских, културних, туристичких, здравствено-рекреативних потреба и осталих делатности усклађених са традиционалним начином живота и начелима одрживог развоја.

...даље...

Да ли сте знали...

Нилски коњ


Изабрана слика

Панорамска фотографија Дунава - Ритопек, предграђе Београда. (оригинална величина 5.061 × 1.200 *)

Панорамска фотографија Дунава - Ритопек, предграђе Београда.
(оригинална величина 5.061 × 1.200)

Вести

Петр Нечас

На данашњи дан

Клара Цеткин
Остали догађаји: 19. јун20. јун21. јун

Портали

Википедија

Википедија је пројекат енциклопедије отвореног садржаја на интернету који развијају добровољци уз помоћ вики софтвера.

Пројекат је започет 15. јануара 2001. године и њиме руководи Задужбина Викимедије. У овом тренутку Википедија има више од 20 милиона чланака на преко 270 језика, од чега је преко 4 милиона написано на енглеском и преко 180.000 чланака на српском језику.

Популарност Википедије је расла од самог почетка и тренутно се налази међу 10 најпосећенијих сајтова на интернету.

Доприноси

Википедијине чланке заједнички пишу добровољци широм света, а велику већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице за помоћ у којима је објашњено како се започињу нови или уређују постојећи чланци, како се шаљу и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ.

Заједница

До сада је 125.315 корисника отворило налог, а од тога је 870 било активно у протеклих месец дана. Сви уредници Википедијиних чланака су волонтери, који удружују своје напоре и доприносе у оквиру различитих тематских целина.

Дискусије и коментари садржаја чланака су добродошли. Странице за разговор се користе за размену мишљења и указивање на грешке, како би се постојећи чланци учинили што бољим и свеобухватнијим.