Јелена Груба

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јелена Груба
Период 13951398
Претходник/ци Стефан Дабиша
Наследник/ци Стефан Остоја
Порекло и породица
Династија Котроманићи
Супружник/ци Стефан Дабиша
Потомство Стана

Јелена (народно име Груба) је била краљица Босне (13951398) и супруга краља Дабише (13911395). Она је након његове смрти 8. септембра 1395. године изабрана од стране властеле за владарку и све своје одлуке је доносила саветом са благодарованим велможанима властеле краљевства ми, русага босанског[1]. Током њене владавине, ојачале су крупне велможе које су практично управљале већим делом државом, а најмоћнији међу њима били су:

Они су водили самосталну политику и у склопу својих поседа су убирали царине чиме су директно подривали и слабили централну власт. Њена владавина је окончана у мају 1398. године, када ју је властела краљевине Босне, предвођена Хрвојем Вукчићем[1], лишила власти проглашењем Остоје (прва влада 1398—1404, друга влада 1409—1418) за новог краља. Разлози за њену смену нису познати, али је она након ње остала да живи у Босни са титулом краљице, али се вратила свом народном имену Груба. У браку са краљем Дабишом је имала само једну ћерку Стану, која се удала за Ђурђа Радивојевића.

Јелена Мара Груба Николић Котроманић била је босанска српска краљица, прво као супруга краља Степана Дабише, а затим као једина жена на босанском трону и друга Српкиња на трону. Са Дабишом је у браку била од 1340. године до његове смрти 8. септембра 1395. године. Из њиховог брака рођена је једна кћерка, Стана , позната као Анастасија , имали су сина непознатог имена. По Дабишиној смрти изабрана је за владарку од стране босанске српске властеле. За време њене владавине ојачале су крупне велможе које су управљале већим делом државе. Они су водили самосталну политику и у склопу својих поседа убирали су порезе чиме су директно подривали и слабили власт на средњем нивоу. Њена владавина окончана је у мају 1398. године, када ју је властела краљевине Босне, предвођена Хравојем Хрвантинићм, сменила с власти проглашењем Стјепана Остоје за новог краља. Разлози за њену смену нису познати, али је она након владавине наставила да живети у Босни са титулом краљице. О краљици Јелени сазнајемо из само два историјска извора. Ти су документи једна повеља упућена Дубровнику, те један захтев. Занимљиво је да није ковала свој новац, него је користила новац претходног босанског краља, свога мужа, Степана Дабише. Рођаци су јој били племићи Николићи , који су владали једним делом Хума.

Порекло и брак[уреди]

Рођена је у племћикој породици Николића, који су владали једним делом Хума. Удала се за Дабишу, ванбрачног полубрата краља Твртка I. Јелена Груба је била краљица Босне као супруга краља од 1391. године до мужеве смрти 1395. године. Једино преживело дијете рођено из њиховог брака била је кћерка Стана. Имали су сина , непознатог имена који је умро 1395. године . Станина кћерка, чије се име наводи као Владика, удала се за Јураја Радивојевића још за живота свога деде Дабише и баке Грубе, што потврђује Дабишина повеља из 1395. којом краљ поклања село Вељаци на управу својој кћери Стани, с тим да после њене смрти управу над селом наследе Владика и њен муж. Јеленина унука Владика је имала децу још за време Јелениног живота и владавине.

Владавина[уреди]

За Дабишиног насљедника био је, још за Дабишина живота, изабран угарски краљ Жигмунд Луксембуршки. Жигмунд је изабран јер је био муж угарске владарице Марије, која је била кћерка Јелисавете Котроманић и унука бана Степана другог. Како је Марија умрла у мају 1395. године, Жигмунд је изгубио право на босански трон, па је по Дабишиној смрти, 8. септембра 1395. године , изабрана за владарку од стране босанске властеле.

Владала је уз помоћ сабора и главних представника властеле (војвода Хрвоје Вукчић Хрватинић, војвода Сандаљ Хранић Косача, и кнез Павле Радиновић). Краљица Јелена је имала проблема са подизањем дубровачких трибута (Стонски доходак и Светодмитарски доходак) јер није могла да испуни основни предуслов - да потпише старе привилегије и повеље у односима између Босне и Дубровника. Уз помоћ Жоре Бокшића, Дубровчанима је објашњено стање међувлашћа које је владало у Босни и они су јој тек тада исплатили трибуте, 1397. године. За време њене владавине ојачале су крупне велможе које су практично управљале већим делом државе. Они су водили самосталну политику и у склопу својих поседа су убирали порезе чиме су директно подривали и слабили власт. Последње године владавине провела је у западном Захумљу, на поседу свог зета Јурја.

Након смене[уреди]

Њена владавина је окончана у мају 1398. године, када ју је властела босанска властела, предвођена Хрвојем Вукчићем, лишила власти и изабрала Остоју за новог краља. Разлози за њену смену нису познати. Могуће је да су чланови њене породице, поготово њена браћа, искориштавали њен положај за стицање новца и моћи, што није одговорала остатку племства. Јелена је након владавине наставила да живи у Босни са титулом и чашћу краљице. Извори је називају "присвитла и привисока госпоја кир Груба“. Дана 18. марта 1399. године је још била жива, али јој се након тога датума губи сваки траг. Могуће је да се повукла у манастир и ту умрла.

Титула[уреди]

Јелена Груба се у повељама на латинском потписивала као Helena, regina Bosniae, Stephani Dabisa uxor (српски: "Јелена, краљица Босне, супруга Степана Дабише").

Последњих година, а као резултат грађанског рата бошњачка јавност у Сарајеву у потрази за својим идентитетом Јелену Грубу Котроманић представља као босанску краљицу негирајући њено српско порекло и игноришући сваке везе које је она имала са својим народом у средњевековној Србији.

Референце[уреди]



Претходник:
Стефан Дабиша
Краљица Босне
(13951398)
Наследник:
Стефан Остоја
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}