Сарајево — разлика између измена
| Ред 244: | Ред 244: | ||
== Спољашње везе == |
== Спољашње везе == |
||
* [http://www.petitiononline.com/nasaBIH/petition.html UKINITE REPUBLIKU SRPSKU / ABOLISH THE REPUBLIC OF SRPSKA] |
|||
*[http://sarajevo.moj-grad.com/ Градски инфо сервис] {{bs}} |
*[http://sarajevo.moj-grad.com/ Градски инфо сервис] {{bs}} |
||
*[http://www.mojgrad.ba/ Мојград, градски инфотоп] {{bs}} |
*[http://www.mojgrad.ba/ Мојград, градски инфотоп] {{bs}} |
||
Верзија на датум 8. децембар 2007. у 22:30
| Сарајево | |||
| Датотека:Sarajevopurple.jpg Сарајево | |||
| Грб | Положај | ||
|---|---|---|---|
| |||
| Основне информације | |||
| Ентитет: | ФБИХ | ||
| Кантон: | Сарајевски | ||
| Становништво: | 402.000 | ||
| Површина: | 142 km² | ||
| Густина: | 2.831 ст/km² | ||
| Надморска висина: | 347 | ||
| Позивни број: | (+387) 33 | ||
| Поштански број: | 71000 | ||
| Администрација (Стање: 2005) | |||
| Врста насеља: | Град | ||
| Начелник: | Семиха Боровац (СДА) | ||
| Сајт: | |||
Сарајево је главни град Босне и Херцеговине и њен највећи урбани, културни, економски и саобраћајни центар, главни град Федерације Босне и Херцеговине и седиште Сарајевског кантона, које према проценама има 429.672 становника. Кроз град протиче река Миљацка, а у непосредној близини града је и извориште реке Босне, са популарним излетиштем Сарајлија, Врелом Босне. Око града су и Олимпијске планине: Јахорина, Бјелашница, Игман, Трескавица и Требевић, који су посебно током зимских месеци омиљена дестинација не само Сарајлија, него и њихових гостију из целога света.
Град Сарајево је седиште највеће високошколске установе у земљи, Универзитета Сарајево, и низа других високошколских установа, чиме се сврстава у ред највећих универзитетских центара у целој регији Југоисточне Европе. Уз неколико националних и градских театарских кућа, музеја и културних институција Сарајево је и важно место на културној мапи овог дела европског континента. Сваке године град на реци Миљацки је домаћин низа културних фестивала међународног карактера, међу којима су најзначајнији: Сарајевски филмски фестивал (СФФ), Сарајевски џез фестивал, летни културни фестивал "Башчаршијске ноћи", театарски фестивал нових продукција "МЕСС", "Сарајевска зима" и Светски телевизијски фестивал оријенталне музике.
Урбану слику града карактеризују бројни сакрални објекти, јединствене џамије из богатог османског периода, католичке и православне цркве, синагога и други бројни трагови мултиетничког живљења у самом срцу града.
Сарајево је град бурне историје, која је неретко имала утицаја и на глобална дешавања. Тако је 1914. године у Сарајеву убијен аустроугарски престолонаследник Франц Фердинанд, чиме је отпочео Први светски рат, а седамдесет година касније, 1984. године у граду се одржавају невиђене игре мира и пријатељства, 14. Зимске олимпијске игре. Током раних 1990-их година име града Сарајева не силази са насловница дневних новина у целоме свету, јер се ту, у срцу Европе, води један од ратова у новијој европској и светској историји.
Слику Сарајева у новом миленијуму обележава полагана, али сигурна обнова цивилног живота и општа нормализација једне од најперспективнијих младих метропола нове Европе.
Географија
Сарајево се налази у самом географском средишту Босне и Херцеговине и запрема површину од 142 km². Смештен је у композитној Сарајевској котлини која се пружа од истока према западу, у плодном Сарајевском пољу. И док су централни делови града углавном смештени у низини Сарајевског поља, најважнија градска предграђа налазе се на падинама околних бријегова и брда.
Кроз град од истока према западу протиче река Миљацка, која настаје од неколико врела у подножју планина Романије и Јахорине. У западном делу Сарајевског поља, на подручју приградског насеља Илиџа, настаје и једна од највећих река у Босни и Херцеговини, река Босна, која настаје од тридесетак мањих извора у подножју планине Игман, стварајући јединствен парк природе - Врело Босне, омиљено излетиште Сарајлија.
Центар града Сарајева лежи на надморској висини од 511 метара изнад површине мора, док виши делови града и приградска насеља на падинама околних планина леже на просечној надморској висини од 900 метара над морем. Град окружују олимпијске планине које досежу и 2000 метара висине: Бјелашница, Јахорина, Игман, Трескавица и Требевић
Историја
Почетком XV века на раскрсници римских путева, на подручју где су људи одувек живели, још од млађег каменог доба, ударени су темељи граду Сарајеву. Било је то време продора Османског царства на подручје тадашње Краљевине Босне, време великих друштвених и цивилизацијских промена. Оснивачем Сарајева сматра се Исхак бег Исхаковић. Он је први саградио џамију, двор, мост и неколико јавних установа.
Интензивни развој занатства и трговине брзо су од Сарајева створили богат град, раскрсницу религија и култура, трговачких путева и свакојаких путника. У XVI веку то је био један од најбогатијих градова на овом подручју Балкана, када су изграђене и неке капиталне грађевине које и данас представљају бисере архитектуре и цивилизације тог доба. Тада је у Сарајеву, као задужбина Гази Хусрев-бег-а отворена и Висока школа, која је готово у свему подсећала на универзитете у другим великим градовима Европе.
Сарајево је од свог самог почетка био космополитски град. У њега се досељавају Јевреји истерани из Шпаније, граде своје синагоге, граде се и православне цркве, а затим и католичке катедрале. Као ни један град у Европи, Сарајево је, стешнено између планина, нашло у себи простора за све четири велике светске религије, културе и цивилизације које они носе. Суживот који је трајао вековима створио је нове вредности, рекло би се један нови културни и религијски склад који је издржао све историјске изазове.
Доласком Аустро-Угарске управе на ове просторе, до тада углавном оријентални град Сарајево, улази у западну Европу крајем XIX века. То је време снажног продирања на ове просторе западно-европске културе, привреде, обичаја и других цивилизацијских вредности. Тада се у Сарајеву граде модерне фабрике, отварају школе западног типа, град се обогаћује западноевропском културом и архитектуром, а отвара се и Земаљски музеј, једна од најзначајнијих институција културе на Балкану.
После Првог светског рата, који је почео убиством Аустријског престолонаследника у Сарајеву, град је дошао на маргину интереса тадашњег режима и династије Карађорђевића, и може се рећи да је град Сарајево између два светска рата стагнирао, па и назадовао.
Иза Другог светског рата у Сарајеву се развија индустрија, школство, култура и многе друге институције које га чине метрополом и главним градом Републике Босне и Херцеговине. У том периоду оснива се и Универзитет савременог европског типа, оснива се опера, мноштво музеја и галерија, научни институти и друго. Град нараста на више од 400.000 становника. Таквом космополитском и модерном граду свијет повјерава организирање XIV Зимских олимпијских игара, које су са великим успехом и одржане 1984.
Политика
Град Сарајево се састоји од четири градске општине: Стари Град, Центар, Ново Сарајево и Нови Град, а заједно са суседним општинама чини Кантон Сарајево, који је у саставу Федерације Босне и Херцеговине.
Град Сарајево je пре рата у Босни и Херцеговини чинило десет општина: Вогошћа, Илијаш, Илиџа, Нови Град, Ново Сарајево, Пале, Стари Град, Трново, Хаџићи и Центар.
Након потписивања Дејтонског мировног споразума и реинтенграције појединих насеља, настаје Кантон Сарајево, унутар ког се формира Град Сарајево од четири општине.
Са друге стране општина Пале и Трново, као и нека насеља која су остала у Републици Српској као Касиндо, Лукавица, Хреша итд. чине град Источно Сарајево. Источно Сарајево се до одлуке Уставног суда о неуставности назива звало Српско Сарајево. Званично Источно Сарајево чине: Источни Стари Град, Источна Илиџа, Источно Ново Сарајево, Пале, Трново РС, Соколац и Рогатица. Бања Лука је главни град Републике Српске.
Становништво
Број становника у Сарајеву се видљиво повећава; 1910. године Сарајево је имало 57.040 становника, 1931. године 78180, а 1961. 143120 становника, напрема 401.118 становника у децембру 2002. године. [1]
По последњем службеном попису становништва из 1991. године, Град Сарајево (подручје свих десет општина) имало је 527.049 становника:
- Муслимани - 259.470 (49,23%)
- Срби - 157.143 (29,81%)
- Хрвати - 34.873 (6,61%)
- Југословени - 56.470 (10,71%)
- остали, неопредељени и непознато - 19.093 (3,62%)
Насељено место Сарајево, имало је по истом попису 416.497 становника. Осталих 110.552 становника живело је у 335 насељених места, у 10 општина.
Религија
Конфесионална слика Сарајева је јединствена у Европи, а због њене разноликости град се неретко пореди са Јерусалимом и Њујорком. Сарајево је седиште Реис-ул-улеме, поглавара Исламске верске заједнице у Босни и Херцеговини, седиште Дабробосанске Митрополије Српске православне цркве и седиште Врхбосанске надбискупије Римокатоличке цркве у Босни и Херцеговини.
Урбану слику града красе сакрални објекти четири најважније светске конфесије. Бројне џамије, цркве, катедрала, синагога, као и остали значајни верски објекти налазе се у самом центру града Сарајева, смештене тек стотињак метара једне од других.
Економија
Након деценија комунизма и година рата, економија Сарајева је постала предмет реконструкције и рехабилитације.[2] Међу бројним економским знаковима, Централна банка Босне и Херцеговине је отворена у Сарајеву у 1997. години и Сарајевска берза је почела са радом у 2002. Велика градска база производње, администрације и туризма, комбинирана са великим информалним тржиштем,[3] чини град највећим економским регионом Босне и Херцеговине.
Иако је Сарајево имало велику индустрију током периода комунизма, само је пар постојећих послова учинило транзицију на капиталистичку економију успешном. Сарајевска индустрија сада укључује индустрију дуванских производа, намештаја, аутомобила, и комуникацијску опрему. Компаније смештене у Сарајеву су БХ Еирлајнс (пријашни Аир Босна), БХ Телеком, Босмалов градски центар, Босналијек, Енергопетрол, Фабрика дувана Сарајево, и Сарајевска пивара.
Сарајево има јаку туристичку индустрију и Лонли Планет је граду дао 43. место на списку најбољих градова у свету у 2006. години.[4] Спортски туризам користи постројења од олимпијских игара из 1984, посебно скијашка средства на оближним планинама Бјелашнице, Игмана, Јахорине, Требевића и Трескавице. 600 година историје Сарајева, уз деловање западних и источних царстава, је такође велика туристичка атракција. Сарајево је услуживало путнике током векова, јер је представљало важан тржни центар током Османског царства и периода Аустро-Угарске. Примери популарних дестинација у Сарајеву су Врело Босне, сарајевска катедрала и Гази-Хусрев бегова џамија.
Комуникације и медији
Као главни и највећи град Босне и Херцеговине, Сарајево је највећи центар медија у земљи. Већина комуникационих и медијских инфраструктура је уништена током рата, али реконструкција коју је водио високи представник Босне и Херцеговине је помогла модернизацији индустрије.[5] Нпр, Интернет је постао доступан у граду 1995.[6]
"Ослобођење", основано 1943, су најстарије сарајевске дневне новине и једине које су преживиле рат. Ипак, ове новине су иза Дневног Аваза, основаног 1995, и Јутарњих новина. [7] У друге локалне периодичне новине спадају новине Хрватска Ријеч на хрватском језику и магазин Старт, као и недељне новине "Слободна Босна" и "БХ Дани".
Босанскохерцеговачка телевизија је сарајевска јавна ТВ станица, једна од три у Босни и Херцеговини. Друге станице у граду су НРТВ "Студио 99", НТВ Хајат, Опен Бродкаст Нетворк, ТВ Кантона Сарајево и ТВ Алфа. Многе мање независне радио станице постоје, попут Радија М, РСГ, еФМ студентског радија и радија 202. Радио Слободна Европа, као и пар америчких и западно-европских станица су такођер доступне у граду.
Саобраћај
Положај Сарајева у долини између планина га чини компактним. Уске градске улице и недостатак паркинга ограничавају аутомобилски саобраћај али дозвољавају бољу пешачку и бициклистичку покретност. Две главне улице у граду су Титова и Змај од Босне. Европски аутопут, коридор 5Ц, пролази кроз Сарајево повезивајући га са Будимпештом на северу и са Плочама на југу. [8]
Електрични трамваји, који су у служби од 1885, су најстарија врста јавног превоза у граду. [9] Постоји седам трамвајских линија и четири тролејбуске линије и много бусева. Главна жељезничка станица у Сарајеву се налази у северном делу града.
Међународни Аеродром Сарајево (СЈЈ) је смештен само пар километара југозападно од града. Током рата аеродром се користио за летове УН-а и транспорт хуманитарне помоћи. Од Дејтонског споразума из 1996. године, аеродром је отворен за комерционалне летове у које спадају Б&Х Ерлајнс, Аустријан Ерлајнс, Алиталиа, Аеро Флајт, Луфтханса, Јат Ервејс, Кроација Ерлајнс, и други. У 2004, 397.000 путника је путовало кроз сарајевски аеродром, за разлику од само 25.000 из 1996. године. [10]
Култура
Сарајево је било дом многих различитих религија и етничких група вековима, дајући граду бројне културе. Бошњаци, Срби, Хрвати, Јевреји, и Словенци су делили гард. Данашње становништво града већином представљају Бошњаци, али у прошлих пар година видљиво је повећање досељеника из источне Азије.
Град је богат музејима, укључујући музеј Сарајева, Арс Аеви музеј уметности, Земаљски музеј (отворен 1888. и дом сарајевске Хагаде), историјског музеја Босне и Херцеговине и музеја литературе и театралне уметности Босне и Херцеговине. У граду је такође смештено народно позориште, основано 1919, као и сарајевски ратни театар. Друге културне институције укључују сарајевски културни центар, сарајевску библиотеку, уметничку галерију БиХ и Бошњачки институт.
Уништавања повезана са ратом, [11]као и реконструкција, бројне уништене институције и културни и верски симболи укључујући Гази Хусрев-бегову билбиотеку, националну билбиотеку, сарајевски оријентални институт, и музеј посвећен олимпијским играма 1984. Посљедице су различити нивои владе који су утемељили јаке законе за заштиту култура и институција.
Историјски, Сарајево је било дом бројних познатих босанских песника и мислиоца током Османског царства. Добитник Нобелове награде Владимир Прелог је из града, као и оскаровац Данис Тановић. Добитник Нобелове награде Иво Андрић је већину свог живота провео у Сарајеву. У Сарајеву је рођен и кипар Јосип Ивановић, један од највећих савремених кипара ових простора.
Сарајево Филм Фестивал, покренут 1995, је постао премијерни филмски фестивал на Балкану. Сарајевска Зима, сарајевски џез фестивал су веома познати, као и Башчаршијске ноћи, месечни културни, музички и плесни догађај.
Сарајевска школа поп рока се развила у граду између 1961 и 1991. Ова врста музике је почела са бендовима попут Индекса, Бијелог дугмета и певача/текстописца Кемала Монтена. Наставила је у 1980им, са СЦХ, Плавим оркестром, Забрањеним пушењем и Црвеном јабуком, завршавајући ратом у 1992. Након рата, Ирски рок банд Ју Ту је био први бенд који је свирао након рата у граду.
Спорт
Као и у остатку државе најпопуларнији спортови су фудбал, кошарка и рукомет. Спортски живот се првенствено одвија кроз два спортска друшта; СД Жељезничар и СД Босна. Оба спортска друштва имају спортске секције у више спортских грана.
Међу великим бројем спортских колектива у граду се истичу фудбалски клубови Жељезничар и Сарајево, рукометни клубови Жељезничар и Босна, мушки кошаркашки клуб Босна и женски рукометни клуб Жељезничар.
Град је био домаћин зимских олимпијских игара у 1984. години.
Знаменитости града
Сарајево се може похвалити добро очуваним старим трговачким делом града, популарном Башчаршијом, која је настала за периода османске владавине у Босни и Херцеговини. Овај дио града обилује јединственим архитектонским остварењима османске градске архитектуре, међу којима су бројне поткуполне џамије, као и традиционалне форме оријенталне архитектуре попут: конака, ханова и безистана. Након разарања током протеклог рата Башчаршија је поново обновљена на оппту радост Сарајлија и њихових гостију.
Градови партнери
Референце
- ^ По неформалном попису становништва главни град Босне и Херцеговине броји 765.000 становника. Врло је могуће да ће Сарајево до следећег пописа становништва 2010. године имати преко милион становника. Подаци о броју становника
- ^ Европска комисија и Светска банка. Програм Европске заједнице за Сарајево
- ^ ЦИА (2006). Босна и Херцеговина - ЦИА
- ^ Лонли Планет (март 2006). Пут кроз најбоље градове у Европи
- ^ Европски журналистички центар (новембар 2002). Крајолик босанскохерцеговачких медија
- ^ Јеленка Воцкић-Авдагић. Интернет и јавност Босне и Херцеговине
- ^ Раденко Удовичић (05.03.2002). Шта се догађа са најстаријим босанскохерцеговачким новинама: Ослобођење се продаје за 4.7 милиона КМ
- ^ Босмал. Коридор 5Ц
- ^ О трамвајима на виртуелном Сарајеву
- ^ Захид Кркић, Стататистички подаци за сарајевски аеродром
- ^ Јане Перлез (12. аугуст 1996). Остаци сарајевске библиотеке су симбол уништене културе
Види још
- Козија ћуприја,
- Зимске олимпијске игре 1984. одржане су у Сарајеву.
- Срби у Сарајеву
Спољашње везе
- UKINITE REPUBLIKU SRPSKU / ABOLISH THE REPUBLIC OF SRPSKA
- Градски инфо сервис (језик: бошњачки)
- Мојград, градски инфотоп (језик: бошњачки)
- Туризам (језик: бошњачки)
- Туристичке информације (језик: бошњачки)
- Сарајевски аеродром (језик: бошњачки) (језик: енглески)
- Сарајевo вoдич (језик: енглески)
- Списак амбасада (језик: бошњачки)
- Сарајево-Икс портал (језик: бошњачки)
- Интерактивна мапа Сарајева (језик: бошњачки)
- Сарајево - најопеванији град (језик: бошњачки)
Координате: Географску ширину није могуће обрадити као број:43_51_N_18_22_E_type:city(300000)_region:BA
Invalid arguments have been passed to the {{#coordinates:}} function
1 Припада и једном и другом ентитету |
