Грелин
| Грелин/обестатин препрохормон | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Идентификатори | |||||||||||
| Симболи | ГХРЛ; МТЛРП; гхрелин | ||||||||||
| Вањски ИД | ОМИМ: 605353 МГИ: 1930008 ХомолоГене: 9487 ГенеЦардс: ГХРЛ Гене | ||||||||||
| |||||||||||
| Ортолози | |||||||||||
| Врста | Човек | Миш | |||||||||
| Ентрез | 51738 | 58991 | |||||||||
| Енсембл | ЕНСГ00000157017 | ЕНСМУСГ00000064177 | |||||||||
| УниПрот | Q9УБУ3 | Q9ЕQX0 | |||||||||
| РефСеq (мРНА) | НМ_016362 | НМ_021488 | |||||||||
| РефСеq (протеин) | НП_057446 | НП_067463 | |||||||||
| Локација (УЦСЦ) |
Цхр 3: 10.3 - 10.31 Мб |
Цхр 6: 113.68 - 113.69 Мб | |||||||||
| ПубМед претрага | [1] | [2] | |||||||||
Грелин је хормон који углавном производе П/Д1 ћелије које облажу фундус (горњи део) људског желуца и епсилон ћелије панкреаса које стимулишу глад и састоји се од 28 амино киселина.[1] Нивои грелина се повишавају пре оброка и смањују након оброка. Он се сматра панданом хормона лептина, кога производи адипозно ткиво, и који индукује ситост кад је присутан у високим нивоима. У неким баријатричним процедурама, нивои грелина су смањени код пацијената, што узрокује превремену ситост.
Грелин се такође производи у хипоталамусном аркуатном језгру (лат. nucleus arcuatus hypothalami), где он стимулише секрецију хормона раста из предње хипофизне жлијезде (лат. obus anterior hypophyseos).[2]. Рецептори грелина су изражени на неуронима у аркуатном језгру и бочном хипоталамусу. Грелински рецептор је Г протеин-спрегнути рецептор, који је још познат под називом GHS рецептор (хормон раста ослобађајући рецептор). Грелински рецептор је такође био идентификован у вагалним аферентним ћелијским телима, као и на вагалним аферентним завршецима у гастроинтестиналном тракту[3]
Грелин има важну улогу у неуротрофији, посебно у хипокампусу. Он је есенцијалан за когнитивну адаптацију на промену окружења и за процес учења.[4][5] За грелин је утврђено да активира ендотелне изоформе азот моноксид синтазе у сигналном путу који је завстан од више киназа, међу којима је Akt.[6]
Форме[уреди | уреди извор]
Грелин постоји у ендокринолошки неактивној (чист пептид) и активној форми (хексатропин). Осим октаноилног и друг бочни ланци су примећени.
Литература[уреди | уреди извор]
- ^ Инуи А; Асакаwа А; Боwерс ЦY; et al. (2004). „Ghrelin, appetite, and gastric motility: the emerging role of the stomach as an endocrine organ”. FASEB J. 18 (3): 439—56. PMID 15003990. doi:10.1096/fj.03-0641rev.
- ^ Mondal, M.S., Date, Y., Yamaguchi, H., Toshinai, K., Tsuruta, T., Kangawa, K., Nakazato, M. (2005). „Identification of ghrelin and its receptor in neurons of the rat arcuate nucleus”. Regul. Pept. 126 (1-2): 55—59. PMID 15620414. doi:10.1016/j.regpep.2004.08.038.
- ^ Page A, Slattery J, Milte C, Laker R, O'Donnell T, Dorian C, Brierley S, Blackshaw LA (2007). „Ghrelin selectively reduces mechanosensitivity of upper gastrointestinal vagal afferents”. Am J Physiol Gastrointest Liver Physiol. 292 (5): 1376—1384. PMID 17290011. doi:10.2337/diabetes.51.12.3412.
- ^ „Hunger hormone tied to learning”. Архивирано из оригинала 07. 05. 2011. г. Приступљено 1. 6. 2007. at The Scientist
- ^ Atcha, Z; Chen, WS; Ong, AB; Wong, FK; Neo, A; Browne, ER; Witherington, J; Pemberton, DJ. (2009). „Cognitive enhancing effects of ghrelin receptor agonists”. Psychopharmacology (Berl). 206 (3): 415—27. PMID 19652956. doi:10.1007/s00213-009-1620-6.
- ^ Xu X, Jhun BS, Ha CH, Jin ZG (2008). „Molecular mechanisms of ghrelin-mediated endothelial nitric oxide synthase activation.”. Endocrinology. 149 (8): 4183—4192. PMC 2488251
. PMID 18450953. doi:10.1210/en.2008-0255.
Dodatna literatura[уреди | уреди извор]
- Bown R (3. 9. 2006). „Ghrelin”. Pathophysiology of the Endocrine System. Colorado State University. Архивирано из оригинала 12. 05. 2008. г. Приступљено 18. 9. 2008.
- Burstain T (1. 1. 2005). „Balancing Your Hunger Hormones”. Web site reviewing role of ghrelin and leptin in obesity. Infinity Medical Systems, Inc. Архивирано из оригинала 13. 10. 2008. г. Приступљено 18. 9. 2008.
- Dickson SL (1. 1. 2002). „Chapter 15. Ghrelin: A newly discovered hormone”. British Society for Neuroendocrinology. Архивирано из оригинала 28. 09. 2007. г. Приступљено 18. 9. 2008.
- Nixon R (14. 7. 2008). „Feeling hungry can make you happy”. Mental health. MSNBC.com. Приступљено 18. 9. 2008.
- Shea C (10. 12. 2006). „Empty-Stomach Intelligence”. New York Times. Приступљено 18. 9. 2008.
- Tomasetto C (1. 3. 2001). „Ghrelin/MTLRP (motilin-related peptide)”. Atlas of Genetics and Cytogenetics in Oncology and Haematology. Архивирано из оригинала 02. 03. 2006. г. Приступљено 18. 9. 2008.
Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
