Pređi na sadržaj

Australijski Alpi

Koordinate: 37° 00′ 00″ J; 148° 00′ 00″ I / 37.000000° J; 148.000000° I / -37.000000; 148.000000
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Australijski Alpi
Australian Alps
Geografske karakteristike
Najviša tačkaKošćuško (planina)
Ndm. visina2 228 m
Koordinate37° 00′ 00″ J; 148° 00′ 00″ I / 37.000000° J; 148.000000° I / -37.000000; 148.000000
37° 00′ 00″ J; 148° 00′ 00″ I / 37.000000° J; 148.000000° I / -37.000000; 148.000000
Geografija
Mapa Australije
DržaveAustralijska prestonička teritorija, Novi Južni Vels, Viktorija)
Republike Australija
MasivVelike razvodne planine
Geologija
Formirana odMagmatske stene, Sedimentne stene, Metamorfne stene
Starost stenaDevon

Australijski Alpi (engl. Australian Alps или Alps) su južni deo Velike razvodne planine (engl. Great Dividing Range), planinskog lanaca uz samu obalu Pacifičkog okeana. Alpi se prostiru preko australijske prestoničke teritorije, Novog Južnog Velsa i Viktorije, tri od šest australijskih država.[1] Pored ovih država, Alpi uključuju i šesnaest nacionalnih parkova i rezervata. Planina menja ime po državi kroz koju prolazi, tako da je u Novom Južnom Velsu „Snežna planina” (engl. Snowy Mountains) dok je u Viktoriji brdo „Brindabela” (engl. Brindabella Range).[2] Planina je danas prepoznatljiva po prisustvu snega tokom januara, sa jednim od najboljih skijališta u regionu.[3]

Geografija[uredi | uredi izvor]

Australijska prestonička teritorija[uredi | uredi izvor]

Planinsko utočište.

Australijska prestonička teritorija (engl. Australian Capital Territory) je autonomna oblast Australije u okviru koje se nalazi glavni grad Kanbera. U ovom delu prolazi alpinski lanac kojeg stanovništvo naziva brdo Brindabela.[4] Na lokalnom jeziku ime se prevodi „dva pacova-kengura“. Međutim, postoji objašnjenje da naziv potiče od Brindi Brindi (ili Brendi Bear), lokalnog izraza koji znači „voda koja teče preko stena“.

Lanac čini značajan horizont zapadno od grada Kanbera, glavnog grada Australije. Nacionalni park Brindabela nalazi se severozapadno od granice između Novog Južnog Velsa i australijske prestonice i graniči se sa nacionalnim parkom Namadgi. Park se prostire na površini od 213,6 km².[5]

Brdo Brindabela, na severu, poseduje granitna brda koji su u stvari dubinske magmatske stene, iz grupe kiselih magmatskih stena koje imaju granularanu i faneritnu teksturu. Tu se, takođe, nalazi i najviša tačka australijske prestoničke teritorije, planina Bimberi (1912 m). Vegetacija se proteže od zeljastih ravnica, alpskih livada pa do šume eukaliptusa.[6] Fauna je takođe raznolika: istočni sivi kenguri, valabiji, vombati, svrake, papagaji, vrane.[7]

Pogled na grad Kanbera.

Novi Južni Vels[uredi | uredi izvor]

Nacionalni park Košćuško

Snežne planine su najviši planinski lanac na australijskom kontinentu sa najvišom tačkom, planinom Košćuško, sa vrhom od 2.228 m nadmorske visine. Planina se nalazi južno od grada Kanbera, u Južnom Novom Velsu i deo su australijskih Alpa. Tu se, takođe, nalazi nacionalni park Košćuško koji je jedan od najznačajnijih nacionalnih parkova u Australiji. Prostire sa na površini od 670.000 hektara.[8] Područje je zaštićeno 1944. godine i zvanično je klasifikovano kao deo nacionalnog parka 1967. godine. Tu se nalaze četiri skijališta Novog Južnog Velsa.[9]

Vrh Tovnsend je drugi najviši vrh Australije (2.209 metara). Smešten je 3,68 km severno od planine Košćuško. Planina Jagungal (2.061 metara) je izolovani vrh, severno od nacionalnog parka Košćuško. Nalazi se usred prostrane ravnice, vidljiv je izdaleka i njegov vrh pruža veličanstven pogled na celu regiju, ali je njegov uspon jako težak.[10]

Kroz Snežne planine teku glavni rečni tokovi jugoistoka Australije. Izvor reke „Snežna reka” (engl. Snowy River) izvire na ovoj planini na nadmorskoj visini od 2.200 metara. Reka Marumbidži (engl. Murrumbidgee) izvire takođe na ovoj planini. Tok reke je usmeren prema zapadu, kroz teritoriju savezne države Novi Južni Vels i sliva se u ušću reke Mari, koja prolazi kroz glavni grad Australije — Kanberu.[11] Reka, takođe, ima nekoliko pritoka od kojih su najznačajniji Molonglo, Laklan i Aberkrombi. Tokom 1970-ih godina u gornjem toku reke izgrađene su hidrocentrale.

Najviše regije planina imaju alpsku klimu, koja je karakteristična po dugim i oštrim, hladnim zimama sa dosta snega i kratkim i svežim letima. Ova klima je retka u Australiji. Najniža temperatura, 29. juna 1994, zabeležena je -23 °C. Planina je pokrivena alpskim šumama. naročito eukaliptusom. U pustinjskom delu planine Akacija je predominantna.[12] Najviši grad se nalazi ovde, u pitanju je grad Kambora sa 60 stanovnika. Grad je na najvišoj nadmorskoj visini u celoj Australiji. Kambora je izrađena 1954. godine koristeći montažne kuće, kao deo plana korišćenja zemljišta Snežnih planina. Nalazi se u granicama nacionalnog parka Košćuško, na putu između Kiandre i Kakobana, druge hidroelektrane u regionu. Kiandra je na 1.400 m nadmorske visine, napušteni je grad iz doba zlatne groznice i rodno mesto skijanja u Australiji.

Viktorija[uredi | uredi izvor]

Viktorija je jedna od šest australijskih država. Nalazi se u jugoistočnom delu i najmanja je od svih ostalih kopnenih država ali je veoma urbanizovana i najgušće naseljena. Glavni i najveći grad Viktorije je Melburn. Ima preko 5 miliona stanovnika, a oko 70% živi u glavnom gradu. Najviši vrh je na planini Bogong i iznosi 1.986 m. Prvi uspon napravio je 1854. godine botaničar, baron Sir Ferdinand von Mueler.[13] Naziv za vrh je aboridžinskog porekla i znači „debeli momak“.

Na njega se može popeti bez posebne opreme, a na raspolaganju je nekoliko staza. Najkraći put je preko stepeništa koji je dugačak 8. kilometara, nije suviše težak i potrebno je četiri sata hoda. S druge strane, potrebno je znati da je vrh stalno zahvaćen maglom i da su temperature niske tako da je potrebno imati barem neophodnu opremu protiv hladnoće i specijalne naočare.

U ovom regionu se, takođe, gaji leptir Bogong čiju su gusenicu nekada konzumirali starosedeoci ove planine.[14]

Ovaj region je jedan od najvećih područja u Australiji pokrivenih snegom tokom zime. Regija je poznata po alpskom skijanju i skijaškom trčanju u zimskim mesecima. Staza koja se naziva „staza za šetnju”, koristi se za skijaško trčanje zimi i planinarenje leti. Podnožje planine prekriveno je gustim šumama Eukaliptusa.[15]

Featherop (engl. Feathertop) je drugi najviši vrh Viktorije. Uzdiže se na 1.922 metra nadmorske visine. Naziv je dobio po snegu koji je prisutan na vrhu tokom januara i koji izgleda kao perje.[16]

Pogled sa vrha Hotam

Klima[uredi | uredi izvor]

Vrh planine Košćiško

Na Australijskim Alpima područje je vlažno i kišovito. Zima je hladna, dok su leta sveža. Temperature su niske i u zimskim danima, dok sneg se može naći na nadmorskoj visini od 1 500. metara. Zbog ovih klimatskih uslova, planina je poznata po ski sportu, kao i prelepim ski stazama.[17]

Klima, biljke i životinje zajedno stvaraju biom. Ekvatorijalni biomi su vrući i vlažni (tropski), dok u nižim nadmorskim visinama, hladni i umereni. Klima bioma će odrediti koje će biljke tamo rasti i koje će životinje naseljavati to područje.[18] Planinska klima deli ista godišnja doba koja mogu biti vlažna i suva. Ultra-ljubičasto zračenje se takođe može primetiti na većim nadmorskim visinama zbog ređe atmosfere. Planinari se moraju dobro zaštititi, a životinje kriti u hladovini. Tokom jakih vetrova, temperatura vazduha pada zbog toga što vetar oduzima zarobljenu toplotu.

Kiša je takođe veća u planinskim predelima od okolnih nizija. To je zbog orografskih padavina. Dominantni obrasci vetra prisiljavaju vazduh da se penje i prelazi preko planine. Kako se vazduh podiže, on se hladi i vlaga u vazduhu se kondenzuje i pada u obliku kiše.[19]

Klima Australije se mnogo puta menjala. Pre šest miliona godina prašume su pokrivale veći deo Australije, uključujući i Alpe. Pre tri miliona godina dominirali su hladniji uslovi sa povećanim padavinama. Prostrane hladne ravnice bez drveća zamenile su vegetaciju prašume tako da su alpske biljke i životinje počele da kolonizuju to područje.[20] U poslednja dva miliona godina područje je nekoliko puta bilo pokriveno ledom. U ledenim periodima, biljke i životinje koje nisu mogle da podnesu hladnoću imigrirale su na ostalim delovima teritorije. Poslednje ledeno doba završilo se pre samo 10.000 godina.[21]

Porast temperatura širom sveta zbog efekta staklene bašte imaće značajan uticaj na Australijske Alpe. Globalna prosečna temperatura porasla je za približno 0,6 °C u poslednjih 100 godina i predviđa se da će i dalje rasti. Prosečno globalno zagrevanje od 0,7 do 2,5 °C predviđa se do 2050. godine, a 1,4 do 5,8 °C do 2100. godine.[22]

Klima Australijski Alpi
Pokazatelj \ Mesec .Jan. .Feb. .Mar. .Apr. .Maj. .Jun. .Jul. .Avg. .Sep. .Okt. .Nov. .Dec. .God.
Maksimum, °C (°F) 21
(70) 		21
(70) 		18
(64) 		14
(57) 		10
(50) 		6
(43) 		5
(41) 		6
(43) 		10
(50) 		13
(55) 		16
(61) 		19
(66) 		13,3
(55,8)
Minimum, °C (°F) 7
(45) 		7
(45) 		4
(39) 		2
(36) 		0
(32) 		−3
(27) 		−4
(25) 		−3
(27) 		−1
(30) 		1
(34) 		3
(37) 		5
(41) 		1,5
(34,8)
Izvor: Centar za meteorološka i klimatska istraživanja primenjena na poljoprivredu[23]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Sakupljanje stoke na planini Košćuško pre stvaranja nacionalnog parka.

Region je bio nastanjen Aboridžinima, domorodačkog naroda Australije koji smatraju uvredljivim termin Aboridžini. Evropljani su po prvi put posetili planinu 1835. godine. Pavel Edmund Strelecki je organizovao ekspediciju 1839. Edmund se popeo na najviši vrh australijskog kontinenta i imenovao ga planinom Košćuško, odavši počast Tadeušu Košćušku, jednom od nacionalnih heroja Poljske koji se borio u američkom ratu za nezavisnost kao pukovnik na strani Vašingtona. Američki rat, koji je takođe poznat i kao američki revolucionarni rat, je bio rat između Kraljevine Velike Britanije i trinaest „Ujedinjenih kolonija“ (Nju Hempšir, Masačusets, Roud Ajland, Konektikat, Njujork, Nju Džerzi, Pensilvanija, Delaver, Merilend, Virdžinija, Severna Karolina, Južna Karolina i Džordžija). Rat je predstavljao vrhunac politike američke revolucije tokom koje su kolonisti hteli da zbace britansku vlast. Bitkom kod Leksingtona (18. aprila 1775) otpočeo je rat za sticanje nezavisnosti.[24] Tokom rata, 4. jula 1776. doneta je deklaracija nezavisnosti i proglašena samostalnost od britanske krune.[25] Za zasluge u tom ratu Tadeuš je dobio čin generala.[26]

Pre evropske kolonizacije, region planine Brindabela naselili su Aboridžini Ngunaval, Valgalu i Djimantan. Prva kolonizacija je bila 1830. godine, a zatim su došli doseljenici koji su mogli kupiti prvo zemljište. Zlato je otkriveno 1860. godine, ali eksploatacija je započela tek 1880. godine. Kompanija za rudarstvo zlata „Brindabela” osnovana je 1887. Rudarstvo se nastavilo sve do 1910. godine. Područje je sada poljoprivredno. Australijski pisac Miles Franklin odrastao je u regionu i napisao autobiografsko delo „Detinjstvo u Brindabeli”, gde beleži svoje detinjstvo u toj dolini.[27]

U 19. veku zajednica kopača zlata stvorila je rudarski grad Kiandra. Skijanje je započelo u Kiandri 1861. godine, a kasnije u regionu Košćuško. Kako je turizam u Viktoriji počeo 1880-ih, područje oko spektakularne klisure proglašeno je nacionalnim parkom 1898. godine.[28] Kućica „vrh Bufalo” sagrađena je 1910, ubrzo nakon izgradnje prvog puta koji vodi do ove visoravni. Za sledeće generacije, park je postao omiljena destinacija za odmor, za skijanje i klizanje. Na tom mestu su postavljeni prvi ski liftovi u Australiji.

Kada je 5. decembra 1906. godine u Snežnim planinama osnovan nacionalni park Košćuško, park je prvi put dobio ime nacionalni park Snežne Planine ali je preimenovan 1967. godine. Pre nego što je postao nacionalni park, područje je bilo posvećeno stočarstvu. Čovek sa snežne reke (engl. The Man From Snowy River), jedna od najpoznatijih pesama u Australiji, koju je napisao jedan od njenih najpoznatijih pesnika, Banjo Patersona.[29]

Prvo skijanje u Australiji.

Šema snežnih planina, (engl. Snowy Mountains Scheme) bila je građevina modernog sveta koja je sprovedena između 1949. i 1974. godine. Uključivala je skretanje vodotoka radi proizvodnje električne energije i navodnjavanja. Stanovništvo susednih gradova je učestvovalo u izgradnji brana.

Alpski nacionalni park u Viktoriji, smešten severoistočno od Melburna, ograđuje veliki deo Velikih razvodnih planina koji je danas skijaško područje. Park je podložen učestalim požarima. Veliki požari od decembra 2006. do januara 2007. uništili su više od 10.000 km² šume.

Neobično za australijski nacionalni park, određen broj grla stoke sme da pase u parku tokom letnjih meseci. U maju 2005. godine, država Viktorija objavila je da planira zabraniti ovu praksu, ali je savezna vlada poništila njenu odluku.[30]

Ekologija[uredi | uredi izvor]

Ptica Miro

Australijski Alpi su važni za očuvanje, rekreaciju i slivu vode, s tim što se većina njihovih istočnih padina veštački preusmeravaju u reku Muraji i njenu pritoku Murumbidge zahvaljujući projektu visokogradnje pod nazivom „Snežne planine”. Zaštićeni su velikim nacionalnim parkovima, posebno nacionalnim parkom Košćuško u Novom Južnom Velsu i Alpskom nacionalnim parkom u Viktoriji. Ovim parkovima upravljaju australijska vlada i agenica za nacionalne parkove.[31]

Australijski Alpi, takođe, sadrže jedina skijališta na kopnu Australije. Zajedno sa gradom Karamura u Novom Južnom Velsu, praktično su jedina stalna naselja na tom području. Nekoliko gradova srednje veličine mogu se naći u dolinama ispod podnožja.[32]

Australijski Alpi nisu toliko visoki, niti toliko strmi, kao Alpi Evrope, Južni Alpi Novog Zelanda ili planine Andi, a do njihovih vrhova može se doći bez upotrebe planinarske opreme.

Ptice[uredi | uredi izvor]

Australijske Alpe je Bird lajf klasifikovao kao važno ptičje područje. Planinske šume i šume nastanjuju ptice Miro i Pycnoptilus floccosus.[33]

Insekti[uredi | uredi izvor]

Bogat moljac sezonski migrira na velike udaljenosti i prisutan je na ovim prostorima. Tokom zime. može se naći u pećinama. kao i leti na različitim mestima širom planinskog venca kako bi izbegao visoke temperature. Moljac je izvor hrane za mnoge vrste životinja koje žive u regionu, kao što je ugroženi planinski pigmatski opsum. Međutim, moljac je bio i biovektor arsena, prenoseći ga sa nizijskih hranilišta na velike udaljenosti u planine, što dovodi do bioakumulacije elementa u životnoj sredini i životinja u planinskom lancu.[34]

Šumski požari[uredi | uredi izvor]

Zbog pretežno vruće, suve klime, grmljavinski požari u Australiji se često javljaju, posebno u dobro pošumljenim oblastima australijskih Alpa.[35] Alpe, posebno viktorijanske, povremeno su podložne velikim grmljavinama i gotovo su u potpunosti izgorele u različitim prilikama, naročito na Crni četvrtak 1851. godine, Crni petak (1939) i tokom požara 2003. i 2006-07. godine.[36]

Određene vrste biljaka su se naslonile na požare kako bi se razmnožavale. Na primer kod nekih vrsta biljaka vatra dovodi do otvaranja semena što im omogućava klijanje. Vatra takođe podstiče rast novih travnjaka.[37] Druge vrste su se prilagodile brzom oporavku od požara. Ipak, šteta po okolna ljudska prebivališta i domaću faunu može biti velika i povremeno katastrofalna. Požari u Džanberi 2003. godine ozbiljno su pogodili gotovo 70% pašnjaka, šuma (plantaže bora) i parkova prirode australijskog glavnog grada. Nakon što su nedelju dana goreli, požari su ušli u predgrađe grada 18. januara 2003.[38] Četiri osobe su poginule, a više od 500 domova je uništeno ili teško oštećeno. Požari izbili na Crnu subotu bili su posebno intenzivni u delovima viktorijanskog visokog kontinenta i uništili su nekoliko gradova, uključujući Kinglake i Marisvil. U požarima je stradalo 173 ljudi, najveći gubitak života tokom požara u Australiji. U celoj državi požari su izgoreli preko 400.000 hektara i uništili 2.029 poseda.[39]

Aktivnosti[uredi | uredi izvor]

Zaštita životne sredine[uredi | uredi izvor]

Australijski nacionalni parkovi i rezervati prelaze preko australijske prestoničke teritorije, Novog Južnog Velsa i Viktorije.[40] To su:

  • Alpski nacionalni park — 660.550 hektara.
  • Avon Vilderes park — 39.650 hektara.
  • Nacionalni park Bav Bav — 13.300 hektara.
  • Rezervat Bimberi — 10.886 hektara.
  • Nacionalni park Brindbela — 18.472 hektara.
  • Nacionalni park Koćuško — 690.425 hektara.
  • Nacionalni park vrh Bufalo — 31.000 hektara.
  • Nacionalni park Namagi — 105.900 hektara.
  • Rezervat Skabi Ranč — 4.982 hektara.
  • Nacionalni park Snežna reka — 98.100 hektara.
  • Rezervat Tibnabila — 5.450 hektara.

Pešačenje[uredi | uredi izvor]

Pešačenje je moguće u bilo kom regionu Alpskih planina. Napravljena je specifična staza koja se koristi zimi za skijanje, a leti za hodanje. Staza je duga 650 km i prolazi preko australijske prestoničke teritorije, Snežne planine i Viktorije. Pešači mogu posetiti reku Mari (engl. Murray), najdužu reku u Australiji (2.589 km). Najbliži grad pešacima je Kambera.[41]

Zimski sportovi[uredi | uredi izvor]

Pogled na planinu Košćuško.

Sneg pada u Australiji jedino na australijskim Alpima i u delu Tasmanije, ostrvu na istočnoj ivici Indijskog okeana, otprilike 240 km južno od australijskog kontinenta.[42] Australijanci počeli da se bave skijanjem početkom 19. veka. Neka odmarališta za zimske sportove u Australiji uključuju:

  • Alpsko skijanje: vrlo raširen način skijanja na planinskim padinama prekrivenim snegom. Ime je dobilo po Alpima, planinskom vencu u Evropi gde je tradicija takvog načina skijanja i začeta. Iako je alpsko skijanje danas rašireno u celom svetu i na svim kontinentima, naziv se zadržao do danas. Alpsko skijanje se praktikuje u sledećim državama:
  • Novi Južni Vels:
    • Terbo — 2.037 metara.
    • Penišer — 1.720 metara.
    • Selvi Snovifld — 1.614 metara.
    • Šarlot Pas — 1.964 metara.
  • Viktorija:
    • Vrh Hotam — 1.861 metar.
    • Padavina Krek — 1.600 metara.
    • Vrh Buler — 1.807 metara.
    • Vrh Bufalo — 1.723 metara.
    • Vrh Bav Bav — 1.567 metara.
    • Vrh Diner Plan — 1.570 metara.

Skijaško trčanje: Nordijsko skijanje je popularna verzija skijanja, koja sadrži razne discipline, a zajedničko im je što peta ne može da se pričvrsti na skiju. Često se naziva i skijaško trčanje te je po tom nazivu jasno da se radi o tehnici skijanja koja se koristi uglavnom na ravnijim površinama prekrivenim snegom. Ime je dobilo po zemljama u kojima je nastalo a i danas je najraširenije upravo u nordijskim zemljama: Finskoj, Norveškoj, Švedskoj. Nordijsko skijanje je popularan vid rekreacije ali i takmičarski sport koji je standardan na zimskim olimpijskim igrama.

  • Jezero Planina — 1.480 metara.
  • Vrh Stiglning — 1.749 metara.
  • Vrh Sveti Gvinear — 1 509 metara.
Skijalište na Snežnoj planini.

Urbanizacija planine Snežna planina[uredi | uredi izvor]

Tokom 50-ih, izvršeni su radovi kako bi se vodeni tok preusmerio prema jugozapadu koji je bio zaslužen za proizvodnju električne energije gradovima u tom delu. Izgrađeno je 16. brana.[43] Građani susednih gradova kao i 100.000 radnika iz 30. država učestvovali su u izgradnji. Iskopano je oko 140 km tunela. Ova izgradnja je smatrana čudesnom izgradnjom savremenog sveta. Zahvaljujući ovoj izgradnji osnovan je grad Kabramura.

Glavna jezera projekta su jezera Eukuben, Džindabin, Talbingo i Blovering. Najveći rezervoar je jezero Eukuben koje je zahtevalo izgradnju zemljane brane visoke 116 i debele 686 metara. Sa svojih 4,3 milijarde m³ skladištene vode (devet puta veća od količine vode uskladištene u sidnejskom zalivu) najveća je brana u regionu. Tunelima je povezan sa drugom stranom Velikih razvodnih planina i dovodi vodu Snežnoj reci kao i Tumutu, australijskom gradu.[44]

Grad Koma je sedište vodenog toka. Gradovi Adaminabi, Džindabin i Talbingo preseljeni su iz svojih dolina kako bi se izgradile najvažnije brane. Novi gradovi na jezeru postali su popularna odredišta za ribolov pastrmke. Grad Kabramura, izgrađen za realizaciju, postao je najviši grad u Australiji.[45]

Galerija[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Revision of the Interim Biogeographic Regionalisation for Australia (IBRA) and Development of Version 5.1 - Summary Report: Part 1” (na jeziku: engleski). 5. 9. 2006. Arhivirano iz originala 05. 09. 2006. g. Pristupljeno 10. 9. 2020. 
  2. ^ „Department of Agriculture, Water and the Environment”. Department of Agriculture, Water and the Environment (na jeziku: engleski). 5. 9. 2020. Pristupljeno 10. 9. 2020. 
  3. ^ „Domaines skiables dans les Alpes australiennes - stations de ski dans les Alpes australiennes”. www.skiresort.fr (na jeziku: francuski). Pristupljeno 10. 9. 2020. 
  4. ^ „Sydney-Melbourne la route des Alpes Australiennes : Great Alpine Road, randonnée, ski”. Voyages Australie à la carte (na jeziku: francuski). Pristupljeno 10. 9. 2020. 
  5. ^ „Geographie” (PDF). www4.ac-nancy-metz.fr/eco-meix-rupt-sur-moselle/file/australie01.pdf. Arhivirano iz originala (PDF) 10. 01. 2020. g. Pristupljeno 10. 9. 2020. 
  6. ^ „quel avenir pour la faune et la flore ?”. www.olihttps. Pristupljeno 10. 9. 2020. [mrtva veza]
  7. ^ „Snowy Mountains : les montagnes neigeuses de l'Australie”. Globe Lover (na jeziku: francuski). 10. 9. 2017. Pristupljeno 10. 9. 2020. 
  8. ^ „Australie : informations sur le pays et cartes”. Atlas Monde : Toutes les cartes des pays (na jeziku: francuski). Pristupljeno 10. 9. 2020. 
  9. ^ Jackson, Antonia (januar 2023). „Les Parcs Nationaux Et Les Réserves Des Alpes Australiennes | 2020”. fr.ripleybelieves.com (na jeziku: francuski). Pristupljeno 10. 9. 2020. 
  10. ^ „Gde se diže Mount Tovnsend? - Histoire-Ucad.org”. sr.histoire-ucad.org (na jeziku: srpski). Pristupljeno 10. 9. 2020. 
  11. ^ „Snowy Mountains”. www.visitnsw.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 10. 9. 2020. 
  12. ^ „Australija”. www.znanje.org. Pristupljeno 10. 9. 2020. 
  13. ^ „Victoria: Des déserts, des montagnes, des vignobles, du littoral accidenté et des plages”. Guide Voyages (na jeziku: francuski). 22. 1. 2018. Pristupljeno 11. 9. 2020. 
  14. ^ „Jutarnji list - Životinjama čije su živote ugrozili razorni požari stručnjaci pomažu keksićima koji oponašaju njihovu hranu - noćnog leptira Bogonga”. www.jutarnji.hr (na jeziku: hrvatski). 29. 1. 2020. Pristupljeno 11. 9. 2020. 
  15. ^ „Bienvenue en Australie”. oz-australie.pagesperso-orange.fr. Pristupljeno 10. 9. 2020. 
  16. ^ „Les Alpes australiennes à moto”. www.voyage-australie.fr. Pristupljeno 10. 9. 2020. [mrtva veza]
  17. ^ „World Temperature Extremes”. members.iinet.net.au. Pristupljeno 15. 9. 2020. 
  18. ^ „Climate in Australia”. Worlddata.info (na jeziku: engleski). Pristupljeno 15. 9. 2020. 
  19. ^ Meteorology, scheme=AGLSTERMS AglsAgent; corporateName=Australian Government-Bureau of. „About Australian Climate”. www.bom.gov.au (na jeziku: engleski). Pristupljeno 15. 9. 2020. 
  20. ^ „Australian rainfall deciles since 1900”. www.bom.gov.au (na jeziku: engleski). Pristupljeno 15. 9. 2020. 
  21. ^ „Climate History Australia”. Climate History Australia (na jeziku: engleski). Pristupljeno 15. 9. 2020. 
  22. ^ Turney, Chris; Palmer, Jonathan; Baker, Patrick (3. 12. 2015). „500 years of drought and flood: trees and corals reveal Australia's climate history”. The Conversation (na jeziku: engleski). Pristupljeno 15. 9. 2020. 
  23. ^ „Clima dos Municípios Paulistas / Águas de São Pedro”. Center for Meteorological and Climatic Researches Applied to Agriculture (na jeziku: French). Climats et voyages. Pristupljeno 10. 9. 2020. 
  24. ^ „American War of Independence: Key battles | National Army Museum”. www.nam.ac.uk. Pristupljeno 16. 9. 2020. 
  25. ^ Good, R. B. (1992). „1—Les Alpes australiennes / The Australian Alps (texte disponible en français et en anglais)”. Revue de Géographie Alpine. 80 (2): 39—63. doi:10.3406/rga.1992.3666. Pristupljeno 10. 9. 2020. 
  26. ^ Tošković, Ivan (19. 2. 2017). „TADEUŠ KOŠĆUŠKO-KOĆUŠKO-KOŠĆUŠKI: Ko se krije iza imena ulice zbog koje Beograđani najčešće "lome jezik"?”. Dnevno.rs (na jeziku: hrvatski). Pristupljeno 15. 9. 2020. 
  27. ^ „Department of Agriculture, Water and the Environment”. Department of Agriculture, Water and the Environment (na jeziku: engleski). Pristupljeno 10. 9. 2020. 
  28. ^ Heritage, corporateName=Office of Environment and (24. 5. 2021). „Australian Alps - regional history”. www.environment.nsw.gov.au (na jeziku: engleski). Pristupljeno 10. 9. 2020. 
  29. ^ „THE MAN FROM SNOWY RIVER by A.B. "Banjo" Paterson (1864 - 1941)”. www.middlemiss.org. Pristupljeno 10. 9. 2020. 
  30. ^ Hodges, S. (1992). „3 — Les interprétations des Alpes australiennes / Interpreting the Australian Alps (texte disponible en français et en anglais)”. Revue de Géographie Alpine. 80 (2): 97—126. doi:10.3406/rga.1992.3668. Pristupljeno 10. 9. 2020. 
  31. ^ https://www.researchgate.net/project/Climate-and-climate-change-ecology-of-Australian-ecosystems. Pristupljeno 15. 9. 2020.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  32. ^ „Les stations de ski en Australie - Travelski”. Blog Travelski (na jeziku: francuski). 16. 2. 2017. Pristupljeno 11. 9. 2020. 
  33. ^ Australia, Tourism (11. 8. 2020). „Les animaux d'Australie - Tourism Australia”. www.australia.com (na jeziku: francuski). Pristupljeno 11. 9. 2020. 
  34. ^ „Les Animaux UNIQUES d'Australie”. www.bestjobersblog.com (na jeziku: francuski). 21. 2. 2016. Pristupljeno 11. 9. 2020. 
  35. ^ „Australie : ces graphiques qui révèlent l'ampleur d'incendies historiques”. Les Echos (na jeziku: francuski). 10. 1. 2020. Pristupljeno 11. 9. 2020. 
  36. ^ „Pendant huit mois, la forêt australienne a brûlé”. Le Monde.fr (na jeziku: francuski). 5. 3. 2020. Pristupljeno 11. 9. 2020. 
  37. ^ „Les incendies, un bienfait pour les plantes pyrophytes”. auJardin.info (na jeziku: francuski). Pristupljeno 11. 9. 2020. 
  38. ^ Statistics, c=AU; o=Commonwealth of Australia; ou=Australian Bureau of (27. 2. 2004). „Chapter - Bushfires”. www.abs.gov.au (na jeziku: engleski). Pristupljeno 16. 9. 2020. 
  39. ^ „Les plantes-phénix : régénérées par le feu”. Pourlascience.fr (na jeziku: francuski). Pristupljeno 11. 9. 2020. 
  40. ^ Australia, Tourism (3. 7. 2020). „Des expériences amusantes pour profiter de la neige en Australie - Tourism Australia”. www.australia.com (na jeziku: francuski). Pristupljeno 10. 9. 2020. 
  41. ^ „Australian Alps Walking Track (South to North)”. AllTrails.com (na jeziku: francuski). Pristupljeno 10. 9. 2020. 
  42. ^ „Australian Alps: biggest ski resorts - biggest ski resort in the Australian Alps”. www.skiresort.info (na jeziku: francuski). 
  43. ^ „Urbanisation” (PDF). press-files.anu.e. Pristupljeno 10. 9. 2020. 
  44. ^ „Design considerations for the Australian Alps”. .com.auwww.snowyhydro.com. Pristupljeno 10. 9. 2020. 
  45. ^ „Design considerations for the Australian Alps”. acumen.architecture.com.au. Arhivirano iz originala 24. 09. 2020. g. Pristupljeno 10. 9. 2020. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Nacionalni parkovi Australije

Australijski Alpi na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Аустралијски_Алпи&oldid=27893522”