Branislav Ivanović

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Branislav Ivanović
Ivanović 2018.
Lični podaci
Puno ime Branislav Ivanović
Nadimak Bane
Datum rođenja (1984-02-22)22. februar 1984. (40 god.)
Mesto rođenja Sremska Mitrovica, SFRJ
Visina 1,85 m
Pozicija odbrana
Seniorska karijera*
Godine Klub Nast. (Gol)
2002—2004. Srem 19 (2)
2004—2006. OFK Beograd 55 (5)
2006—2008. Lokomotiva Moskva 54 (5)
2008—2017. Čelsi 261 (22)
2017—2020. Zenit Sankt Peterburg 90 (8)
2020—2021. Vest Bromič albion 14 (0)
Reprezentativna karijera
2003—2007. Srbija do 21 38 (4)
2005—2018. Srbija 105 (13)
Nagrade
Fudbal
Evropsko prvenstvo do 21. godine
Srebrna medalja — drugo mesto 2004. Nemačka Srbija i Crna Gora
Srebrna medalja — drugo mesto 2007. Holandija Srbija
* Datum aktuelizovanja: 27. avgust 2021.

Branislav „Bane“ Ivanović (Sremska Mitrovica, 22. februara 1984) bivši je srpski fudbaler. Od 2012. do 2018. bio je kapiten reprezentacije Srbije. Dana 14. novembra 2017. odigrao je stotu utakmicu za reprezentaciju Srbije.

Karijera[uredi | uredi izvor]

Mladost[uredi | uredi izvor]

Ivanović je počeo svoju karijeru u Sremu, nakon čega je prešao u OFK Beograd 2003. godine. Dve i po sezone je proveo u Beogradu i odigrao je 55 prvenstvenih utakmica, postigao pet golova i zaradio samo četiri žuta kartona.

U zimskom prelaznom roku 2006. godine, potpisao je ugovor sa Lokomotivom iz Moskve, koju je tada trenirao Slavoljub Muslin. U prvoj sezoni je odigrao 28 utakmica u šampionatu i postigao dva gola. Naredne sezone je nastupio na 26 utakmica, samo jednom je zamenjen i uspeo je da postigne tri pogotka.

Čelsi[uredi | uredi izvor]

U januaru 2008. potpisao je ugovor sa Čelsijem, uz obeštećenje od 9,7 miliona funti, koje su isplaćene njegovom bivšem klubu što je bio najveći transfer u istoriji ruskog fudbala. Ivanović je potpisao ugovor na tri i po godine i zadužio je dres sa brojem dva. Za njega su pored Čelsija bili zainteresovani Milan, Inter, Juventus i Ajaks. Do kraja sezone 2008/09. nije dobio priliku da igra. Tadašnji trener, Avram Grant je smatrao da Bane nije dovoljno fizički spreman jer se rusko prvenstvo završilo nekoliko meseci ranije, pa je Ivanović tokom tog perioda bio bez takmičarskih utakmica.

Tokom leta 2008. pojavile su se informacije da bi Ivanović mogao da napusti klub i pređe u Milan ili Juventus. Novi trener Čelsija, Luis Felipe Skolari je odbio takvu mogućnost jer je računao na Ivanovića za narednu sezonu. Tek nakon osam meseci po dolasku na Stamford bridž, Ivanović je odigrao svoj prvi meč za Čelsi. Bilo je to 24. septembra 2008. na utakmici Karling kupa protiv Portsmuta. U Premijer ligi je debitovao 5. oktobra 2008. u pobedi Čelsija od 2–0 nad Aston Vilom. U januaru 2009. trener Fiorentine pokazao je veliko interesovanje za Ivanovića,[1] da bi te spekulacije 27. januara potvrdio i Ivanovićev menadžer, međutim Čelsi nije želeo da se odrekne Ivanovića.

Tek nakon smene Skolarija i dolaska Gusa Hidinka na mesto trenera, Ivanović je dobio pravu šansu. 26. novembra 2009. je upisao svoj prvi nastup u Ligi šampiona, protiv Bordoa. Na utakmici sa Njukasl junajtedom 4. aprila 2009. je nastupio za Čelsi u prvenstvu nakon više od tri meseca. U svojoj drugoj utakmici u Ligi šampiona, Ivanović je postigao svoj prvi gol u dresu Čelsija, postigao protiv Liverpula na Enfildu, u četvrtfinalu Lige šampiona.[2] Gol je postigao glavom i doneo je svom klubu početnu prednost, a kasnije je na tom meču posigao još jedan gol glavom i Čelsi je dobio sa 3–1. Svoj prvi gol u Premijer ligi, Ivanović je postigao protiv Bolton vonderersa 31. oktobra 2009. u pobedi Čelsija od 2–0. Nakon sjajnih partija u sezoni 2009/10. Ivanović je bio meta Real Madrida u zimskom prelaznom roku.[3] Na kraju sezone je izabran u idealnu ekipu Premijer lige za sezonu 2009/10.[4]

Dana 30. oktobra 2010. Ivanović je doneo pobedu Čelsiju od 2–1, golom u 84. minutu, na gostovanju protiv Blekbern roversa.[5] Pet dana kasnije, Bane je postigao dva pogotka, u pobedi Čelsija od 4–1 nad Spartakom iz Moskve u Ligi šampiona.[6] U februaru 2011. Ivanović je produžio ugovor sa Čelsijem do 2016. godine.[7] 14. mart 2012. Ivanović je postigao gol u revanšu 1/8 finala Lige Šampiona protiv Napolija.[8] Čelsi je izgubio u prvoj utakmici sa 3–1 u gostima, a u Londonu pobedio 4–1 posle produžetaka. Bane je u 105. minutu postigao jedan od najvažnijih golova u sezoni. Odigrao je oba meča u polufinalu Lige šampiona protiv Barselone i pomogao svom timu da stigne do finala, ali je propustio finale zbog kartona.[9] Čelsi je u Minhenu savladao Bajern i osvojio Ligu šampiona.[10]

Dana 15. maja 2013. Ivanović je postigao odlučujući gol u sudijskoj nadoknadi protiv Benfike, u utakmici u kojoj je Čelsi savladao Benfiku sa 2–1 i osvojio Ligu Evrope.[11]

Na kraju sezone 2014/15. je ponovo izabran u idealnu ekipu Premijer lige zajedno sa Nemanjom Matićem.[12] Takođe se u te sezone našao i u idealnoj ekipi Lige Šampiona.[13] Ivanović je te sezone osvojio Premijer ligu[14] i Liga kup.[15]

Dolaskom Antonija Kontea na klupu Čelsija, Bane nije igrao kako je trener želeo. Tokom jeseni 2016. se spekulisalo da bi Bane mogao da napusti Čelsi u zimskom prelaznom roku.[16]

Zenit[uredi | uredi izvor]

Dana 1. februara 2017. Ivanović potpisuje ugovor sa Zenitom na dve i po godine.[17] 16. februara Ivanović je debitovao za Zenit u šesnaestini finala Lige Evrope protiv Anderlehta.[18] Svoj prvi gol u dresu Zenita postigao je 22. aprila u pobedi od 2–0 nad Uralom.[19] Do leta 2018. godine nosio je broj 60, posle čega je zadužio dres sa brojem 6.[20]

Vest Bromič albion[uredi | uredi izvor]

Od 15. septembra 2020. godine je zvanično član engleskog premijerligaša Vest Bromič albiona, potpisao je ugovor na godinu dana.[21] U maju 2021. godine, istekao mu je jednogodišnji ugovor nakon čega je i završio profesionalnu karijeru.

Reprezentacija[uredi | uredi izvor]

Za mladu reprezentaciju je debitovao 15. decembra 2003. protiv Makedonije u Ohridu (4–1). Prvi pogodak je postigao samo dva dana kasnije na istom mestu i protiv istog protivnika (7–0).

Učestvovao je na tri Evropska prvenstva do 21 godine i osvojio je dve srebrne medalje. Na Evropskom prvenstvu 2005. u Nemačkoj je sa reprezentacijom stigao do finala u kojem su poraženi od Italije. Na Evropskom prvenstvu 2006. u Portugaliji je odigrao četiri utakmice i jednom je bio strelac. Reprezentacija je tada ispala u polufinalu, u utakmici koju je Ukrajina dobila nakon izvođenja jedanaesteraca. Na Evropskom prvenstvu 2007. u Holandiji je sa reprezentacijom Srbije stigao do finala u kojem su poraženi od Holandije. Na tom prvenstvu je bio kapiten, a ukupno je nosio 12 puta kapitensku traku na mečevima mlade reprezentacije. Ivanović je tada zajedno sa Damirom Kahrimanom, Aleksandrom Kolarovim i Boškom Jankovićem bio izabran u najbolji tim šampionata.

Za seniorsku reprezentaciju Srbije je debitovao 8. juna 2005. na prijateljskoj utakmici protiv Italije (1–1) u Torontu. U igru je tada ušao u 77. minutu umesto Marka Baše. Prvi gol u dresu reprezentacije je postigao 12. septembra 2007. protiv Portugalije u Lisabonu. Gol je postigao nakon slobodnog udarca Dejana Stankovića čime je u 88. minutu postavio konačnih 1–1. Bez obzira to što uglavnom nije igrao za svoj klub, kod selektora Radomira Antića je redovno igrao u Kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2010. Bane je tokom tih kvalifikacija tri puta bio strelac.

Golovi za reprezentaciju[uredi | uredi izvor]

# Datum Mesto Protivnik Gol Rezultat Takmičenje
1. 12. septembar 2007. Lisabon, Portugal  Portugalija 1–1 1–1 Kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 2008.
2. 10. septembar 2008. Pariz, Francuska  Francuska 2–1 2–1 Kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 2010.
3. 11. oktobar 2008. Beograd, Srbija  Litvanija 1–0 3–0 Kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 2010.
4. 28. mart 2009. Konstanca, Rumunija  Rumunija 1–3 2–3 Kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 2010.
5. 7. oktobar 2011. Beograd, Srbija  Italija 1–1 1–1 Kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 2012.
6. 28. februar 2012. Limasol, Kipar  Jermenija 0–2 0–2 Prijateljska
7. 11. septembar 2012. Novi Sad, Srbija  Vels 5–1 6–1 Kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 2014.
8. 31. maj 2014. Bridžvju, SAD  Panama 1–0 1–1 Prijateljska
9. 7. jun 2015. Sankt Pelten, Austrija  Azerbejdžan 1–0 4–1 Prijateljska
10. 7. jun 2015. Sankt Pelten, Austrija  Azerbejdžan 3–1 4–1 Prijateljska
11. 31. maj 2016. Novi Sad, Srbija  Izrael 1–0 3–1 Prijateljska
12. 6. oktobar 2016. Kišinjev, Moldavija  Moldavija 0–2 0–3 Kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 2018.
13. 9. jun 2018. Grac, Austrija  Bolivija 0–4 1–5 Prijateljska

Trofeji[uredi | uredi izvor]

Lokomotiva[uredi | uredi izvor]

Čelsi[uredi | uredi izvor]

Zenit Sankt Peterburg[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Ivanović na korak od Fiorentine”. 
  2. ^ „Čelsi iznenadio Liverpul, Barselona deklasirala Bajern”. 
  3. ^ „Ivanović na meti Reala”. 
  4. ^ „Bane Ivanović u timu godine!”. 
  5. ^ „Ivanović i Milijaš strelci”. 
  6. ^ „Liga Šampiona: Dva gola Ivanovića”. Arhivirano iz originala 28. 04. 2017. g. Pristupljeno 27. 04. 2017. 
  7. ^ „Ivanović produžio ugovor sa Čelsijem do 2016.”. 
  8. ^ „Bane Ivanović heroj Čelsija, oproštaj Tošića uz evrogol!”. 
  9. ^ „UEFA neće brisati kartone, Ivanović ne igra u finalu Lige šampiona”. 
  10. ^ „I Bane Ivanović podigao pehar, Čelsi osvojio Ligu šampiona!”. 
  11. ^ „MAGIČNI BANE: Srbin doneo Čelsiju trofej! (VIDEO)”. 
  12. ^ „Matić i Ivanović u timu godine”. 
  13. ^ „Ivanović u timu sezone Lige šampiona”. 
  14. ^ „Murinjo je opet uspeo: Čelsi osvojio Premijer ligu!”. 
  15. ^ „Bane sa "plavcima" osvojio Liga kup Engleske”. 
  16. ^ „Ivanović na izlaznim vratima Čelsija”. 
  17. ^ „Ivanović u Zenitu: Mogu da odigram još mnogo sezona na visokom nivou”. 
  18. ^ „LE: Het-trik Ibrahimovića, loš debi za Ivanovića!”. 
  19. ^ „JUNAK SANKT PETERBURGA Bane Ivanović prvim golom za Zenit otvorio vrata pobede u finišu ludog meča! /VIDEO/”. 
  20. ^ Kovačević, Milena (27. 7. 2018). „Ivanović izabrao novi broj – “šestica” i u Zenitu”. maxbetsport.rs. Arhivirano iz originala 25. 02. 2023. g. Pristupljeno 25. 2. 2023. 
  21. ^ „Ivanović zvanično u VBA”. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]


Kapiten Srbije
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бранислав_Ивановић&oldid=27517951”