Istorija umetnosti

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Венера из Виленсдорфа
Биста краљице Нефертитис (исто Нофретете), Музеј старина у Берлину
Гудеа владар Лагаша Лувр Париз
Колосеум у Риму из 1. века УНЕСКОва светска баштина и једно од нових седам светских чуда
Фреска Христа унутар цркве Аја Софија
Исечак фреске у Сопоћанима у Србији главно дело касновизантијског сликарства
Нотр-Дам-Ла-Гранд, Поатје
Готска катедрала (Амијен)
Супружници Арнолфини, слика Јана ван Ајка из 1434. год., уље на дасци, 81,9 x 59,7 cm, London.
Obožavanje Hrista od Peter Paul Rubensa.
Streljanje 3. maja- Francisko Goja
Impresija, rađanje sunca. Slika po kojoj je impresionizam dobio ime.
Gaudijevo nedovršeno remek delo, Sagrada Familija
Violon, verre, pipe et encrier, Pablo Pikaso, 1912.

Istorija umetnosti je istraživanje istorijskog konteksta dela u odnosu na stvaraoce i periode u vizuelnim umetnostima. Shvatanje umetnosti, kroz istorijsku klasifikaciju u vizuelnim umetnostima, kao što su slikarstvo, vajarstvo, arhitektura i primenjene umetnosti (dekorativne i u novije vreme dizajn i fotografija), je glavni zadatak istorije umetnosti.

Nastanak istorije umetnosti[uredi]

Začetak istorije umetnosti predstavlja delo Đorđa Vazarija, „Životi slavnih slikara, vajara i arhitekata“ u kome je opisivao živote umetnika, njihova dela i tehnike koje su koristili. Bio je Mikelanđelov učenik.

Vinkelman (Winkelman, Johann Joachim) (1717-1768.) se smatra začetnikom istorije umetnosti kao discipline koju danas poznajemo. Veoma je bitno shvatiti period u kome je on živeo jer mi danas celokupnu istoriju umetnosti posmatramo kroz šablon koji je postavljen u XVIII veku.

Istorijom umetnosti su se bavili i:

Metodologija[uredi]

Istoričar umetnosti prilikom procesa analize umetničkog dela, stvaraoca, ili perioda postavlja sebi dva osnovna zadatka:

  • Prvi je pripisivanje određenog umetničkog dela; studija autentičnosti umetničkog dela; određivanje perioda u stvaralačkom razvoju umetnika ili kulturno-istorijskog perioda; uticaj na umetnost ili umetnike koji slede; sakupljanje biografskih podataka umetnika i dokumentacija o umetničkom delu.
  • Drugi se zasniva na istorijskom istraživanju stila ili umetničkog jezika kojim se umetnik služio, sa šire istorijske perspektive, a koja se sastoji od upoređivanja stila, perioda ili pravaca iz prošlosti. Za istoričara je takođe veoma važna ikonografija (simboli, tema i značenje), koja se može naći u delu, periodu, ili pravcu koji je predmet istraživanja.

Magija i ritual - umetnost praistorijskog čoveka[uredi]

Umetnost praistorije

Umetnost egipatske civilizacije[uredi]

Umetnost starog Egipta

Umetnost prvih civilizacija na istoku[uredi]

Rana umetnost na Istoku

Umetnost Antike - Grčka i Rim[uredi]

Počeci srednjovekovne umetnosti u Evropi[uredi]

Počeci srednjovekovne umetnosti

Razvoj srednjovekovne umetnosti u hrišćanskom i islamskom svetu[uredi]

Srednjovekovna umetnost

Umetnost početka modernog sveta - renesansa i humanizam u Evropi[uredi]

Umetnost u XV i XVI veku[uredi]

Umetnost baroka i romantizma[uredi]

Umetnost u XVII veku[uredi]

Barok

Umetnost u XVIII veku[uredi]

Umetnost u XIX veku[uredi]

Početak i nastanak moderne umetnosti krajem XIX veka[uredi]

Moderna umetnost u XIX veku[uredi]

Umetnost industrijske revolucije u Evropi i prve avangarde[uredi]

Moderna umetnost u XX veku[uredi]

Moderna umetnost posle Drugog svetskog rata[uredi]

Umetnost globalizacije sveta i tehnološke revolucije[uredi]

Savremena umetnost

Modernizam

Završetak moderne umetnosti - nastanak novih formi u umetnosti[uredi]


Savremena umetnost devedesetih godina XX veka[uredi]

Savremena umetnost na početku XXI veka[uredi]

Muzeji i važni događaji u savremenoj umetnosti[uredi]

Dokumenta Kasel

Bijenale u Veneciji

Umetnost južnoslovenskih naroda na Balkanu[uredi]

Vidi još[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]

Sa drugih Vikimedijinih projekata :