Mudrost

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Mudrost brani mladost od ljubavi, Mejne oko 1810. godien
Simbol mudrosti, Utreht

Mudrost je pojam koji označava duboko znanje, uvid, dobro rasuđivanje.[1] Čovek koji teži mudrosti naziva se filozof (gr: filia - ljubav, sofia - mudrost, doslovno mudroljub), a onaj koji je stekne mudrac. Mudrost se katkad upotrebljava i kao sinonim za pamet, premda pamet označava sposobnost za mudrost, ali ne još i mudrost samu.[2] Tradicionalna predstava mudraca obično podrazumeva stare ljude.

Mudrost je povezana sa atributima kao što su nepristrasno rasuđivanje, saosećanje, iskustveno samospoznaja, samoprevazilaženje i nevezanost,[3] i vrlinama kao što su etika i dobronamernost.[4][5] Mudrost je definisana na mnogo različitih načina,[3][6][4] uključujući nekoliko različitih pristupa za procenu karakteristika koje se pripisuju mudrosti.[7][8]

Definicije[uredi | uredi izvor]

Rano pominjanje mudrosti u Beovulfu

Oksfordski rečnik engleskog jezika definiše mudrost kao „sposobnost ispravnog prosuđivanja u stvarima koje se odnose na život i ponašanje; razumnost rasuđivanja u izboru sredstava i ciljeva; ponekad, manje strogo, zdrav razum, posebno u praktičnim poslovima: suprotno ludosti;”, takođe "Znanje (naročito visoke ili nejasne vrste); prosvetljenje, učenje, erudicija."[9] Čarls Hadon Sperdžon je definisao mudrost kao „ispravnu upotrebu znanja”.[10] Robert Saton i Endru Hargadon definisali su „stav mudrosti“ kao „delovanje sa znanjem dok sumnjate u ono što neko zna“. U društvenim i psihološkim naukama postoji nekoliko različitih pristupa mudrosti,[4] sa velikim napretkom u poslednje dve decenije u pogledu operacionalizacije[3] i merenja[8] mudrosti kao psihološke konstrukcije. Mudrost je sposobnost da se o nečemu unapred zna, da se znaju posledice (pozitivne i negativne) svih dostupnih pravaca akcija, i da se prepuste ili uzmu opcije sa najvećom prednošću, bilo za sadašnje ili buduće implikacije.[11]

Mudrost u filozofiji[uredi | uredi izvor]

Stari Grci su smatrali da je mudrost važna vrlina, personifikovana kao boginje Metida i Atina. Metida je bila prva Zevsova žena, koji ju je, prema Hesiodovoj Teogoniji, progutao trudnu; Zevs je nakon toga dobio titulu Metieta („Mudri savetnik”), pošto je Metida bila oličenje mudrosti, i on je rodio Atinu, za koju se kaže da je iznikla iz njegove glave.[12][13] Atina je bila prikazana kao snažna, poštena, milostiva i čedna.[14] Apolon je takođe smatran bogom mudrosti, označen kao dirigent Muza (Musageta),,[15] koje su bile personifikacije nauka, kao i nadahnute i poetske umetnosti; Prema Platonu u njegovom Kratilu, ime Apolona moglo bi da znači i „Ballon“ (streličar) i „Omopoulon“ (ujedinilac polova [božanskog i zemaljskog]), pošto je ovaj bog bio odgovoran za božanska i istinska nadahnuća, te se stoga smatrao strelicom koji je uvek bio uspešan u isceljivanju i proročanstvu: „on je uvek strelac“.[16] Apolon je smatran bogom koji je prorokovao preko sveštenica (Pitija) u Apolonovom hramu (Delfi), gde je upisan aforizam „spoznaj samog sebe“ (gnōthi seauton) (deo mudrosti Delfskih maksima).[17] On je bio u suprotnosti sa Hermesom, koji je bio u srodstvu sa naukom i tehničkom mudrošću, a u prvim vekovima posle Hrista bio je povezan sa Totom u egipatskom sinkretizmu, pod imenom Hermes Trimegist.[18] Grčka tradicija zabeležila je najranije uvodnike mudrosti u Sedam grčkih mudraca.[19]

Mudrost je stecište sumnje i izvesnosti.

— Leonid S. Sukhorukov[20]

U indijskim filozofijama mudrost se odnosi na uvid u istinu sveta, a ne samo na njegovo (spoljno) poznavanje. Ona donosi spokoj i unutrašnje zadovoljstvo mudracu.[2]

Kant razume mudrost kao saglasnost volje o konačnoj svrsi.[21] Šopenhauer smatra da mudrost označava ne samo teorijsku nego i praktičnu savršenost, tj. ona je potpuno ispravna spoznaja stvarî koja u toj meri prožima čoveka da ga potpuno vodi u njegovom delanju.[21]

Ruski filozofi 19. i 20. stoleća (Aleksandar Solovjev, Pavel Florenski i Sergej Bulgakov) razvili su posebno filozofijsko-teološko učenje o mudrosti, sofiologiju.

Razvoj mudrosti[uredi | uredi izvor]

Čovek koji se okreće mudrosti nalazi vremena za duhovno usavršavanje, ne dopuštajući da ga „progutaju“ zahtevi praktičnog života.[22] Nastojanje oko pravoga znanja zahteva čovekov životni angažman, tj. život koji je sukladan tom nastojanju, što u krajnjem obliku predstavlja spremnost na telesnu smrt radi odbrane vlastitog uvida.[21]

Obeležja mudraca[uredi | uredi izvor]

Prema Sokratu, mudrost pobeđuje i strah od smrti.[2]

I ludak i mudrac se smeše, ali mudrac zna zašto to čini, a ludak ne zna.

— Adžan Ča[23]

Psihološke perspektive[uredi | uredi izvor]

Psiholozi su počeli da prikupljaju podatke o uobičajenim verovanjima ili narodnim teorijama o mudrosti.[24] Prve analize ukazuju da iako „postoji preklapanje implicitne teorije mudrosti sa inteligencijom, pronicljivošću, duhovnošću i oštroumnošću, evidentno je da je mudrost stručnost u suočavanju sa teškim životnim pitanjima i prilagođavanju složenim zahtevima.“[25]

Takve implicitne teorije su u suprotnosti sa eksplicitnim teorijama i empirijskim istraživanjima nastalih psiholoških procesa koji su u osnovi mudrosti.[26][4] Mišljenja o tačnim psihološkim definicijama mudrosti se razlikuju,[4] ali postoji određeni konsenzus da su za mudrost kritični određeni metakognitivni procesi koji omogućavaju razmišljanje o životu i prosuđivanje o kritičnim životnim stvarima.[27][3] Ovi procesi uključuju prepoznavanje granica sopstvenog znanja, priznavanje neizvesnosti i promena, pažnju na kontekst i širu sliku, i integraciju različitih perspektiva situacije. Kognitivni naučnici sugerišu da mudrost zahteva koordinaciju takvih procesa rasuđivanja, jer oni mogu pružiti pronicljiva rešenja za upravljanje nečijim životom.[28] Primetno je da se takvo razmišljanje teorijski i empirijski razlikuje od opšte inteligencije. Robert Sternberg[29] je sugerisao da mudrost ne treba mešati sa opštom (fluidnom ili kristalizovanom) inteligencijom. U skladu sa ovom idejom, istraživači su empirijski pokazali da se mudro rasuđivanje razlikuje od koeficijenta inteligencije.[30][31] U nastavku je navedeno još nekoliko nijansiranih karakterizacija mudrosti.

Baltes i kolege u delu Mudrost: njena struktura i funkcija u regulisanju životnog veka uspešnog razvoja[32] definišu mudrost kao „sposobnost da se nosi sa protivrečnostima određene situacije i da proceni posledice neke akcije za sebe i za druge. Ona se postiže kada se u konkretnoj situaciji može pripremiti balans između intrapersonalnih, međuličnih i institucionalnih interesa“.[33] Smatra se da je sama ravnoteža kritični kriterijum mudrosti. Empirijsko istraživanje je počelo da pruža podršku ovoj ideji, pokazujući da je rezonovanje povezano sa mudrošću asocirano sa postizanjem ravnoteže između intrapersonalnih i interpersonalnih interesa kada se suočavaju sa izazovima ličnog života, i kada se postavljaju ciljevi za upravljanje međuljudskim sukobima.[8][34]

Istraživači u oblasti pozitivne psihologije definisali su mudrost kao koordinaciju „znanja i iskustva“ i „njeno namerno korišćenje za poboljšanje blagostanja“.[35][36]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Wisdom”. Dictionary.com. 
  2. ^ a b v mudrost (Proleksis enciklopedija)
  3. ^ a b v g Grossmann, I. (2017). „Wisdom in context.”. Perspectives on Psychological Science. 21 (12): 1254—1266. PMID 28346113. S2CID 26818408. doi:10.1177/1745691616672066. 
  4. ^ a b v g d Staudinger, U.M.; Glück, J. (2011). „Psychological wisdom research: Commonalities and differences in a growing field.”. Annual Review of Psychology. 62: 215—241. PMID 20822439. doi:10.1146/annurev.psych.121208.131659. 
  5. ^ Walsh, R. (jun 2015). „What Is wisdom? Cross-cultural and cross-Disciplinary Syntheses”. Review of General Psychology. 19 (3): 178—293. S2CID 146383832. doi:10.1037/gpr0000045. 
  6. ^ Trowbridge R (maj 2011). „Waiting for Sophia: 30 years of Conceptualizing Wisdom in Empirical Psychology”. Research in Human Development. 8 (2): 111—117. S2CID 145371442. doi:10.1080/15427609.2011.568872. 
  7. ^ Glück J (oktobar 2018). „Measuring Wisdom: Existing Approaches, Continuing Challenges, and New Developments”. The Journals of Gerontology. Series B, Psychological Sciences and Social Sciences. 73 (8): 1393—1403. PMC 6178965 Slobodan pristup. PMID 29281060. doi:10.1093/geronb/gbx140. 
  8. ^ a b v Brienza, J.P.; Kung, F.Y.H.; Santos, H.; Bobocel, D.R.; Grossmann, I. (2017). „Wisdom, Bias, and Balance: Toward a Process-Sensitive Measurement of Wisdom-Related Cognition.”. Journal of Personality and Social Psychology. 115 (6): 1093—1126. PMID 28933874. S2CID 29052539. doi:10.1037/pspp0000171. 
  9. ^ „wisdom, n”Neophodna novčana pretplata. Oxford English Dictionary. Oxford University Press. Pristupljeno 14. 7. 2015. 
  10. ^ Wikiquote:Charles Spurgeon#Quotes
  11. ^ Meacham, J. A. (1990). The loss of wisdom. In R. J. Sternberg (Ed.), Wisdom: Its nature, origins, and development. Cambridge: Cambridge University Press. Pp. 181 211
  12. ^ „METIS - Greek Titan Goddess of Wise Counsel”. www.theoi.com. Pristupljeno 2019-08-17. 
  13. ^ Hesiod. Theogony.
  14. ^ Turnbill, S (12. 8. 2011). „Athena, Greek goddess of wisdom and craftsmanship”. Goddessgift.com. 
  15. ^ „MUSES (Mousai) - Greek Goddesses of Music, Poetry & the Arts”. www.theoi.com. Pristupljeno 2019-08-17. 
  16. ^ Plato. Cratylus, 405e-406a
  17. ^ Scott, Michael. Delphi: A History of the Center of the Ancient World. Princeton University Press.
  18. ^ Preus, Anthony (1998-03-30). „Thoth and Apollo. Greek Myths of the Origin of Philosophy”. Méthexis. 11 (1): 113—125. ISSN 0327-0289. doi:10.1163/24680974-90000303. 
  19. ^ A. Griffiths, "Seven Sages", in Oxford Classical Dictionary (3rd ed.)
  20. ^ Leonid S. Sukhorukov, book "All About Everything", UK, 2005, pp. 2.
  21. ^ a b v mudrost (Hrvatska enciklopedija)
  22. ^ Teodor Adorno, 11. predavanje Arhivirano na sajtu Wayback Machine (26. јул 2007), Приступљено 13. 4. 2013.
  23. ^ Ajahn Chah, Saveti tragaču Архивирано на сајту Wayback Machine (28. oktobar 2009), Pristupljeno 13. 4. 2013.
  24. ^ Sternberg, R. J. (1985). Implicit theories of intelligence, creativity, and wisdom. Journal of Personality and Social Psychology, 49, 607–62.
  25. ^ Brown, S. C.; Greene, J. A. (2006). „The Wisdom Development Scale: Translating the conceptual to the concrete” (PDF). Journal of College Student Development. 47: 1—19. CiteSeerX 10.1.1.502.7954 Slobodan pristup. S2CID 35496789. doi:10.1353/csd.2006.0002. Arhivirano iz originala (PDF) 2017-07-05. g. 
  26. ^ Bluck, S.; Glück, J. (2005). „From the Inside Out: People's Implicit Theories of Wisdom”. A handbook of wisdom: Psychological perspectives. New York, US: Cambridge University Press. str. 84—109. ISBN 9780511610486. doi:10.1017/CBO9780511610486.005. 
  27. ^ Baltes, Paul B.; Staudinger, Ursula M. (2000). „Wisdom: A metaheuristic (pragmatic) to orchestrate mind and virtue toward excellence.”. American Psychologist. 55 (1): 122—136. PMID 11392856. doi:10.1037/0003-066X.55.1.122. hdl:11858/00-001M-0000-0025-9C51-4. 
  28. ^ Vervaeke, John. „The Cognitive Science of Wisdom”. Mind Matters Conference. Arhivirano iz originala 2021-11-07. g. Pristupljeno 13. 4. 2013. 
  29. ^ Sternberg, Robert J. (2003). Wisdom, Intelligence, and Creativity Synthesized. New York: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-80238-3. 
  30. ^ Grossmann, I.; Na, J.; Varnum, M.E.; Park, D.C.; Kitayama, S.; Nisbett, R.E. (2010). „Reasoning about social conflicts improves into old age.” (PDF). Proceedings of the National Academy of Sciences. 107 (16): 7246—50. Bibcode:2010PNAS..107.7246G. PMC 2867718 Slobodan pristup. PMID 20368436. doi:10.1073/pnas.1001715107 Slobodan pristup. 
  31. ^ Staudinger, U.M.; Lopez, D.F; Baltes, P.B. (1997). „The psychometric location of wisdom-related performance: Intelligence, personality, and more?”. Personality and Social Psychology Bulletin. 23 (11): 1200—1214. S2CID 145148320. doi:10.1177/01461672972311007. 
  32. ^ „Wisdom: Its structure and function in regulating successful life span development.”. psycnet.apa.org. Pristupljeno 2019-10-27. 
  33. ^ Jeste, DV; Ardelt, M; Blazer, D; Kraemer, HC; Vaillant, G; Meeks, TW (oktobar 2010). „Expert consensus on characteristics of wisdom: a Delphi method study”. Gerontologist. 50 (5): 668—80. PMC 2937249 Slobodan pristup. PMID 20233730. doi:10.1093/geront/gnq022. 
  34. ^ Grossmann, I.; Brienza, J.P.; Bobocel, D.R. (2017). „Wise deliberation sustains cooperation”. Nature Human Behaviour. 1 (3): 0061. S2CID 38342840. doi:10.1038/s41562-017-0061. 
  35. ^ Peterson, Christopher; Seligman, Martin E. P. (2004). Character Strengths and Virtues: A Handbook and Classification. Oxford: Oxford University Press. str. 106. ISBN 978-0-19-516701-6. 
  36. ^ Harter, Andrew C. (2004). „8”. Ur.: Peterson, Christopher; Seligman, Martin E. P. Character Strengths and Virtues: A Handbook and Classification. Oxford: Oxford University Press. str. 181–196. ISBN 978-0-19-516701-6. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Mudrost na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мудрост&oldid=27554299”