Obrenovac

Koordinate: 44° 39′ 08″ S; 20° 12′ 00″ I / 44.652333° S; 20.2° I / 44.652333; 20.2
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Za druge upotrebe pogledajte stranicu Obrenovac (višeznačna odrednica).
Obrenovac
Pravoslavna crkva u Obrenovcu
Grb
Grb
Administrativni podaci
DržavaSrbija
GradBeograd
OpštinaObrenovac
Stanovništvo
 — 2022.25.380
Geografske karakteristike
Koordinate44° 39′ 08″ S; 20° 12′ 00″ I / 44.652333° S; 20.2° I / 44.652333; 20.2
Vremenska zonaUTC+1 (CET), leti UTC+2 (CEST)
Aps. visina76 m
Obrenovac na karti Srbije
Obrenovac
Obrenovac
Obrenovac na karti Srbije
Ostali podaci
Poštanski broj11500
11503
Pozivni broj011
Registarska oznakaBG

Obrenovac je gradsko naselje u gradskoj opštini Obrenovac u gradu Beogradu. Nalazi se na ušću reke Kolubare u reku Savu, nedaleko od glavnog grada. Obrenovac je kroz svoju istoriju pretrpeo spaljivanje i mnogobrojne poplave. Jedno od paljenja bilo je 1815. godine posle Bitke na Paležu. Poseduje preko četiri osnovne škole i tri srednje. Jedna od njih je nadaleko poznata Gimnazija u Obrenovcu koja ima tradiciju dugu preko devedeset godina. Dobio je ime ukazom kneza Miloša od 7. decembra 1859. godine, staro ime je bilo Palež.[1] Prema popisu iz 2022. ima 25.380 stanovnika (prema popisu iz 2011. bilo je 25.429 stanovnika).[2] Obrenovac je jedan od glavnih poslovnih centara Srbije, prvenstveno zbog dva giganta za proizvodnju energije, TE Nikola Tesla I i II, koji snabdevaju Srbiju sa preko 60% električne energije.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Prvi pomeni i prvi period osmanske vlasti (kraj 17. veka-1718)[uredi | uredi izvor]

Nije poznato kada je Palež osnovan. Veruje se da je osnovan za vreme osmanske vlasti, i moguće je da je ponikao u slično vreme kada i Ub (početkom 18. veka), budući da je služio istoj svrsi (čuvanju komunikacija između Beograda i Šapca).[3] Na kartama Bakoma Kantelija i još jednog nepoznatog autora iz 1689. godine Palež nije ucrtan. Tek jedna bezimena karta nastala oko 1700. godine ima ucrtano naselje Palos na Kolubari. Druga karta koja označava Palež, i to kao palanku (Palanca Paleche), nosi ime Okolina Beograda (Les environs de Belgrad). Nju je na licu mesta crtao francuski inženjer De Masar i crtana je između 1696. i 1698. godine, a objavljena u Parizu 1717. godine. Na njoj je, verovatno greškom, Palež prikazan na suprotnoj strani Save (u Sremu).[4]

Period habzburške uprave (1718—1739)[uredi | uredi izvor]

Požarevačkim mirom (21. jula 1718) predeli između Save, Drine, Zapadne Morave, Timoka i Dunava pripali su Habzburškoj Monarhiji. Habzburška administracija je formirala Privremenu vojnu upravu u Beogradu, koja je upravljala novoosvojenom oblašću, podeljenom u petnaest vojnih distrikata, među kojima se nalazio i Paleški distrikt.[5]

Privremena vojna uprava u Beogradu zamenjena je 1720. administracijom novoosnovanog Kraljevstva Srbije. Za provizora Paleškog distrikta tada je postavljen Johan Georg Štromajer. Njemu su bili potčinjeni išpan i dva iberrajtera.[6]

Godine 1721. je objavljen popis Kraljevstva Srbije. Podaci o samom Paležu nisu dostupni, ali su dostupni podaci o Paleškom distriktu.

Paleški distrikt prema popisu iz 1721.[7]
kategorija iznos
sesija (domaćinstava) 362
turskih sesija 0
oženjene braće sa udelom u domaćinstvu 51
neoženjene braće sa udelom u domaćinstvu 10
oženjenih sinova sa udelom u domaćinstvu 3
uhlebljenih sinova iznad 12 godina 27
uhlebljenih sinova ispod 12 godina 282
kćeri iznad 12 godina 12
kćeri ispod 12 godina 199
ukućana 28
oženjenih sinova sa udelom u domaćinstvu 34
konja 111
ždrebadi 51
volova za vuču 348
krava za mužu 526
trogodišnje junadi 115
dvogodišnje junadi 383
teladi 472
svinja 1505
prasadi 1057
krmača 274
ovaca 383
sopstvenih orezanih vinograda najbolje klase 190,5
sopstvenih orezanih vinograda srednje klase 0
sopstvenih orezanih vinograda najgore klase 40,5
novozasađenih orezanih vinograda 24
turskih orezanih vinograda najbolje klase 0
turskih orezanih vinograda srednje klase 0
turskih orezanih vinograda najgore klase 0
sopstvenih jutara pšenice 405,5
turskih jutara pšenice 0
jutara kukuruza 6
sopstvenih jutara ječma ili zobi 96
turskih jutara ječma ili zobi 0
sopstvenih jutara kukuruza 300
turskih jutara kukuruza 0
sopstvenih jutara boba ili prosa 24,5
turskih jutara prosa 0
jutara duvana 0
novozauzetih jutara 230
jutara novozametnutih košnica 2459
mlinova na suvom 0
sopstvenih mlinova na vodi 19
turskih mlinova na vodi 0
kazana za rakiju 3
udovica sa imovinom 4
sopstvenih livada 481
turskih livada 0
sopstvenih, zauzetih dućana 0
sopstvenih, praznih dućana 0
turskih, zauzetih dućana 0
turskih, praznih dućana 0
gostionica 0
kasapnica 0

U to vreme su počeli napori da se Beograd obnovi i izmeni po zapadnoevropskom modelu. Zbog toga je drvo postalo izuzetno tražen materijal. Za šumarskog nadglednika za oblasti Šapca i Paleža je 8. juna 1722. postavljen Matuzalem Ungar, sa godišnjom platom od 100 forinti.[8] Između 1724. i 1726. upravo je iz Paleža dopremana najveća količina građevinskog drveta za Beograd. U te tri godine je prevezeno 47.549 hvati drvne građe. Za taj posao novac su dobijali: Petar Hercegović, Misraroš Janoš, Tos Miško, Mandor Joška, Anton Holonesa, Noit Heči, Srabo Marti, Veres Janoš, Hans Veber, Otruba Marči i Kečkemet Andraš.[9]

Paleški distrikt je bio prvi u Kraljevstvu Srbiji po pčelarstvu. Na ime desetka na med stanovnici ovog distrikta su 1722. godine platili 362 forinte i 12 krajcara.[10]

Jedna od ispostava Glavne carinske uprave Kraljevstva Srbije nalazila se u Paležu. Ova carinarnica, uz beogradsku, bila je jedina u Srbiji koja je imala nezavisno činovništvo.[11] Carinik i odgovorni za rečni saobraćaj na početku habzburške uprave bio je Johan Georg Mihalis sa platom od 150 forinti godišnje.[12] Kao upravnik carine 1730. godine pominje se išpan Adam Erdelji.[13] Tokom 1730/1731. carina u Paležu tražila je popravku državnog prenoćišta u kom su boravili njeni službenici.[14] Godine 1732. upravnik paleške carine bio je Ernst Hekel.[13]

Naknada Glavnoj carinskoj upravi za rečni prevoz od Beograda do Paleža stajala je 2,40 forinti.[15]

Iako nisu imali dozvolu vlasti da se nasele u unutrašnjost Kraljevstva Srbije, Jevreji su to ipak činili. Njihovo prisustvo zabeleženo je i u Paležu.[16] Palež su naseljavali i rimokatolici: prema izveštaju beogradskih kapucina iz 1726. godine u Paležu je bilo 30 rimokatolika.[17] Prema izveštaju iz 1738. godine, koji je sačinio beogradski biskup Franc Anton fon Vagrajn, u Paležu je boravilo 36 rimokatolika.[18]

Drugi period osmanske vlasti (1739—1804)[uredi | uredi izvor]

Beogradskim mirom (18. septembra 1739) teritorija habzburške Srbije je ponovo potpala pod osmansku vlast. Palež je postao deo Smederevskog sandžaka.

Tokom ovog perioda Palež, kao palanka, je imao posadu od 80 vojnika, po 40 mustahfiza i farisana.[19] Ovoliki broj stalnih stražara bio je strateškim položajem Paleža na putu Beograd-Šabac.[20] Dizdar Paleža se pominje svega jednom, ali sa čak 10 službenika, neuobičajeno velikim brojem za tadašnje prilike.[21]

Na habzburškim kartama 1778. godine se prvi put javljaju Veliki i Mali Palež. Prema istoj karti, Veliki Palež je bio naselje koje su činile dve celine. Od te do 1791. godine sve karte pokazuju dva Paleža, s tim da je Veliki Palež ucrtavan na samoj levoj obali Kolubare, dok je Mali Palež ucrtavan ili na levoj obali Tamnave ili u njenoj blizini. Jedna habzburška karta iz 1788. godine ima kod Velikog Paleža ucrtan Manastir Palež (Kloster Palesch). Druga karta, iz 1791. ima ucrtan znak za crkvu ili manastir na samom mestu Velikog Paleža, verovatno greškom.[22]

Za razliku od habzburških karata, habzburški obaveštajci s kraja 18. veka pomenuli su samo jedan Palež, koji označavaju kao selo (Dorf Palesch) ili varoš (Markt Palesch). U izveštaju potporučnika Jozefa Paula Mitesera iz 1784. godine, Palež je imao 21 tursku kuću i 1 sasvim trošnu džamiju. Pored same reke nalazile su se dve poprilično dobro očuvane zgrade, kafana i štala za 50 konja. Turske kuće su bile sasvim trošne i nisu ličile na one u drugim varošima i bile su manje prostrane, izuzev 2-3. Prema istom izveštaju, mesto se nalazilo između Kolubare i Tamnave, u ravnici obrasloj žbunjem; njime se, prema Miteseru, s mislođinskih visova može lako dominirati. Međutim, na putu prema Stublinama, Miteser je pomenuo Palež kao Veliki Palež, što verovatno znači da je znao i za postojanje Malog Paleža. Iste godine je Paležom prošao i zastavnik Ivan Peretić. On je zabeležio da je Palež imao 24 turske kuće i 1 džamiju, te da je varoš bila u lošem stanju. Oba navedena obaveštajca su zabeležila da su Kolubarom od Paleža do Save mogli ploviti brodovi iste veličine kao oni na Savi.[23]

Spomen česma Karađorđu i učesnicima Prvog srpskog ustanka

Habzburški kartografski materijal daje još nešto podataka. Karta iz 1778. prikazuje da je Veliki Palež imao 2 sokaka koji su se ukrštali kod centra naselja, dok je Mali Palež imao samo jedan sokak koji se pružao kroz celo naselje, dok je drugi veliki sokak išao samo zapadnom polovinom naselja, završavajući se ukrštanjem sa glavnim sokakom. Veliki Palež je imao ucrtanih 20 kuća, dok je Mali Palež imao 16. Karta iz 1788. pokazuje samo jedan veliki sokak u Velikom Paležu, koji je išao dužinom naselja i na kom se nalazila džamija, gotovo na samoj obali Kolubare. Mali Palež je imao takođe samo jedan veliki sokak, koji je išao dužinom naselja. Prema karti, Veliki Palež je imao 30 kuća, a Mali 21. Ukoliko su ove karte precizne u razmeri, Veliki Palež je bio dug 560, a širok 320 m. Mali Palež je bio dug 240 m. Razdaljina između dva naselja bila je 1360 m, a razdaljina između Velikog Paleža i ušća Kolubare u Savu je iznosila 2640 m.[23]

Prema Memoarima Mateje Nenadovića, po izbijanju rata između Osmanskog carstva i Habzburške monarhije 1787. godine, knez Aleksa Nenadović je dobio naredbu od valjevskih Turaka da obezbedi straže na Savi između Paleža i Ušća, dobivši oružje za 100 ljudi. U isto vreme je, prema Memoarima, muslimansko stanovništvo Paleža izbeglo iz grada prema Užicu, Sokolu i Bosni.[24]

U okviru sukoba između janičara s prostora Smederevskog sandžaka i sultanovih trupa, zapovednik janičara Kara Hasan je 1792. pobedio vojsku poslatu iz Bosanskog ejaleta kod Paleža.[25]

Demografija[uredi | uredi izvor]

U naselju Obrenovac živi 18873 punoletna stanovnika, a prosečna starost stanovništva iznosi 38,2 godina (37,2 kod muškaraca i 39,2 kod žena). U naselju ima 7752 domaćinstva, a prosečan broj članova po domaćinstvu je 3,01.

Ovo naselje je velikim delom naseljeno Srbima (prema popisu iz 2002. godine), a u poslednja tri popisa, primećen je porast u broju stanovnika.

Demografija[26]
Godina Stanovnika
1948. 4.677
1953. 5.478
1961. 6.991
1971. 13.141
1981. 16.821
1991. 22.180 21.664
2002. 23.620 24.294
2011. 25.429
2022. 25.380
Etnički sastav prema popisu iz 2002.‍[27]
Srbi
  
 22.074 93,45%
Romi
  
 364 1,54%
Crnogorci
  
 208 0,88%
Jugosloveni
  
 142 0,60%
Hrvati
  
 82 0,34%
Makedonci
  
 75 0,31%
Rumuni
  
 36 0,15%
Muslimani
  
 28 0,11%
Bugari
  
 22 0,09%
Mađari
  
 17 0,07%
Rusi
  
 14 0,05%
Slovenci
  
 10 0,04%
Bošnjaci
  
 10 0,04%
Albanci
  
 9 0,03%
Goranci
  
 6 0,02%
Bunjevci
  
 4 0,01%
Ukrajinci
  
 3 0,01%
Nemci
  
 2 0,00%
Česi
  
 1 0,00%
Slovaci
  
 1 0,00%
Rusini
  
 1 0,00%
nepoznato
  
 228 0,96%


Stanovništvo prema polu i starosti[28]
m
ž
? 79
  
  
 73
80+ 87
  
  
 211
75—79 225
  
  
 317
70—74 348
  
  
 538
65—69 583
  
  
 629
60—64 585
  
  
 623
55—59 548
  
  
 592
50—54 939
  
  
 965
45—49 1.085
  
  
 1.137
40—44 846
  
  
 1.029
35—39 668
  
  
 834
30—34 702
  
  
 772
25—29 850
  
  
 908
20—24 965
  
  
 957
15—19 909
  
  
 927
10—14 726
  
  
 697
5—9 649
  
  
 568
0—4 526
  
  
 523
Prosek : 37,2 39,2
Domaćinstva
Broj domaćinstava prema popisima iz perioda 1948—2002.
Godina popisa 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Broj domaćinstava 1.446 1.700 2.210 4.151 5.374 6.838 7.752
Broj domaćinstava po broju članova prema popisu iz 2002.
Broj članova 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 i više Prosek
Broj domaćinstava 1.365 1.745 1.649 2.025 594 247 82 27 10 8 3,01
Stanovništvo staro 15 i više godina po bračnom stanju i polu
Pol Ukupno Neoženjen/Neudata Oženjen/Udata Udovac/Udovica Razveden/Razvedena Nepoznato
Muški 9.419 3.006 5.653 361 349 50
Ženski 10.512 2.609 5.754 1.441 673 35
UKUPNO 19.931 5.615 11.407 1.802 1.022 85
Stanovništvo po delatnostima koje obavlja
Pol Ukupno Poljoprivreda, lov i šumarstvo Ribarstvo Vađenje rude i kamena Prerađivačka industrija
Muški 4.543 172 0 11 918
Ženski 3.521 98 0 4 573
UKUPNO 8.064 270 0 15 1.491
Pol Proizvodnja i snabdevanje Građevinarstvo Trgovina Hoteli i restorani Saobraćaj, skladištenje i veze
Muški 1.293 274 542 93 292
Ženski 316 75 664 119 132
UKUPNO 1.609 349 1.206 212 424
Pol Finansijsko posredovanje Nekretnine Državna uprava i odbrana Obrazovanje Zdravstveni i socijalni rad
Muški 30 149 292 116 82
Ženski 110 122 218 359 516
UKUPNO 140 271 510 475 598
Pol Ostale uslužne aktivnosti Privatna domaćinstva Eksteritorijalne organizacije i tela Nepoznato
Muški 236 0 0 43
Ženski 177 7 1 30
UKUPNO 413 7 1 73

Poznati Obrenovčani[uredi | uredi izvor]

Osnovne i srednje obrenovačke škole[uredi | uredi izvor]

Osnovne škole[uredi | uredi izvor]

Srednje škole[uredi | uredi izvor]

Javni gradski saobraćaj[uredi | uredi izvor]

Javni gradski saobraćaj u Obrenovcu obavlja se autobusima SP Lasta i SP Banbus, unutar integrisanog tarifnog sistema. Sistem linija ima dva podsistema, lokalne linije, koje počinju i završavaju se na teritoriji opštine Obrenovac, kao i tri prigradske linije, koje povezuju Obrenovac sa Beogradom:

Stare razglednice[uredi | uredi izvor]

Stare razglednice Obrenovca su razglednice koje su se pojavljivale u periodu od početka dvadesetog veka do Drugog svetskog rata.

Pojava slikovne građe donela je nov vid dokumentovanja prošlosti određene epohe, kao i mogućnosti za različita istorijska, urbanistička, arhitektonska, kulturološka i druga istraživanja lokalne sredine. Među slikovnom građom posebno se ističu razglednice[29].

  • Hotel Bosna u Obrenovcu
    Hotel Bosna u Obrenovcu
  • Parna strugara i automatski mlin Mitra Simovića
    Parna strugara i automatski mlin Mitra Simovića
  • Automobil na ulicama Obrenovca
    Automobil na ulicama Obrenovca
  • Pristanište na Savi, na Zabrežju pored Obrenovca
    Pristanište na Savi, na Zabrežju pored Obrenovca
  • Biletarnica na Zabrežju, pored Obrenovca
    Biletarnica na Zabrežju, pored Obrenovca

Obrenovac je svoje prve razglednice imao već na početku 20. veka. Razlozi njihovog tako ranog pojavljivanja, ubrzo za znatno većim gradovima u Srbija, verovatno leže u činjenici da je taj period obeležio ubrzani razvoj Obrenovac u svim oblastima. Imao je, dakle, Obrenovac i potrebu i interes da se podiči i prikaže i na razglednicama. Broj stanovnika tadašnjeg Obrenovca bio je nešto manji od 3000, što ga je činilo jednom od najvećih varošica u Kraljevina Srbija. Bio je jak trgovački i zanatski centar i pogranično tranzitno mesto. Sticanje statusa banjskog mesta 1899. godine inicirao je razvoj banjskog turizma i dolazak prvih posetilaca banje, što je takođe moglo uticati na potrebu da se izrade razglednica koje bi oni slali svojim prijateljima i rođacima.

Za izradu prvih razglednica korišćene su tehnike crteža, akvarela i fotografije (koje su obično u pripremi za štampu bile obrađene isecanjem, dodavanjem, docrtavanjem pozadine, retuširanjem...). U periodu od 1895. do 1914. godine razglednice su štampane u tehnikama litografije, hromatografije, kolotipije i autotipije, u jednoj, dve ili više boja[30]. Jednobojne su najčešće bile crno-bele, u braon, zelenim, plavim i tonovima drugih boja. Ima slučajeva da su iste serije rađene u više različitih jednobojnih tonova. Razglednice u više boja su kolorisane na različite načine[31].

Izdavači prvih razglednica su bili knjižari i štampari, dok su se njihovom prodajom bavili i trgovci, sitničari i duvandžije. Na osnovu vizuelnog sadržaja na aversnoj strani, razglednice se dele na: topografske, razglednice sa scenama i događajima, portretne, reklamne i propagandne, razglednice sa reprodukcijama i ostale.

Kolekcija digitalizovanih starih razglednica Obrenovca nalazi se na sajtu Biblioteka „Vlada Aksentijević“ Obrenovac[32]

Mesne zajednice[uredi | uredi izvor]

  1. Dudovi
  2. Rvati
  3. II Mesna zajednica
  4. III Mesna zajednica
  5. Barič
  6. Belo Polje
  7. Veliko Polje
  8. Vukićevica
  9. Grabovac
  10. Draževac
  11. Dren
  12. Zabrežje
  13. Zvečka
  14. Jasenak
  15. Konatice
  16. Krtinska
  17. Ljubinić
  18. Mala Moštanica
  19. Mislođin
  20. Orašac
  21. Piroman
  22. Brović
  23. Poljane
  24. Ratari
  25. Brgulice
  26. Skela
  27. Stubline
  28. Trstenica
  29. Urovci
  30. Ušće
  31. Baljevac

Galerija[uredi | uredi izvor]

  • Robna kuća
    Robna kuća
  • Splav na reci Sava
    Splav na reci Sava
  • Sportsko-kulturni centar
    Sportsko-kulturni centar
  • Crkva sv.Trojice (19.vek)
    Crkva sv.Trojice (19.vek)
  • Obrenovac - centar

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Leposava Cvijetić: „Obrenovac na prelasku iz 19. u 20. vek — stanovništvo i privreda“. pp. 61, u časopisu „Glasnik“, broj 32, 1998. godine, izdaje Istorijski arhiv Valjevo.
  2. ^ „Popis u Srbiji prema polu i starosti po naseljima” (PDF). stat.gov.rs. Pristupljeno 21. 1. 2024. 
  3. ^ Pavlović, Ljubomir (1998). Antropogeografija Valjevske Tamnave. Lajkovac-Ub: Beli&Bane. str. 389. 
  4. ^ Novaković, Relja (1987). „Obrenovac i okolina na starijim kartama i planovima”. Godišnjak grada Beograda. XXXIV: 66. 
  5. ^ Đorđević, Miloš (2013). "Kraljevina Srbija" 1720-1739. Doktorska disertacija. Niš: Univerzitet u Nišu. str. 3—4. 
  6. ^ Đorđević, Miloš (2013). "Kraljevstvo Srbija" 1720-1739. Doktorska disertacija. Niš: Univerzitet u Nišu. str. 25. 
  7. ^ Langer, J. (1889). Serbien unter Kaiserlichen Regierung 1717-1739. Wien. str. 238—240. 
  8. ^ Đorđević, Miloš (2013). "Kraljevstvo Srbija" 1720-1739. Doktorska disertacija. Niš: Univerzitet u Nišu. str. 76—77. 
  9. ^ Đorđević, Miloš (2013). "Kraljevina Srbija" 1720-1739. Doktorska disertacija. Niš: Univerzitet u Nišu. str. 80—81. 
  10. ^ Đorđević, Miloš (2013). "Kraljevstvo Srbija" 1720-1739. Doktorska disertacija. Niš: Univerzitet u Nišu. str. 74. 
  11. ^ Svirčević, Miroslav (2011). Lokalna uprava i razvoj moderne srpske države. Od knežinske do opštinske samouprave. Beograd: Balkanološki institut SANU. str. 32. 
  12. ^ Đorđević, Miloš (2013). "Kraljevstvo Srbija" 1720-1739. Doktorska disertacija. Niš: Univerzitet u Nišu. str. 87. 
  13. ^ a b Đorđević, Miloš (2013). "Kraljevstvo Srbija" 1720-1739. Doktorska disertacija. Niš: Univerzitet u Nišu. str. 174. 
  14. ^ Đorđević, Miloš (2013). "Kraljevstvo Srbija" 1720-1739. Doktorska disertacija. Niš: Univerzitet u Nišu. str. 182. 
  15. ^ Đorđević, Miloš (2013). "Kraljevstvo Srbija" 1720-1739. Doktorska disertacija. Niš: Univerzitet u Nišu. str. 181. 
  16. ^ Đorđević, Miloš (2013). "Kraljevstvo Srbija" 1720-1739. Doktorska disertacija. Niš: Univerzitet u Nišu. str. 73. 
  17. ^ Milošević, Ana R. (2016). Vizuelna kultura Srbije pod austrijskom vlašću (1718—1739). Doktorska disertacija. Beograd: Univerzitet u Beogradu. str. 27—28. 
  18. ^ Milošević, Ana R. (2016). Vizuelna kultura Srbije pod austrijskom vlašću (1718—1739). Doktorska disertacija. Beograd: Univerzitet u Beogradu. str. 45. 
  19. ^ Pavlović, Miroslav (2016). Vojno-administrativno uređenje Smederevskog sandžaka 1739-1788. Doktorska disertacija. Novi Sad: Univerzitet u Novom Sadu. str. 211. 
  20. ^ Pavlović, Miroslav (2016). Vojno-administrativno uređenje Smederevskog sandžaka 1739-1788. Doktorska disertacija. Novi Sad: Univerzitet u Novom Sadu. str. 219. 
  21. ^ Pavlović, Miroslav (2016). Vojno-administrativno uređenje Smederevskog sandžaka 1739-1788. Doktorska disertacija. Novi Sad: Univerzitet u Novom Sadu. str. 242. 
  22. ^ Novaković, Relja (1986). „Obrenovac i okolina na starijim kartama i planovima”. Godišnjak grada Beograda. XXXIV: 68. 
  23. ^ a b Novaković, Relja (1987). „Obrenovac i okolina na starijim kartama i planovima”. Godišnjak grada Beograda. XXXIV: 68—69. 
  24. ^ Nenadović, Matija. „Memoari, I”. Vikiizvornik. Pristupljeno 17. 2. 2019. 
  25. ^ Gavrilović, Slavko, ur. (1986). Istorija srpskog naroda. 4/1. Beograd: Srpska književna zadruga. str. 404. 
  26. ^ „Knjiga 9”. Stanovništvo, uporedni pregled broja stanovnika 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, podaci po naseljima (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Beograd: Republički zavod za statistiku. maj 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  27. ^ „Knjiga 1”. Stanovništvo, nacionalna ili etnička pripadnost, podaci po naseljima. webrzs.stat.gov.rs. Beograd: Republički zavod za statistiku. februar 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  28. ^ „Knjiga 2”. Stanovništvo, pol i starost, podaci po naseljima. webrzs.stat.gov.rs. Beograd: Republički zavod za statistiku. februar 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  29. ^ „Državni kalendar Kraljevine Srbije”. Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković" u Beogradu. Pristupljeno 28. 11. 2019. 
  30. ^ Janošević, Ivana (2019). Obrenovac i njegova lica s razglednica: 1900-1941 (Prvo izd.). Obrenovac: Biblioteka "Vlada Aksentijević", Obrenovac. str. 98. ISBN 978-86-81212-12-7. 
  31. ^ „RAZGLEDNICE I FOTOGRAFIJE U BIBLIOTECI - OBRADA SLIKOVNE BIBLIOTEČKE GRAĐE PREMA STANDARDIMA I PROBLEMI U PRAKTIČNOM RADU SA OSVRTOM NA POJEDINA PODRUČJA OPISA”. NUB.RS. Pristupljeno 28. 11. 2019. 
  32. ^ „Razglednice”. bibliotekaobrenovac.org. Arhivirano iz originala 11. 09. 2019. g. Pristupljeno 28. 11. 2019. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Обреновац&oldid=27683584”