Solomon Ibn Gabirol Avicebron

Solomon Ibn Gabirol Avicebron
Spomenik Solomonu Ibn Gabirolu u Malagi, Španija
Datum rođenja	1021
Mesto rođenja	Malaga, Kordopski kalifat
Datum smrti	1058
Mesto smrti	Valensija

Ibn Gabirol (Avi-Cebron)

Solomon ibn Gabirol (hebr. שלמה אבן גבירול, latinizovano: Avicebron; Malaga, oko 1021 — Valensija, oko 1058) je bio špansko-jevrejski filozof i pesnik iz Al-Andaluza. Smatra se jednim od najznačajnijih predstavnika neoplatonističke srednjovekovne filozofe.

Ibn-Gabirolovo najvažnije delo „Izvor života“ (Yanbūʿ al-Hayāh) je napisano na arapskom jeziku, ali je poznato samo u latinskom prevodu. U njemu je pokušao da princip božijeg stvaranja sveta iz ničega spoji s idejom emanacije. Univerzalna materija definisana je kao telesna i duhovna materija, a od materije je slobodan samo Bog, nalazeći se “s one strane materije i oblika”. Na najvišem stupnju Avicebronove hijerarhijske lestvice se nalazi univerzalna forma, koja sadrži sve forme, dok su na najnižem osetilne stvari. Volja je osnovni stvaralački uzrok sveta, “izvor života”. Volja je ujedno i bog kakav nam se manifestuje u akciji. Avicebron je upoređivao svet s drvetom. Koreni drveta su materija, grane — prolazne supstancije, lišće — individualna obeležja, cvetovi — duše, a plodovi — anđeli. Ta njegova slika se kasnije često susreće u hrišćanskoj sholastici.

Avisebron je pisao i jevrejske mistične himne.

Biografija

Solomon ibn Gabirol je jedan od najznačajnijih predstavnika neoplatonizma. Iako se svojim gledištima vrlo rano suprotstavio gledištima Tome Akvinskog njegovi pogledi bili su prihvaćeni među franjevcima i avgustinovcima 13. veka. U svom glavnom delu „Izvor života” pokušao je da panteistički princip božijeg stvaranja sveta ni iz čega spoji s idejom emanacije. Univerzalna materija po Avicebronu je definisana kao telesna i duhovna materija dok je samo Bog slobodan od materije i oblika i on se nalazi „s one strane materije i oblika”. Na najvišem stupnju hijerarhijske Avicebronove lestvice je univerzalna forma i ona sadrži sve forme. Na najnižem stepenu su osetilne stvari. Volja je, a ne mišljenje, osnovni stvaralački uzrok sveta, „Izvor života”. Volja je ujedno i bog i on se manifestuje u akciji. Avucebron svet upoređuje sa drvetom. Koreni drveta su materija, grane su prolazne supstancije, lišće su individualna obeležja, cvetovi su duše, a plodovi su anđeli. Ova Avisebronova slika se često susreće u hrišćanskoj sholastici. Po Avicebronu svuda u vaseljeni, pa čak i u duhovnim supstancijama, nalazi se jedinstvo forme i materije. Materiju, dakle, treba shvatiti kao suštinsku potencijalnost koja se odlikuje telesnošću samo na jednom određenom nivou. Otuda materija ne može biti princip individuacije, pa moraju postojati individualne duhovne supstancije. To znači da princip individuacije nije materija, već forma. Pojedinačna stvar istovremeno može posedovati više od jedne forme. Individualnost neke stvari može određivati mnoštvo supstancijalnih formi.

Svet nastaje iz božanskog jedinstva kroz niz emanacija. Posrednika između Boga i sveta treba tražiti u božanskoj volji, koja proishodi iz Boga. Ona istovremeno stvara i održava svet. Iz te volje proizlaze forme koje su, kao što smo videli, suštinski sjedinjene s materijom. Drugim, rečima moglo bi se reći da iz univerzalnog uma proizlazi duša, iz duše proizlazi priroda, dok iz prirode proizlaze tela temporalnog sveta. Bog u svojoj suštini ostaje izvan moći ljudskog shvatanja i poimanja, ali je naš životni cilj da putem saznanja i vere postignemo spasenje i pobedimo svoju čulnu prirodu. To je utoliko važnije jer je život u svakom drugom pogledu besmislen, što sugeriše pesimistički ton njegove poezije. Avicebron je pisao i jevrejske mistične himne.

Bibliografija

• „Izvor života” (Fons Vitae).
• „Usavršavanje moralnih svojstava”.
• „Kraljevska kruna”

Literatura

• Davidson, Israel (1924). Selected Religious Poems of Solomon ibn Gabirol. Schiff Library of Jewish Classics. Prevod: Zangwill, Israel. Philadelphia: JPS. str. 247. ISBN 978-0-8276-0060-7. LCCN 73-2210. 
• Munk, Salomon (1859). Mélanges de philosophie juive et arabe (na jeziku: French). Paris: A. Franck. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Chisholm, Hugh, ur. (1911). „Ibn Gabirol”. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski). 14 (11 izd.). Cambridge University Press. str. 221. 
•  „Ibn Gabirol, Solomon ben Judah”. Jewish Encyclopedia. 1901—1906.  Endnotes:
  • H. Adler, Ibn Gabirol and His Influence upon Scholastic Philosophy, London, 1865;
  • Ascher, A Choice of Pearls, London, 1859;
  • Bacher, Bibelexegese der Jüdischen, Religionsphilosophen des Mittelalters, pp. 45–55, Budapest, 1892;
  • Bäumker, Avencebrolis Fons Vitæ, Muuünster, 1895;
  • Beer, Philosaphie und Philosophische Schriftsteller der Juden, Leipsic, 1852;
  • Bloch, Die Jüdische Religionsphilosophic, in Winter and Wünsche, Die Jüdische Litteratur, ii. 699-793, 723-729;
  • Dukes, Ehrensäulen, und Denksteine, pp. 9–25, Vienna, 1837;
  • idem. Salomo ben Gabirol aus Malaga und die Ethischen Werke Desselben, Hanover, 1860;
  • Eisler, Vorlesungen über die Jüdischen Philosophen des Mittelalters, i. 57-81, Vienna, 1876;
  • Geiger, Salomo Gabirol und Seine Dichtungen, Leipsic, 1867;
  • Graetz, History of the Jews. iii. 9;
  • Guttmann, Die Philosophie des Salomon ibn Gabirol, Göttingen, 1889;
  • Guttmann, Das Verhältniss des Thomas von Aquino zum Judenthum und zur Jödischen Litteratur, especially ii. 16-30, Götingen, 1891;
  • Horovitz, Die Psychologie Ibn Gabirols, Breslau, 1900;
  • Joël, Ibn Gebirol's Bedeutung für die Gesch. der Philosophie, Beiträge zur Gesch. der philosophie, i., Breslau, 1876;
  • Kümpf, Nichtandalusische Poesie Andalusischer Dichter, pp. 167–191, Prague, 1858;
  • Karpeles, Gesch. der Jüdischen Litteratur, i. 465-483, Berlin, 1886;
  • Kaufmann, Studien über Salomon ibn Gabirol, Budapest, 1899;
  • Kaufmann, Gesch. der Attributtenlehre in der Jüd. Religionsphilosophie des Mittelaliers, pp. 95–115, Gotha, 1877;
  • Löwenthal, Pseudo-Aristoteles über die Seele, Berlin, 1891;
  • Müller, De Godsleer der Middeleeuwsche Joden, pp. 90–107, Groningen, 1898;
  • Munk, Mélanges de Philosophie Juive et, Arabe, Paris, 1859;
  • Myer, Qabbalah, The Philosophical Writings of . . . Avicebron, Philadelphia, 1888;
  • Rosin, in J. Q. R. iii. 159-181;
  • Sachs, Die Religiöse; Poesie der Juden in Spanien, pp. 213–248, Berlin, 1845;
  • Seyerlen, Die Gegenseitigen Beziehungen Zwischen Abendländischer und Morgenländischer Wissenschaft mit Besonderer Rücksicht auf Solomon ibn Gebirol und Seine Philosophische Bedeutung, Jena, 1899;
  • Stouössel, Salomo ben Gabirol als Philosoph und Förderer der Kabbala, Leipsic, 1881;
  • Steinschneider, Hebr. Uebers. pp. 379–388, Berlin, 1893;
  • Wise, The Improvement of the Moral Qualities, New York, 1901;
  • Wittmann, Die Stellung des Heiligen Thomas von Aquin zu Avencebrol, Münster, 1900.
  • For Poetry:
  • Geiger, Salomo Gabirol und Seine Dichtungen, Leipsic, 1867;
  • Senior Sachs, Cantiqucs de Salomon ibn Gabirole, Paris, 1868;
  • idem, in Ha-Teḥiyyah, p. 185, Berlin, 1850;
  • Dukes, Schire Shelomo, Hanover, 1858;
  • idem, Ehrensaülen, Vienna, 1837;
  • Edelmann and Dukes, Treasures of Oxford, London, 1851;
  • M. Sachs, Die Religiöse Poesie der Juden in Spanien, Berlin, 1845;
  • Zunz, Literaturgesch. pp. 187–194, 411, 588;
  • Kämpf, Nichtandalusische Poesie Andalusischer Dichter, pp. 167 et seq.;
  • Brody, Kuntras ha-Pijutim nach dem Machsor Vitry, Berlin, 1894, Index.
•  Turner, William (1907). „Avicebron”. Ur.: Herbermann, Charles. Catholic Encyclopedia. 2. New York: Robert Appleton Company. 

Spoljašnje veze

• Pessin, Sarah. „Solomon Ibn Gabirol”. Ur.: Zalta, Edward N. Stanford Encyclopedia of Philosophy. 
• An Andalusian Alphabet
• Solomon Ibn Gabirol biography on chabad.org
• Traditional Sphardic Singing of Gabirol's Shabbat Poem Shimru Shabtotai
• pdf of Azharot of Solomon Ibn Gabirol in Hebrew