Пређи на садржај

Иван Босиљчић

С Википедије, слободне енциклопедије
Иван Босиљчић
Иван Босиљчић
Лични подаци
Пуно имеИван Босиљчић
Датум рођења(1979-01-15)15. јануар 1979. (46 год.)
Место рођењаТитово Ужице, СФР Југославија
ДржављанствоСрпско[1]
ОбразовањеАкадемија уметности Универзитета у Новом Саду[2]
УниверзитетУниверзитет у Новом Саду
ЗанимањеПозоришни, телевизијски и филмски глумац[1]
Породица
СупружникЈелена Томашевић (в.(2011))
Деца1 (ћерка Нина)[3]
Рад
Активни период1998 —
Битна улогаСтижу долари — Бранислав Мазнић
Љубав и мржња — Бојан Лазаревић
Рањени орао — Ненад Алексић
Цигани лете у небо — Лојко Зобар
Сва та равница — Лајко Зобар
Непобедиво срце — Мирослав Балшић
Зона Замфирова — Мане
Ургентни центар — Немања Арсић
Гостиница «Россия» — Мануел Сантос
Јорговани — Игор
Веза до IMDb-а

Иван Босиљчић (Титово Ужице, 15. јануар 1979) српски је позоришни, филмски и телевизијски глумац.[1] Остварио је запажене улоге у Србији и Русији.[1][4]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Детињство и образовање

[уреди | уреди извор]

Рођен је у Титовом Ужицу 1979. године у СФР Југославији.[1] Одрастао је у Ужицу где је завршио основну школу и гимназију.[2] Након завршеног трећег разреда гимназије, одлази у Нови Сад где уписује глуму на Академији уметности у класи професорке Виде Огњеновић.[2] Ванредно завршава четврти разред средње школе упоредо са првом годином студија.[2] Студирао је у класи са Игором Ђорђевићем, Надом Шаргин, Слободаном Стефановићем и Сеном Ђоровић.[2] Дипломирао је 2001. године.[1] Од тада живи и ради у Београду.[2]

Каријера

[уреди | уреди извор]

Прве професионалне кораке начинио је још током студија.[1] По дипломирању, постаје део београдске позоришне сцене. Стални је члан ансамбла драме Народног позоришта од 2012. године,[5] али је и пре тога играо на његовој сцени.[1] Такође је члан ансамбла Позоришта на Теразијама[6] и Опере и театра Мадленијанум.[7] Наступао је и на сценама Позоришта Славија,[8] Звездара театра[9] и Југословенског драмског позоришта.[10]

Истиче се као свестран глумац, подједнако успешан у драмском репертоару и музичком позоришту.[1] Због изврсних вокалних и плесачких способности, сматра се једним од најзначајнијих глумаца савременог музичког театра у Београду.[6] За улогу Манета у мјузиклу Зона Замфирова добио је Стеријину награду за глумачко остварење 2013. године, чиме је, уз Небојшу Дугалића, постао први добитник ове престижне награде за улогу у мјузиклу.[11]

Поред позоришне каријере, остварио је бројне улоге на филму и телевизији.[12] Популарност код шире публике стекао је улогама у телевизијским серијама као што су Стижу долари, Рањени орао, Грех њене мајке, Непобедиво срце и Ургентни центар.[12]

Последњих година гради успешну каријеру и у Русији,[4] где је играо у неколико популарних телевизијских серија, укључујући Гостиница «Россия», Янычар, Казанова в России, Без тебя и Эпидемия.[13][14]

Активно се бавио фолклором 16 година.[1] Као љубитељ поезије, често одржава музичко-поетске вечери под називом Наше вече широм региона.[15]

Од 2014. године бави се педагошким радом као асистент професорке Виде Огњеновић на Факултету савремених уметности у Београду, на одсеку глума. У звање доцента изабран је 2017. године.[16]

Приватни живот

[уреди | уреди извор]

Рођен је у Титовом Ужицу 1979. године.[1] Српског је држављанства.[1] Од септембра 2011. године је у браку са поп певачицом Јеленом Томашевић.[17] Имају ћерку Нину, рођену 2012. године.[3][18] Течно говори енглески и руски језик.[1]

Улоге

[уреди | уреди извор]
Ово је динамичан списак и можда никада неће моћи да задовољи одређене стандарде у потпуности. Можете помоћи тако што ћете га проширити поуздано референцираним уносима.

Позоришне представе

[уреди | уреди извор]
Позоришне улоге Ивана Босиљчића
Наслов Улога Редитељ Позориште Премијера Реф.
Богојављенска ноћ Луда Бранко Поповић Народно позориште Ужице 23. фебруар 2000. [19][20]
Берлински круг кредом Вида Огњеновић Позориште младих 15. мај 2000. [21][22]
Змијин свлак Нерођено, Змија Бојан Ђорђев Центар за културну деконтаминацију 11. април 2001. [23][24]
Play Shakespeare Вида Огњеновић Народно позориште у Београду 2001. [1]
Виза Гаги Београдско драмско позориште 15. јун 2001. [25][26]
Милева Ајнштајн Мишел Народно позориште у Београду 30. октобар 2001. [27][28]
Бриљантин Кеники Михаило Вукобратовић Позориште на Теразијама 7. децембар 2001. [29][30]
Хамлет Розенкранц / Гилденстерн Ивана Вујић Народно позориште у Београду 17. октобар 2002. [31][32]
Јасмин на странпутици Јасмин Владимир Лазић Позориште Славија 9. новембар 2002. [33][34]
Пољуби ме, Кејт Бил Калун, Лученцио Димитрије Јовановић Позориште на Теразијама 23. децембар 2002. [35][36]
Вукови Човек вук Слађана Килибарда Народно позориште у Београду 2003. [1][37]
Цигани лете у небо Лојко Зобар Владимир Лазић Позориште на Теразијама 17. април 2004. [38][39]
Недозвани Мазулино Јован Ћирилов Центар за културну деконтаминацију 8. јул 2004. [40][41]
Светлости позорнице Војкан Борисављевић Позориште на Теразијама 13. октобар 2005. [42][43]
A Chorus Line Пол Михаило Вукобратовић 26. октобар 2005. [44][45]
Спусти се на земљу Мирко Југ Радивојевић 19. јануар 2006. [46][47]
Хероји Ханс Славенко Салетовић 18. мај 2006. [48][46]
Чикаго Били Флин Кокан Младеновић 19. октобар 2006. [49][50]
Брзина таме Еди Бранко Поповић Звездара театар 26. новембар 2006. [9][51]
Дон Крсто Трипо Вида Огњеновић Југословенско драмско позориште 1. август 2007. [10][52]
Јадници Маријус Понмерси Небојша Брадић Опера и театар Мадленијанум 18. октобар 2007. [53][54]
Маратонци трче почасни круг Мирко Топаловић Кокан Младеновић Позориште на Теразијама 25. мај 2008. [55][56]
Мирис кише на Балкану Игњо Мимић Ана Здравковић Опера и театар Мадленијанум 12. април 2009. [57][58]
Глорија Дон Јере Ива Милошевић Позориште на Теразијама 25. јул 2010. [59][60]
Кањош Мацедоновић Раде Вида Огњеновић Народно позориште у Београду 8. јул 2011. [61][62]
Под сјајем звезда Михаило Вукобратовић Позориште на Теразијама 27. децембар 2011. [63][64]
Зона Замфирова Манасије (Мане) Кокан Младеновић 9. новембар 2012. [65][66]
Ребека Максим де Винтер Небојша Брадић Опера и театар Мадленијанум 9. децембар 2012. [67][68]
Избирачица Бранко, журналиста Никола Завишић Народно позориште у Београду 14. мај 2013. [69][70]
Дама с камелијама Густав Југ Радивојевић 1. октобар 2013. [71][72]
Српска трилогија Стеван Протић Славенко Салетовић 22. новембар 2013. [73][74]
Чудо у Шаргану Анђелко Егон Савин 20. фебруар 2015. [75][76]
Марија Стјуарт Роберт Дадли, гроф од Лестера Милош Лолић 2. децембар 2015. [77][78]
Велики Гетсби Џеј Гетсби Ана Здравковић Опера и театар Мадленијанум 18. децембар 2015. [79][80]
ИлузијÆ Редитељ и Kлендор Никола Завишић Народно позориште у Београду 22. март 2021. [81][82]
Власт Светозар Ружичић Милан Нешковић 17. новембар 2021. [83][84]
Рат и мир Гроф Пјер Безухов (алтернација од 2023)[85] Борис Лијешевић 30. мај 2022. [86][87]

Филмографија

[уреди | уреди извор]
Музичка ревија Под сјајем звезда, Позориште на Теразијама
Представа Јасмин на странпутици
Босиљчић као Мане у мјузиклу Зона Замфирова
Преглед филмских и телевизијских улога
2000▼ 2010▼ 2020▼ Укупно
Дугометражни филм 4 2 3 9
ТВ филм 4 0 0 4
ТВ серија 10 12 5 27
Кратки филм 1 1 0 2
Укупно 19 15 8 42
Детаљна филмографија
Година Наслов Улога Напомена
2000-е
▲
2001. Сплин [1]
2002. Породично благо Утеривач дугова ТВ серија[12]
2004. Te quiero, Радиша Фернандо де Хуарес ТВ филм[88]
2004. Моне Басиле ТВ филм[89]
2005. О штетности дувана Сергеј Почитајев ТВ филм[1]
2004—2006. Стижу долари Бранислав Мазнић ТВ серија[12]
2006. Љубав, навика, паника Необријани (Згодни момак) ТВ серија[12]
2006. Страх од летења Кратки филм[90]
2006. Где цвета лимун жут Пантелија - рањеник Филм[12]
2007. М(ј)ешовити брак Инспектор Бане ТВ серија[12]
2007. Бела лађа Истражни судија ТВ серија[12]
2007—2008. Љубав и мржња Бојан Лазаревић ТВ серија[12]
2008. На лепом плавом Дунаву Васил Филм[12]
2008. Април и детективи Јеротије ТВ филм[91]
2008. Последња аудијенција Светозар Марковић ТВ серија[12]
2008—2009. Рањени орао Ненад Алексић ТВ серија[12]
2009. Рањени орао Ненад Алексић Филм[12]
2009. На лепом плавом Дунаву Васил ТВ серија[12]
2009—2010. Грех њене мајке Бојан ТВ серија[12]
2010-е
▲
2010. Приђи ближе Лично (Иван Босиљчић) ТВ серија[12]
2010. Сва та равница Лајко Зобар ТВ серија[12]
2011—2012. Непобедиво срце Мирослав Балшић ТВ серија[12]
2012. Не газите туђе снове Директор школе Кратки филм[92]
2012—2013. Јагодићи Лајко Зобар ТВ серија[12]
2012. Шешир професора Косте Вујића Професор Стеван Мокрањац Филм[12]
2013. Шешир професора Косте Вујића Професор Стеван Мокрањац ТВ серија[12]
2014—2015. Јагодићи: Опроштајни валцер Лајко Зобар ТВ серија[12]
2014—2024. Ургентни центар Др Немања Арсић ТВ серија[93]
2016. Синђелићи Лично (Иван Босиљчић) ТВ серија[12]
2017. Гостиница «Россия» (ru) Мануел Сантос Руска ТВ серија[94]
2017. Santa Maria della Salute Никола Тесла ТВ серија[12]
2018. Девочки не сдаются (ru) Андреас Руска ТВ серија[95]
2019. Илиана Федор Филм[96]
2019. Казанова в России (ru) Капетан Зурић Руска ТВ серија[97]
2020-е
▲
2021. Без тебя Дмитриј Рудов Руска ТВ серија[98]
2022. Эпидемия (ru) Рикардо Руска ТВ серија[99]
2022. Янычар (ru) Мехмед III Руска ТВ серија[100]
2023. Сеновити Медитеран Лазар Остојић ТВ серија[101]
2024. Јорговани Игор Филм[102]
2024. Русские Сем Рихтер Руска ТВ серија[103]
најављено Аманает Филм[104]
најављено Адвокат ТВ серија[105]

Синхронизације

[уреди | уреди извор]
Улоге у синхронизацијама цртаних филмова и серија
Година синх. Наслов Улога Напомена
2005—2006. Млади мутанти нинџа корњаче (2003) Донатело, Бакстер Стокман Студио Лаудворкс, Е1-92[106]
2005—2006. Југио Џои Вилер, Вивл Андервуд, Марик Иштар, Алистер Студио Лаудворкс[107]
2006. Петар Пан 2: Повратак у Недођију Господин Сми дијалози и песме, Студио Лаудворкс[108]
2006. Лило и Стич: Серија Инструктор плеса, Мозис Студио Лаудворкс[109]
2006—2008. Фифи и цветно друштво Стинго, Тета Лала Студио Лаудворкс, С1-2[110]
2006. Југио Ге-Икс Чез Принстон, Чамли Хафингтон, Лајман Банер Студио Лаудворкс, С1[111]
2007. Нинџа корњаче [en] [16]
2009. Планета 51 Чак Бејкер [112]
2013. Залеђено краљевство Кристоф Студио Моби[113]
2015. Грозница залеђеног краљевства Студио Моби[114]
2017. Залеђено краљевство: Празник с Олафом Студио Моби[115]
2019. Залеђено краљевство 2 Студио Моби[116]
2024. Било једном у студију Кристоф Студио Моби[117]

Фестивали

[уреди | уреди извор]

Београдско пролеће:

  • Нина (Дечје београдско пролеће), 2021[118]

Награде и признања

[уреди | уреди извор]
Награде и признања Ивана Босиљчића
Година Остварење Награда Напомена
2000. Богојављенска ноћ Награда „Јован Милићевић” За најбољег младог глумца на 36. Позоришним сусретима „Јоаким Вујић” у Шапцу, за улогу Луде[119][120][121]
2007. Дон Крсто Зоранов брк За глумачку бравуру у улози Трипа, на Данима Зорана Радмиловића у Зајечару[1][122][123]
2008. На лепом плавом Дунаву Награда за најбољег дебитанта (Филмски сусрети) На 43. Филмским сусретима у Нишу, за улогу Васила. Такође добио Награду публике и Награду новинара.[1][124][125]
2009. Маратонци трче почасни круг Награда за најбољег младог глумца (Дани комедије) На 38. Фестивалу Дани комедије у Јагодини, за улогу Мирка Топаловића[126][127][128]
Рањени орао Награда Она и он (пар године) За глумачки пар године са Слободом Мићаловић, 44. Филмски сусрети у Нишу[129]
2010. Грех њене мајке Награда Она и он (пар године) За глумачки пар године са Иваном Јовановић, 45. Филмски сусрети у Нишу[130]
Глорија Годишња награда Позоришта на Теразијама За улогу Дон Јереа[131]
2012. Непобедиво срце Награда Она и он (пар године) За глумачки пар године са Слободом Мићаловић, 47. Филмски сусрети у Нишу[132][133]
2013. Зона Замфирова Стеријина награда за глумачко остварење За улогу Манета, на 58. Стеријином позорју[11][134]
2014. Избирачица Статуета Ћуран За најбоље глумачко остварење (улога Бранка), на 43. Данима комедије у Јагодини[135][136][137]
2019. — Јубиларна награда Опере и театра Мадленианум За изузетан дугогодишњи уметнички допринос[138]
2020. — Јавна Похвала Народног позоришта у Београду За резултате у раду од изузетног значаја за сезону 2019/2020.[1]

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р „Иван Босиљчић”. Народно позориште у Београду. Приступљено 15. 1. 2021. 
  2. ^ а б в г д ђ Ćirić, Sonja (28. 6. 2001). „Otvorena duša”. Време. Приступљено 24. 8. 2021. 
  3. ^ а б „Upoznajte Ninu Bosiljčić! Jelena Tomašević konačno pokazala ćerku (foto)”. Story. 17. 8. 2021. Приступљено 26. 8. 2022. 
  4. ^ а б „Иван Босиљчић о раду у Русији, животу у Београду и свом „Инстаграм царству“”. РТС Магазин. 06. 1. 2022. Приступљено 25. 4. 2025. 
  5. ^ С, В. В. (3. 10. 2012). „Иван Босиљчић у Народном позоришту”. Вечерње новости. Приступљено 21. 8. 2022. 
  6. ^ а б „Иван Босиљчић”. Позориште на Теразијама. Приступљено 25. 4. 2025. 
  7. ^ „Иван Босиљчић”. Опера и театар Мадленијанум. Приступљено 25. 4. 2025. 
  8. ^ @pozoristeslavija: Već skoro 20 godina na našem repertoaru - Jasmin na stranputici на веб-сајту Instagram
  9. ^ а б „Брзина таме”. Звездара театар. Приступљено 26. 8. 2021. 
  10. ^ а б „Don Krsto”. Југословенско драмско позориште. Архивирано из оригинала 6. 12. 2008. г. Приступљено 26. 8. 2021. 
  11. ^ а б „Poznati dobitnici nagrada na 58. Sterijinom pozorju – večeras dodela i predstava u čast nagrađenih”. remixpress.com. 3. 6. 2013. Приступљено 28. 8. 2022. 
  12. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у Иван Босиљчић на веб-сајту IMDb (језик: енглески) 
  13. ^ „Ivan Bosiljčić o angažmanu u Rusiji: Bila je velika čast i zadovoljstvo”. Hello! magazin. 19. 10. 2021. Приступљено 25. 4. 2025. 
  14. ^ „Иван Босильчич — Кинопоиск”. kinopoisk.ru (на језику: руски). Приступљено 25. 4. 2025. 
  15. ^ „IVAN BOSILJČIĆ O "NAŠOJ VEČERI": Želim da publika ode kući sa osećanjem da je život lep!”. Blic.rs. 13. 02. 2020. Приступљено 25. 4. 2025. 
  16. ^ а б „Ivan Bosiljčić”. Факултет савремених уметности. Архивирано из оригинала 26. 09. 2021. г. Приступљено 12. 8. 2022. 
  17. ^ „Jelena Tomašević i Ivan Bosiljčić proslavili godišnjicu braka”. Blic.rs. 29. 8. 2019. Приступљено 25. 4. 2025. 
  18. ^ „Porodila se Jelena Tomašević”. Blic.rs. 24. 01. 2012. Приступљено 25. 4. 2025. 
  19. ^ „Bogojavljenska noć”. Народно позориште Ужице. 2000. Приступљено 24. 8. 2021. 
  20. ^ Волк 2006, стр. 508.
  21. ^ Lazović, M. (14. 5. 2000). „Polemika s klasikom”. Глас јавности. Архивирано из оригинала 12. 01. 2023. г. Приступљено 24. 8. 2021. 
  22. ^ „Glumci na premijeri u majicama "Otpora"”. Б92. 16. 5. 2000. Приступљено 24. 8. 2021. 
  23. ^ Miletić, Draško (13. 4. 2001). „Travestija zla”. Глас јавности. Архивирано из оригинала 12. 08. 2022. г. Приступљено 24. 8. 2021. 
  24. ^ „Spaljivanje vojničke košulje”. НИН. Архивирано из оригинала 4. 6. 2010. г. Приступљено 24. 8. 2021. 
  25. ^ D, M. (14. 6. 2001). „Premijera "Vize"”. Глас јавности. Архивирано из оригинала 12. 1. 2023. г. Приступљено 24. 8. 2021. 
  26. ^ Пашић 2007, стр. 294.
  27. ^ „Милева Ајнштајн”. Народно позориште у Београду. Архивирано из оригинала 28. 5. 2006. г. Приступљено 24. 8. 2021. 
  28. ^ Волк 2009, стр. 518—519.
  29. ^ „Бриљантин”. Позориште на Теразијама. Архивирано из оригинала 4. 10. 2002. г. Приступљено 24. 8. 2021. 
  30. ^ Јовановић 2009, стр. 285.
  31. ^ „Хамлет”. Народно позориште у Београду. Архивирано из оригинала 22. 5. 2006. г. Приступљено 24. 8. 2021. 
  32. ^ Волк 2009, стр. 521.
  33. ^ „"Jasmin na stranputici"”. Позориште Славија. Архивирано из оригинала 7. 2. 2007. г. Приступљено 24. 8. 2021. 
  34. ^ „Jasmin na stranputici”. Стеријино позорје. Приступљено 24. 8. 2021. 
  35. ^ „Пољуби ме, Кејт”. Позориште на Теразијама. Архивирано из оригинала 26. 12. 2003. г. Приступљено 24. 8. 2021. 
  36. ^ Јовановић 2009, стр. 286.
  37. ^ „Slađana Kilibarda”. teatar.hr (на језику: хрватски). Приступљено 10. 8. 2022. 
  38. ^ „Цигани лете у небо”. Позориште на Теразијама. Приступљено 24. 8. 2021. 
  39. ^ Јовановић 2009, стр. 287.
  40. ^ Č, T. (8. 7. 2004). „Rediteljski debi Jovana Ćirilova”. Глас јавности. Архивирано из оригинала 12. 08. 2022. г. Приступљено 24. 8. 2021. 
  41. ^ „„Nedozvani“”. Крстарица. 24. 7. 2004. Приступљено 24. 8. 2021. 
  42. ^ „Светлости позорнице”. Позориште на Теразијама. Архивирано из оригинала 7. 6. 2007. г. Приступљено 26. 8. 2021. 
  43. ^ Годишњак 28 2007, стр. 82.
  44. ^ „A Chorus Line”. Позориште на Теразијама. Архивирано из оригинала 7. 6. 2007. г. Приступљено 26. 8. 2021. 
  45. ^ Годишњак 28 2007, стр. 82—83.
  46. ^ а б Годишњак 28 2007, стр. 83.
  47. ^ Јовановић 2009, стр. 289.
  48. ^ „Хероји”. Позориште на Теразијама. Архивирано из оригинала 7. 6. 2007. г. Приступљено 26. 8. 2021. 
  49. ^ „Чикаго”. Позориште на Теразијама. Архивирано из оригинала 7. 6. 2007. г. Приступљено 26. 8. 2021. 
  50. ^ Годишњак 29 2008, стр. 66—67.
  51. ^ Годишњак 29 2008, стр. 76.
  52. ^ Годишњак 30 2009, стр. 25.
  53. ^ „Jadnici”. Опера и театар Мадленијанум. Приступљено 26. 8. 2021. 
  54. ^ Годишњак 30 2009, стр. 55.
  55. ^ „Маратонци трче почасни круг”. Позориште на Теразијама. Архивирано из оригинала 17. 4. 2009. г. Приступљено 26. 8. 2021. 
  56. ^ Годишњак 30 2009, стр. 68.
  57. ^ „Miris kiše na Balkanu”. Опера и театар Мадленијанум. Приступљено 26. 8. 2021. 
  58. ^ Годишњак 31 2010, стр. 55.
  59. ^ „Glorija”. Позориште на Теразијама. Архивирано из оригинала 13. 12. 2011. г. Приступљено 26. 8. 2021. 
  60. ^ Годишњак 32 2011, стр. 74.
  61. ^ „Кањош Мацедоновић”. Народно позориште у Београду. Приступљено 10. 8. 2022. 
  62. ^ Годишњак 36 2015, стр. 41.
  63. ^ „Pod sjajem zvezda!”. Позориште на Теразијама. Архивирано из оригинала 05. 12. 2011. г. Приступљено 26. 8. 2021. 
  64. ^ Годишњак 34 2013, стр. 73.
  65. ^ „Зона Замфирова”. Позориште на Теразијама. Приступљено 26. 8. 2021. 
  66. ^ Годишњак 35 2014, стр. 72—73.
  67. ^ „Rebeka”. Опера и театар Мадленијанум. Приступљено 26. 8. 2021. 
  68. ^ Годишњак 35 2014, стр. 55.
  69. ^ „Избирачица”. Народно позориште у Београду. Архивирано из оригинала 10. 05. 2020. г. Приступљено 26. 8. 2021. 
  70. ^ Годишњак 35 2014, стр. 41.
  71. ^ „Дама с камелијама”. Народно позориште у Београду. Архивирано из оригинала 31. 10. 2020. г. Приступљено 26. 8. 2021. 
  72. ^ Годишњак 36 2015, стр. 37—38.
  73. ^ „Српска трилогија”. Народно позориште у Београду. Приступљено 26. 8. 2021. 
  74. ^ Годишњак 36 2015, стр. 38.
  75. ^ „Чудо у Шаргану”. Народно позориште у Београду. Архивирано из оригинала 5. 6. 2023. г. Приступљено 26. 8. 2021. 
  76. ^ Годишњак 37 2016, стр. 48.
  77. ^ „Марија Стјуарт”. Народно позориште у Београду. Приступљено 26. 8. 2021. 
  78. ^ Годишњак 38 2017, стр. 42.
  79. ^ „Veliki Getsbi”. Опера и театар Мадленијанум. Приступљено 26. 8. 2021. 
  80. ^ Годишњак 38 2017, стр. 60.
  81. ^ „ИлузијÆ”. Народно позориште у Београду. Архивирано из оригинала 12. 08. 2022. г. Приступљено 10. 8. 2022. 
  82. ^ Sudar, Suzana (28. 12. 2020). „Bosiljčić u Narodnom pozorištu: Krenule „Pozorišne iluzije“”. Нова С. Приступљено 24. 8. 2021. 
  83. ^ „Власт”. Народно позориште у Београду. Приступљено 12. 5. 2022. 
  84. ^ „Premijera nedovršene Nušićeve komedije „Vlast“ u Narodnom pozorištu”. SEEcult.org. Данас. 16. 11. 2021. Приступљено 10. 8. 2022. 
  85. ^ „Иван Босиљчић: Позоришна чаролија глумачке екипе Народног позоришта – „Рат и мир“ у националном театру у Санкт Петербургу”. Београдска хроника. Радио-телевизија Србије. 9. 11. 2023. Приступљено 10. 11. 2023. 
  86. ^ „Рат и мир”. Народно позориште у Београду. Приступљено 10. 11. 2023. 
  87. ^ „Иван Босиљчић пред београдском публиком као гроф Пјер Безухов у „Рату и миру“”. Народно позориште у Београду. 8. 11. 2023. Приступљено 10. 11. 2023. 
  88. ^ „Te quiero Radiša”. РТС. 25. 12. 2022. Приступљено 25. 4. 2025. 
  89. ^ „Моне”. РТС. 05. 01. 2024. Приступљено 25. 4. 2025. 
  90. ^ „Страх од летења”. Филмски центар Србије. Приступљено 25. 4. 2025. 
  91. ^ „Април и детективи”. Радио-телевизија Србије. 2. 1. 2009. Приступљено 12. 8. 2022. 
  92. ^ „Ne gazite tudje snove”. Vimeo. 2012. Приступљено 25. 4. 2025. 
  93. ^ „Ургентни центар”. Prva.rs. Приступљено 25. 4. 2025. 
  94. ^ „«Гостиница „Россия“». Фильмы и Сериалы. Первый канал”. 1tv.ru (на језику: руски). Приступљено 25. 4. 2025. 
  95. ^ „Сериал Девочки не сдаются”. СТС (на језику: руски). Приступљено 25. 4. 2025. 
  96. ^ „Iliana (2019)”. IMDb. Приступљено 25. 4. 2025. 
  97. ^ „Казанова в России”. smotrim.ru (на језику: руски). Приступљено 25. 4. 2025. 
  98. ^ „Сериал Без тебя смотреть онлайн бесплатно все серии подряд в хорошем качестве”. russia.tv (на језику: руски). Приступљено 25. 4. 2025. 
  99. ^ „Эпидемия”. PREMIER (на језику: руски). Приступљено 25. 4. 2025. 
  100. ^ „«Янычар». Фильмы и Сериалы. Первый канал”. 1tv.ru (на језику: руски). Приступљено 25. 4. 2025. 
  101. ^ „Почиње снимање нове шпијунске серије „Сеновити Медитеран“”. РТС. 16. 3. 2023. Приступљено 25. 4. 2025. 
  102. ^ „Film „Jorgovani“ premijerno prikazan u Beogradu: Glumačke zvezde na crvenom tepihu”. Danas. 28. 2. 2024. Приступљено 25. 4. 2025. 
  103. ^ „Русские”. PREMIER (на језику: руски). Приступљено 25. 4. 2025. 
  104. ^ „EKSKLUZIVNO Ivan Bosiljčić igra agenta MOSADA u novom ruskom filmu, a evo šta kaže o velikoj ulozi!”. Blic.rs. 08. 11. 2023. Приступљено 25. 4. 2025. 
  105. ^ „Pala prva klapa serije „Advokat“ reditelja Danila Bećkovića”. N1. 15. 04. 2024. Приступљено 25. 4. 2025. 
  106. ^ „Ivan Bosiljčić”. navidiku.rs. 28. 1. 2010. Приступљено 10. 8. 2022. 
  107. ^ „Yu-Gi-Oh: Mistična moć drevnih bogova!”. stripblog.in.rs. 16. 3. 2021. Приступљено 10. 8. 2022. 
  108. ^ „Jelena me je zadivila!”. pulsonline.rs. 2009. Приступљено 18. 9. 2016. 
  109. ^ „Lilo & Stitch: The Series / Serbian Cast”. CHARGUIGOU. Приступљено 25. 4. 2025. 
  110. ^ „Fifi i Cvetno društvo - Crtaci.info”. crtaci.info. Архивирано из оригинала 15. 05. 2021. г. Приступљено 25. 4. 2025. 
  111. ^ „Yu-Gi-Oh! GX - Crtaci.info”. crtaci.info. Архивирано из оригинала 17. 05. 2021. г. Приступљено 25. 4. 2025. 
  112. ^ „Bosiljčić i Milovanović sinhronizuju Planetu 51”. espreso.co.rs. 13. 11. 2009. Приступљено 12. 8. 2022. 
  113. ^ T, J. (22. 12. 2013). „Zaleđeno kraljevstvo”. Крстарица. Приступљено 10. 8. 2022. 
  114. ^ „Najbolje od Mojih 50 - Ivan Bosiljčić”. naxi.rs. 31. 8. 2022. Приступљено 10. 8. 2022. 
  115. ^ T, J. (12. 12. 2017). „Zaleđeno kraljevstvo – praznik s Olafom (video)”. Крстарица. Приступљено 10. 8. 2022. 
  116. ^ „Zaleđeno kraljevstvo 2”. cineplexx.rs. 2019. Приступљено 10. 8. 2022. 
  117. ^ „BILO JEDNOM U STUDIJU”. YouTube. Disney Srbija. 16. 10. 2023. Приступљено 25. 4. 2025.  Текст „ Zvanični trejler ” игнорисан (помоћ); Текст „ Disney Srbija ” игнорисан (помоћ)
  118. ^ „Various – Дечје Београдско Пролеће 2021”. Discogs. Приступљено 25. 4. 2025. 
  119. ^ „Nagrade i priznanja | 2000. godina”. Народно позориште Ужице. Приступљено 28. 8. 2022. 
  120. ^ Kerkez, Željana (27. 1. 2009). „Ivan Bosiljčić: U ljubavi nemam granice i predrasude”. Независне новине. Приступљено 28. 8. 2022. 
  121. ^ Пенчић Пољански 2015, стр. 39.
  122. ^ „Grad teatar živi i zimi”. RTVBudva.me. 10. 12. 2007. Приступљено 28. 8. 2022. 
  123. ^ Lara17 (20. 11. 2021). „Nagrada Zoranov brk”. beogradskikalendar.com. Архивирано из оригинала 28. 08. 2022. г. Приступљено 28. 8. 2022. 
  124. ^ „Гранд при у Нишу добио Никола Kојо”. Радио-телевизија Србије. 27. 8. 2008. Приступљено 28. 8. 2022. 
  125. ^ „Završeni „Filmski susreti“ u Nišu”. Филмски центар Србије. 28. 8. 2008. Приступљено 28. 8. 2022. 
  126. ^ „Спуштена завеса на 38. јагодинске "Дане комедије"”. Танјуг. Радио-телевизија Војводине. 27. 3. 2009. Приступљено 28. 8. 2022. 
  127. ^ „Trijumf Maratonaca na Danima komedije”. SEEcult.org. 28. 3. 2009. Приступљено 28. 8. 2022. 
  128. ^ Ђорђевић 2013, стр. 77.
  129. ^ „Dodeljena nagrada "Ona i On"”. Јужне вести. 27. 8. 2009. Приступљено 28. 8. 2022. 
  130. ^ Лош, Татјана (13. 8. 2010). „Награда нас обавезује”. Вечерње новости. Приступљено 28. 8. 2022. 
  131. ^ „Дан "Позоришта на Теразијама"”. Радио-телевизија Србије. 23. 12. 2010. Приступљено 28. 8. 2022. 
  132. ^ Дедић, Марија (17. 8. 2012). „Слобода Мићаловић и Иван Босиљчић глумачки пар године”. Вечерње новости. Приступљено 28. 8. 2022. 
  133. ^ Stojanović, Ljubica (16. 8. 2012). „Sloboda i Ivan glumački par godine”. Јужне вести. Приступљено 28. 8. 2022. 
  134. ^ M, D.; S, S. (3. 6. 2013). „Svečano uručene Sterijine nagrade”. Блиц. Приступљено 28. 8. 2022. 
  135. ^ M, A. (25. 3. 2014). „Bosiljčić: "Izbiračica" nije komedija, došli smo u Jagodinu da podržimo festival”. Блиц. Приступљено 28. 8. 2022. 
  136. ^ Требјешанин, Б. Г. (27. 3. 2014). „Тријумф „Госпође министарке” у Јагодини”. Политика. Приступљено 28. 8. 2022. 
  137. ^ Konić, Ksenija (19. 4. 2014). „Ivan Bosiljčić: Putovanje od kog zastaje dah”. espreso.co.rs. Приступљено 28. 8. 2022. 
  138. ^ „20 godina od prve premijere”. operatheatremadlenianum.com. Приступљено 31. 1. 2023. 

Додатни извори

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Иван Босиљчић на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Иван_Босиљчић&oldid=29932681”