Прва влада Ивана Шубашића

С Википедије, слободне енциклопедије
Министарски савет
Датум оснивања1. јун 1944.
Претходне администрације
Расформирано29. јануар 1945.
Замењена са администрацијом
Председник Министарског савета

Прва влада Ивана Шубашића је била влада Краљевине Југославије у егзилу од 1. јуна 1944. до 29. јануара 1945.[1]

Историјат[уреди | уреди извор]

Иван Шубашић разговара са краљем Петром II након првог састанка са Титом у јуну 1944. године

Иван Шубашић је постављен 1. јуна 1944. године, за Председника Владе и министра свих ресора. По повратку са Малте 12. јуна, председник владе Шубашић је свратио у штаб генерала Вилсона који се налазио у Казерти код Напуља и ту се сусрео са краљем Петром II. Наредног дана у друштву с амбасадора Ралфа Стивенсона, отпловио је британским разарачем за острво Вис, где се сусрео са Јосипом Брозом Титом и осталим комунистичким лидерима. Разговори су трајали три дана. Постигнути споразум потписан је 16. јуна, а Шубашић се потом вратио у Казерту, где се поново 20. јуна састао с краљем и известио га је о резултату своје мисије.

Шубашић је попунио Владу 7. јула и у њу је поред Јураја Шутеја, Саве Косановића и Изидора Цанкара, увео Драга Марушића и Сретена Вукосављевића, које је Тито послао из земље, иако их није признавао као своје званичне представнике у Влади.[2]

11. септембра постављен је дивизијски генерал Борисав Ристић за Министра војног, да би један војник поднео формалну одговорност за познати Краљев говор од сутрадан.

Са састанка Черчил-Стаљин у Москви 9-18. октобра 1944, упућен је позив Титу и Шубашићу да се даље договоре у вези са проблемима о уређењу земље. Тако је дошло до другог споразума Тито-Шубашић од 1. новембра, допуњеног са два податка од 7. децембра.

Краљ Петар учинио је 11. јануара 1945. два приговора Споразуму од 1. новембра и додацима од 7. децембра. Један се односио на Намесништво, а други на Авној. Краљ се противио да Авној „врши неограничену закониту власт“ и тражио је „образовање једне свестраначке владе, која би обухватила све политичке покрете," налазећи у томе „једино стварно јемство за нову бољу будућност земље“.

Краљ је Шубашићу јавно одрекао поверење 22. јануара. Тај покушај смене није успео. Краљ је 29. јануара Влади обновио поверење и издао Свечану деклерацију о преносу краљевске власти на Намесништво.[3]

Чланови владе[уреди | уреди извор]

Министарски савет, 1.6 − до реконструкције владе 7.7.1944
Функција Слика Име и презиме Детаљи
Председник Министарског савета, Министар иностраних послова, Министар унутрашњих послова, Министар војске, ваздухопловства и морнарице, Министар просвете, Министар саобраћаја, Министар финансија, Министар трговине и индустрије, Министар социјалне политике и народног здравља, Министар правде, Министар пољопривреде, Министар снабдевања и исхране, Министар пошта, телеграфа и телефона, Министар шума и рудника и Министар грађевина Иван Шубашић Министар свих министарства до 7. јула
Министарски савет, од реконструкције владе 7.7.1944 − 29.1.1945
Функција Слика Име и презиме Детаљи
Председник Министарског савета, Министар иностраних послова Иван Шубашић
Министар унутрашњих послова, Министар социјалне политике и народног здравља и Министар грађевина Сава Косановић
Министар саобраћаја и Министар правде Драго Марушич
Министар финансија и Министар трговине и индустрије Јурај Шутеј
Министар просвете Изидор Цанкар до 6.10.1944.
Драго Марушич од 6.10.1944.
Министар пошта, телеграфа и телефона Изидор Цанкар до 6.10.1944.
Јурај Шутеј од 6.10.1944.
Министар пољопривреде, Министар снабдевања и исхране и Министар шума и рудника
Сретен Вукосављевић
Министар војске, ваздухопловства и морнарице Иван Шубашић до 11.9.1944.
Борисав Ристић од 11.9.1944.

[4][5]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Кнежевић & Кнежевић 1981, стр. 917–918. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFКнежевићКнежевић1981 (help)
  2. ^ Кнежевић 1956, стр. 128.
  3. ^ Кнежевић, Радоје; Кнежевић, Живан (1981). Слобода или смрт. стр. 899—900. 
  4. ^ Службене Новине Краљевине Југославије, 25. октобар 1944, Број 20, Лондон (Краљеви Укази 1.6.1944, 7.7.1944, 11.9.1944. и 6.10.1944)
  5. ^ Службене Новине Краљевине Југославије, 31. јануар 1945, Број 21, Лондон (Краљев Указ 29.1.1945)

Литература[уреди | уреди извор]