Светско првенство у атлетици у дворани

После одржавања 1. Светског првенства у атлетици 1983. ИААФ (Међународна асоцијација атлетских федерација) је одлучила да организује и Светско првенство у атлетици у дворани. Прво је организовано у Паризу 1985. под називом Светске атлетске игре у дворани (Jeux mondiaux indoor). Термин Светско првенство у атлетици у дворани користи од 1987. а самим тим и нумерација првенства се рачуна од такмичења које се одржало 1987. у Индијаполису. Од 1987. до 2003. одржавана су сваке две године, а онда одмах 2004. и опет сваке две године, да би се одржавала наизменично са Светским првенствима на отвореном.

Досадашња првенства

Ред број	Година	Место	Држава	Време одржавања	Број дисциплина	Број спортиста	Број држава
-	1985.	Париз	Француска	18. март - 19. март	24 (13+11)	322	69
1.	1987.	Индијанаполис	Сједињене Америчке Државе	6. март - 8. март	24 (13+11)	419	85
2.	1989.	Будимпешта	Мађарска	3. март - 5. март	24 (13+11)	373	62
3.	1991.	Севиља	Шпанија	8. март - 10. март	26 (14+12)	531	82
4.	1993.	Торонто	Канада	12. март - 14. март	27 (14+13)	537	93
5.	1995.	Барселона	Шпанија	10. март - 12. март	27 (14+13)	602	130
6.	1997.	Париз	Француска	7. март - 9. март	28 (14+14)	712	118
7.	1999.	Маебаши	Јапан	5. март - 7. март	28 (14+14)	487	115
8.	2001.	Лисабон	Португалија	9. март - 11. март	28 (14+14)	510	135
9.	2003.	Бирмингем	Уједињено Краљевство	14. март - 16. март	28 (14+14)	589	132
10.	2004.	Будимпешта	Мађарска	5. март - 7. март	28 (14+14)	677	139
11.	2006.	Москва	Русија	10. март - 12. март	26 (13+13)	562	129
12.	2008.	Валенсија	Шпанија	7. март - 9. март	26 (13+13)	574	147
13.	2010.	Доха	Катар	12. март - 14. март	26 (13+13)	585	146
14.	2012.	Истанбул	Турска	9. март — 11. март	26 (13+13)	629	171
15.	2014.	Сопот	Пољска	7. март — 9. март	26 (13+13)	538	134
16.	2016.	Портланд	Сједињене Америчке Државе	17. март — 20. март	26 (13+13)	490	137
17.	2018.	Бирмингем	Уједињено Краљевство	1. март — 4. март	26 (13+13)	554	134
18.	2022.	Београд	Србија	18. март — 20. март	26 (13+13)	611	128
19.	2024.	Глазгов	Велика Британија

Дисциплине

Број дисциплина је варирао од 24 до 28, да би се од Светског првенства у Москви 2006. усталио на 26 (13 мушких и 13. женских).

Од првог првенства 1987. до данас на прогма је увек било 11 мушких и 9 женских дисциплина (жене нису имале скок мотком и троскок).

Штафета 4 × 400 метара у обе конкуренције је на програму од 1991.
Троскок за жене је уведен као демострациона дисциплина, а да би од 1993. ушао у главни програм.
Скок мотком за жене уведен је 1993. док је на првенствима на отвореном уведен 1999.
Дисциплине ходања на 5.00 у мушкој и 3.000 у женској конкуренцији које у биле на програму од првог првенства, скинуте су са програма 1995.
Седмобој за мушкарце и петобој за жене на програму су од 1995.
Трка на 200 м, које је била на програму од првих игара укинута је 2006. јер се закључило да је такмичење у њој неравноправно, пошто је победник често био предвидљив по броју стазе у којој је трчао, јер су такмичари унутрашњих стаза били без шансе за победу због оштријих кривина у трим стазама..

Рекорди светских првенстава у атлетици у дворани

Атлетичари са највише медаља

7 златних медаља

Марија Мутола из Мозамбика је атлетичарка која је освојила највише медаља у светским првенствима у дворани. Победила је седам пута у трци на 800 метара у приоду од 1993. до 2006, а освојила је и сребрну медаљу у 1999. и бронзану 2008, чиме је освојила укупно 9 медаља. Рускиња Наталија Назарова такође је освојила 7 златних медаља и једну сребрну од 1999. до 2008. у тркама на 400 метара, и штафети 4 × 400 метара, укупно 8 медаља.

5 златних медаља

Двоје спортиста су освојили пет светских титула у дворани:Кубанац Иван Педросо у скоку удаљ од 1993. до 2001, као и Бугарка Стефка Костадинова у скоку увис од 1985. до 1997.

4 златне медаље

Хаиле Гебрселасије, Етиопија : 3 титуле у трци на 3.000 метара и једну на 1.500 метара
Сергеј Бупка : 4 титуле у скоку мотком између 1985. и 1997. наступајући за СССР, а касније за Украјину.
Хавијер Сотомајор Куба : 4 титуле у скоку увис од 1989. до 1999
Стефан Холм, Шведска : 4 тикуле у скоку удаљу од 2001. до 2008.

Биланс медаља

Стање после Светског првенства 2016.

	Земља
1.	САД	114	69	71	254
2.	Русија	52	48	45	145
3.	Етиопија	23	9	13	45
4.	СССР	19	17	17	53
5.	Уједињено Краљевство	18	33	27	78
6.	Јамајка	17	21	11	49
7.	Немачка	16	23	22	61
8.	Куба	16	16	16	48
9.	Француска	13	12	19	44
10.	Источна Немачка	12	7	5	24
11.	Шведска	11	8	8	27
12.	Кенија	10	14	14	28
13.	Украјина	9	14	11	34
14.	Румунија	9	10	9	28
15.	Бугарска	9	5	7	21
16.	Канада	8	3	15	26
17.	Аустралија	7	9	5	21
18.	Чешка	7	8	10	25
19.	Мароко	7	6	7	20
20.	Мозамбик	7	1	1	9
21.	Холандија	6	2	3	11
22.	Ирска	6	2	2	10
23.	Италија	5	7	11	23
24.	Грчка	5	3	4	12
25.	Бразил	4	4	6	14
26.	Португалија	4	4	4	12
27.	Нови Зеланд	4	1	4	9
28.	Белорусија	3	12	8	23
29.	Пољска	3	9	16	28
30.	Бахаме	3	7	10	20
31	Кина	3	6	7	16
32.	Казахстан	3	5	1	9
33.	Јужноафричка Република	3	3	2	7
34.	Шпанија	2	20	13	35
35.	Нигерија	2	6	3	11
36.	Чехословачка	2	4	2	8
37.	Швајцарска	2	1	3	6
37.	Хрватска	2	1	3	6
39.	Судан	2	1	1	4
40.	Гренада	2	0	0	2
40.	Костарика	2	0	0	2
42.	Белгија	1	4	3	8
43.	Данска	1	3	1	5
44.	Мађарска	1	2	3	6
45.	Катар	1	2	2	5
46.	Бурунди	1	2	0	3
47.	Бахреин	1	1	3	5
48.	Бермуда	1	1	1	3
49.	Гана	1	1	0	2
49.	Намибија	1	1	0	2
51.	Норвешка	1	0	2	3
52.	Алжир	1	0	1	2
53.	Финска	1	0	0	1
	Џибути	1	0	0	1
	Венецуела	1	0	0	1
55.	Аустрија	0	3	0	3
56.	Тринидад и Тобаго	0	2	4	6
57.	Словенија	0	2	2	4
58.	Исланд	0	2	1	3
59.	Камерун	0	2	0	2
	Естонија	0	2	0	2
	Сент Китс и Невис	0	2	0	2
	Обала Слоноваче	0	2	0	2
63.	Барбадос	0	1	1	2
	Летонија	0	1	1	2
	Србија	0	1	1	2
	Турска	0	1	1	2
67.	{ Боцвана	0	1	0	1
	Кајманска Острва	0	1	0	1
	Панама	0	1	0	1
	Америчка Девичанска Острва	0	1	0	1
71.	Јапан	0	0	3	3
72.	Литванија	0	0	2	2
	Мексико	0	0	2	2
	СР Југославија	0	0	2	2
75.	Антигва и Барбуда	0	0	1	1
	Британска Девичанска Острва	0	0	1	1
	Чиле	0	0	1	1
	Демократска Република Конго	0	0	1	1
	Доминиканска Република	0	0	1	1
	Саудијска Арабија	0	0	1	1
	Сенегал	0	0	1	1
	Суринам	0	0	1	1
Укупно (82)		445	452	456	1.353